Епархија зворничко-тузланска

[Зоран]

Владика Василије одликовао господина Александра Џомбића

Бијељина, 23.октобар

Његово Преосвештенство Епископ зворничко-тузлански Господин Василије одликовао је данас, у манастиру светог Василија Острошког у Бијељини, министра финансија, у Влади Републике Српске, господина Александра Џомбића орденом светог Саве.

Владика Василије је истакао да орденом светог Саве Свети Архијерејски Синод СПЦ, на његов приједлог, одликује господина Џомбића за све што је до сада учинио како би помогао мисију  Српске Православне Цркве.

[Зоран]

Освећење спомен обиљежја

Горња Костајница, 25.октобар

Владика зворничко-тузлански Господин Василије освештао је данас спомен-обиљежје за 95 пострадалих мученика из села Костајница.

„Помаже вам бог браћо и сестре! Ево нас данас да се сјетимо свих оних који су дали оно најдрагоцјеније, животе своје, за нас. Ови страдалници и мученици су животе своје изгубили само  зато што су православни Срби. „Нема веће љубави и жртве него ако неко положи живот свој за ближње своје“, ријечи су Христа Господа. Молимо се за све да Бог свакога изведе на прави пут. Нити су добри они који за себе често урлају да су велики Срби а имена Христовог и Светога Саве у животу њиховом нема. Велики су они који знају живити за велике идеале и велика дјела. Велики су они који су спремни на жртву да би помогли ближњима. Велика је ово жртва. 95 страдалника и мученика из једнога села. Велика је то плата на олтар вјере и слободе. Дуго се чекало да се овим мученицима постави ово спомен обиљежје. И када смо могли то раније учинити, нисмо хтјели јер је био страх у костима нашим а они се нису плашили да живот свој дају за нас, дјецу њихову. И данас смо врло често превртљивци, једно мислимо, друго говоримо, треће радимо. Тако нису радили ови сродници ваши и наши. Они су били истрајни и упорни у светом животу. Много је данас оних који се ките ловорикама својих славних предака. Питам се да ли ће многе породице у тај ловоров вијенац својих славних предака успјети да уграде неку ловорику свога живота? Данас је нажалост код тих, који се зову великим Србима, примјетно да се по некада прикажу у Цркви да су присутни али смисао живота су им материјална добра. Тако ови нису радили. Тако требавци нису радили. У свим ослободалачким-одбрамбеним ратовима Требава је кукала од зла, од душманских руку. Треба је много пута освајана и покоравана али никада до краја освојена и покорена. Вама, истинским насљедницима ових славним предака се захваљујем што чувате традицију преко вјере православне“, истакао је Владика Василије и додао:“Питаће нас Господ зашто смо пустили да сиротиња крепава од глади? Зашто смо пустили и дозволили да дјеца палих бораца немају кору насушног хљеба и немају могућности да се школују?! Срамотних момената има. Зато преиспитајмо своју душу и срце, какви смо?! Нека Бог помогне да се Срби оправославе, уједине у вјери отаца наших, да будемо спремни стићи, потећи и на страшном мјесту опстојати у одбрани светих идеала и вјере православне! Нека да Бог да се о нама говори као што се говори о нашим славним прецима. Дај Боже да Требава засија пуним сјајем. Дочекаћемо да земне остатке проте Саве Божића достојно сахранимо и опојамо, да га у ћивот смјестимо и да се пред његовим светим моштима молимо Богу да нас ослободи од прљавштине која се таложи у нама. Драго ми је што се за Цвјетина Тодића, великог сина рода нашега, тражи гроб гдје су његови земни остаци. Знају то многи гдје је гроб а који су га од српске стране ликвидирали. Нисмо ми сви Срби каранфил и кадифа. Има нас много који не ваљамо и нисмо достојни својих славних предака. Зато се молимо да Господ освијетли путеве наше како бисмо ишли путем својих славних предака. Када пролазите овуда, скините капу, прекрстите се и реците: Бог да прости душе ових мученика и јунака“.

[Зоран]

"Будимо људи"

Предсједник Светосавске омладинске заједнице из Зворника Јелена Ерић, вјероучитељ Марко Данојловић (Уредник Информативне службе Епархије) и чланови хуманитарног одјељења СОЗ-а Зворник Стефан Радошевић и Огњен Чутурић обишли су данас прву особу која се налази у нехуманим животним условима.

У склопу генералне акције „Будимо људи“ спроводи се велика подјела одјеће и хране. Са великим потешкоћама се изналазе и новчана и огревна средства.

Драгиња Ђукић је старица која живи у трошној кући без основних животних средстава. Струје већ одавно нема, дрва, новца за лијекове, прозори су без стакала или са разбијеним стаклима...

За сада јој је уручена одјећа и од прехрамбених производа: пасуљ, брашно, кромпир, лук...

Овим путем позивамо све људе добре воље, да помогну сваку хуманитарну акцију у свом граду коју спроводи СОЗ, Коло српских сестара и Удружење Тројеручица.

Планирано је да СОЗ Зворник наредних дана обиђе још неколико породица којима ће, сходно средствима са којима располаже, олакшати тешке животне околности.

Случај Драгиње Ђукић и амбијент у коме смо се данас нашли пробудио би осјећање туге код сваког људског бића због ситуације у којој се налази ова побожна и честита старица.

"Дјецо, има ли дрва? Немам дрва", одјекивале су у нашим ушима ријечи иако их је шапатом старица изговарала. "Биће бако", рекосмо јој, иако дрва немамо али су од тог момента постала наш приоритет.

На жалост, бака Драгиња није усамљена у својој биједи јер Драгиња је данас много, како у Зворнику тако и у свим градовима у Републици Српској и Босни и Херцеговини.

Правити се слијеп на ову и многе сличне ситуације, на овај позив, значи остати слијеп и глув на Христов позив: „Када помогосте једноме од ових малих, мени помогосте“!

вјероучитељ Марко Данојловић, Уредник Информативне службе Епархије

http://www.eparhijazvornickotuzlanska.org/opsirnije.php?id=827&kategorija=

[Зоран]

Састанак свештенства и монаштва намјесништва дервентског

Његово Преосвештенство Епископ зворничко-тузлански Господин Василије служио је, на празник светог мученика Лонгина Сотника, Свету Архијерејску Литургију у храму Покрова Пресвете Богородице у Мајевцу.

Владики Василију саслуживали су протојереји-ставрофори Милорад Бајбић и Јово Бановић и протођакон Славољуб Милошевић.

Након Литургије одржан је братски састанак свештенства и монаштва архијерејског намјесништва дервентског.

[Зоран]

Патријарх Кирил сравњује модел једнополарног свијета са човјеком који стоји на једној нози

Москва, 1.новембар

Патријарх Московски и цијеле Русије Кирил сматра да свијет може бити стабилан само ако у њему постоји неколико центара моћи.

„Ми смо чврсто увјерени да је једнополарност знак нестабилности савременог свијета“-рекао је патријарх Кирил у петак,на сусрету са предсједником Екватора Рафаелом Кореом у храму Христа Спаситеља у Москви.

Патријарх је упоредио једнополарност са човјеком који стоји на једној нози. Такав човјек „може бити физички веома снажан,може да има велику власт,али он не може дуго да стоји само на једној нози“,рекао је патријарх Кирил.

Он је изјавио да се „Руска православна црква,као и Еквадор,залаже за мултиполарни свјетски поредак,јер да би свијет био стабилан,мора да има неколико ослонаца“.

У свом разговору са предсједником Екватора,патријарх Кирил се такође дотакао и свјетске економске кризе.По његовом мишљењу,један од главних узрока те појаве је „неолиберални однос у области економије“.

По ријечима патријарха,свијет се данас налази у ери „виртуелне економије,која не води толико ка стварању реалних вриједности,колико ка обогаћивању одређених друштвених слојева“.

Морамо да схватимо,да тржиште може бити само један од механизама економске политике,и да морају постојати још неки циљеви,осим тежње ка личном обогаћивању“,-истакао је патријарх Кирил.

Превод према агенцији Интерфакс: Александар Јефтић

[Зоран]

Састанак свештенства и монаштва намјесништва тузланског

Петрово, 2.новембар

Владика зворничко-тузлански Господин Василије служио је данас, на празник светог великомученика Артемија, Свету Архијерејску Литургију у храму Покрова Пресвете Богородице у Петрову.

Његовом Преосвештенству саслуживали су протонамјесник Никола Пекић, јереј Славко Пантелић и протођакон Жарко Мијатовић.

Владика Василије одликовао је протонамјесника Николу Пекића правом ношења напрсног крста.

Након Литургије одржан је братски састанак свештенства и монаштва архијерејског намјесништва тузланског на коме је кореферат на тему „Болести данашњице“ одржао настојатељ манастира светог Николаја на Озрену, протосинђел-ставрофор Данило (Радојчић).

Преосвећени Владико, браћо свештеници, свештеномонаси и ђакони, помоз Бог!

Надам се да нам је свима остало у памћењу веома садржајно предавање оца Жељка Божића на претходном сабрању. Одговорна обавеза да пред вама изложим кореферат на тему „Болести данашњице“ натјерала ме на размишљање на који начин да приступим излагању о пошастима са којима је суочен данашњи човјек.

Одмах на почетку ћу вам рећи, а нешто касније и образложити, да је недостатак љубави, као главне покретачке енергије некадашњег господара Адама, главни узрок свега. Да ли ћу бити само један од многих који је не само о ријечи „љубав“ него о смислу живота „Љубав“ говорио недовољно успјешно, остаје на вама да просудите.

Предавање које ћете чути јесте моје скромно сагледавање духовно-психолошких узрока који воде ка овим проблемима.

Наиме, свака од болести о којима је отац Жељко говорио има своје узроке и веома често се наводе поједини који нису стварна иницијална каписла за експлозију гријеха у људском организму.

Посљедица првородног гријеха прародитеља Адама и Еве изазвала је велике турбуленције у цијелом свијету и поред тога, што је најстрашнију посљедицу осјетио човјек, по аутоматизму осјетили су и они који су повјерени човјеку на господарење, дакле цијела творевина.

Појавом страха добијамо паралелно и гријех а љубави, чисте, неиксварене и нелицемјерне каква би прије гријехопада, тотално је нестало.

Идеални свијет који сваки човјек, сваки вјерник или невјерник, пројектује у својој глави јесте нешто што је својствено свима нама. Дакле, нико имун није на сопствене жеље како би нешто требало да изгледа. Поставља се питање: Колико је то у складу са Божијим моралним начелима, колико су оствариве и колико смо ми активни а колико пасивни у том процесу?

Несналажење у реалном свијету са свим добри и лошим стварима које нам се свакодневно дешавају може а и јесте основни уопштени узрок бјежања у „свијетове“ које човјек сам пројектује у сопственој глави. У немогућности да се довољно добро учаури у неком свом виртуелном свијету веома често му у томе помажу различита халуциногена средства, тј. неки од опојних наркотика или алкохол. Као у сваком чину, сваком дјелу, па и не дјелу, и овдје се пројављује упозорење апостола Павла да нам је све дозвољено али да нам није све на корист.

По свјетовној фоскули да све има своју цијену морамо погледати колика је индивидуална цијена коју плаћа један наркоман или алкохоличар а колика је цијена друштва које је себи дозволило да направи пропуст и не одреагује правовремено како би истој особи помогло, социјализовало је и, оно што је основни задатак Цркве поред ова два, да би је привело Богу.

Цијена је плаћена већ раније и овисник ће након овисности почети да живи за нешто друго. То друго му неће дати доказ да је личност него ће његову личност стопити са материјом о којој постаје овисан. Наркоман је дакле особа потпуно потчињена ономе чему је овисан а у свијету који пројектује симбол обожавања могу бити многи, од локалног дилера преко особа које су сличне њему до пролазника који ће му материјално помоћи.

Гдје се у свему овоме уклапа појам љубави?

Ми као црква смо позвани и призвани на активност а не на пасивност тако да слободно можемо, као пастири, да поставимо себи сљедећа питања:Гдје смо били када је једна овца одлазила од нас? Да ли смо спавали или били будни и спремни да у свако вријеме и на свакоме мјесту свједочимо архи Пастира, Господа Исуса Христа?

Дакле, недостатак у наркоману и лакохоличару према ближњима јесте узрок.Недостатак љубави околине према особи која је потенцијални наркоман, наркоман у раној или поодмаклој фази, јесте такође узрок. Ипак, прави узрок јесте недостатак вјере, тј. безбожништво. Поставимо себи још једно питање: Да ли смо и докле смо спремни да идемо да бисмо вратили јагње које је залутало?

Наша је дужност да разбијемо те фикције и да особу која је овисна научимо да се бори са основним животним проблемима, да се бори са оним који нас непрестано омета у животу, дакле Ђаволом, а то све ћемо моћи понудити само ако сами будемо имали оружије које ће овисник користити у борби а то је љубав и вјера.

Са љубављу прићи ономе који вапи за њом и понудити му нешто што до сада није имао а то је Бог.

Прочитаћу вам шта о томе каже велики теолог, блаженопочивши Митрополит Антоније Блум:“ Ми се плашимо страдања и зато сужавамо и штитимо своје срце. Плашимо се да гледамо и видимо; плашимо се да слушамо и да чујемо: плашимо се да видимо човјека у његовом страдању и да чујемо крик његове душе. И зато се затварамо. И затварајући се, постајемо све ужи и ужи, и постајемо заробљеници ове наше затворености.Има једна изванредна пјесма Марешковског, која се зове „Корали“. Он у њој каже да су корали најкрхкија жива бића у мору; да би се заштитили од пропадања, они се облажу овом чврстом материјом коју и називамо коралима-и умиру у својој заштићености.Тако и човјек који се брани од боли, патње, ужаса и страха, од онога што може да му учини туђа туга, туђа болест, туђа смрт или, све заједно, цио ужас земаљског живота; овакав човјек-да, остаје заштићен и уједно у унутрашњости свога бића умире“.

Као што сте могли да чујете затварање у себе самога, бијег од стварности, неспремност за сучавањем са патњом и болом и незнање да се све то љубављу побјеђује јесте сигуран корак да сами у себи закорачимо ка смрти.

Када су у питању нарушени унутар-породични односи онда морамо казати да је то проблем који муњевитом брзином хита ка првом мјесту пошасти.

„Син убио мајку, отац силовао кћерку“ само су неки од наслова којима нас бомбардује дневна штампа а које ми радо читамо јер, као да се задовољамо тиме, да има грешнијих и од нас самих.

Патријархат јесте нешто што је свесавремено а такво је је јер долази од онога који је прошлост, садашњост и будућност дакле који је у сваком времену и изнад времена а то је Христос Господ.

Веома често ћемо чути да се патријархат представља као апсолутна владавина страха мушкарца, тј. оца над женом и дјецом. Погледајмо ситуацију у којој је отац овисник. Ту је сасвим јасно да љубави према ближњима нема јер да је има отац не би бјежао у гријехопад наркоманије или алкохолизма. Одмах сљедећи гријех који долази, јер један гријех никада не иде сам, јесте запостављање лика оца као доброг домаћина и честитог вјерника у коме обитава моралност, а који је прави примјер својој дјеци. Такође, ту нема ни особе од које је узето ребро од кога је направљена Ева, а то је добри муж који живи за своју жену дајући се, на првом мјесту духовно, без икакве резерве. Гдје постоји резерва ту љубави нема.

Они који су спремни да се одају горе наведеним пороцима, спремни су и да убију.

И ако бисмо погледали ко највише страда лако бисмо дошли до података да су то у суштини они који нису заштићени, тј. нису спремни да се бране пред налетом крвника. Наравно да су то дјеца!

Ако свему томе додамо и мишљења квази научника који за дијете говоре да је живо биће тек у поодмаклој фази трудноће, онда не треба да нас чуди што ће већина ту констатацију објеручке прихватити јер им она дође као „дозвола за убиство“.

До сада су на многим мјестима изношени подаци о гријеху чедоморства и сви они су садржали сљедеће, а то је: 1. Да је то злочин над злочином и 2. Да свакога дана изумиремо као народ.

Говорити о односу према животној средини сада, након свега до сада реченог, изгледа као нешто што је мање битно али није тако. Кратко ћу подсјетити да смо као људи позвани и призвани да творевину узносимо Творцу. Она нам је дата на управљање али управљање љубављу а управо тога данас нема тако да долази до уништавања онога за шта се у Књизи постања каже да је „лијепо“.

И шта сада чинити након ових података?

Господ Бог је створио Адама из љубави. Из љубави му је створио и жену Еву са којом је Адам и био у заједници љубави. Љубављу је Адама одржавао односе са творевином и све је било хармонично. Онога момента када се љубав претворила у љубомору догодила се трагедија, догодио се гријех, страх и смрт.

Доласком Спаситеља свијет се враћа у нормалу али само у оној мјери у којој ми желимо да будемо у нормали, тачније у мјери у којој будемо поштовали заповијести Христове. Поштовањем заповијести, животом у Христу и за Христа, вратићемо себе у стање у коме је био Адам, задобити светост у Једном Светом, Једном Господу Исусу Христу.

Ту је рјешење за све пошасти које нас сналазе. Дакле, живот у новоме Адаму.

Генерације које су већ стасале и које се налазе у поодмаклој стази живота морамо вјерски образовати у мјери у којој се то да учинити али за дјецу морамо дати све. Дјеци морамо посветити сваки моменат нашега живота јер свако дијете у коме не формирамо личност која ће своју снагу и енергију црпити из вјере у Бога, љубави према Богу и ближњима, ми правимо потенцијалног наркомана, алкохоличара, лошег оца, сина, господара...

Протосинђел-ставрофор Данило (Радојчић), настојатељ манастира светог Николаја на Озрену

[Зоран]

Крсна слава кошаркаша "Будућности-БН"

Његово Преосвештенство Епископ зворничко-тузлански Господин Василије преломио је славски колач са омладином Кошаркашког клуба "Будућност-БН“, чиме је обижељена крсна слава Кошаркашког клуба.

У суботу, 7. новембра у манастиру Светог Василија Острошког у Бијељини Кошаркашки клуб "Будућност-БН“ Епархије зворничко-тузланске прославио је своју Крсну славу Светог Димитрија Солунског – Митровдан.

Присутној омладини Владика Василије је поручио да угледајући се на свог заштитника Светог Димитрија Солунског, треба да се угледају на васкрслог Христа и да развијајући своје тијело не смију заборавити и своје духовно узрастање, јер је човјек заједница душе и тијела и само ако их упоредо развија може бити здрава личност, здрав хришћанин и човјек користан Цркви и друштву.

Владика Василије је у знак захвалности за љубав и вјеру на дјелима показаним даровао икону "Крајње смирење" директору  ДОО "Дирекција за  изградњу града" господину Цвијетину Симићу који је уједно предсједник скупштине Кошаркашког клуба "Будућност-БН". Такође, иконом Исуса Христа Владика Василије је наградио предани рад и труд Драгане Јовановић, предсједнице и тренера Кошаркашког клуба. Дароване иконе су рад ученика Школе иконописа "Одигитрија".

Желећи да на видљив начин искажу своју љубав према Епископу чланови клуба су за Владику припремили мали дар коме се Владика веома обрадовао. Дрес Кошаркашког клуба "Будућност-БН" са именом Владике Василија и редним бројем један у име чланова клуба Владики је уручио господин Цвијетин Симић.

Владика Василија се захвалио на дару обећавши да ће и даље учествовати у раду клуба, те је најавио да ће у скорије вријеме бити изграђен кошаркашки спортски центар у непосредној близини манастира Свете Петке у Бијељини.

Кошаркашком утакмицом пионирских селекција београдске Црвене звијезде и Будућности настављено славље, а пред препуном салом ОШ "Вук Караџић" домаћини су побједили са четири коша разлике - 59:55.

Школа кошарке "Будућност" постоји већ 4 године и кроз њу је прошло око 700 дјеце узраста од 7 до 15 година. Ове године је основан Кошаркашки клуб "Будућност-БН" Епархије зворничко-тузланске а оснивачи су:

•        Епархија зворничко-тузланска,

•        Школа кошарке „Будућност“ Бијељина,

•        Удружење „Братство и сестринство Пресвете Богородице Тројеручице“ и

•        Удружење „Светосавска омладинска заједница“ Епархије зворничко-тузланске.

Клуб је основан са циљем васпитања и образовања дјеце и омладине кроз спорт у хришћанском духу чиме би се створила духом и тијелом здрава омладина. Клуб тренутно има 163 члана.

[Зоран]

Чланови Међурелигијског вијећа у посјети Премијеру ФбиХ

Сарајево/Бијељина, 9.новембар

Његово Преосвештенство Епископ зворничко-тузлански Господин Василије, Предсједавајући Међурелигијског вијећа БиХ, посјетио је данас, са надбискупом врхбосанским кадриналом Винком Пуљићем, муфтијом сарајевским Хусеином Смајићем и предсједником Јеврејске општине Сарајево Борисом Кожемјакином, Премијера Федерације Босни и Херцеговине господина Мустафу Мујезиновића.

Током данашњег сусрета господина Мујезиновића са члановима Међурелигијског вијећа БиХ разговарано је о изградњи нове зграде Економског факултета Универзитета у Сарајеву, што би резултирало и враћањем зграде некадашње Богословије Српској Православној Цркви.

Предсједавајући Међурелигијског вијећа БиХ Епископ зворничко-тузлански Господин Василије, који је предводио делегацију вијећа, упознао је Премијера са  стањем Српске Православне Цркве у Грачаници, Тузли и Калесији као и са проблемима са којима се суреће Српска Православна Црква.

Након што је Његовом Преосвештенству постављено питање о случају храма у Коњевић Пољу, Владика Василије је упознао присутне са ситуацијом и предочио им да су Српска Православна Црква као и Власти Републике Српске учиниле све што је требало али да се овај предмет и даље налази у основном суду у Сребреници који га не узима у разматрање.

Преосвећени Владика замолио је да се престане манипулисати са овим случајем и упитао како је могуће да примјер измештања храма са Дивича, који је позитиван примјер дијалога и љубави међу религијама, није интересантан појединим медијима?

Потом је Преосвећени Владика доставио господину Мујезиновићу списак мјеста на којима су подигнуте џамије на имовини Српске Православне Цркве и имовини православних Срба у Федерацији.

Владика је истакао да Српска Православна Црква не жели да се џамије руше и измјештају а потом се запитао: Како то није интересантно појединим медијима?

Чланови Међурелигијског вијећа БиХ указали су на потребу формирања једног тијела унутар Владе ФБиХ које ће директно бити задужено за контакте и сарадњу с вјерским заједницама, попут Секретаријата или Дирекције за вјерска питања, при једном од министарстава Федерације БиХ.

Премијер Федерације БиХ Мустафа Мујезиновић казао је да ће у федерални буџет за 2010. годину бити предложена ставка са средствима намијењеним за Међурелигијско вијеће БиХ, чије постојање и активности је оцијенио веома битним за свеукупне односе на овим просторима.

Током сусрета је било ријечи и о рјешавању проблема пензионог и здравственог осигурања свештеника, свећеника и вјерских службеника, о чему ће Влада ФБиХ ускоро расправљати, након што јој надлежна министарства доставе предложене моделе и прецизне калкулације средстава за ове потребе.

Као основа послужиће материјали, које је сачинила посебна владина комисија, основана са задатком анализе и тражења рјешења за питања социјалног осигурања свештеника, свећеника и вјерских службеника. Премијер је истакао да је то само привремено рјешење и да трајно треба тражити на нивоу БиХ.

Домаћини члановима Међурелигијског вијећа БиХ, осим премијера Мујезиновића, били су федерални министар културе и спорта Гаврило Граховац, министар рада и социјалне политике Перица Јелечевић и представник Министарства финансија.

[Зоран]

Нова кућа за Савку Мишић

Копривна, 14.новембар

Српска Православна парохија Копривљанска, на челу са свештеником Јадранко Стојановићем покренула је акцију, како би се сазидала кућа старици Савки Мишић из Копривнске Требаве.

Акција је започета на првомученика архиђакона Стефана ове године. 09.11.2009.г. акција је завршена и бака Савка се преселила у своју новоподигнуту кућу.

Овом приликом желим да се захвалим  свима који су ову акцију подржали и помогли.

Свештеник Јадранко Стојановић

[Зоран]

Света Архијерејска Литургија у Трнови

Трнова, 22.новембар

Владика зворничко-тузлански Господин Василије служио је данас, на празник светих мученика Онисифора и Порфирија;светог Нектарије Егинског, Свету Архијерејску Литургију у храму светих апостола Петра и Павла у Трнови.

Његовом Преосвештенству саслуживали су архијерејски намјесник бијељински јереј Љубо Богдановић, јереј Ведран Бардак и протођакон Жарко Мијатовић.

„Човјек је по својим духовним слабостима врло често сумњичав. Када страдамо онда почињемо другачије да размишљамо. Господ наш свима нама поручује: Сви ви који болујете, патите, имате невоље, приђите Мени и ја ћу вас растеретити. Сјетимо се свако у себи, па чак и дјечица, пошло је у школу и није како треба научило предмет који треба али дијете се трудило. Бог помогне ономе ко се труди. Обично се Богу молимо ријечима у којима тражимо од Њега многе ствари и када милост Божија помогне, тада заборављамо да благодаримо за сва доброчинства“, истакао је Владика Василије и додао:“Ових дана смо предали у вјечност Најсветијег поглавара Патријарха српског Господина Павла. Они који су били у Београду или који су преко телевизије пратили пренос могли су да виде много вјерног народа који у миру и реду молитвено стоји и сјећа се свога духовног оца са сузама у очима и са радошћу јер га је Господ уселио у Царство Небеско. Истиниски молитвеник наш је сада пред пријестолом Божијим. Зато молимо се за светога Патријарха нашег али и молимо њега да се пред пријестолом Божијим моли да Срби ојачају у молитви и љубави“.

Владика Василије одликовао је мјесног свештеника јереја Ведрана Бардака правом ношења црвеног појаса.

[Марко]

Промоција збирке пјесама „Вјера,нада,љубав“ аутора Марка Данојловића

Зворник, 25.новембар

Његово Преосвештенство Епископ зворничко-тузлански Господин Василије присуствовао је вечерас, у препуној сали Општине Зворник, промоцији збирке пјесама „Вјера,нада,љубав“ аутора Марка Данојловића, вјероучитеља и Уредника Информативне службе Епархије зворничко-тузланске.

Присутнима се Владика обратио ријечима: „Слављениче Марко, драга браћо и сестре, вјера без смирености доноси гордост и човјек који каже за себе да је вјерник врло често изгуби оно што је најзначајније у вјери а то је понизност пред Богом и људима. Нада без снаге вјере није истинска нада него површинско лутање и површински однос у тражењу вјечне истине. Љубав без снаге вјере и истинске наде није љубав. Љубав према човјеку изражава се љубављу према Богу. Љубити Бога а не љубити човјека значи немати праву љубав. Вјера, нада и љубав су три основне истине односа човјека према Богу невидљивом а свуда пристутном. Човјек обједињен вјером, надом и љубави, основним хришћанским врлина, јесте личност. Човјек без ових врлина је у сталном лутању и сталном тражењу себе. Наш Марко је вјероватно, сам проживљавајући и тражећи своју идентификацију кроз предавање вјеронауке дјеци, кроз посматрање те дјеце и њиховог односа према Христовој ријечи, налазио инспирацију и утврђење својих истина у вјери,нади и љубави Божанској“, истакао је Владика Василије и додао:“Честитам ти Марко на овом подухвату и желим да ти овај почетак буде темељ за даља писања. Држи се строго у животу Христовог пута и врлина вјере,наде и љубави. Не дао Бог да гордост овлада тобом и да никада не осјетиш да си отишао у неке висине јер то би био почетак твога пада. У скромности, једноставности и стремљењу ка Богу ћеш налазити инспирацију као што си нашао и за ову збирку пјесама. Желим ти да будеш још скромнији него што јеси. Ти си малог раста али великога духа. Прелистамо ли историју наше свете Цркве видјећемо да су многи светитељи попут светог апостола Павла били малога раста. Стизали су свуда као и наш Марко, стално трчи, јури и тај темперамент је симпатичан. Ти светитељи су имали бритак језик, нису штедили било кога опомињући оне који су кренули странпутицама живота. Плашили су се једино Бога, цара никако, и осуђивали су, не кроз гордост, оне који су били против Бога. Марко неће осуђивати него ће оплакивати вријеме у коме живимо, лажне хришћане и оне који још увијек нападају на Цркву, који нису стасали да схвате да у животу све што чинимо без Бога јесте ништа а у заједници са Богом јесте прави смисао живота. Такви који нису нашли смисао живота су чинили недјела. Када се упокојио блаженопочивши Патријарх српски Павле, на многим сајтовима у Федерацији износиле су се, о свијетлом и светом лику Патријарха, свакакве лажи. Не чине то само медији у Федерацији него и они који себе називају Србима а у њима од српства нема ни слова „с“. Настојмо зато браћо и сестре да, читајући ове дивне пјесме нашега Марка, калимо и оплемењујемо своју душу и срце и јачамо љубав према човјеку и према Вишњем Богу“. 

Након Преосвећеног Владике говорили су професори рецензенти господин Зоран Куљић и госпођа Биљана Писић а испред СПКД, издавача збирке пјесама, говорио је господин Раде Перић.

Пјесме су рецитовали Јована Лукић, Милош Ивановић,Владан Кретија као и најмлађи рецитатори.

Духовне пјесме су пјевали група „Вероника“ и дјечији хор „Свети Серафим Саровски“ који је основан при храму Рођења светог Јована Крститеља у Зворнику.

На крају се присутнима обратио аутор.

[Зоран]

Изјава Владике Василија БН телевизији о избору 45.Патријарха српског

Владика зворничко-тузлански Господин Василије дао је новинару БН телевизије изјаву након Свете Архијерејске Литургије коју је служио у пријестоници сребреничких митрополита у Сребреници.

Владика Василије: Данас смо се помолили Богу за душу блажене успомене нашег најсветијег Патријарха Павла, великог миротворца и човјекољубца. Овдје у Сребреници општинске власти нису хтјеле да прихвате упутство врха Републике Српске да се 19. новембар прихвати даном свеопште жалости за пресељење у вјечност нашег Најсветијег Патријарха Павла. Молимо се Богу а молимо се и нашем Патријарху Павлу да он помогне да добије свог 45.насљедника на трону светога Саве.Молимо се да Бог изабере жребом, како су послије Јуде издaјника бирали дванаестог апостола, да тако и ми владике изаберемо између нас најдостојниjег међу нама. Молимо и све вјернике наше Цркве да се моле Богу да Дух Свети сиђе на онога ко ће бити уистину достојан насљедник светога Саве и нашег Патријарха Павла. Очекујемо од новога Патријарха да буде снажан у вјери, снажан у нади за добро нашега народа и цијелога свијета, да буде снажан и неустрашив у проповиједању истине, вјере и јачању националног бића нашега народа. Такав нам треба Патријарх, који ће се молити за све нас.

БН: Ви важите за једног од озбиљнијих претендената на то мјесто?

Владика Василије: То су изјаве ваших колега новинара. Они све знају, нарочито неки тамо коментатори, Ђорђевић...а рећи ћу вам кратко и јасно како се бира Патријарх: Сваки Владика који има 5 година службе на епархији је потенцијални кандидат. Патријарха бира цео Сабор, сви Епископи, епархијски и викарни. Бирају се три кандидата. Имена се стaвљају у три коверте на Часни Пријесто. Потом се чита молитва и након тога један од познатих духовника из манастира извлачи...

БН: Ако извуку Вас?

Владика Василије: Неће мене извући сигурно.

БН: А ако вас извуку?

Владика Василије: Не вјерујем. Не вјерујем. Нисам ја достојан за тако висок положај.

БН: А ако Бог буде тако хтио?

Владика Василије: Препустићемо Божијој вољи. Ја имам свој патријархат овдје, у епархији мученичкој зворничко-тузланsкој, гдје су толике цркве порушене и гдје је народ пострадао. Хвала Богу за овај народ који има стрпљења и који трпи, трпи, трпи...

[Зоран]

Владика Василије служио заупокојену Литургију у Сребреници

Сребреница, 28.новембар

Владика зворничко-тузлански Господин Василије служио је данас, на празник светих мученика Гурија, Самона и Авива, заупокојену Литургију Блаженопочившем Патријарху Павлу у храму Покрова Пресвете Богородице у Сребреници.

Његовом Преосвештенству саслуживали су архијерејски намјесник зворнички протојереј-ставрофор Видоје Лукић, протосинђел-ставрофор Данило (Радојчић), протонамјесници Душан Спасојевић и Ненад Ђурић и протођакон Славољуб Милошевић. 

На Литургији је појао свештенички хор Епархије зворничко-тузланске.

Присутнима се Владика Василије обратио бесједом.

„Дошли смо да се поклонимо овој светињи и заблагодаримо Господу што су на овим крајевима живјели великани рода нашега попут цара Уроша Немањића, краља Уроша Немањића, оснивача манастира Пресвете Тројице у Сасама и оснивача свих пет манастира на просторима Општине Сребреница. Дошли смо да се поклонимо Христу Спаситељу чији се лик појавио на мермерној плочи светога олтара. Дошли смо данас, јер у овој Општини није послушан глас Владе Републике Српске када на дан опијела нашег Најсветијег Патријарха и оца нашег духовног и националног Павла, није прихваћен дан жалости. Дошли смо да са вама вјерним народом саучествујемо у свеопштој жалости што је Бог узео са земље нашег великог молитвеника. Ипак, Господ нам је оставио његове земне остатке да се пред њима молимо и да вапијемо небу да Бог са неба, молитвама нашег насјветијег Патријарха пошаље благослов на земљу међу људе. Молили смо се да буде онако како је наш најсветији Патријарх говорио, да имамо поуздања у милост, да будемо творци божанске љубави једних са другима, да будемо стално људи а никада не људи. Патријарх Павле је грлио свакога човјека, не правећи разлику, без обзира на боју коже, националност и начин прослављања Бога. Када је живио на Косову и Метохији 34. године као Владика, љубио је свакога, молио за мир, љубав и људско достојанство. Вапаји његови остали су узалудни. Човјек је врло често глув по својој огреховљености. Чинити правду је императив нашег живота. Морамо бити праведни, истинољубиви и отвореног срца за свако људско биће. Наш најсветији Патријарх, у тренуцима почетка голготског страдања нашег и осталих народа, ишао је на све стране свијета вапијући да рата не буде у бившој Југославији. Вапио је да ако не можемо живјети заједно, да се раздијелимо у миру као што браћа рођена дијеле у миру и љубави оно што су наслиједили. Мира није било. Патријарх се непрестано молио обилазећи и на даље све крајеве и путеве вапијући да мир завлада свијетом. Данас смо се помолили за његову душу. Помолили смо се и њему да он умоли Господа да помогне како би на просторима Републике Српске и Босне и Херцеговине завладали мир, љубав и достојанство међу људима. Молимо се да помогнемо свима онима који оплакују своје најмилије, онима који воде Републику Српску и Босну и Херцеговину да све што чине да раде у славу имена Божијега а за добро народа свога. Да позовемо Србе руководиоце на разним функцијама у овој Општини да се Бога боје а људи стиде. Да буду ти који ће помоћи народу своме и апеловати у скупштини Општине и свим државним органима да на просторима ове Општине има и Срба којима је потребно рјешавања инфраструктуре, путева, воде и струје. Да им је потребно поправити домове како би се вратили на своја огњишта. Ово је српска земља вијековима била по којој су свети ходили и Бога молили градећи цркве и манастире. У тешка и злокобна времена црква је доживјела Голготу своју као и народ наш. Када човјек погледа демографску карту, све до другог свјетско рата, колико је Срба било а колико је остало на овим просторима. Ми оплакујемо све оне који су невино страдали на правди Божијој али оплакујемо и наш народ православни српски који је дао велики печат због истине, правде и вјере своје у Бога. Преко 4000 душа православних Срба страдало је на овим просторима, не само у овоме несрећном задњем рату. Колико је гробаља и гробница, тијела неоопојаних из првога и другога Свјетског рата на овим просторима? Зато смо се данас молили и молићемо се непрестано: Боже, ти који си Цар мира, пошаљи свога анђела чувара на отаџбину нашу Републику Српску, Босну и Херцеговину и на цијели свијет. Помози благи Боже да не буде више рата и да невини не страдају. Помози да се они који воде народе да опамете и призову памети јер чињење зла није добро никоме. Помози да народи ове државе сами кроје судбину, без тутора са стране, јер народ овај није ни луд ни глуп. Браћо и сестре на вас апелујем, не одлазите одавде. Ко хоће да ради имаће хљеба и на хљебу премаза и више од тога. Пљунимо у руке и прихватимо се рала и мотике, посла и не чекајмо никакве хуманитарне помоћи. Тужно је видјети младога човјека како у подне сједи пред кафићем умјесто да узме и ради нешто. Копати земљу, садити воће и чувати стоку није срамота. Срамота је бити лопов, љенчина и мислити о злу према ближњем своме. Зато остајте овдје како Алекса Шантић каже. Остајте овдје и не продајите  никоме парче српске земље јер ако продате онда сте продали и гробове својих предака у земљи а онда ћете бити проклети од неба и предака својих. Долазе бољи дани. Прваци народни не гложите се једни са другима. Дани су поста и душа ме моја боли што ћу ово рећи али нека зна онај ко ради против интереса народа свога, Бог ће га проклети! Да сте били сложни могли сте данас имати начелника општине. Поведите добро рачуна да ли чините за добро народа свога и ближњих својих. Покажимо јединство у вјери, мислима и акцијама. Чувајмо сва обиљежја нашег духовног и националног бића. Чувајмо вјеру православну и светосавље. Чувајмо српско име и српску историју и учимо из те књиге да само у временима када смо били јединствени Бог је био са нама. Лик Христов који се појавио јесте опомена да је Бог са нама и тада нема силе овоземаљске која нам може наудити. Нека нам свима Бог опрости гријехове, да пост  часно испостимо и да се преко светог причешћа сјединимо са Христом Господом. У добру се не понесимо а у злу не поклекнимо,  него нека молитве наше буду снажне и Богу приступачне. Благословио вас Свемогући Бог, Отац, Син и Дух Свети, Свесвета Животворна и Нераздјељива Тројица. На путу вас срећа сусретала, молитва вам небу допирала. Што од Бога жељели а добро тражили Бог испунио жеље ваше овога и онога свијета. Амин“.

Након Литургије Владика Василије обишао је братство манастира Свете Тројице у Сасама и погледао радове на манастирским објектима.

[Зоран]

Високо признање Удружења Јевреја проти Славку Максимовићу

Брчко, 1.децембар

Са благословом Његовог Преосвештенства Епископа зворничко-тузланског Господина Василија архијерејски намјесник брчански протојереј-ставрофор Славко Максимовић боравио је у Јерусалиму и том приликом, у Меморијалном центру Холокауста, примио захвалницу Удружења Јевреја из земаља бивше Југославије.

Оцу Славку је уручена захвалница због чувања успомене на Јевреје-жртве Холокауста.

„Захваљујемо на иницијативи за подизање два споменика жртвама Холокауста у Брчком, као и за достојанствен меморијал, постављен од спашених остатака Јеврејског гробља. Јеврејски народ а нарочито преживјели Холокауста цијене племенит гест проте Славка Максимовића“, каже се у захвалници.

У наредним реченицама преносимо вам текст господина Ивице Черешњеша који хронолошки говори о хришћанском, хуманом и племенитом дјелу проте Славка.

Са благословом Његовог Преосвештенства Епископа зворничко-тузланског Господина Василија, протојереј-ставрофор Славко Максимовић је 1989. године, не сложивши се са поступком градских власти у Брчком којим се, у име урбанизације града, читав један дио старог Брчког требао срушити и „урбанизирати“, а на којем је, иззмеђу осталог, било и старо брчанско Јеврејско гробље, узео ствар у своје руке, и претходно ме обавјестивши као предсједника Јеврејске заједнице ( у Брчком Јевреја нема, јер су готово сви истребљени још 1941.године и послије рата се није више ко имао вратити у Брчко) спасио 4 споменика, практично испред машина које су већ уништавале гробље. Благословом Владике Василија пренио их је на српско православно гробље и о трошку своје парохије подигао меморијално обиљежје брчанским Јеврејима-сусједима којих више нема. У врло децентно и достојанствено обиљежје укомпоновао је спасене споменике и поставио текст који му је послао наш покојни рабин Цадик Данон из Београда.

Спомен обиљежје се добро одржава. Отац Славко се брине да је свјеже цвијеће увијек постављено и захваљујући њему успомена на брчанске Јевреје се неће угасити.

Међутим, није то једино што је отац Славко урадио да би се успомена на Холокауст и трагичну судбину брчанских Јевреја сачувала. Исте године, 1989, иницирао је постављање спомен-обиљежја у кругу бивше фабрике „Шипад“ који обиљежава трагичну судбину више од 100 јеврејских породица које су успјеле побјећи из Аустрије и Њемачке, у Брчком биле затворене на шлеповима на Сави и у децембру 1941.године брутално побијене од стране усташких и њемачких злочинаца. Данас је споменик у доста лошем стању, приватни власник би хтјео да га се ријеши из круга фабрике, тако да му је даља судбина неизвјесна.

На брчанском мосту преко Саве, тачно на средини, стајала је спомен-плоча обиљежавајући мјесто на коме је, такође у децембру 1941. године, побијено 168 брчанских Јевреја, а тијела су им бачена у Саву.

Почетком прошлог рата, 1992-1995, мост је срушен и плоча је нестала у Сави. Послије рата опет се отац Славко Максимовић појавио као иницијатор и кад је мост поново изграђен на босанској страни подигнута је скромна табла којом је тај трагични догађај поново обиљежен.

Ивица Черешњеш     

[Зоран]

Пјесма и спот посвећен Рођењу Христовом

Са благословом Његовог Преосвештенства Епископа зворничко-тузланског Господина Василија почело је снимање пјесме и спота посвећеног празнику Рођења Христовог.

Изворна група „Вероника“ из Зворника завршила је студијско снимање за пјесму „Везак је везла Дјева Марија“.  Аудио запис се тренутно налази у фази монтирања након чега ће се прећи на видео снимање.

Пројекат изводи Информативна служба Епархије, на челу са Уредником Информативне службе Марком Данојловићем, а локације на којима ће се снимати видео запис су манастир Ловница и манастир светог Николаја у Етно селу код Бијељине.

Планирано је да се спот премијерно емитује, у Епархији зворничко-тузланској, на празник Рођења Христовог.