Зоран Написано Септембар 22, 2009 Пријави Подели Написано Септембар 22, 2009 Освећење Саборног храма Рођења Пресвете Богородице у Бијељини 22. септембар 2009 - 11:42 Владика зворничко-тузлански Г. Василије служио је 20. септембра 2009. године празнично бденије, а потом освештао Саборни и Спомен храм Рођења Пресвете Богородице у Бијељини. Чину освећења присуствовао је Епископ рашко-призренски Г. Артемије као и велики број верног народа Семберије. „Ваше Преосвештенство, драга браћо свештеници и свештеномонаси, благочестиви народе Цркве наше, данашњи дан,ово вече и ови дани испуњени су свеопштом радошћу јер оно што је православна хришћанска душа жељела, а жељела је Бога живога, вечерас се испунило. Испунила се жеља свих оних који Бога славе, са Богом живе испуњавајући Његов закон. Данас је најмање потребно да вам ми са светога олтара говоримо. Данас се не говори много и не само данас него ових дана уопште. Данас се тихо шапућу молитве небу јер оно нам је неупоредиво ближе него што нам је било. Бог је невидљиво са нама ближи а Пресвета Богородица мајка наша, свеопшта царица мира, која је се моли пред пријестолом Сина свога Господа и Спаситеља нашег Исуса Христа, је овдје са нама. Ми имамо осјећај као да лебди у овоме храму и као да држи свој покров који је држала у цркви када је православни народ у Цариграду страдао. Нека буде ово срећан почетак утврђења наше вјере у Христа, у истини, племенитости, доброти и свему ономе што чува достојанство лика човјековога. Бити хришћанин није довољно само казати него треба по крштењу по Христовом закону живити овоземаљски живот. Ево нам прилике да ова звона не звоне у празно него да пробуше глуве уши оних који немају слуха за љепоту и хармонију и разговор са Богом. Устани народе и сјети се славних предака, Филипа Вишњића и кнеза Иве од Семберије. Сјетите се ви семберци и мајевичани и крените Господу у загрљај. Сјетите се сви ви који сте пред крај Другог свјетскога рата изгубили своје претке од крвавих руку оних који за себе говоре да су Срби. Ти мученици и страдалници почивају у ове три огромне гробнице на мјесту ове касарне. Неће Семберији бити добро, неће Мајевици бити добро, све док се тим славним мученицима не одужите браћо и сестре. Зато, призовимо се памети, душу своју очистимо, оперимо гријехе своје и устанимо да се одужимо прецима својим. Драга браћо и сестре, нека вам је срећно и Богом благословено ово улажење под сводове овог малог парчета неба. Нека вам је срећан и Богом благословен овај дан када смо се састали у Име Господње", истакао је Владика Василије. На крају беседе Владика је додао: "Ваше Преосвештенство, драги брате Артемије, хвала вам што сте дошли да вечерас са нама подијелите ову духовну радост. Ви сте чувар колијевке српскога народа Косова и Метохије, онога народа који је много пута трпио тиранију али је увијек постојан био. Вјерујемо и Богу се молимо и светитељима косовско-метохијским да ће опстати народ наш и светиње наше. Нека вам Свеблаги Господ подари снаге Преосвећени Владико". Извор: Епархија зворничко-тузланска Радост Христова је у овоме: да останеш веран Њему у љубави и да не посустанеш, макако тешка била искушења. Link to comment Подели на овим сајтовима More sharing options...
Зоран Написано Септембар 23, 2009 Пријави Подели Написано Септембар 23, 2009 Света Архијерејска Литургија у Саборном храму у Бијељини Бијељина, 23. септембар Владика нишки Господин Иринеј, уз саслужење Владика зворничко тузланског Господина Василија, сремског Господина Василија, бањалучког Господина Јефрема, будимског Господина Лукијана, банатског Господина Никанора, рашко-призренског Господина Артемија, средњоевропског Господина Константина, захумско-херцеговачког Господина Григорија, моравичког Господина Антонија и више свештеника, свештеномонаха, ђакона и јерођакона, служио је данас, на празник Рођења Пресвете Богородице, Свету Архијерејску Литургију у новоосвећеном Саборном и Спомен храму у Бијељини. Светој Архијерејској Литургији присуствовали су највиши државни званичници Републике Српске предвођени Предсједником господином Рајком Кузмановићем и Премијером господином Милорадом Додиком, представници државног врха Републике Србије као и велики број вјерног народа. Након Литургије услиједила је свечана литија и ломљење славског колача. За кумове Саборног храма изабрани су Предсједник Владе Републике Српске господин Милорад Додик, Начелник Општине Бијељина господин Мићо Мићић и господин Митар Перић. Кумови иконостаса, крстова и звона били су господин Душко Лазаревић, господин Светозар Остојић и господин Спасоје Митровић. Вјерном народу се у бесједи обратио Владика зворничко-тузлански Господин Василије. „Нека нам је свима срећан овај дан који је створио Господ а у који се састасмо како бисмо славили Њега на висинама. Радујмо се и веселимо се и радост наша нека буде до вијека и нека наше потомство памти овај дан када смо освештали Саборни храм Рођења Пресвете Богородице. Поздрављам своју часну браћу, Епископе наше свете Цркве Иринеја нишкога, Василија сремскога, Јефрема бањалучког, Лукијана будимског, Никанара банатског, Артемија рашко-призренског, Константина средњоевропског, Григорија захумско-херцеговачког и приморског и Антонија моравичког. Са истом љубављу поздрављам Предсједника Републике Српске господина Рајка Кузмановића који је данас заједно са својим православним народом. Поздрављам кума данашњег славља Предсједника Владе Републике Српске господина Милорада Додика који домаћински управља Републиком Српском. Желим господину Додику да и на даље мудро, паметно и у духу светосавља води Републику Српску ка тихоме пристаништу. Имајмо повјерења у њега и захвалимо му се за све што је до сада учинио и молимо Бога да му подари снаге да и на даље служи народу своме. Поздрављам још једног кума данашњег славља Начелника Општине Бијељина господина Мићу Мићића који се заједно са Предсједником Скупштине општине господином Драганом Ђурчевићем стара, у границама могућности, о народу и житељима Бијељине. Поздрављам кума и великог неимара господина Митра Перића који са великом љубављу гради светиње у овој епархији. Поздрављам великог добротвора наше Цркве господина Душка Лазаревића-кума иконостаса, господина Светозара Остојића-кума крстова и господина Спасоја Митровића-кума звона. Кумови драги, нека вам Бог подари да дуго година кумујете и на другим мјестима, да никада не тугујете и да вам Господ подари свака добра. Живили кумови на многа и блага љета“, истакао је Владика Василије и додао:“Неки,назови Срби,питају: што се то Црква помамила са Владикама и поповима па само граде храмове? А шта би они хтјели да градимо? Ми градимо храмове као тиха пристаништа у којима ће се народ Божији, у заједници са светима, молити за љубав, мир, слогу и јединство васколиког православног народа. Градимо цркве јер то је парче неба дато нама грешном роду људском. Пшеница по њивама роди и од оне самљевене пшенице прави се хљеб који ће нас хранити. Тако и ми градимо даровима и молитвама вјернога народа. Хвала вам вјерни народе, нарочито Семберије и Посавине, који сте достојни насљедници кнеза Иве од Семберије. Ви који сте протјерани на предјеле Семберије и Посавине не продајите земљишта својих предака јер тиме продајете гробове својих предака и најсветије жртве рода нашега који су зацементирали отаџбину нашу Републику Српску. Желимо јединство и мир свих народа и поздрављамо зато благочестиве хришћане римокатоличке цркве и добре муслимане који данас са нама дијеле ову радост. Нека је свима срећан и Богом благословен овај дан.Амин“. На приједлог Преосвећеног Владике Василија орденом светог Саве одликовано је пређашње и садашње руководство Општине Бијељина. „Господине Начелниче, нека ово високо признање буде на радост свим житељима ове општине“, казао је Владика Василије. Прије свечаног ручка присутнима су се обратили Предсједник Републике Српске господин Рајко Кузмановић, Премијер Републике Српске господин Милорад Додик, савјетник Предсједника Републике Србије господин Поповић, Владика зворничко-тузлански Господин Василије и Владика нишки господин Иринеј. Владика зворничко-тузлански Господин Василије поздравио је господина Поповића, изасланика Предсједника Републике Србије господина Тадића, представника Руске Цркве протојереја Виталија Тарасјева, амбасадора Руске Федерације као и многобројне госте. „Пренестите Господину Тадићу моје поздраве и нека му Бог подари снаге у очувању српске земље Косова и Метохије“, истакао је Владика Василије и додао:„Патријарх Кирил се, као и његов претходник блаженопочивши Патријарх Алексиј II, стара братски о нашем народу. Пренесите му моје поздраве и дубоки наклон“. Потом је Преосвећени Владика уручио владичанске грамате. Радост Христова је у овоме: да останеш веран Њему у љубави и да не посустанеш, макако тешка била искушења. Link to comment Подели на овим сајтовима More sharing options...
Зоран Написано Септембар 25, 2009 Пријави Подели Написано Септембар 25, 2009 Владика Василије дао интервју "Срни" и "Светигори" 25. септембар 2009 - 13:09 Његово преосвештенство Епископ звoрничко-тузлански Василије најавио је данас да ће у недјељу, 4. октобра, бити свечано освећен Катедрални храм Успенија пресвете Богородице и Епископска резиденција у Тузли који су оштећени у протеклим ратним дејставима. "Хвала Богу и добрим људима, Катедрални храм и Епископска резиденција су реновиране и доведене у стање како доликује светом храму", рекао је Срни владика Василије и додао да ће освећење бити обављено у присуству већег броја владика Српске православне цркве (СПЦ), свештенства и вјерног народа. Он је позвао сав вјерни народ СПЦ, а посебно Епархије зворничко-тузланске и пријетеље СПЦ да тога дана узму молитвено учешће да заблагодаре Господу за сва доброчинства, која нам пружа Отац небески да у невољама издржимо и не посрнемо, јер ево девастирани Катедрални храм оживјеће у свој слави својој. Владика Василије је истакао да ће овом приликом Епископској резиденцији бити враћене драгоцјености које су биле изложене до рата, што значи да ће бити поново отворена музејска збирка. Он је нагласио да су Катедрални храм и Епископска резиденција у Тузли стављени под заштиту државе, као културно-историјски споменици од изузетне вриједности. Говорећи о духовној обнови у Еперхији зврничко-тузланској, владика Василије је рекао да благодари Господу и на најмањем дару, а поготово на оволиком броју подигнутих храмова и обновљених цркава, јер треба имати на уму да је у току протеклог рата на овом подручју порушено 56 цркава, плус остали црквени објекти. "Хвала Богу, све то обнављамо, док истовремено подижемо нове цркве, као стварну потребу вјерног народа, који се држи вапаја пророка Давида - Господе жедна је душа моја Бога живога, и зато жели да подиже себи изворе и духовне болнице гдје ће да храни душу своју", рекао је епсикоп Василије. Освећење ових светих објеката почеће у 9.30 часова. На сајту радиа "Светигора" можете преузети и преслушати интервју са Владиком Василијем поводом предстојећег освећења новообновљеног Катедралног храма у Тузли. - http://www.svetigora.com/node/6103 Радост Христова је у овоме: да останеш веран Њему у љубави и да не посустанеш, макако тешка била искушења. Link to comment Подели на овим сајтовима More sharing options...
Марко Написано Септембар 28, 2009 Пријави Подели Написано Септембар 28, 2009 Владика зворничко-тузлански Господин Василије служио је данас парастос упокојеном Предсједнику Републике Српске Милану Јелићу на Градском гробљу у Модричи. Парастосу су присуствовали чланови породице, највиши званичници Републике Српске и многобројни пријатељи и поштоваоци лика и дјела преминулог Предсједника. Присутнима се бесједом обратио Преосвећени Владика Василије. „Уважени представници Власти Републике Српске, браћо и сестре, Господ Исус Христос, Бог и Учитељ наш, рекао је својим ученицима: „По томе ће свијет познати да сте моји ученици ако будете имали љубави међу собом“. Данас, послије двије године од упокојења блажене успомене брата Милана, окупили смо се да над његовим земним остацима искажемо њему једно велико светосавско хвала за све оно што је у животу свом учинио према српском народу у Републици Српској, овоме граду и уопште према свим људима добре воље. За покојног Милана нису постојале никакве границе, нити националне нити вјерске. Колико сам га познавао, љубио је своје а туђе поштовао. Људе је гледао као добре и лоше. Добри људи су му били путоказ какав треба да буде на овоме свијету. Лошима се трудио да помогне да буду људи а никада не људи. Управљајући Републиком Српском тежио је, као и сви ми, да Српска буде стабилна. Није дозвољавао никакву тиранију над својим народом а тирана је данас много. „Не бој се мало стадо јер ја побиједих свијет“, каже Христос Господ. Покојни Милан у своме животу се није бојао никога до Бога на небу и својих гријехова. Велики Његош је рекао:“Благо оном ко довијека живи, има се рашта и родити“. Наш брат Милан до вијека ће живити. Све пролази на овоме свијету, остају само добра или рђава дјела. Хвала ти Милане за све што си учинио за род свој. Хвала ти Предсједниче отаџбине наше Републике Српске, што си се у границама својих могућности, лавовски борио, док си по земљи ходио, да очуваш ово што се нашим зове. Ехо твога живота и твоја храброст и данас живи и огледа се међу највишим руководством наше отаџбине који заједнички настављају оно што си ти заједно са њима стварао. Нека те Господ Бог, који је милост и доброта, усели тамо гдје нема плача, бола и уздисаја. Нека твоја душа у миру почива у Царству Славе, у наручју праотаца наших Аврама, Исака и Јакова и Светога Саве и свих оних требавских, књинских, озренских и српских мученика са простора Републике Српске и оних који су у Федерацији изгубили живот свој у одбрани светих идеала вјере наше православне и имена српскога. Велико ти хвала. Нека земни твоји остаци почивају у миру у овом парчету српске земље очекујући свеопшти васкрс мртвих на дан страшнога суда. Бог да ти душу прости, лака ти црна земља. Породици нека буде утјеха што сте имали оваквога саплеменика, горостаса вјере наше прађедовске и имена србиновог. Најбоље ћете се одужити своме најмилијем и нама драгом Милану ако будете истински сљедовали сада и у будућности живот и пут којим је Милан ишао“. http://www.eparhijazvornickotuzlanska.org/opsirnije.php?id=787&kategorija= Link to comment Подели на овим сајтовима More sharing options...
Марко Написано Септембар 28, 2009 Пријави Подели Написано Септембар 28, 2009 Света Архијерејска Литургија у мјесту Копривна на Требави Његово Преосвештенство Епископ зворничко-тузлански Господин Василије служио је данас Свету Архијерејску Литургију у храму Вазнесења Господњег у мјесту Копривна на планини Требави, поводом празника Воздвижења Часног Крста, 135 година од освећења храма и 151 године од почетка Требавске буне. Преосвећеном Владики саслуживали су архијерејски намјесник добојски протонамјесник Растко Максимовић, јереј Митар Млађеновић и протођакон Жарко Мијатовић. Надлежни свештеник овога храм је протонамјесник Јадранко Стојановић. „Сабрани смо данас у Име Господње да се поклонимо сјајном,часном и животворном Крсту по коме се распознајемо да смо сљедбеници Христови. Крст је наша сила, Божија снага, крст је наше распеће али и свенародно васкрсење. Сјетили смо се данас освећења овога храма прије 135 година у оно вријеме када је српски народ много страдао. Са дужним поштовањем сјећамо се кнеза овога мјеста Стоје Стајића који је ишао у Истанбулу и тражио дозволу за грађење храма у овоме мјесту. Умјесто дозволе добио је седмогодишње заробљеништво и када је дочекао слободу, вратио се осушених ногу као посљедицу његовог страдања. Замислите те храбрости и јунаштва браћо и сестре. Само храброст и чврста вјере доводи до помоћи Божије јер у трпљењу је наше спасење. Окупили смо се и да се одужимо див-јунацима Требавске буне чија су имена исписана на овој плочи коју смо освештали и њима парастос чинили. Замислите кроз каква су бурна времена пролазили дични синови Требаве, Посавине, Крњина и многих других мјеста, бранећи од Турака истину своје вјере православне. Замислите да су ти наши саплеменици били кукавице, као што их много данас има, који би дали име Србиново само за бољи живот не мислећи ни о својој дјеци а о поколењима да не говоримо. Бог у невољама даје храброст људима. Богу у невољама диже слободарски дух за очување истине Божије онима који иду Његовим путем. Шта је убиство мачем? Тренутак. Шта је живот на овоме свијету? Тренутак у односу на вјечност. Зато Христос Господ каже да нема веће љубави него те ако живот свој изгубимо Њега ради и ближњих ради. Народ овога краја је знао да му је суђено да носи крст и да слободе без жртве нема. Сјетимо се страдања у Другом свјетском рату. Сјетимо се Голготе оних који су имали снаге да кажу јавно да су православни Срби и да иду у Цркву, за вријеме комунизма. Сјетимо се шта су комунисти чинили своме народу на овоме простору. Копали су кости комунисти у концентрационом логору у Добоју када су правили жељезничку станицу. Летиле су кости тих мученика на све стране и нико се није потрудио да те кости сакупи и честито сахрани. Да буде срамота још већа, 8 жељезничара је страдало од усташа и убијени у дворишту жупнога двора у Добоју, ево држава им је вратила кућу, иако су за то већ добили паре али нека је јер Република Српска треба да буде милостива. И када су им послије рата ископали земне остатке, однијели су их горе на Градину и на плочу која је била, умјесто крста због кога су страдали ставили су им ону жабу крастачу, петокраку. Тако несрби, неваљали Срби чине онима који су истински вјерници и прави светосавци“, истакао је Владика Василије и додао:“ Чувајмо вјеру прађедовску и живимо по вјери својој. Показујмо свијету да смо крштене православне душе, да смо по народности Срби, да имамо славну српску историју, да имамо оно што би многи пожељели да имају а то је да су крв своју лили у одбрани светих идеала вјере православне и националног бића нашега народа. Ви копривљани са врањачанима, уопште цијела Требава, добро зна шта значи одбрана крста и слободе. Молите се Богу да нас лиши издајица. Збијајмо своје редове не да бисмо нападали друге, него да бисмо уједињени бранили себе од нас самих. Вијекови су прохујали од славне „Дуге Њиве“ која је стално била нападана али никада освојена, захваљујући Богу и слози спрскога народа. Ево дошло је вријеме да манастир светога Илије на Дугој Њиви поново воздвигнемо и сазидамо цркву светоме Илији на част, Богу на славу а српскоме народу на спасење. Дуга Њива је симбол слободарског духа православног српског народа овога краја. Са оних висова као браћа да се дозивају, славна Озрен гора, Крњин, Вучјак, Требава, четири брата рођена спојена у једном срцу које се зове православље и светосавље. Нека вам је срећан овај дан, браћо исестре, и нека нас Часни Крст чува од видљивих и невидљивих непријатеља. Нека нам Часни Крст осветљава стазе живота и нека не дозволи да идемо за онима који нас одводе од Бога, који нас воде у не знање и мржњу према људима. Бранимо своје као зјеницу ока. Туђе поштујмо ако они поштују наше. Не продајите земљу другима јер су вам то преци ваши оставили. Боље је да шума и коров зарасте него да продајете имање својих предака. Хвала свима вама који сте данас овдје присутни да се сјетимо ових див јунака и кнеза Стоје Стајића и покушајте да пронађете његов гроб јер он је мученик. Да му ископамо свето тијело, ставимо у ћивот, помажемо светим миром и похранимо у овој лијепој копривљанској цркви. Хвала вам свима који имате духовно-националне свијести да обиљежимо овај значајан датум и цркве и требавске буне. Хвала вам који сте послушали апел Цркве своје и показали љубав да се подигне кућа старици Савки Мишић из Требаве која није имала крова над главом. Помажите једни другима. Када сједнете за богат ручак размислите добро да ли има неко дијете, дијете палога борца, старица и старац који су изгубили своје најмилије у отаџбинском рату, да ли имају парче хљеба па им понесите милост да би Бог био милостив према нама. Нека вас Бог благослови и ваше миле на домовима. Нека Бог благослови нашу дичну Требаву и нека се на њој српчићи рађају, младенци спајају, да буде што више плача дјеце у кољевци а што мање проливања суза за преминулима. Нека вас све благослови Свемогући Бог, Отац, Син и Дух Свети. Амин“. http://www.eparhijazvornickotuzlanska.org/opsirnije.php?id=788&kategorija= Link to comment Подели на овим сајтовима More sharing options...
Зоран Написано Октобар 2, 2009 Пријави Подели Написано Октобар 2, 2009 Патријарх Кирил се нада напретку сарадње Руске Православне Цркве и медицине Москва, 1.октобар Патријарх Московски и цијеле Русије Кирил нада се напретку сарадње Руске православне цркве и медицине,напомињући њихов заједнички задатак,бригу о здрављу становништва. „Хоћу да се обратим вама „драге колеге“.Ми заиста заједно радимо.Дај Боже да међу медицином и Црквом увјек буде тјесна веза у очувању како физичког,тако и духовног здравља нације“,рекао је патријарх Кирил у четвртак,говорећи пред сарадницима Московског центра микрохирургије очију „С.Федорова“,после завршене петомилионске ласерске операције враћања вида. Патријарх Кирил је истакао да „само здрава нација може одговорити на проблеме који ничу на њеном историјском путу“.По мишљењу патријарха Кирила,добар вид народа,то је „способност видјети историјску перспективу,разликовати добро од зла,не бити подвргнут саблазнима на интелектуалном пољу. Патријарх сматра да Црква и медицина „раде на пуноћи човјечијег живота и човјечије личности кроз коју се испољава пуноћа постојања“. „Ако будемо заједно радили на учвршћивању цјелости човјечије личности,ми можемо дати неопходну снагу за срећу нашег народа и добро наше државе“,рекао је патријарх Кирил обраћајући се љекарима. Он је такође напоменуо да,као што се гријех у хришћанству сматра „одступањем од моралне норме“,тако је и болест на неки начин „одступање од норме“ и често се јавља као резултат „унутрашње неуравнотежености“ човјека.Осим тога,како је рекао Патријарх „Бог је одредио човјека за здрав живот“. Он се захвалио руководству клинике на указаној прилици да присуствује петомилионској ласерској операцији враћања вида, „дотаћи се тог огромног посла којим се баве доктори“,и у спомен тог догађаја,поклонио је колективу икону Николаја Чудотворца.Са друге стране,руководство клинике поклонило је Патријарху сто сертификата за бесплатно лијечење у било којој клиници Федоровског центра,напомињујући да се,по решењу председника,њима може користити било који сарадник Московске патријаршије и било који други човјек. Превод према агенцији Интерфакс: Александар Јефтић (Московска духовна академија) Радост Христова је у овоме: да останеш веран Њему у љубави и да не посустанеш, макако тешка била искушења. Link to comment Подели на овим сајтовима More sharing options...
Зоран Написано Октобар 6, 2009 Пријави Подели Написано Октобар 6, 2009 Освећење генерално обновљеног катедралног храма у Тузли Тузла, 4.октобар Владика зворничко-тузлански Господин Василије освештао је данас, уз саслужење Владика: новограчаничко-средњезападноамеричког Господина Лонгина, британско-скандинавског Господина Доситеја, тимочког Господина Јустина, шумадијског Господина Јована, хвостанског Господина Атанасија, јегарског Господина Порфирија, липљанског Господина Теодосија, више свештеника, свештеномонаха, ђакона и јерођакона, новообновљени катедрални храм Успења Пресвете Богородице и епископску резиденцију у Тузли, након чега је служена Света Архијерејска Литургија. Након Литургије, вјерном народу који је у великом броју испунио катедрални храм и порту, обратио се бесједом Владика зворничко-тузлански Господин Василије. „У Име Оца и Сина и Светога Духа. Помаже вам Бог браћо и сестре. Ваша Преосвештенства, представници власти Федерације Босне и Херцеговине, представници власти Републике Српске, представници тузланског кантона и тузланске општине, представници вјерских заједница, свима вама још једном помаже Бог. „Хвалићу Господа док живим на овоме свијету“, поручује нам псалмопјевац Давид. Хвалимо Господа у све дане живота свога. Њега који нам живот даје, Њега који усмјерава стазе нашега живота, Њега који нас упућује на племенитост живљења као одскочне даске за вјечни живот на небесима, Њега непрестано хвалимо. Сабрани смо данас, у Име Господње, у овој катедралној цркви епархије зворничко-тузланске, овој древној катедрали мајци свих цркава у овој епархији, да се поклонимо Пресветој Богородици чије име и заштиту свих нас носи ова катедрала. Ево нас да заблагодаримо Богу што смо још живи, што се сурећемо једни са другима без обзира на различитост боје коже, нације и слављења Бога. Окупљени смо да одамо Богу хвалу за сва доброчинства која Он, Отац Небески, даје народу своме грешноме. Окупили смо се данас да, прослављајући Господа и приносећи свету евхаристијску жртву на овоме олтару, Богу заблагодаримо што је ова катедрала заједно са епископском резиденцијом обновљена и што је засијала свјетлошћу каквом треба да сија дом Господњи. Зато данас благодарим Богу на овоме дару и на Његовој милости што су обновљена ова два објекта. Благодарим Богу што је обновљена Саборна Црква чија је градња почета за вријеме великог везира Омер паше и која је освећена руком блажене успомене митрополита Дионисија. Због историјских неспоразума градња је престала да би поново започела када је Босна и Херцеговина потпала, као протекторат, под Аустроугарску монархију и довршена је и освећена за вријеме управљања овом дијацезом такође митрополита Дионисија. Ова цркве је изграђена и добровољним прилогом Отоманске империје али и Фрање Јосипа I, аустријског цара и угарског краља, који је у оно вријеме поклонио 600 форинти. Зато смо у сјећање, да држимо у памети, и поставили на улазу у цркву плочу са кратким историјатом ове цркве када је започета градња и када је завршена. Градња ове цркве је углавном финансирана прилозима вјерног народа Тузле, нарочито Јовановића и Рошчића који су непрестано помагали изградњу ове цркве. Народ је био свјестан да тамо гдје је богомоља, гдје је храм Божији, да је ту свјетлост и снага живота. Зато Христос Господ каже својим сљедбеницима: „Сви ви који сте оптерећени и уморни, дођите к Мени, узмите мој јарам и бреме Моје које није тешко и пођите за Мном“. Вјерујемо чврсто да ће ова катедрала постојати до краја свијета и да ће из ње, као и вијековима уназад, тећи ријеке воде живе које ће напојити душе жедне Бога живога. У овој катедрали увијек је било, јесте и биће, проповиједање Ријечи Господње да будемо људи, никада не људи, да будемо ти који ће водити рачуна о своме понашању, да ми православни Срби чувамо вјеру праотаца као зјеницу ока свога и да туђе поштујемо. О љубави Божанској израженој преко човјека према човјеку овиси закон и сав морални живот. Ако кажемо да љубимо Бога а мрзимо на ближњега свога онда смо лицемјери и окречени гробови. Христос Господ нас упућује када каже: „По томе ће свијет познати да сте моји ученици ако будете имали љубави међу собом“. И даље каже: „Нема Грка ни Јевреја, роба ни слободњака, него смо сви једно у Господу“. Христос нас не дијели него нас спаја, браћо и сестре“, истакао је Владика Василије и додао:“Нека лудости које су биле у Босни кроз историјске токове оду у заборав. Нека на просторима Босне и Херцеговине завлада трајни мир, љубав међу народима и племенима. Нека се зацари истина Божанске науке да можемо за себе да кажемо да смо истински сљебеници благога Оца небескога. Доста је било ратова и пролијевања крви. Зато слушајмо глас Господњи и пођимо за Њим. Ујединимо срца и душе своје и кажимо: Господе опрости нам гријехе, опрости гријехе нашим прецима и помози нам да живећи у заједништву, свако у својој традицији, славимо Тебе, Оца Небескога. Данас смо се помолили за душе свих оних који су градили ову катедралу и који су се молили у њој. Помолили смо се за све оне који су невино пострадали, на било који начин, на просторима Босне и Херцеговине, без обзира како се звали. Нека им Бог душе прости а свима нама опрости сагрешења наша. Вама драга дјецо духовна, вјерни народе епархије, који сте дошли на ходочашће, велико вам хвала. Желим вам да у своје домове понесете дарове Духа Светога и да у своје домове понесете дио мира и љубави. Кажите браћи и сестрама како је лијепо када браћа и сестре живе заједно окупљени у јединству са Благим Господом. Босна и Херцеговина још увијек се тресе. Дрмају њом велике силе покушавајући да учине нешто и сматрајући народе овдје неспособним да сами воде живот. Нека нас пусте на миру а ми ћемо градити срећнију и бољу будућност онако како су се вијековима кровови наших домова у различитости једни на друге наслањали. Хвала свештенству и монаштву које је дошло да подијелимо духовну радост и да кроз молитву у овој катедрали добијемо дар Духа Светога и духовну енергију да бисмо могли, у времену у којем живимо, бити истински проповједници Ријечи Божије, љубави, мира, слоге међу народима и племенима. Не заборавите никада ову катедралу посебно ви који сте примили свети свештенички чин под њеним сводовима. Данас се сјећамо и свих мудрих архијереја, мудрих владика који су овом дијецезом управљали у тешка времена и сачували образ свој и окупљали народ свој штитећи га да не изуби живот свој од птица грабљивица. Хвала вам свима за све. Нека Господ и милост Његова буду са свима вама, вашим милим и драгим на домовима. Хвала хору цркве светога Ђорђа из Бијељине. Хвала и средствима информисања из Федерације Босне и Херцеговине и Републике Српске који су дошли да би снимили и пренјели ову духовну радост. Поздрављам и представнике Тајланда који су дошли да се Богу помолимо. Радујте се са нама а ми саосјећамо са вама у боловима који вас налазе у последње вријеме. Хвала свима који су дали и најмањи допринос да би се ова катедрала и епископска резиденција довеле у стање у каквом се налазе. Нека благослов Господа Бога и Спаситеља Нашега Исуса Христа и заједница Духа Светога, молитвама Пресвете Богородице, буде са свима вама у све дане живота вашега.Амин“. На предлог Владике Василија, Свети Архијерејски Синод одликовао је орденом Светога Саве госпођу Свјетлану Тошић, госпођу Госпаву Куваља и госпођу Ружицу Сурчински из Тузле. Кумови новообновљеног храма били су господин Небојша Лазић и господин Милан Новитовић из Бијељине. Преосвећени Владика се послије свечане литије обратио вјерном народу. „Нека је слава Троједином Богу на небесима и Пресветој Богородици. Нека Пресвета Богородица, свемилостива мајка, хранитељка наша, буде стално са свима нама. Нека Господ помогне да у овом граду сви буду једнаки у свакоме погледу. Нека Господ помогне да у Босни и Херцеговини завлада трајни мир, љубав и јединство међу народима, нека нико не буде ожалошћен, и нека се неправда не чини ни према коме. Дај Боже да се и српски домови обнове а који су у току рата пострадали. Дај Боже да у свим општинским структурама Босне и Херцеговине буду једнако заступљени сви народи а према попису из 1991.године. То мора да буде тако и то тражите, браћо и сестре. Куће вам се морају обновити. У управи државној, општинској, школама и свим другим мјестима, као што је у Оружаним снагама БиХ, морају једнакоправно бити заступљени Срби. На тањиру вам нико неће дати правду. Тражите, захтјевајте, вапите, то је ваше право. Добрим дијелом показана је љубав људи из Федерације, Владе Федерације, Владе Кантона, Републичког Завода за заштиту споменика, једним дијелом општине Тузла и осталих друштевних фактора као и Владе Републике Српске, око обнове Катедрале и епископске резиденције. Треба да се реализује оно што је обећано пред овај несрећни рат, а тада је дата сагласност општине, да се епископској резиденцији врати дио парка који је на нечастан начин одузет од стране комунистичке власти. Много тога је од стране тог режима одузето и другим заједницама. Живите у слози, љубави и јединству свих са свима. Његујте добре кошијске односе и молите се Богу да више никада на овим просторима не буде рата. Нека човјек више никада не иде на човјека и нека човјек човјеку не буде вук него брат. Понављам православним Србима: Чврсто држите вјеру православну али поштујте све оно што је од сусједа ваших, и вјеру и име. Тражите у школама свету ћирилицу, српски језик и све оно што вам припада. Када свима буде једнако, када држава Босна и Херцеговина буде једнакоправна за све држављане онда ће настати благостање, мир и процват сваке врсте. Хвала вам свима за ваше заједничке молитве“. Потом је услиједила додјела владичанских грамата, свечани ручак и народно весеље. Златне грамате додјељење су: госпођи Споменки Мићић, господину Гаврилу Граховцу, господину Јови Новаковићу, господину Радоју Гајићу, Влади Тузланског Кантона на челу са Премијером господином мр Енесом Мујићем, господину Сеаду Мујановићу, Општини Тузла на челу са Градоначелником господином Јасмином Имамовићем, Предсједавајућем Општинског вијећа Тузла госпођи проф. Др Нади Младини, Туристичкој заједници Тузланског кантона, Заводу за заштиту споменика културе Федерације БиХ, Министарству Унутрашњих послова Тузланског Кантона, Радио телевизији Тузланског кантона, господину Зорану Теофиловићу, госпођи Мирјани Лазаревић, госпођи Анастасији Добронаров, госпођи Богданки Бабић, господину Мијату Јефтићу, Полицијској Управи Тузла на челу са начелником господином Љубом Дивковићем и госпођи Ламији Абдијевић. Сребрне грамате додјељене су: господину Миодрагу и госпођи Милки Чекетић, господину Зорану Марјановићу, господину Ђорђу Јовановићу, господину Јови Миљићу, господину Василију Савићу, господину Неђи Стевановићу, господину Милану Васиљевићу, госпођи Милици Јањић, госпођи Радмили Јањић и госпођи Ковиљки Лазаревић. Фотогарафије Радост Христова је у овоме: да останеш веран Њему у љубави и да не посустанеш, макако тешка била искушења. Link to comment Подели на овим сајтовима More sharing options...
Зоран Написано Октобар 8, 2009 Пријави Подели Написано Октобар 8, 2009 Владика Василије посетио светиње Руске Православне Цркве 8. октобар 2009 Његово Преосвештенство Епископ зворничко-тузлански Господин Василије посјетио је јуче велике светиње Руске Православне цркве: Свето-Веденско Толгски манастир, Спасо-Јаковљевски манастир Светог Димитрија Ростовског у Ростову Великом и Троице-Сергијев Варницки манастир, мјесто рођења преподобног Сергија Радоњешког, у Варницама код Јарослава. У пратњи Преосвећеног Владике Василија били су Владика моравички Господин Антоније, јерођакон Александар Котов и ипођакон Милош Зекановић. У Варницком манастиру Владика Василије је пред ученицима Руске Православне гимназије одржао предавање на тему „Историја Српске Православне Цркве и руско-српски односи са освртом на данашње стање у Српској Цркви „. По завршетку излагања Преосвећеног Владике ученици су постављали питања интересујући се о општем духовном стању у СПЦ, српским обичајима, крсној слави, Његовој Светости Патријарху српком Господину Павлу... У Свето-Димитријевском манастиру Владика Василије је добио на поклон икону Светог Димитрија ростовског са честицом моштију. Извор: Епархија зворничко-тузланска Радост Христова је у овоме: да останеш веран Њему у љубави и да не посустанеш, макако тешка била искушења. Link to comment Подели на овим сајтовима More sharing options...
Зоран Написано Октобар 9, 2009 Пријави Подели Написано Октобар 9, 2009 Владика Василије на прослави Светог Сергија Радоњешког Москва, 8.октобар Његова Светост Патријарх московски и цијеле Русије Господин Кирил служио је данас, на празник упокојења Светог Сергија Радоњешког-свеигумана Руске земље, Свету Архијерејску Литургију у Троице-Сергиевој Лаври уз саслужење великог броја архијереја, свештеника, свештеномонаха, ђакона и јерођакона. По позиву Његове Светости Патријарха Кирила саслуживали су Владика зворничко-тузлански Господин Василије и Владика моравички Господин Антоније. Светој Литургији присуствовали су челни људи Сергиево-Посадског Региона и велики број вјерног народа из цијеле Русије. Након Литургије и акатиста светом Сергију Радоњешком Његова Светост Патријарх московски и цијеле Русије Господин Кирил поздравио је Владику зворничко-тузланског Господина Василија исказавши велико задовољство што је Владика Василије дошао да подијели празничну радост са братским народом Русије. „Добро дошли Владико и хвала Вам на доласку! Ви знате колико Вас поштујемо и колика је љубав наша према Вама. Дођите у Русију кад год желите јер наша срца су отворена за Вас. Служите гдје желите и кадa желите. Хвала Вам и живјели на многа љета!“, казао је Патријарх Кирил у обраћању Владики Василију. Преосвећени Владика Василије захвалио се Патријарху Кирилу на гостопримству, указаној љубави и на могућности школовања наших студената у Руским Духовним академијама. Потом је Владика Василије нагласио вијековну братску љубав и братске односе српског и руског народа споменувши да је блаженопочивши Патријарх Алексије био велики пријатељ српског народа и да истим стопама иде садашњи Патријарх Кирил. Српски студенти су се потом захвалили Његовој Светости што им је омогућио школовање на духовним изворима мајке Русије и Руске Православне Цркве. „Драги студенти, овдје сте увијек добро дошли“, казао је Патријарх Кирил. Владика Василије је потом обишао студенте Московске Духовне академије, на општу радост студената, задржавши се са њима у дужем разговору. Подсјећамо да је блаженопочивши Патријарх Алексије, на данашњи дан прошле године, одликовао Владику зворничко-тузланског Господина Василија, високим одликовањем Руске Православне Цркве, орденом светог Сергија Радоњешког. Слике: http://www.eparhijazvornickotuzlanska.org/opsirnije.php?id=803&kategorija= Радост Христова је у овоме: да останеш веран Њему у љубави и да не посустанеш, макако тешка била искушења. Link to comment Подели на овим сајтовима More sharing options...
Зоран Написано Октобар 12, 2009 Пријави Подели Написано Октобар 12, 2009 Ваше мало другима може много помоћи Добој, 11.октобар Коло српских сестара у сарадњи са Светосавском омладинском заједницом и Српском православном црквом из Добоја организују прикупљање половне одјеће и обуће која ће се дијелити угроженом становништву добојске парохије. Молимо све оне који имају половну одјећу и обућу, а да није поцјепана, да исту не бацају него опрану и сложену донесу у просторије Кола српских сестара у Добоју, сваким радним даном у времену од 9 до 12 часова. Одјећу и обућу ће преузети чланице Кола српских сестара које ће исту дијелити свима онима којима је заиста потребна а који им се свакодневно обраћају тражећи помоћ у храни, одјећи и обући. Ваше мало другима може много помоћи. Радост Христова је у овоме: да останеш веран Њему у љубави и да не посустанеш, макако тешка била искушења. Link to comment Подели на овим сајтовима More sharing options...
Зоран Написано Октобар 14, 2009 Пријави Подели Написано Октобар 14, 2009 Владика Василије на духовној свечаности у граду Самари Његово Преосвештенство Епископ зворничко-тузлански Господин Василије, на позив Архиепископа самарског и сизранског Господина Сергија, посјетио је самарску област и светиње у граду Самари а поводом почетка симпозијума посвећеног 200 годишњици рођења Николаја Васиљевича Гогоља под називом „Руски језик као духовни и културни објединитељ нације“. Са Владиком зворничко-тузланским Господином Василијем у посјети је био Владика моравички Господин Антоније. Празнично бденије поводом празника преподобних Кирила и Марије, родитеља светог Сергија Радоњешког, служено је у старом храму богословије посвећеног овим светитељима, а поводом храмовне славе богословије. Митрополит вороњежски и борисоглебовски Господин Сергије служио је празнично бденије а саслуживали су Архиепископ самарски и сизрански Господин Сергије, Архиепископ уфимски Господин Никон, Епископ зворничко-тузлански Господин Василије и Епископ моравички Господин Антоније. Након бденија услиједио је обилазак епархијско-црквено-историјског музеја у Самари а потом је уприличена свечана вечера на којој су ученици богословије и диригентске школе извели концерт духовне музике. На сам празник преподобних Кирила и Марије служена је Света Архијерејска Литургија у новом велељепном Саборном храму посвећеном светим Кирилу и Методију. Преосвећени Владика Василије поздравио је Архиепископа Сергија захваливши се на позиву да учествује у духовној радости почетка симпозијума и том приликом му даровао икону на којој су иконописани свети кнез Владимир и свети Сава. У бесједи је Његово Преосвештенство истакао братски однос руског и српског народа као вијековну заједницу љубави у Христу Господу и захвалио се за сва добра која руски народ и руска црква чини српском народу. Архиепископ Сергије и вјерни народ са одушевљењем су испратили обраћање Владике Василија. На свечаном ручку био је присутан пређашњи губернатор самарске губерније који је веома надахнуто говорио о односу Цркве и Државе у Русији. Потом је Преосвећени Владика Василије обишао светиње самарске епархије међу којима велељепно здање новог Светобогородично-казанског мушког манастира у селу Виновки, до кога је дошао ријеком Волгом, и женски самарски Иверски манастир у граду Самари гдје се поклонио моштима чагринског баћушке светог праведног Александра Чакрингског. По повратку са обиласка светиња Владике Василије и Антоније посјетили су адмнинистартивни центар епархије, нови храм светог Георгија на обали Волге а потом присуствовали свечаној вечери у архиепископској резиденцији. Архиепископ Сергије прихватио је позив Владике Василија да посјети епархију зворничко-тузланску обећавши да ће доћи у посјету са октетом студената богословије. Владика Василије нагласио је на крају своје посјете Русији да се радује што је имао прилику да још једном види и осјети све оно што је добро у руском народу а то је буђење вјере у народу, аврамовско гостољубље руског народа и племенитост срца и душе. Радост Христова је у овоме: да останеш веран Њему у љубави и да не посустанеш, макако тешка била искушења. Link to comment Подели на овим сајтовима More sharing options...
Зоран Написано Октобар 15, 2009 Пријави Подели Написано Октобар 15, 2009 Патријарх Кирил постао доктор богословља Петербургшке духовне академије Санкт Петербург.14.октобар Патријарху Московском и цјеле Русије Кирилу придодано је звање доктора богословља Санкт-Петербургшке духовне академије. Ректор академије,епископ Гатчински Амвросије у петак на свечаности у част 200 годишњице Санкт-Петербургшких духовних школа,уручио је Патријарху грамату доктора богословља и прочитао рјешење учебног савјета Санкт-Петербургшке духовне академије. „Ви дајете примјер правог богослова,не просто ученог,одаљеног од животних проблема у тишини свога кабинета,него истинитог пастира,носећи људима ријеч Божију,ријеч живу и стварну,ријеч која прониче у саму дубину човјечијег срца“,рекао је владика Амвросије. Епископ је напоменуо да је патријарх Кирил аутор шест књига посвећених „актуелним темама,као што су изазови савремене цивилизације,Бог и човјек,Јеванђеље и слобода,врједности традиције у секуларном друштву“,а такође је аутор и више од 700 чланака у домаћим и страним издањима на тему разних богословских питања. Више од 40 година живота патријарха Кирила везано је за Петербургшку духовну школу.1970 године будући поглавар Руске цркве са одличним је завршио Лењинградску духовну академију и после заштите кандидатске дисертације почео је да предаје догматику,постао помоћник инспектора и лични секретар ректора,митрополита Никодима (Ротова). Од 1974 до 1984 године садашњи патријарх био је ректор Лењинградске духовне академије,а 1986 постао је њен почасни члан. Радост Христова је у овоме: да останеш веран Њему у љубави и да не посустанеш, макако тешка била искушења. Link to comment Подели на овим сајтовима More sharing options...
Зоран Написано Октобар 20, 2009 Пријави Подели Написано Октобар 20, 2009 Професори и ученици Богословије са Цетиња посјетили Милиће Професори и ученици Богословије „Свети Петар Цетињски“ са Цетиња посјетили су Црквену општину у Милићима. Свештеник милићки протојереј Љубиша Вујичић дочекао је госте упознавши их са историјатом храма, парохије и Спомен собе у оквиру Светосавског дома. Након тога уприличена је вечера за госте на којој су начелник Општине Милићи господин Живојин Јурошевић и професори богословије уручили једни другима пригодне поклоне. Радост Христова је у овоме: да останеш веран Њему у љубави и да не посустанеш, макако тешка била искушења. Link to comment Подели на овим сајтовима More sharing options...
Зоран Написано Октобар 20, 2009 Пријави Подели Написано Октобар 20, 2009 Света Архијерејска Литургија у Пучилама код Бијељине Пучиле код Бијељине, 18.октобар Његово Преосвештенство Епископ зворничко-тузлански Господин Василије служио је данас, на празник свете мученице Харитине и свештеномученика Дионисија, Свету Архијерејску Литургију у храму светих Јоакима и Ане у Пучилама код Бијељине. Преосвећеном Владики Василију саслуживали су протојереј-ставрофор Цвико Мојић, протонамјесник Жико Мићановић и протођакони Жарко Мијатовић и Славољуб Милошевић. На Светој Литургији Владика Василије је ђакона Васу Поповића рукоположио у чин презвитера а ипођакона Јована Томића у чин ђакона. „Све ми је слободно али ми није све на корист, каже свети апостол Павле. Зато морамо обратити пажњу, браћо и сестре, да тамо гдје буде срце наше буду и дјела наша али дјела непропадљива пред лицем Божијим. Тада ће моћи рећи за нас да смо со земљи и свјетлост свијету“, истакао је Владика Василије и додао:“Данас сте присуствовали рукоположењима у чин ђакона и презвитера. Свештенство је света тајна. Бити свештеник значи предати себе Богу и народу. Не може човјек рећи да Бога љуби а човјека не и на то нас упозорава Христос ријечима: „Лицемјеру, како можеш казати да љубиш Бога не видиш а мрзиш брата кога видиш“. Вјера,љубав и нада су три стуба вјере наше, три врлине које нас носе у наручје Господа Васкрслог.У знак признања вашем свештенику, јереју Радиши Јокићу, за досадашњи рад одликујем га правом ношења црвеног појаса“. Радост Христова је у овоме: да останеш веран Њему у љубави и да не посустанеш, макако тешка била искушења. Link to comment Подели на овим сајтовима More sharing options...
Зоран Написано Октобар 23, 2009 Пријави Подели Написано Октобар 23, 2009 Освећење храма светог Сисоја у Доњој Буковици Доња Буковица, 18.октобар Владика зворничко-тузлански Господин Василије освештао је данас храм светог Сисоја у Доњој Буковици код Брчког. Преосвећеном Владики саслуживали су архијерејски намјесник брчански протојереј-ставрофор Славко Максимовић и протојереј-ставрофор Недељко Пајић. „Када је Христос упитао своје ученике:“ Шта кажу људи:ко сам ја“? Тада апостол Петар, по своме темпераменту, рече испред свих апостола: „Ти си Христос, Син Бога живога“. Христос му одговори: „Ти си камен и на снази вјере твоје сазидаћу Цркву своју“. Данас можемо рећи да је Доња Буковица мјесто које је доживило једно обраћење, једно сагледавање истине да је Христос Син Бога живога, да је Он наш путеводитељ, Онај који усмјерава стазе живота нашега ка правоме живљењу у истинитој вјери и спасава нас од свих зала овога свијета“, истакао је Владика Василије и додао:“Честитам мјештанима што су се усудили, да у овим тешким временима по род наш, саграде овакву цркву љепотицу. Хвала Богу да се Божија доброта, милост и племенитост пробудила у вашим срцима“. Кумови цркве били су господин Јовица Бабић из Доње Буковице и госпођа Мара Љубојевић из Бијељине. Кумови иконостаса били су господин Драган Симеуновић из Доње Буковице и господин Лазар Симић из Доње Буковице. Кум темеља био је господин Милорад Томић из Ражљева (упокојен). Кум звона био је господин Василије Драгић из Доње Буковице. Кумови крстова били су господин Саво Симикић и господин Брано Кнежевић из Слијепчевића. Епископске грамате признања добили су господин Вељко Дакић,господин Василије Дакић,господин Владо Илић, господин Драго Симић, господин Василије Драгић, господин Милан Драгичевић, господин Драго Драгичевић, господин Сретен Ристић и господин Спасоје Ивановић. Након додјеле епископских грамата Владика је служио парастос жртвама отаџбинског рата а потом се обратио игуманији Февронији из манастира Пећке Патријаршије. „Нека Бог и Пресвета Богородица буду са свима вама. Нека Бог помогне да Косово не плаче него да се радује. Косово и Метохија су душа нашега народа. Браћо и сестре, молите се Богу за браћу и сестре на Косову и Метохији који страдају само зато што су православни Срби“, казао је Владика Василије. Радост Христова је у овоме: да останеш веран Њему у љубави и да не посустанеш, макако тешка била искушења. Link to comment Подели на овим сајтовима More sharing options...
Препоручена порука