Епархија зворничко-тузланска

[о.Небојша]

Ти си Озренац ?

[Guest]

Јаооо, види на слици из Бијељине поп који ме је крстио, а на слици из Тузле мој игуман ♥

padre Danilo

[Mиљан Танић]

Ти си Озренац ?

Ne, al' sam gore bio iskušenik.

Rođen sam u Doboju.

[Guest]

Парастос за невино пострадале у Сијековцу

Сијековац, 26.март

Владика зворничко-тузлански Господин Василије служио је данас, на празник преноса моштију светог Никифора Цариградског, Свету Архијерејску Литургију у храму Огњене Марине у Сијековцу.

Његовом Преосвештенству саслуживали су протојереј-ставрофор Славољуб Тривић, протојереј Жељко Матић и протођакон Жарко Мијатовић.

Након Литургије служен је парастос, у организацији Одбора за његовање традиције Ослободилачих ратова Владе Републике Српске, за све невино пострадале из мјеста Сијековац.

„Помаже вам Бог браћо и сестре. Ожалошћене породице ових светих праведних мученика сијековачких, господине Предсједниче Владе, господо министри, браћо и сестре. Душе праведника уселиће се тамо гдје је свјетлост живота каже се у Светом Писму а онај који дигне руку на брата свога, тај ће отићи тамо гдје је шкргут зуба. Сабрани смо на овом мученичком мјесту које није страдало само на данашњи дан 1992. године него на мјесту које је страдало и велике жртве дало и у Првом и у Другом свјетском рату када су многи ишли на клаоницу само зато што су били Срби и православни хришћани“, истакао је Владика Василије и додао:“Шта да кажемо у овим моментима? Да кунемо? То никада нећемо чинити. Да осуђујемо? Нећемо осуђивати један цео народ али осудићемо итекако оне зликовце и душмане, нељуде који су жедни крви људске! Њих осуђујемо кад су дигли руку на недужне и мирне људе! У овоме мјесту нису само Срби страдали него и Хрвати који су у мјешовитим браковима васпитавали дјецу своју. У име Српске Цркве се захваљујем предсједнику Хрватске Иви Јосиповићу јер се поклонио жртвама Сијековца. Ми желимо једнакоправност у Босни и Херцеговини али је немамо. Браћо и сестре, злодјела не смијемо никада заборавити. Заборавити не смијемо и не можемо али опростити као православни хришћани морамо“. 

Током 1992. године у Сијековцу је убијено 46 српских цивила.

Премијер РС Александар Џомбић позвао је из Сијековца правосудне институције БиХ да "изједначе жртве у БиХ и да почну да процесуирају злочине почињене над Србима".

"Правосудне институције БиХ све злочине треба да посматрају као кривичноправне процесе, а не као политичке процесе усмјерене према српском народу", рекао је Џомбић.

фотографије:

http://www.eparhijazvornickotuzlanska.org/opsirnije.php?id=1341&kategorija=

[о.Небојша]

Ти си Озренац ?

Ne, al' sam gore bio iskušenik.

Rođen sam u Doboju.

И ја исто greengrin

Нисам био у ман. Озрену од Госпојине 1990.г.

[Evgenik]

Парастос за невино пострадале у Сијековцу

Сијековац, 26.март

Владика зворничко-тузлански Господин Василије служио је данас, на празник преноса моштију светог Никифора Цариградског, Свету Архијерејску Литургију у храму Огњене Марине у Сијековцу.

Његовом Преосвештенству саслуживали су протојереј-ставрофор Славољуб Тривић, протојереј Жељко Матић и протођакон Жарко Мијатовић.

Након Литургије служен је парастос, у организацији Одбора за његовање традиције Ослободилачих ратова Владе Републике Српске, за све невино пострадале из мјеста Сијековац.

„Помаже вам Бог браћо и сестре. Ожалошћене породице ових светих праведних мученика сијековачких, господине Предсједниче Владе, господо министри, браћо и сестре. Душе праведника уселиће се тамо гдје је свјетлост живота каже се у Светом Писму а онај који дигне руку на брата свога, тај ће отићи тамо гдје је шкргут зуба. Сабрани смо на овом мученичком мјесту које није страдало само на данашњи дан 1992. године него на мјесту које је страдало и велике жртве дало и у Првом и у Другом свјетском рату када су многи ишли на клаоницу само зато што су били Срби и православни хришћани“, истакао је Владика Василије и додао:“Шта да кажемо у овим моментима? Да кунемо? То никада нећемо чинити. Да осуђујемо? Нећемо осуђивати један цео народ али осудићемо итекако оне зликовце и душмане, нељуде који су жедни крви људске! Њих осуђујемо кад су дигли руку на недужне и мирне људе! У овоме мјесту нису само Срби страдали него и Хрвати који су у мјешовитим браковима васпитавали дјецу своју. У име Српске Цркве се захваљујем предсједнику Хрватске Иви Јосиповићу јер се поклонио жртвама Сијековца. Ми желимо једнакоправност у Босни и Херцеговини али је немамо. Браћо и сестре, злодјела не смијемо никада заборавити. Заборавити не смијемо и не можемо али опростити као православни хришћани морамо“. 

Током 1992. године у Сијековцу је убијено 46 српских цивила.

Премијер РС Александар Џомбић позвао је из Сијековца правосудне институције БиХ да "изједначе жртве у БиХ и да почну да процесуирају злочине почињене над Србима".

"Правосудне институције БиХ све злочине треба да посматрају као кривичноправне процесе, а не као политичке процесе усмјерене према српском народу", рекао је Џомбић.

фотографије:

http://www.eparhijazvornickotuzlanska.org/opsirnije.php?id=1341&kategorija=

Не поменуше да је и неки хор био на тој Литургији и парастосу.  0205_whistling

[Guest]

Jel si dobro pevao  4chsmu1

[Mиљан Танић]

Ти си Озренац ?

Ne, al' sam gore bio iskušenik.

Rođen sam u Doboju.

И ја исто :bla:

Нисам био у ман. Озрену од Госпојине 1990.г.

Ja sam bio samo 2001. i 2002. i to mi nekako dovoljno. Nisam ja za te vašare.

@Evgenik: Tako i u svim vestima za Ilarionovu Pasiju pisalo da ju je izvodio Simfonijski orkestar RTS... 0102_laugh

[Guest]

Благовијести

Церовица, 7.април

Његово Преосвештенство епископ зворничко-тузлански Господин Василије служио је данас, на празник Благовијести, Свету Архијерејску Литургију у храму светих апостола Петра и Павла у Церовици.

Владики Василију саслуживали су протојереј Мирослав Живковић, архијерејски намјесник добојски протонамјесник Растко Максимовић и протођакон Жарко Мијатовић.

„Драга браћо и сестре, потрудимо се да часно испостимо ове дане поста који су преостали. А шта значи постити? Ко мисли да је пост само уздржаваење од јела, тешке и мрсне хране, вара се! Постоји пост духовни, који је важнији од тјелеснога поста. И тјелесни је пост потребан, јер је Господ и Спаситељ наш Исус Христос четрдесет дана постио  у пустињи, молећи се Оцу небескоме. Он који је Син Божији, Бог и човјек, Он је по људској природи, отишао да се моли у пустињу и био искушаван од ђавола. Можда сте у животу осјетили, када хоћете неко добро дјело да учините или кад постите, као да некакав црв у човјеку наводи на зло. Тада је веома важно да се човјек одупре ономе што се зло зове, које долази од ђавола“, истакао је у бесједи Владика Василије.

фотографије

[Guest]

Владика Василије служио Друго бденије у Брчком

Брчко, 8.април

Владика зворничко-тузлански Господин Василије служио је вечерас Друго бденије у Саборном храму Успења Пресвете Богородице у Брчком.

Његовом Преосвештенству саслуживали су протонамјесник Вујадин Станишић, јереј Данијел Пецић и протођакон Славољуб Милошевић.

„Нека нам Господ опрости гријехе наше. Не изговарајмо се браћо и сестре да не можемо часно да постимо овај пост. Оно што се од људи може сакрити, од Бога се не може сакрити. Чистимо душу своју постом и молитвом и припремајмо се за Велики Чевртак и Петак да ридамо због гријехова својих. Само тако ћемо осјетити снагу Васкрсења Христовог. Само тако ћемо моћи запјевати: Христос васкрсе из мртвих. Смрћу смрт уништи и свима у гробовима живот дарова“, истакао је Владика Василије и додао:“Радостан сам што у овој прелијепој цркви имамо хор који овако лијепо пјева. Овим путем позивам све вас браћо и сестре да се укључите и пјесмом славите Бога“.

фотографије

[Guest]

Одржано епархијско такмичење из вјеронауке

Бијељина, 9.април

Благословом Његовог Преосвештенства Епископа зворничко-тузланског Господина Василија, а у организацији Педагошког завода Републике Српске, у Бијељини је одржано Епархијско такмичење из предмета православне вјеронауке.

Ученици 7. разреда који су се након школских и општинских такмичења показали као најбољи показали су своје знање на епархијском такмичењу из теме „Српска црква у доба Немањића“.

Владика зворничко-тузлански Господин Василије примио је такмичаре у манастиру светог Василија Острошког у Бијељини и уручивши им пригодне поклоне поручио да су сви побједници самим тиме што се интересују за своју националну историју као и историју српске цркве.

„Дјецо, сјећајући се својих славних предака а посебно Немањића можете научити како и којим путем се иде Христовим путем“, поручио је ученицима Владика Василије и додао:“Оцјене из не само ове тема и не само овог разреда, него из цјелокупне вјеронауке у Основној школи неће вам вриједити уколико вјеронауку и Христову ријеч не будете свједочили животом својим. Зато, нека ваше знање добије печат на Светим Литургијама и нека сија на сваком мјесту гдје се појавите“.

Након пријема код Преосвећеног Владике такмичење је почело у Основној школи „Вук Караџић“ у Бијељини.

Комисију су чинили свештеници Душан Спасојевић, Радиша Јокић, Сретен Мићић, Драган Илић и вјероучитељ Марко Данојловић који је и предсједавао комисијом.

Након завршене израде задатака комисија је прегледала радове и прогласила побједнике.

Прво мјесто су подијелили ученици Марјана Гојковић из Дервенте и Горан Лојаница из Братунца.

Поред првопласираних на републичко такмичење су се пласирали Наташа Митровић из Бијељине, Јелена Ашоња из Хан Пијеска и Невена Мићановић из Модриче.

Првопласирани су добили посебне награде, по диптих и новчани износ од 250 конвертибилних марака, које је благословом Владике Василија даровала Епархија зворничко-тузланска, док је трећепласирани такмичар добио диптих и новчани износ од 100 конвертибилних марака.

Ученике је у име „Светосавског звонцета“ поздравио Димитрије Стикић уручивши им пригодне поклоне омиљеног часописа ученика вјеронауке у Републици Српској.

фотографије

[Guest]

Улазак Господа Исуса Христа у Јерусалим

Чађавица код Бијељине, 17.април

Његово Преосвештенство Епископ зворничко-тузлански Господин Василије служио је данас, на празник Цвијети, Свету Архијерејску Литурију у храму светог пророка Илије у Чађавици код Бијељине.

Владики Василију саслуживали су протојереј-ставрофор Цвико Мојић, јереј Предраг Гаврић и протођакон Славољуб Милошевић.

„Осана Сину Давидову, клицала је маса Христу када је на магарици улазио у Јерусалим. Иста та маса, браћо и сестре, након неколико дана је викала „распни га, распни, крв Његова на нас и дјецу нашу“, истакао је Владика Василије и додао:“Да ли смо заиста са Богом или смо против Бога? На то питање морамо себи дати одговор што прије, браћо и сестре. Тек тада ћемо моћи схватити ко смо и шта смо. Тек када схватимо да смо без Бога нико и ништа, онда можемо молити за опроштај гријехова и да тежити преображају живота. Кренути путем покајања,умивати сузама своје гријехе како бисмо се сјединили са Њиме у светој тајни причешћа, то је суштина живота нашега“.

фотографије

[Guest]

Владика Василије разговарао са амбасадором Велике Британије

Бијељина, 19.април

Његово Преосвештенство Епископ зворничко-тузлански Господин Василије примио је 19.априла 2011.године, у привременом сједишту Епархије зворничко-тузланске (манастиру светог Василија Острошког у Бијељини), господина Михаела Татама, амбасадора Велике Британије у Босни и Херцеговини.

У дужем пријатељском разговору саговорници су се дотакли опште-животних питања у Босни и Херцеговини, као и питања везаних за односе међу вјерским заједницама у Босни и Херцеговини, те питања везаних за функционисање и рад Међурелигијског вијећа у Босни и Херцеговини.

Владика Василије је истакао да је сарадња у Међурелигијском вијећу добра, као и да оно својим активностима помаже успостављању мира, међусобног разумијевања и љубави међу грађанима Босне и Херцеговине.

Господин Михаел Татам интересовао се за стање у Епархији зворничко-тузланској са посебним освртом на градњу цркве у Дугом Пољу код Сребренице након чега га је Владика упознао да јеиздао налог о обустављању градње док се не ријеши питање жалбе у Министарству урбанизма Републике Српске.

Саговорници су се сложили да се сва питања међу вјерским заједницама могу ријешити искључиво искреним разговорима и међусобним разумијевањем.

На крају разговора изражена је нада да ће постојећи односи између Српске Православне Цркве и Велике Британије који су, традиционално добри од давнина, бити додатно унапређени у будућности.

фотографије

[Guest]

Велики Четвртак: Читање 12 јеванђеља

Грчица/Брчко, 21.април

Владика зворничко-тузлански Господин Василије служио је на Велики четвртак бденије са читањем 12 јеванђеља у храму свете Петке у Грчици.

Његовом Преосвештенству саслуживали су архијерејски намјесник брчански протојереј-ставрофор Славко Максимовић, протојереј Драган Ћирковић и протођакони Жарко Мијатовић и Славољуб Милошевић.

„Отац наш Небески послао је Сина Свога, Господа Исуса Христа, да спасе палога човјека и ослободи га прародитељског гријеха. Господ Исус Христос је једини могао да каже: "Ја сам Пут, Истина и Живот. Ко иде за Мном неће никада ходити по тами". Родио се Спаситељ наш у пећини, одрастао и кренуо на своју Спаситељску мисију. Чинио је добро људима, слијепима вид враћао, мртве васкрсавао, тјешио ожалошћене. А ми, ондашњи људи, на питање Понтија Пилата одговорили су:"Распни га, распни га"! Иста она маса која Га је дочекала приликом уласка у Јерусалим кличући: "Осана сину Давидову"! Замислите колико смо ми у свакодневном животу неблагодарни Богу и једни према другима? Бог наш Исус Христос обраћа се свима подједнако, и праведнима и грешнима. Запитајмо се вечерас: Када и чиме Бога вређамо? Христос нам је дао одговор на то питање: "Када једном од ових малих не учинисте, Мени не учинисте". Зато браћо и сестре, трудимо се да будемо благодарни за сва добра која нам Господ даје“, истакао је Владика Василије и додао:“Понтије Пилат је, браћо и сестре, највећи лицемјер кога је свијет угледао. Нека он буде примјер какви не треба да будете у животу. Молим вас, утврђујте се у вјери непрестано и слушајте и поштујете свештенике своје. Не дозволите да вас гордост понесе и да почнете вадити трун из очију браће своје а да брвно у своме не видите“.

фотографије

[Guest]

Васкршња посланица Владике Василија (текст и аудио запис)

Бијељина, 21.април

                                                        ВАСИЛИЈЕ

                                  БОЖИЈОМ МИЛОШЋУ ПРАВОСЛАВНИ ЕПИСКОП

                                                ЗВОРНИЧКО-ТУЗЛАНСКИ,

                            СВОМ СВЕШТЕНСТВУ, МОНАШТВУ И ВЈЕРНОМ НАРОДУ

                                                    НАШЕ СВЕТЕ ЦРКВЕ:

  БЛАГОДАТ, МИЛОСТ И МИР ОД БОГА ОЦА, И ГОСПОДА НАШЕГА ИСУСА ХРИСТА, И ДУХА СВЕТОГА, УЗ    

                                                РАДОСНИ ВАСКРШЊИ ПОЗДРАВ:

                                                               ХРИСТОС ВАСКРСЕ!

                                          „...И Који је васкрсао у трећи дан по Писму...“

Ове ријечи, које изговарамо приликом читања  Символа вјере, утврдили су свети и богоносни Оци и Учитељи Цркве на васељенским саборима, као основну и непролазну истину, на којој се темељи свеукупно учење Једне, Свете, Саборне и Апостолске Цркве Божије, а чији смо удови сви ми који смо у смрт и васкрсење Христово крштени (Рим. 6, 3-4). У овом исповиједању нам се открива цјелокупни смисао нашег хришћанског живљења на земљи, казује нам се да нам је дата могућност остварења Вјечног живота, дат нам је крајњи циљ који ће бити остварен на крају свијета, када ћемо сви једно у Господу бити, наслађујући се вјечном божанском Истином, вјечном божанском Правдом и вјечном божанском Љубављу, у незалазном дану Царства Божијег.

Читава наша вјера почива на Васкрсењу Христовом. Свети  и богомудри апостол Павле јасно нам каже: “Ако Христос није устао узалуд је вjера наша“(1.Кор.15,17). Васкрсење Христово је побједа живота над смрћу и обнова савеза човијека и Бога, то је обнављање јединства творевине и Творца. Васкрсењем Христовим побијеђена је смрт и пропадљивост пале природе. У Његовом Васкрсењу ми видимо наше спасење и васкрсење. Васкрсење је пресудни моменат у спасењу рода људског, основа наше вјере, предмет наше наде и извор наше љубави.

Христовом жртвом и васкрсењем наша пала природа уздигнута је из таме смрти у свјетлост живота. Васкрсење је поновно стварање и обнављање свијета у његовој првобитној љепоти и цјеловитости. Оно је свецијело одухотворење материје и потпуно оваплоћење духа у творевини Божијој. Из тог разлога Свето Писмо нам и објављује да ће се и „посљедњи непријатељ укинути – смрт!“ (1. Кор. 15,26). То укидање и уништење смрти започело је онда када је Син Божији и Спаситељ свијета, добровољно и из превелике љубави према нама, Сâм сишао у смрт и „смрћу смрт уништио“ како нам најбоље описује тропар Васкрса. Послије крсног страдања, а потом Васкрсења, живот се коначно објављује као стварност и испуњење свих наших жеља и очекивања. Васкрсењем се ми упознајемо са самом суштином хришћанства, и путем којим треба да идемо, а то је пут који нас води преко Великог четвртка када се Он на Тајној Вечери опрашта од својих ученика, затим преко Великог петка када се догађа највеће насиље у историји људској - када човијек убија Бога, али након Велике суботе, гроба и смрти, слиједи побједа Живота. То је пут Христов, а хришћанска вјера састоји се у идењу тим путем. Тај пут није лаган о чему хришћани посебно размишљају током Великог поста када нас Црква позива на интензивнији хришћански живот. Позива нас на молитву, пост и дјела љубави према ближњем. Идење тим путем није лако и једноставно, али води сигурном циљу, води у Вјечни живот. Ходећи тим путем идемо и кроз овај земаљски живот, кроз конкретно вријеме и конкретне друштвене прилике и неприлике.

Хришћанство почива и утврђује се на вјери у Васкрсење Христово, али и на вјери у свеопште васкрсење, јер Христово Васкрсење је залог нашег васкрсења. Црква, која је од првих вијекова па до данас, увијек изражавала радост Васкрсења кроз своје богослужбене пјесме, молитве, и уопште хришћански начин живота, никада није одвајала Васкрсење Христово од свеопштег васкрсења, тј. од васкрсења свих људи, које је већ почело Христовим Васкрсењем. Истина, која нас испуњава радошћу изнад свих радости, јесте да ће Господ силом Својом подићи из праха земаљског свако умрло тијело и довести га у сједињење са душом његовом, као што је било и при самом стварању човјека. У васкрсењу ћемо задобити ново, продуховљено и преображено тијело, какво је и Христово Тијело након Његовог Васкрсења, и над њим више неће владати закон трулежности и смрти.

Човјек веома често говори о срећи, пошто живот и јесте тражење и очекивање среће и стремљење ка своме самоостварењу. Нажалост, многи не налазе срећу и прави смисао свога живота и остварење своје личноти, зато што их траже изван Цркве и изван заједнице са Васкрслим Христом. Срећа се не постиже и личност се не остварује кроз алкохол, дрогу, неморал и обесвећењем свога тијела, чему данас многи прибјегавају. Истинска срећа, мир и радост се не постижу ни кроз мржњу, завист, злобу и пакост према другима, а овим осјећањима су често испуњена наша срца. Истинска срећа није ни у пролазним и пропадљивим добрима овога свијета, чији робови постајемо, не мислећи на ближњега који у невољи својој страда. Срећа није ни у пустим и полупустим домовима нашим, чему доприноси огроман број чедоморстава којима велики број младих брачних парова прибјегава, под изговором материјалне кризе и „планирања породице“. Истинска срећа није и не може бити у преступању Закона Божијег и одбацивању заједнице са Васкрслим Христом и Спаситељем нашим.

Права срећа је радост и мир у Духу Светоме. Присуство Духа Светога у нама представља наше испуњење истинском срећом. Ова срећа не произилази од неког спољашњег узрока, као што је са лажном и крхком свијетовном срећом, која ишчезава заједно са нестанком узрока који је изазива. Срећа којом нас испуњава Васкрсли Христос јесте радост због свега, и она је плод присуства и обитавања у нама Онога Који је сам Живот, Радост, Љепота, Пуноћа и Благослов. Позвани смо и призвани на освећивање и преображавање себе и свога живота и цијелог свијета, који је свакоме од нас дат као наше царство. Себе треба да освећујемо постојаним приношењем свога живота, својих радости и својих страдања Богу, остављајући их увијек отвореним вољи Божијој и благодати Његовој. Треба да се старамо да будемо оно што смо постали у Христу, а постали смо храмом Духа Светога, претварајући наш живот у живот каквим га је учинио Дух Свети, тј. у Литургију, у служење Богу и јединство са Њим. Свијет треба освећивати кроз старање да будемо људи за друге, а не само за себе, али не у смислу постојаног учешћа у друштвеним или политичким активностима, него у значењу да свуда, свагдје и у свему будемо свједоци Христове истине и носиоци жртвене љубави.

Христово Васкрсење садржи нови почетак и побједу правде и љубави. Без насиља и оружја Христос је побиједио смрт и тако љубав слави побједу над мржњом, правда слави побједу над неправдом, мир слави побједу над силом. Васкрсењем Његовим враћа се ред у неред људски, спасава се од пропастаи род људски. Догађај Његовог Васкрсења је потврда коначног славља љубави која побјеђује и која је знак да је Бог на страни недужних, на страни правде, љубави и мира.

Да би посвједочили своју вјеру у побједу Живота, Љубави, Правде и Мира и да би изразили своју наду у опште Васкрсење, морамо овдје, на земљи, свједочити вјеру дјелима и врлинама насупрот гријеху и пороцима, да се држимо Христових ријечи: „Тако да се свијетли свијетлост ваша пред људима, да виде ваша добра дијела и прославе Оца вашега који је на небесима“ (Мт. 5,16). Најбољи знак да идемо Христовим путем јесте наша тежња за истином, „за оним што  год је поштено, што год је праведно, што год је чисто, што год је достојно љубави... оно чините, и Бог мира биће са вама“ (Флп. 4,8 и 9). Са овим ријечима, покушавајући да их усадимо у своја срца, и практично, спроведемо и дијела, дочекајмо у радости овај празник са својим најмилијим, и сјећајући се у својим молитвама свих оних који на разне начине невино страдају, све вас поздрављам поздравом вјечног живота,

                                             ХРИСТОС ВАСКРСЕ-ЗАИСТА ВАСКРСЕ!

                                        Ваш искрени молитвеник пред Васкрслим Господом

                                                     Епископ зворничко-тузлански

                                                                 +Василије

ИЗВОР