Папа и Патријарх Вартоломеј служе заједно.

[uros]

Осећам да Андреј спрема један дугачак и исцрпан текст на ову тему 0110_hahaha

Хвала на сећању оче, али одговор бих покушао да апстрахујем, пошто смо већ доста писали о овим појавама. Пре свега, подсетио бих на текст његовог преосвештенства Иринеја епископа бачког, који ми се чини као најпотпунији и најсмисленији коментар на овакве појаве:

ТЕОЛОГИЈА ДИЈАЛОГА ПО СВЕТОМ МАРКУ ЕФЕСКОМ

https://www.pouke.org/forum/index.php/topic,551.msg10335.html#msg10335

Узмемо ли све речено у обзир, могли бисмо да кажемо да је све осим ЗАЈЕДНИЧКОГ ПРИЧЕШЋИВАЊА С ИНОВЕРНИМА нешто што би се могло толерисати у домену црквене дипломатије - барем према тумачењу еклисиологије светог Марка Евгеника, које даје један од најбољих савремених познавалаца дела овог оца - владика Иринеј.

Осим тога, тешко је довољно подвући значај чињенице да је у овој служби избачена једна од кључних римокатоличких заблуда - додатак filioque у Символу Вере (код римокатолика враћен у статус необавезног још у декларацији Конгрегације за доктрину вере DOMINUS IESUS од 5. августа 2000). Сетимо се да је управо ово била основна замерка светог Марка Евгеника у његовом одбијању да потпише Флорентинску унију.

Па ипак, рекавши све ово, не можемо а да не приметимо како су овакви потези ипак помало преурањени, без обзира о каквој је овде врсти молитве реч. Ипак би, пре оваквих молитвених општења, која, на жалост, могу допринети даљем саблажњавању оних који нису довољно утврђени у вери, требало донети неки саборни став православних помесних Цркви по овим и сличним питањима. Ако то не би био неки свеправославни Сабор, било би упутно да барем свака од помесних Цркви изрази свој Саборни став по питању оваквих молитава, нарочито узевши у обзир један тако велики и значајан корак као што је избацивање filioque.

Имам утисак да Руска Црква, која и сама показује приврженост великој идеји повратка Запада православној побожности, ипак, као доминантна сила православног света, не подржава баш увек овај, помало убрзани курс Фанара. Потребно нам је јединство, али јединство у пуноти истине, како би се заиста што мање људи саблазнило уколико се речи Христове молитве "да сви једно буду" заиста у погледу статуса римске патријаршије и остваре.

Потпис брате Андреј. За многе је ово саблажњиво, иако папа који прескаче filioque је све осим "католичке победе". АЛИ, патријарх Вартоломеј сигурно зна шта ради, иако би вероватно било боље да буде умеренији у односу са католицима када се ради о заједничкој молитви јер овакве ствари остављају веома веома пуно простора за класично црквеноборство у виду "зилотизма" унутар саме Православне Цркве, па се поставља питање да ли има више користи од једне очигледне победе (кад римски папа не прочита јересотворни filioque) од штете коју ће злоупотребом ове приче да причине Цркви изнутра псевдо-зилоти (грчки, руски, српски итд.).

Фанар ми је увек деловао као да је, услед своје великомученичке судбине проузроковане вековним мухамеданским терором, помало изгубио додир са атмосфером која влада у модерним аутокефалним Православним Црквама, не видећи да оно што из њихове перспективе може да изгледа као тривијално, у многољуднијим, "живим" црквама може итекако да остави простора за много деструктивније злоупотребе од "бољитка" који то производи.

[shalom777]

Klip je super, na mnogaja ljeta Patrijarhu Vartolomeju!!!  0110_hahaha

mense0198626478946378946

[Јефрем]

Свети Николај Жички и Свети Јустин Ћелијски су однос Срба према папи богословски утемељили – Свети Николај  је рекао да богоодступничка Европа почива на папи и Лутеру, и да су усташе за своју ревност у злу „похвале добиле из пакла и Рима“, док је Отац Јустин истицао да су три највећа пада у историји – пад Адамов (отпадање од Бога), пад Јудин (издаја Бога) и пад римског папе (проглашавање себе за бога).

Таман посла кад би се наши мили богословчићи и попићи руководили Светим Савом, Николајем и Јустином... могли би да траже посо ко молери или би у најбољем случају добили парохију у Неманигдекућама.

Овако, што је сигурно - сигурно. Лепо о римокатолицима и екуменизму, а што више пљувања на ревнитеље, владики ће више да се допадне...

[Баба]

Свети Николај Жички и Свети Јустин Ћелијски су однос Срба према папи богословски утемељили – Свети Николај  је рекао да богоодступничка Европа почива на папи и Лутеру, и да су усташе за своју ревност у злу „похвале добиле из пакла и Рима“, док је Отац Јустин истицао да су три највећа пада у историји – пад Адамов (отпадање од Бога), пад Јудин (издаја Бога) и пад римског папе (проглашавање себе за бога).

Таман посла кад би се наши мили богословчићи и попићи руководили Светим Савом, Николајем и Јустином... могли би да траже посо ко молери или би у најбољем случају добили парохију у Неманигдекућама.

Овако, што је сигурно - сигурно. Лепо о римокатолицима и екуменизму, а што више пљувања на ревнитеље, владики ће више да се допадне...

Ima tuj nečega...

Али има и оних који једноставно јесу екуменисти , шта ћемо сос њих ?

[Mиљан Танић]

Ja kažem: prvo i osnovno, prvo se rukovoditi Hristom i Njegovim rečima, onda svima ostalima.

[nedeljko]

Европски папа је људска похота за влашћу. Европски Лутер - људска решеност да све објасни својом памећу.

Ко може истерати тај опаки зли дух из Европе ?

Нико осим Онога који је црвеним словом обележен у историји рода људског као једини Изгонитељ демона из људи.

То су речи Св. Николаја Жичког.

[andrej]

Европски папа је људска похота за влашћу. Европски Лутер - људска решеност да све објасни својом памећу.

Ко може истерати тај опаки зли дух из Европе ?

Нико осим Онога који је црвеним словом обележен у историји рода људског као једини Изгонитељ демона из људи.

То су речи Св. Николаја Жичког.

Тако је. Бићемо "најбољи" "православци" и "србијанци" само кад занемаримо све промене историјских околности и реалне снаге римокатолицизма од времена светог владике Николаја и светог авве Јустина до данас. Њихова размишљања нису и не могу да буду изговор којим се Црква спутава да у другачијим историјским околностима реагује другачије. И уместо да критике светитеља понављамо као секташи мантре, зар није боље да се запитамо како би ови наши велики светитељи реаговали на неоспорну и доказану чињеницу избацивања јеретичког додатка filioque из Символа Вере. Ако нико други, барем се свети Марко Евгеник радује пред престолом Творца, што су његове искрене жеље и молитве коначно услишене. Наравно, ако ми не знамо ништа ни о Цркви ни о њеној историји, нас то онда неће много дотицати и мирно можемо да се правимо мудри цитирајући светитеље и гордо умишљајући да им чинимо услугу када их стављамо у погрешан контекст. 

[Solomon Kane]

Европски папа је људска похота за влашћу. Европски Лутер - људска решеност да све објасни својом памећу.

Ко може истерати тај опаки зли дух из Европе ?

Можда о.Симеон из Рукумије? 

[VladanSimić]

СВЕТИ ОЦИ О ЛАТИНСКОЈ (РИМОКАТОЛИЧКОЈ) ЈЕРЕСИ И О СВЕЈЕРЕСИ ЕКУМЕНИЗМА

Преподобни Теодосије Печерски (†1074 г.): „Они (Латини), множином својих јереси, обесчастили су целу земљу... Они који живе у латинској вери неће задобити вечни живот".

Свети Григорије Палама († око 1360 г.): „Све док будете говорили да Дух Свети исходи и од Сина, ми вас нећемо прихватити нити општити са вама." (Дела Св. Григорија Паламе. Т1, Солун, 1962. стр. 26)

Свети Марко Ефески († 1457 г.): „Јасно је да су они (Латини) јеретици, јер су се потпуно одвојили, при чему је њихово учење о Светом Духу - хула на Њега и највећа од свих опасности и ми их одбацујемо као јеретике..."

„Оно што се тиче Цркве, никада се не може разрешити путем компромиса..."

„Ми смо одбацили Латине, ни због чега другог, него због чињенице да су јеретици. Зато је потпуно погрешно сједињавати се са њима..."

„Латини нису само расколници, него су и јеретици. Наша је Црква духо ћутала о томе, понајвише због тога што су њихови народи знатно већи и јачи од нашег."

Преподобни Максим Грк († 1556 г.): „У својим делима, ја разобличавам сваку латинску јерес и сваку јудејску и многобожачку хулу." (Дела преп. Максима Грка, Твер. 1993. стр. 7)

Свети Филарет Московски (Дроздов): „Папизам је сличан плоду, чији се омотач хришћанске црквености, наслеђен од давнина, постепено распада, да би открио њихову антихришћанску срж."

Преп. Пајсије (Величковски) († 1794 г.). Пише да о Латинству, да се оно одвојило од Цркве и „пало у бездан јереси и заблуда... и лежи у њима без икакве наде да ће се подићи". И даље: Латини нису Хришћани.

Св. Игњатије (Брјанчанинов) († 1876 г.): „Папизам - тако се назива јерес која се појавила на западу и из које су, као гране из стабла, израсла различита протестантска учења. Папизам присваја и даје папи особине Христа и тиме одбацује Христа. Неки западни писци су то одбацивање готово јавно изрекли, говорећи да је далеко мањи грех одрицање од Христа, него одрицање од папе. папа је идол паписта - он је њихово божанство. Због те ужасне заблуде, Божија благодат је одступила од паписта: они су верни само себи и сатани - творцу и оцу свих јереси, између осталих и папизма. У том стању помрачености они су искривили неке догмате и свете тајне, а Божанствену Литургију су лишили њеног суштинског значења избацивши из ње призивање Духа Светога и благосиљање принешеног хлеба и вина, који се претварају у Тело и Крв Христову..."

„Ниједна јерес не изражава тако отворено и насилно своју претерану гордост и сурови презир и мржњу према људима. (О јереси и расколу - „Православно штиво" 1992. Бр. 5-6. стр. 476)

„Ви говорите: „Па и јеретици су исто хришћани." Где сте то нашли? То је једино могуће ако онај ко себе назива Хришћанином а ништа не зна о Христу, по свом крајњем незнању, призна себе за истог онаквог „хришћанина" као што су и јеретици, а свету веру хришћанску изједначи са породом проклетога - са богохулном јересју! Другачије о томе расуђују истински Хришћани! Велико мноштво Светих је примило венац мученички, они су изабрали најгору смрт и дуготрајне муке, тамницу и прогнанство, само да не би учествовали са јеретицима у њиховом богохулном учењу. Васељенска Црква је увек сматрала да је јерес смртни грех, увек је сматрала да је човек заражен страшном болешћу јереси мртав душом, далеко од благодати и спасења, да је у вези са ђаволом и његовом погибељи..."

„Суштина сваке јереси је богохуљење... Богохулник се неће спасти! И оне недоумице које сте навели у свом писму су већ страшни тужиоци вашег спасења. Њихова суштина је одрицање од Христа! Не играјте се својим спасењем, не играјте се! Иначе ћете вечно плакати. Читајте Нови Завет и Свете Оце Православне Цркве (а не никаквих Тереза авилских, Франциска асишких и других безумника које њихова јеретичка црква сматра за свеце!) изучите код Светих Отаца Православне Цркве како треба правилно схватати Свето Писмо, какав живот, какве мисли и осећања доликују правом Хришћанину." (Свети Игњатије Брјанчанинов 6, писмо 28)

Преподобни Амвросије Оптински († 1891 г.): „Источна Православна Црква, од Апостолских времена па све до данас, држи и сматра неизменљивим и неповредивим од нововерја, како учење Евангелско и Апостолско, тако и предање Светих Отаца и одлуке Васељенских сабора. Римска црква се већ одавно удаљила у јерес и новотарије..". И даље:„Римска црква тиме што не чува светост Саборних и Апостолских одлука, а приклања се нововерству и погрешним мудровањима, потпуно се одвојила и не припада Јединој, Светој и Апостолској Цркви." (Сабрана писма блаженопочившег Оптинског старца Амвросија мирјанима, Ч.1. Сергејев Посад. 1913. стр. 231, 232, 235).

„Истина сведочи да је римска црква отпала од Православља (Сабрана писма, стр. 234)

„Да ли би било разумно тражити јединство са католицима? Да ли се треба чудити привидној усрдности и тобожњем пожртвовању тих делатника, тј. латинских мисионара и милосрдних сестара? Они се труде да људе обраћају и приводе своме папи, а не Христу" (Сабрана писма преп. Амвросија, 1908. стр. 7)

Свети Теофан Затворник († 1894 г.): „Постојала је једна Црква на земљи. Црква једне једине вере. Али дошла су искушења - папа и његови приврженици предали су се сопственом мудровању и отпали су од једне Цркве и вере." (Писма разним лицима о различитим стварима вере и живота. М1892. стр. 45)

„Хришћанским црквама, како је теби, наравно познато, називају се, осим наше Православне Цркве, латинска црква и многа хришћанска протестантска друштва. Али ни латинску цркву, а поготово та протестантска удружења, не треба признавати као истинске Христове Цркве, управо зато што су оне несагласне са Апостолским устројством Божије Цркве. Латинска Црква је по пореклу апостолска, али је одступила од апостолског предања и искварила се. Њен основни грех је страст према стварању нових догмата. Латини су искварили и оскрнавили Свету Веру коју су примили од Светих Апостола." (Писма, стр. 230-232)

„Веровати на латински начин значи - одвојити се од Цркве, јерес." (Писма о Хришћанском животу М, 1908, стр 37)

Св. Јован Кронштатски († 1908): „Ко од Православних не би желео да се уједини са католицима или лутеранима и буде са њима једно у Христу, једно друштво верујућих? Али ко од чланова тих такозваних цркава, а посебно предводници, који се називају папама, патријарсима, митрополитима, архиепископима и епископима или пак свештеницима или патерима, ко је од њих спреман да се одрекне својих заблуда? Нико. А ми се не можемо сложити са њиховим јеретичким учењем без штете по спасење своје душе. Зар је могуће спојити неспојиво - лаж и истину?" (Живи клас са духовне њиве. Из дневника за 1907-1908. г. М 1992. стр. 31)

„Истините речи нашег Спаситеља Исуса Христа гласе: Ко није са мном, тај је против мене (Мт. 12, 30). Католици, лутерани, реформатори; су отпали од Цркве Христове. Они јавно иду против Христа и Његове Цркве, не поштују постове, искривљују догмате спаситељске вере. Они нису са нама; они су против нас и против Христа." (Живи клас са духовне њиве, стр. 32-33).

„У својој папској цркви, папе су створиле разне трикове, разноразне лажне догмате који воде ка преварама и у вери и у животу. То је потпуно јеретичка црква." (исто, стр 35.)

„Када би Римски папа био потпуно истоветан са Господом, у мислима, у души и учењу, могао би се, свакако не у личном смислу, назвати главом Цркве; али како је он различит од Христа и у мисли и у учењу, он је јеретик и не може се назвати главом Цркве нити учити Цркву; будући да је она стуб и тврђава истине (1. Тим. 3,15), а папа и паписти - трска коју ветар љуља и потпуно су извитоперили истину Христову и у учењу и у Богослужењу (бесквасни хлеб и одбацивање проскомидије) и у руковођењу, искваривши својом јереси сво католичанство и учили га погрешним, при чему је папа, и поред своје јереси проглашен непогрешивим од стране католичке цркве, то значи да је он непоправљив у својој противности мисли Христовој."

ИЗ ПОСЛАНИЦЕ ИСТОЧНИХ ПАТРИЈАРАХА 1848 г.

„Једна Света Саборна и Апостолска Црква, сада и овде поново саборно објављује, да је такво новотарско учење по којем Дух Свети исходи и од Оца и од Сина - сушта јерес, а присталице и следбеници тог учења, ма ко они били, јесу јеретици: друштва која они оснивају су јеретичка и свако духовно и богослужбено општење Православних чеда Саборне Цркве са њима је незаконито!"

Свети владика Николај Србски († 1956. г.): „Шта је Европа? Јерес. Најпре папска архијерес, потом лутеранска јерес, па калвинска, па суботашка и тако скоро без краја. Конац свих тих јереси завршава се атеизмом, тј. безбожницима европским, каквих није било ни по броју нити по јарости никад и нигде у историји човечанства. Дакле: првенац архијеретик, а мезимац архибезбожник. Како може такав град опстати? Коме може служити за углед тај нови Јерихон? Никоме осим глупацима. Али откуд да се међу тим глупацима нађу и Срби?..." (Речи Србском народу - Кроз тамнички прозор)

Преподобни Јустин Ћелијски († 1979 г.): „Екуменизам је заједничко име за псевдохришћанства, за псевдоцркве Западне Европе. У њему су срцем својим сви европски хуманизми, са папизмом на челу. А сва та псевдохришћанства, све те псевдоцркве нису друго већ јерес до јереси. Њима је заједничко еванђелско име: свејерес. Зашто? Зато што су у току историје разне јереси негирале или унакажавале поједине особине Богочовека, Господа Христа, а ове европске јереси одстрањују васцелог Богочовека и на Његово место стављају европског човека. Ту нема битне разлике између папизма, протестантизма, екуменизма, и осталих секти, чије је име легеон." (Православна Црква и Екуменизам)

[Mиљан Танић]

Европски папа је људска похота за влашћу. Европски Лутер - људска решеност да све објасни својом памећу.

Ко може истерати тај опаки зли дух из Европе ?

Нико осим Онога који је црвеним словом обележен у историји рода људског као једини Изгонитељ демона из људи.

То су речи Св. Николаја Жичког.

Тако је. Бићемо "најбољи" "православци" и "србијанци" само кад занемаримо све промене историјских околности и реалне снаге римокатолицизма од времена светог владике Николаја и светог авве Јустина до данас. Њихова размишљања нису и не могу да буду изговор којим се Црква спутава да у другачијим историјским околностима реагује другачије. И уместо да критике светитеља понављамо као секташи мантре, зар није боље да се запитамо како би ови наши велики светитељи реаговали на неоспорну и доказану чињеницу избацивања јеретичког додатка filioque из Символа Вере. Ако нико други, барем се свети Марко Евгеник радује пред престолом Творца, што су његове искрене жеље и молитве коначно услишене. Наравно, ако ми не знамо ништа ни о Цркви ни о њеној историји, нас то онда неће много дотицати и мирно можемо да се правимо мудри цитирајући светитеље и гордо умишљајући да им чинимо услугу када их стављамо у погрешан контекст. 

Upravo, brate Andrease, upravo.

Ja takođe ne mogu da se načudim kako sve rimske pape od 1054 do danas ljudi posmatraju kao da je jedan čovek, jedna ličnost, kao da ne može jedan da bude drugačiji od drugog, a naše episkope gledaju sasvim suprotno...

[andrej]

@VladanSimić

ИНАТ - "најсветија" срБска реч... А ово са по "три тачкице" у цитатима светих отаца је ваљда избачено као небитно? И где је у свему томе одговор на избацивање filioque? Шта значи filioque? Шта је Символ Вере? Ко је свети Марко Евгеник? И коначно, пријатељу, зар стварно мислиш да си сада с овим цитатима открио нешто ново? Да их ми на овом форуму никада раније нисмо читали? Да и нама нису доступни (поготово овако почупани из контекста) на разним парацрквеним сајтовима где се врши манипулација светоотачким предањем у циљу изазивања раскола (а под изговором наводне борбе против екуменизма)?

И коначно, умеш ли нешто да напишеш својим речима и мислима и да кажеш нешто о новој стварности у којој се Црква данас налази - наиме, и о томе су говорили свети оци, тј. о својој молитвеној жељи да се Рим одрекне јереси и да се јединство обнови. И ето, сада када се Рим одрекао једне од најпроблематичнијих јереси, шта ти лично имаш да кажеш о томе, не скривајући своје незнање иза светитеља?

[VladanSimić]

Jesi li ti siguran Miljane Taniću da ova ikona Gospoda Isusa Hrista pravoslavna?Oprosti ako grešim.

[Mиљан Танић]

Jesi li ti siguran Miljane Taniću da ova ikona Gospoda Isusa Hrista pravoslavna?Oprosti ako grešim.

Nisam i ne zanima me. Jer vidiš, Gospod je za mene Gospod - bio on na pravoslavnoj ikoni, nekom dečijem crtežu, uklesan u kamen, u drvo, ili eto neki zapadnjački crtež.

[VladanSimić]

(Монах Василије, који је живео у Цариграду почетком 15. века оставио је један запис о поукама и размишљањима свога духовнка који је строго живео као затворник у својој келији)

Како рекох раније, блажене успомене Старац (духовник) ретко је напуштао своју келију, само из љубави према ученицима излазио је у предсобље, где нас је поучавао својим речима, испуњеним духовне сладости и мудрости.

После неколико година на путовању, вративши се у Цариград, сазнао сам да је блажени старац болестан, и зажелео сам да га видим, пре него га Господ позове из овог живота. Још неки из нашега братства такође су желели да га посете са мном, и на вратима његове келије ми смо замолили, преко келејника да нас Старац удостоји свога благослова и поучавања. Старац је благонаклоно изразио спремност да нас прими...Ускоро је и он изишао: био је потпуно сед, средњега раста, мало погурен, на уснама му је лебдео леп осмех и са добротом је гледао на сваког од нас. Често би очи његове биле осенчене тугом, зато што је дубоко сажаљевао цели свет који је огрезао у гресима и невољама, а говорећи о томе, Старац је сагибао главу и плакао. Ми смо сели у полукруг и слушали речи Старца.

Он нам је говорио како Господ силно жели наше спасење и да је све учинио за то, да се Његова милосз и благодатна помоћ простире и на праведника и на грешника те је потребан само мали напор с наше стране за спасење душе.

...Не очекујте помоћи од западних хришћана, надајући се да ће они устати на оружје ради заштите опште хришћанског наслеђа! Не очекујте! Западни хришћани на жалост, нису хришћани. Они су многобошци. И код нас, православних, такође има много тога незнабожачког. Брате, немој бити огорчен овим мојим речима, него испитај своју душу. Погледам само колико је у њој кумира (идола): ту је Меркурије - бог похлепе; ту је Афродита богиња телесне похоте; ту је Ареј - бог гнева и рата... - а у средини неки Зевс (Див) - то си ти сам, у своме самољубљу и самоугађању. Да, брате има много незнабожачког у нама, јер смо ми, православни, грешни и као појединци, и као народ. Ипак, ми јесмо многобошци и недокрштени само на површини а у дубини душе ми смо хришћани, зато што у смирењу своме ми имамо у срцу Христа. И зато, без обзира на наше грехе, "у смирењу нашем помену нас Господ". А западни народи само су на површини хришћани; а у срцу, души они су многобошци (пагани).

...Крај света ће наступити касније, и последње време налази се у рукама Божијим, а заједно са тим - и у рукама човечијим. Бог ће послати свој срп за свемирну жетву тек онда, када човеково зло сазри до крајњих граница; јер доклегод на земљи буду живели заједно са злима и праведници, и све докле год постоји Црква Христова у чистоти, "не укаљавши своје хаљине" (Откривење 3:4), дотле зло у свету неће моћи да сазри. Али када већ не буде било праведника и када океан зла потопи целу васељену, тада наступа крај света, који ће бити сажежен и нестаће ради поновног рођења као нови свет, у коме Правда живи (2 Петрова 3:9-12). Пред сам крај света наступиће такве невоље које се не могу упоредити са онима из прошлости. Наступиће време туге на целу васељену, и човек ће човека омрзнути, свако ће се свакога бојати, и нико неће веровати никоме... Али људи се неће уразумити, нити ће се окренути Богу који може да их спасе, него ће та општа туга угасити сваки духовни живот: човек ће бити тако озлојеђен, тако окамењен, и опседнут само једном бригом - како да преживи, да за духовни живот неће бити у човека ни воље ни места у срцу, а неће тада бити ни учитеља духовног живота, јер ће се и они повести за светом. А Божије цркве или ће опустети или ће бити срушене, или духовно укаљане својим недостојним архипастирима и пастирима.

И усред тог лома и хаоса у свету јавиће се Антихрист...

Браћо, пазите на знаке наступајућег краја света, које нам је открио Господ наш Исус Христос и Његови Пророци и Апостоли, и не слабите у својој нади на Бога.

_________________

Бог с неба погледа на синове људске да види има ли који разуман или који тражи Бога. (Пс.52,3)

[Mиљан Танић]

Vladane, gledam tvoje pisanije ovde i na verujem - da li možeš ti da napišeš (i obrazložiš) neko svoje mišljenje, umesto što stalno samo ideš na copy/paste?