И поред апела вл. Артемија настављају се антицрквене активности одбеглих монаха

[Solomon Kane]

И поред апела владике Артемија настављају се антицрквене активности одбеглих монаха

23. јул 2010 - 23:53

И поред апела Његовог Преосвештенства умировљеног Епископа рашко-призренског Г. Артемија - који је, додуше тек после умољавања од стране Светог Архијерејског Синода Српске Православне Цркве, пристао да позове одбегло монаштво на покајање и поштовање црквеног поретка - група одбеглих монаха из манастира Црна Река наставља са антицрквеном интернет-активношћу преко свог „сајта у егзилу", користећи незаконито грб Српске Православне Цркве и име Епархије рашко-призренске. С обзиром на то да ти монаси тако громогласно тврде да све раде са благословом свог духовника, владике Артемија, због кога су, како кажу, и напустили своју светињу, с правом се питамо да ли су и за ту антиканонску и антицрквену активност добили „благослов" или су, пак, у међувремену постали непослушни свом духовнику. Истовремено, ова група монаха, која тренутно живи већином у приватном објекту у селу Љуљаци код Краљева, преко електронских порука које свакодневно прослеђује на стотине адресâ, учествује у ширењу суманутих прича рашчињеног Дејана Виловског о „политичком и верском прогону".

Истине ради, користимо прилику да обавестимо јавност на који начин се спроводи интернетска активност одбеглих црноречких монаха, и то на основу информација које су пронађене у компјутеру јеромонаха Наума Мирковића у манастиру Црна Река после њиховог напуштања манастира. Поред осталог доказног материјала, ови садржаји су предати на увид Црквеном суду Епархије рашко-призренске и косовско-метохијске ради даљег црквено-судског поступка, који је, по одлуци местобљуститеља Епархије, митрополита Амфилохија, покренут против свих одбеглих клирика.

Дана 5. маја 2010. године, извесни С. Мијатовић обавештава јеромонаха Наума да се преко њега може уплатити новац за регистрацију овог интернет-сајта. Закуп од 130 евра је уплаћен преко банке: Banca Intesa ad Beograd. Иначе, графичку обраду сајта и одржавање врши графичка агенција Кодрант из Лазаревца. Пре одласка, промењене су све шифре на сајту уз коментар: „Не долази у обзир да се сајт препусти новој управи под новим епископом или администратором" (у писму из Агенције, упућеном јеромонаху Науму Мирковићу).

Јеромонах Наум и Црноречани активно комуницирају са лицима која организују протесте испред Патријаршије, на челу са Драганом Давидовићем (бившим монахом Антонијем), али и са Дејаном Виловским (бившим протосинђелом Симеоном), који са своје грчке интернет-адресе саопштава коначне одлуке шта ће се ставити на сајт и које материјале треба директно проследити владици Артемију. Из мејлова се види како јеромонах Наум и његови "сатрудници" врло послушно раде под директним руководством Виловског, који из Грчке неуморно наставља да диригује антицрквеним активностима у Србији. Пронађено је више порука са садржајима који потврђују да су сви аткери овог отворено расколничког расположења међусобно повезани и координисани. Посебно су занимљиви контакти са рашчињеним свештеником Драганом Сарачевићем из Аустралије, који поздравља Црноречане и изражава ожалошћеност „неканонским деловањем Архијерејског Сабора СПЦ". Нађени су мејлови који потврђују везе са антицрквеним форумима и сајтовима који већ месецима функционишу као јавна гласила умировљеног епископа Артемија и његових следбеника, уз „здушну" подршку расколнички оријентисаних лица која на њима пишу, што под именом што под псеудонимима.

Веома је значајна и порука горепоменутог Мијатовића која потврђује да је новац за уплату црноречког сајта стигао од Десанке Крстић из Торонта. Ово потврђује да, поред везâ са расколничком групом око Сарачевића у Аустралији, Црноречани имају и финансијску подршку од расколничке групације у Торонту, а њу чине припадници бивше српске православне парохије која је у међувремену пришла грчким старокалендарцима.

На поново отвореном расколничком сајту одбеглих Црноречана налази се текст Монаштво бежи од терора. Непосредно пред њихов одлазак из Црне Реке овај текст је био повучен са сајта због његове врло екстремне садржине, уз притворно објашњење да није дело братства манастира и да је без знања братства постављен на сајт и прослеђен на мејлинг-листу бивше Инфо-служебе Епархије рашко-призренске од стране „сарадникâ ван манастира".

Ко су ти сарадници ван манастира? Читав низ пронађених порука и осталих материјала показује да текстове шаље, најчешће, сâм Дејан Виловски, а на сајт се стављају преко његовог брата Владимира Виловског, о чему такође постоје докази. Истовремено, Виловски је у вези и са Срђаном Марјановићем, власником једног од најекстремнијих антицрквених сајтова, који је регистрован у Немачкој.

Марјановића су својевремено, о чему постоје сведочења, посећивали и владика Артемије и Виловски и отуда је и разумљиво зашто је његов сајт готово потпуно посвећен „одбрани лика и дела владике Артемија", уз највулгарније блаћење Српске Православне Цркве, Његове Светости Патријарха српског и епископата СПЦ. Један од најактивнијих писаца на овом сајту крајње ниског моралног нивоа, уствари нехришћанског карактера, јесте и Жељко Жугић (Которанин), који вероватно нигде другде не може да нађе простора за објављивање својих "умотворина" осим уз слике које сатанизују епископе Српске Православне Цркве. Укратко, ово шаролико друштво су данашњи самозвани бранитељи "истине и Православља" у српском народу. Од кога бранитељи? Од сопственог Патријарха, Светог Синода, Сабора, Богословског факултета и тако даље. Наравно, делатност следбеникâ идеологије "Истина је само једна - Владика Артемије" полази од њихове претпоставке или њиховог уверења да су сви други у Српској Православној Цркви погазили истину.

У закључку може да се каже да је оваква активност одбеглог дела бившег црноречког братства, као и јеромонахâ Ксенофонта, Бенедикта и Максима, који су се на антицрквеним сајтовима и медијима већ оглашавали против Српске Православне Цркве и црквено-канонског поретка, само један од показатеља да добар део одбеглог монаштва владике Артемија директно и свесно ради на стварању расколничке секте у Српској Православној Цркви. Како се и раније претпостављало, а потом и потврдило, ова секташка дружина је у директној вези са расколничким групама у Канади и Аустралији, већ изопштеним из Цркве. Из читавог низа порукâ, као и из заповедничког односа према себи потчињенима у овом послу, види се да је рашчињени и из Цркве изопштени Дејан Виловски главни организатор овог покрета. То само потврђује легитимност пресуде коју је потврдио Велики црквени суд Српске Православне Цркве.

Ако је веровати владици Артемију и његовим речима на суду у Атини да су све активности Дејана Виловског биле по његовом благослову и са његовим знањем, логично је поставити питање да ли и све текуће активности побуњених монаха и већ рашчињених бивших сарадника владике Артемија бивају са његовим знањем и благословом и да ли су за њега незаконите. За сада је извесно само једно - да су за епископа Артемија неканонске и неприхватљиве и одлуке Светог Архијерејског Сабора Српске Православне Цркве и одлука Великог црквеног суда о рашчињењу Виловског, кога он и даље назива „оцем Симеоном", а који се по расколничким круговима и даље представља као „прогнани српски архимандрит".

Извор: Информативна служба Епархије рашко-призренске

(22. јул 2010.)

[Aragorn]

И поред апела владике Артемија настављају се антицрквене активности одбеглих монаха

23. јул 2010 - 23:53

И поред апела Његовог Преосвештенства умировљеног Епископа рашко-призренског Г. Артемија - који је, додуше тек после умољавања од стране Светог Архијерејског Синода Српске Православне Цркве, пристао да позове одбегло монаштво на покајање и поштовање црквеног поретка - група одбеглих монаха из манастира Црна Река наставља са антицрквеном интернет-активношћу преко свог „сајта у егзилу", користећи незаконито грб Српске Православне Цркве и име Епархије рашко-призренске. С обзиром на то да ти монаси тако громогласно тврде да све раде са благословом свог духовника, владике Артемија, због кога су, како кажу, и напустили своју светињу, с правом се питамо да ли су и за ту антиканонску и антицрквену активност добили „благослов" или су, пак, у међувремену постали непослушни свом духовнику. Истовремено, ова група монаха, која тренутно живи већином у приватном објекту у селу Љуљаци код Краљева, преко електронских порука које свакодневно прослеђује на стотине адресâ, учествује у ширењу суманутих прича рашчињеног Дејана Виловског о „политичком и верском прогону".

Истине ради, користимо прилику да обавестимо јавност на који начин се спроводи интернетска активност одбеглих црноречких монаха, и то на основу информација које су пронађене у компјутеру јеромонаха Наума Мирковића у манастиру Црна Река после њиховог напуштања манастира. Поред осталог доказног материјала, ови садржаји су предати на увид Црквеном суду Епархије рашко-призренске и косовско-метохијске ради даљег црквено-судског поступка, који је, по одлуци местобљуститеља Епархије, митрополита Амфилохија, покренут против свих одбеглих клирика.

Дана 5. маја 2010. године, извесни С. Мијатовић обавештава јеромонаха Наума да се преко њега може уплатити новац за регистрацију овог интернет-сајта. Закуп од 130 евра је уплаћен преко банке: Banca Intesa ad Beograd. Иначе, графичку обраду сајта и одржавање врши графичка агенција Кодрант из Лазаревца. Пре одласка, промењене су све шифре на сајту уз коментар: „Не долази у обзир да се сајт препусти новој управи под новим епископом или администратором" (у писму из Агенције, упућеном јеромонаху Науму Мирковићу).

Јеромонах Наум и Црноречани активно комуницирају са лицима која организују протесте испред Патријаршије, на челу са Драганом Давидовићем (бившим монахом Антонијем), али и са Дејаном Виловским (бившим протосинђелом Симеоном), који са своје грчке интернет-адресе саопштава коначне одлуке шта ће се ставити на сајт и које материјале треба директно проследити владици Артемију. Из мејлова се види како јеромонах Наум и његови "сатрудници" врло послушно раде под директним руководством Виловског, који из Грчке неуморно наставља да диригује антицрквеним активностима у Србији. Пронађено је више порука са садржајима који потврђују да су сви аткери овог отворено расколничког расположења међусобно повезани и координисани. Посебно су занимљиви контакти са рашчињеним свештеником Драганом Сарачевићем из Аустралије, који поздравља Црноречане и изражава ожалошћеност „неканонским деловањем Архијерејског Сабора СПЦ". Нађени су мејлови који потврђују везе са антицрквеним форумима и сајтовима који већ месецима функционишу као јавна гласила умировљеног епископа Артемија и његових следбеника, уз „здушну" подршку расколнички оријентисаних лица која на њима пишу, што под именом што под псеудонимима.

Веома је значајна и порука горепоменутог Мијатовића која потврђује да је новац за уплату црноречког сајта стигао од Десанке Крстић из Торонта. Ово потврђује да, поред везâ са расколничком групом око Сарачевића у Аустралији, Црноречани имају и финансијску подршку од расколничке групације у Торонту, а њу чине припадници бивше српске православне парохије која је у међувремену пришла грчким старокалендарцима.

На поново отвореном расколничком сајту одбеглих Црноречана налази се текст Монаштво бежи од терора. Непосредно пред њихов одлазак из Црне Реке овај текст је био повучен са сајта због његове врло екстремне садржине, уз притворно објашњење да није дело братства манастира и да је без знања братства постављен на сајт и прослеђен на мејлинг-листу бивше Инфо-служебе Епархије рашко-призренске од стране „сарадникâ ван манастира".

Ко су ти сарадници ван манастира? Читав низ пронађених порука и осталих материјала показује да текстове шаље, најчешће, сâм Дејан Виловски, а на сајт се стављају преко његовог брата Владимира Виловског, о чему такође постоје докази. Истовремено, Виловски је у вези и са Срђаном Марјановићем, власником једног од најекстремнијих антицрквених сајтова, који је регистрован у Немачкој.

Марјановића су својевремено, о чему постоје сведочења, посећивали и владика Артемије и Виловски и отуда је и разумљиво зашто је његов сајт готово потпуно посвећен „одбрани лика и дела владике Артемија", уз највулгарније блаћење Српске Православне Цркве, Његове Светости Патријарха српског и епископата СПЦ. Један од најактивнијих писаца на овом сајту крајње ниског моралног нивоа, уствари нехришћанског карактера, јесте и Жељко Жугић (Которанин), који вероватно нигде другде не може да нађе простора за објављивање својих "умотворина" осим уз слике које сатанизују епископе Српске Православне Цркве. Укратко, ово шаролико друштво су данашњи самозвани бранитељи "истине и Православља" у српском народу. Од кога бранитељи? Од сопственог Патријарха, Светог Синода, Сабора, Богословског факултета и тако даље. Наравно, делатност следбеникâ идеологије "Истина је само једна - Владика Артемије" полази од њихове претпоставке или њиховог уверења да су сви други у Српској Православној Цркви погазили истину.

У закључку може да се каже да је оваква активност одбеглог дела бившег црноречког братства, као и јеромонахâ Ксенофонта, Бенедикта и Максима, који су се на антицрквеним сајтовима и медијима већ оглашавали против Српске Православне Цркве и црквено-канонског поретка, само један од показатеља да добар део одбеглог монаштва владике Артемија директно и свесно ради на стварању расколничке секте у Српској Православној Цркви. Како се и раније претпостављало, а потом и потврдило, ова секташка дружина је у директној вези са расколничким групама у Канади и Аустралији, већ изопштеним из Цркве. Из читавог низа порукâ, као и из заповедничког односа према себи потчињенима у овом послу, види се да је рашчињени и из Цркве изопштени Дејан Виловски главни организатор овог покрета. То само потврђује легитимност пресуде коју је потврдио Велики црквени суд Српске Православне Цркве.

Ако је веровати владици Артемију и његовим речима на суду у Атини да су све активности Дејана Виловског биле по његовом благослову и са његовим знањем, логично је поставити питање да ли и све текуће активности побуњених монаха и већ рашчињених бивших сарадника владике Артемија бивају са његовим знањем и благословом и да ли су за њега незаконите. За сада је извесно само једно - да су за епископа Артемија неканонске и неприхватљиве и одлуке Светог Архијерејског Сабора Српске Православне Цркве и одлука Великог црквеног суда о рашчињењу Виловског, кога он и даље назива „оцем Симеоном", а који се по расколничким круговима и даље представља као „прогнани српски архимандрит".

Извор: Информативна служба Епархије рашко-призренске

(22. јул 2010.)

Pametnom dosta.

[Јефрем]

Речник пун оптужби и квалификација које би требало да буду стране православним архијерејима (ако су уопште ово архијереји писали). Провлаче се и противканонске оптужбе и ускраћује канонима јасно изречена поука да се монашки чин никоме не може одузети.

Пун подозрења и чудних конструкција, текст као из времена најљућег агитпропа.

бивши монах Антоније...

С обзиром на то да ти монаси тако громогласно тврде да све раде са благословом свог духовника, владике Артемија, због кога су, како кажу, и напустили своју светињу...

на основу информација које су пронађене у компјутеру јеромонаха Наума Мирковића у манастиру Црна Река после њиховог напуштања манастира

Из мејлова се види како јеромонах Наум и његови "сатрудници" врло послушно раде под директним руководством Виловског, који из Грчке неуморно наставља да диригује антицрквеним активностима у Србији

Пронађено је више порука са садржајима који потврђују да су сви аткери овог отворено расколничког расположења међусобно повезани и координисани.

Ко су ти сарадници ван манастира? Читав низ пронађених порука и осталих материјала показује да текстове шаље, најчешће, сâм Дејан Виловски, а на сајт се стављају преко његовог брата Владимира Виловског, о чему такође постоје докази. Истовремено, Виловски је у вези и са Срђаном Марјановићем, власником једног од најекстремнијих антицрквених сајтова, који је регистрован у Немачкој.

Како се и раније претпостављало, а потом и потврдило, ова секташка дружина је у директној вези са расколничким групама у Канади и Аустралији

Ако је веровати владици Артемију

За сада је извесно само једно - да су за епископа Артемија неканонске и неприхватљиве и одлуке Светог

Архијерејског Сабора Српске Православне Цркве и одлука Великог црквеног суда

...

[Guest ага пије млеко]

Брате Јефреме, предлажем ти да погледаш како изгледају канони и анатемизми (проклетства) свих Васељенских Сабора Православне Цркве против оних који нападају јерархију Цркве и лажно исповедају "истине" вере а који управо представљају дух Православља....

Тако да , како рече, ове "оптужбе " и "квалификације" нису ништа у односу на дух отаца. Ово чак изгледа икономијски (снисходљиво) у односу на зло које чине одбегли монаси са свим својим антицрквеним деловањима на Интернету и њиховим сајтовима...

[Aragorn]

Речник пун оптужби и квалификација које би требало да буду стране православним архијерејима (ако су уопште ово архијереји писали). Провлаче се и противканонске оптужбе и ускраћује канонима јасно изречена поука да се монашки чин никоме не може одузети.

Пун подозрења и чудних конструкција, текст као из времена најљућег агитпропа.

бивши монах Антоније...

С обзиром на то да ти монаси тако громогласно тврде да све раде са благословом свог духовника, владике Артемија, због кога су, како кажу, и напустили своју светињу...

на основу информација које су пронађене у компјутеру јеромонаха Наума Мирковића у манастиру Црна Река после њиховог напуштања манастира

Из мејлова се види како јеромонах Наум и његови "сатрудници" врло послушно раде под директним руководством Виловског, који из Грчке неуморно наставља да диригује антицрквеним активностима у Србији

Пронађено је више порука са садржајима који потврђују да су сви аткери овог отворено расколничког расположења међусобно повезани и координисани.

Ко су ти сарадници ван манастира? Читав низ пронађених порука и осталих материјала показује да текстове шаље, најчешће, сâм Дејан Виловски, а на сајт се стављају преко његовог брата Владимира Виловског, о чему такође постоје докази. Истовремено, Виловски је у вези и са Срђаном Марјановићем, власником једног од најекстремнијих антицрквених сајтова, који је регистрован у Немачкој.

Како се и раније претпостављало, а потом и потврдило, ова секташка дружина је у директној вези са расколничким групама у Канади и Аустралији

Ако је веровати владици Артемију

За сада је извесно само једно - да су за епископа Артемија неканонске и неприхватљиве и одлуке Светог

Архијерејског Сабора Српске Православне Цркве и одлука Великог црквеног суда

...

Klasicna zamena teza,tako svojstvena tvojim istomisljenicima.

Zasto da se bavimo sopstvenim i to javnim gresima/samo smo monasi,a oni to ne rade,zar ne?!.../,kad mozemo da prebacimo odgovornost/takodje,jako cenjena monaska osobina?.../ na tudju,virtuelnu krvicu i tako sebe opravdamo/jos jedna u nizu visoko cenjenih monaskih vrlina?.../.

Uzgred,sa kim se to nastavljamo/pregonimo/nadgornjavamo?

Ma,sitnica jedna.

To su "samo" Sabor i Sinod SPC,cija rec za nas treba da bude zakon.

Zaista,uvek me zadivite sa svojom logikom i kako uspete u svojoj glavi da napravite salto mortale,sebe opravdavajuci i druge osudjujuci,a da u isto vreme ostanete "ispovednici pravoslavlja" i "cuvari vere"...

Treba vam dati medalju.

[Guest Evgenik]

Провлаче се и противканонске оптужбе и ускраћује канонима јасно изречена поука да се монашки чин никоме не може одузети.

Бато, а да те питам ја нешто:

постоји ли монашки чин ван црквене заједнице и без Епископа под којим је манастир/монах?

Ја стварно нисам знао да можеш бити монах и ван православља, тј црквене заједнице.

Ево рецимо, групица монаха код владике Јефрема му одбије послушање и почне скитати по Епархији,

да ли су они још увијек монаси? Да ли њихова "побожност" и њихове молитве

па чак и свете тајне које савршавају могу имати неког ефекта?

Да ли постоји свештеник без епископа?

Ако си ти сам себе својим дјелањем искључио из своје Цркве,

шта ти значи, да си све дотад био и јерусалимски патријарх?

Такође, истим основом, ако Црквени суд на основу доказа установи раскид твоје брачне заједнице,

како ти онда можеш тврдити да си у браку? Ваљда је Црква та која ти даје валидност свему:

и светим тајнама, и црквеним титулама и чиновима.

Монаштво/свештенство/брак/молитва/пост итд. без Цркве/Епископа

односно послушања црквеним властима = идолопоклонство.

[Justin Waters]

Брат Јефрем се позива као и многи који бране црноречке монахе да је немогуће изгубити монашки чин, да је то чак и против канонски. Дакле било би добро ако неко може навести тачно, када и како се може изгубити монашки чин и зашто то није против канона, па да се и та фама разреши једном.

[Guest Evgenik]

Није монашки чин изнад брачног, а поготово не свештеничког,

супротну причу сам читао само код јересоначалника, и из сличних философија

су происходиле многе погубне јереси неоплатонистичког и манихејског типа.

Ако Црква може неком одузети свештенички чин или констатовати развод брака

(дакле враћање у статус неожењеног и у статус мирјанина), који принцип онда брани размонашење,

поготово када смо свједоци многих случајева размонашења у СПЦ само у последњих педесет година?

Нико се досад није бунио када неки монах напусти матичну обитељ и одбије даља послушања Епископу и Игуману, па отишао и засновао брачну заједницу, рађао дјецу и Богу се за своју душу молио. Све те случајеве су досад сви звали размонашење и сви редом те размонахе поново називали световним именима.

У овом случају за групицу размонаха који су без канонског отпуста напустили манастир, одбили послушање Епископу и Цркви и наставили живот ван манастира нико живи не смије да назове размонасима. Како то?

Да ли политичка конотација (Цркви непозната) на којој размонаси и њихови сателити инсистирају има толику тежину да сад одједном сви мијењају став, и одједном је монаштво "света тајна", одједном је "изнад свих звања и послушања", а ради се о људима који пребивају дуго времена у непослушању Цркви и њеним властима?

Канони се односе само и искључиво на православну Цркву и њене вјернике.

Каква корист од канона ако неко постане црквоборац и ратује са црквеним властима

пребивајући непрестано у непослушању и гордости?

Бесмислено је позивање на каноне у случају људи који су се откинули ван Цркве.

[Justin Waters]

Али ето рецимо Црква не може узети некоме св.тајну крштења. За људе који се одметну од Цркве рецимо неким својим јересиучењима које упорно проповедају и неће да се покају, крајње што Црква може да учини је да их долучи од црквене заједнице, што значи од свих светих тајни, али не може од св.тајне крштења. Неки у том светлу мисле да је монаштво друго крштење, јер се исповеда вера, заветује епископу, добија ново име итд па веле не може се лишити монашког чина монах. С обзиром да је постојала конкретна акција конкретног цркевног суда ЕБН да се лише монашког чина Андоније Давидовић, а монашког и свештеног Симеон Виловски, било би добро да се наведе правило или штго год друго које подупире овај чин. У Уставу СПЦ се помиње као казна, и "лишење монашког чина", али устав је релативно млад акт од скора у Цркви, па тако на темељу чега су раније узимани монашки чинови, то би ваљало знати. 

[Јефрем]

Деци је на силу одузет

постоји ли монашки чин ван црквене заједнице и без Епископа под којим је манастир/монах?

Ја стварно нисам знао да можеш бити монах и ван православља, тј црквене заједнице.

Овакво размишљање и овакво питање није могуће применити на ову тему.

По среди је примена веома проблематичних чак и против законских синодских одлука којима је испровоцирана и изнуђена молба монаха за канонски отпуст из Епархије, због ускраћивања могућности да се за духовно руковођење и даље обраћају свом духовном оцу.

Одлуке Синода су ''легализиване'' прегласавањем на Сабору али је проблем као што видимо остао.

Или, ако вам је лакше да разумете, деци је на силу и без основа одузет отац од стране центра за социјални рад, а додељен им је старатељ. Деца нису хтела такву замену за оца, а центар за социјални рад убеђује децу да ће им додељени старатељ бити бољи од рођеног оца.

[Sherlock H.]

Jefreme,nije tačno da im je uskraćeno duhovno rukovođenje od strane Vladike Artemija.On bi i dalje mogao da im bude duhovnik da oni nisu stvari uzeli u svoje ruke i krenuli da ih "rešavaju" na način koji ne priliči monasima.

[Guest Evgenik]

Ма знам брате, али управо када је в.Атанасије својевремено говорио да устав СПЦ није Свето Писмо

и да треба одређене чланове поново уредити, ти исти су дизали хајку на њега,

сада када им не одговарају ти чланови, устав не ваља ништа и није мјеродаван.

А што се тиче крштења, наравно да не постоји "раскрштење" јер само крштење јесте примање Христа који пребива у Цркви, предавање своје воље Христу, тако да отпадање од Цркве већ такорећи раскрштење

(упореди неке раније праксе у Цркви гдје су Оци оне које падну у сагрешења поново крштавали, иако ови нису били "раскрштени", па чак ни отпали од црквене заједнице, него "само" починили гријех).

Када је Црква отворила врата за све, због великог броја оних који нису били толико посвећени

умјесто поновних крштења формирана је света Тајна исповјести у форми какву је данас познајемо

(у раној Цркви исповијест је била јавна, али касније увођењем хришћанства као државне религије

ова праска је укинута).

Дакле, Оци су сматрали свако сагрешење "раскрштавањем" чему је потврда то што су покајнике поново крштавали.

И даље стојим иза става да су крштење и свештенство далеко већи од монашког завјета,

и да је монашки завјет у рангу брачног (о чему свједочи и православна литургика - нема рукополагања у свештене чинове без примања једног од ова два равноправна завјета).

У све ово не треба посебно напомињати чињеницу да Христос прво чудо чини не на постригу но на свадби, да је првоапостол Петар ожењен и да су многи Епископи дуго времена били жењени људи, а да је монашка обавеза за примање Епископског чина уведена тек пар вијекова касније.

Све у свему, православна литургика и свједочанства Отаца говоре да су се чак и они који су гријешили против себе поново крштавали, а камоли они који су на такав начин ратовали против Цркве и њеног старешинства.

Будући да ни крштење није "по себи", дакле нешто невезано за црквену заједницу, самим тим ни брачни/монашки завјети не представљају ништа ван потврде помјесне црквене заједнице.

[Guest Evgenik]

Деци је на силу одузет

постоји ли монашки чин ван црквене заједнице и без Епископа под којим је манастир/монах?

Ја стварно нисам знао да можеш бити монах и ван православља, тј црквене заједнице.

Овакво размишљање и овакво питање није могуће применити на ову тему.

По среди је примена веома проблематичних чак и против законских синодских одлука којима је испровоцирана и изнуђена молба монаха за канонски отпуст из Епархије, због ускраћивања могућности да се за духовно руковођење и даље обраћају свом духовном оцу.

Одлуке Синода су ''легализиване'' прегласавањем на Сабору али је проблем као што видимо остао.

Или, ако вам је лакше да разумете, деци је на силу и без основа одузет отац од стране центра за социјални рад, а додељен им је старатељ. Деца нису хтела такву замену за оца, а центар за социјални рад убеђује децу да ће им додељени старатељ бити бољи од рођеног оца.

Хвала ти брате на труду да појасниш свој став, али мени није јасно једно:

монаси се на постригу завјетују послушању одређеној обитељи- дакле мјесту, а не духовнику.

Са друге стране, завјетују се одређеној личности, али та личност није отјеловљена у одређеном свештенику/епикопу, него Христу Господу.

По тој пракси су, примјера ради, сви монаси западноамеричке епархије под в.Јованом

требали редом напустити своја послушања и манастире и прећи у епархију е.Жичку.

Ствар је к томе чуднија што ови црноречани нису прешли за својим духовником у е.Сремску,

него се настанили потпуно без духовника и ван црквене земље/манастира/конака

у е.Жичку а опет не примају послушања од помјесног Епископа Јована.

Својевремено се в.Јефрем жалио на сличне примјере "неканонских и неблагословених вршљања по туђим Епархијама" баш у случају монаха који дођу у туђу Епархију без потребе да узму благослов од помјесног Епископа - и у томе био апсолутно у праву. Ред и поредак се морају знати, а институција духовништва није већа нити старија од Апостолске институције Епископа који има од Цркве подарену апсолутну духовну власт над повјереним му подручјем.

[sasluzitelj]

monastvo kao licni zavet coveka Bogu, se ne dogadja i ne postoji izolovan od liturgijske zajednice, tj. zajednice Crkve Bozije. shodno tome i monah je duzan i u obavezi kao i svaki pravoslavni klirik ako je uzveden u cinove, a ako ne kao deo laosa Bozijeg  da bude pod vlascu Episkopa. Monah van zajednice sa Episkopom je monah van crkve. Uostalom postrig se savrsava na liturgiji, tj savrsavao se na malom vhodu, danas je an bdeniju najpre na kraju jutrenja, no vazno je da da i onda i sada nije izgubio svoju vezu upravo sa sabranjem vernih u svetoj Evharistiji.

[Јефрем]

Да. Тешко је дати рационално објашњење о томе на основу чега и у складу са којим каноном или законском одредбом је монаху Антонију одузет монашки чин.

А ево и неких других тема које се просто саме од себе намећу. У изјави прес службе објављеној на сајту СПЦ каже се:

на основу информација које су пронађене у компјутеру јеромонаха Наума Мирковића у манастиру Црна Река после њиховог напуштања манастира...

Из мејлова се види како јеромонах Наум и његови "сатрудници" врло послушно раде под директним руководством Виловског, који из Грчке неуморно наставља да диригује антицрквеним активностима у Србији...

Ко су ти сарадници ван манастира? Читав низ пронађених порука и осталих материјала показује да текстове шаље, најчешће, сâм Дејан Виловски, а на сајт се стављају преко његовог брата Владимира Виловског, о чему такође постоје докази. Истовремено, Виловски је у вези и са Срђаном Марјановићем, власником једног од најекстремнијих антицрквених сајтова, који је регистрован у Немачкој...

Пронађено је више порука са садржајима који потврђују да су сви аткери овог отворено расколничког расположења међусобно повезани и координисани.

После пуштања оца Симеона из грчког притвора једно веома важно питање још више вапи за одговором - има ли доказа за проневеру новца због чега је отац Симеон оптужен и због чега је тражено његово упућивање органима Србије? Грчки врховни суд каже да нема основа за изручење и да је оптужба непотпуна и да нема доказа за његово изручење, а они који су (у српској Цркви) били најгласнији у оптужбама - ћуте. Више од три месеца трајали су напади и оптужбе о крупним финансијским малверзацијама којима изгледа фале докази.