Kako zamišljam carstvo Božije...

[kajaa]

(ne znam tko je Autor..ali cu staviti ovaj tekst,jer mi je pravai)

PJESMA: Gdje je ljubav (DGI 44)

Gdje je ljubav i prijateljstvo, gdje je ljubav, ondje je i Bog. (3x)

Č2: Gospodin mi je dao braću…

… dao mi je braću da ih ljubim, ...

… dao mi je braću da im se radujem,

… da ih prihvatim, … da ih čujem,

… da u njima otkrijem Stvoritelja, … da im se divim,

… da na njima otkrivam tragove Dobroga, … da se u njima klanjam Bratu!

Gdje je ljubav i prijateljstvo, gdje je ljubav, ondje je i Bog. (3x)

Č2: Gospodin mi je dao braću…

… dao mi je braću da me ljube,

… dao mi je braću da budu moja radost,

… da me podnose, … da me opominju,

… da me nose, … da mi vjeruju,

… da sa mnom mole, … da me pridižu!

Gdje je ljubav i prijateljstvo, gdje je ljubav, ondje je i Bog. (3x)

Č2: Gospodin mi je dao braću,

jer je neizmjerno dobar, jer zna da ne mogu sam,

jer želi da ga u njima i s njima osjetim vječno prisutnim

i istinitim u njegovu obećanju:

Gdje su dvojica ili trojica okupljena u moje ime, ondje sam i ja s njima!

Gospodine, hvala ti za braću, hvala ti za svakoga brata!

Gdje je ljubav i prijateljstvo, gdje je ljubav, ondje je i Bog. (3x)

Č1: U mnoštva onih što prigrliše vjeru bijaše jedno srce i jedna duša. I nijedan od njih nije svojim zvao ništa od onoga što je imao, nego im sve bijaše zajedničko.

(Dj 4, 32)

PJESMA: Nek’ bude ljubav među nama (DGI 113)

Č3: Svaka se zajednica sastoji od pojedinaca, kao što se svaka kuća sastoji od cigli. I svaka od njih mora nositi svoj dio tereta. Neke će biti sakrivene duboko u temeljima, dok će druge opet biti ugrađena u ukras nad vratima. Jednu nitko nikada neće vidjeti, dok će druga svakome upasti u oči. Ipak, i jedna i druga imaju svoju nezamjenjivu ulogu u cjelini kuće. Kuća se sastoji od svake pojedine cigle. Zajednica kreće od svakog pojedinca koji je čini. I ovisi o svakom pojedincu. Zajednica polazi od mene. Ja sam joj u temeljima, kao i u njezinom ukrasnom dijelu. Zato, neobično je važno kako se ja odnosim prema svojoj ulozi u zajednici, kako se odnosim prema njezinim drugim članovima. Kakvim sam vezama s njima povezan. Shvaćam li i prihvaćam druge doslovno kao osobe, a ne doslovno kao cigle. Kao mrtve predmete koji su tu samo po nekoj meni nepoznatoj nužnosti. Vidim li u njima svoju braću i sestre, imaju li oni svoja imena i prezimena, svoje sudbine, ili su oni samo neke stvari, slučajno postavljene na određeno mjesto. Ponekad svoju braću i svoje sestre ne vidim, ne prepoznajem. To ponekad postaje često. Prečesto. Postoji samo jedno rješenje, samo jedan lijek koji može ozdraviti nas same i naša zajedništva.

Tada uvijek.

[VladanSimić]

ЈЕРОМОНАХ СЕРАФИМ РОУЗ

ДУША ПОСЛЕ СМРТИ

ПРЕДГОВОР

Ова књига има двоструки циљ: као прво, да с тачке гледишта православног хришћанског учења о загробном животу пружи објашњење савремених "посмртних" искустава, која су побудила толико интересовање у неким религиозним и научним круговима, и као друго, да приближи основне изворнике и текстове који садрже православно учење о загробном животу.

Ако је данас ово учење тако лоше схваћено, то је у многоме последица тога што су у наше "просвећено" доба ови текстови заборављени и сасвим "изашли из моде". Ми смо покушали да ове текстове. учинимо разумљивијим и доступнијим савременом читаоцу. Нема потребе ни говорити о томе колико ови текстови представљају неупоредиво корисније и дубље штиво него што су то данас популарне књиге о искуствима , "живота после смрти", у којима, чак ако и нису обичан сензационализам, . свеједно не може бити ништа друго до спољње ефектности, због тога што у њима нема целовитог и истинитог учења о загробном животу.

Православно учење изложено у овој књизи биће, без сумње подвргнуго критици неких, као исувише "једноставно" и "наивно"да би у њега могао да поверује човек ХХ века. Због тога треба нагласити да оно није учење само неколика изолованих или нетипичних учитеља Православне Цркве, него учење које је Христова Православна Црква поставила од свог почетка, које је изложено у безбројним светоотачким делима, у житијима Светих и богослужењима Православне Цркве, и које Црква непрекидно предаје, све до наших дана.

"Једноставност" овог учења јесте једноставност саме истине, која, било да је исказана у овом или оном учењу Цркве, представља освежавајући извор јасности у пометњи коју су у савременим умовима изазвале различите заблуде и испразне спекулације последњих столећа. У сваком поглављу ове књиге указује се на светоотачке и хагиографске изворнике који ово учење садрже.

Као основни извор надахнућа при писању ове књиге послужили су радови епископа Игњатија Брјанчанинова, који је био, вероватно, први значајнији руски православни богослов који се непосредно бавио управо овом проблематиком, тако заоштреном у наше време: како сачувати аутентично хришћанско Предање и учење у свету који је постао у потпуности туђ Православљу и тежи ка томе да га или оповргне и одбаци, или да га протумачи на такав начин да оно постане саображено са овоземаљским начином живота и живљења.

Јасно сагледавајући римокатоличке и друге западне утицаје којима је покушавано да се "модернизује" Православље чак још и у његово време, преосвећени Игњатије припремао се за заштиту Православља како путем помног изучавања православних првоизворника, (чијим се учењем напајао у низу најбољих православних манастира свога времена), тако и путем упознавања са науком и литературом свога доба (он се школовао на војно-инжињерској школи, а не на духовној академији).

Наоружан, на тај начин, како познавањем православног богословља тако и (опште-образовних) наука, он је посветио свој живот заштити Православља и разобличавању савремених застрањивања од њега. Није преувеличавање рећи да у XIX вијеку нико у православним земљама, нико као он, није умео тако да штити Православље од искушења и заблуда новог времена. Једини који би се могао упоредити с њим био је његов земљак епископ Теофан Затворник, који је у суштини радио то исто, али на мање "високом" нивоу.

Један том сабраних дела еп. Игњатија (књ. III) посвећен је искључиво црквеном учењу о загробном животу, које је он штитио од римокатоличких и других савремених искривљавања. Управо из овог тома, углавном, преузели смо за нашу књигу разматрање таквих питања као што су митарства душа - учење које, из многих разлога, "грешни ум" не може да прихвати, но упорно истрајава на њиховом другачијем тумачењу или потпуном одбацивању.

Преосвећени Теофан, наравно, учио је то исто, па смо се користили и његовим речима, а у нашем веку, други истакнути руски православни богослов, блаженопочивши архиепископ Јован (Максимовић) толико је јасно и читко поновио ово учење, да смо његове речи искористили као основу закључног поглавља наше књиге.

То, што православно учење о загробном животу толико јасно и схватљиво излажу савремени учитељи Православља све до наших дана, од огромне је користи нама који данас настојимо да сачувамо отачко Православље не просто правилним навођењем њихових речи, већ више од тога - путем истински православног тумачења ових речи.

У књизи смо, осим поменутих православних извора и тумачења, доста користили и савремену неправославну литературу о "посмртним" јављањима, а такође и низ окултних текстова о том питању. У томе смо следили пример владике Игњатија - износити лажна учења онолико потпуно и непристрасно, колико је то неопходно ради разобличења њихове неистинитости; како православни хришћани не би њима били саблажњени. Као и он, и ми налазимо да неправославни текстови, када се ради о чињеничном опису искустава (а не о схватањима или тумачењима), често пружају потресне потврде православних истина.

Наш основни циљ у овој књизи био је да пружимо толико детаљно супротно гледиште, колико је то потребно да би се показала коренита разлика између православног учења и искуства православних Светитеља, с једне стране, и окултнога учења и савремених искустава, са друге.

Да смо једноставно изложили само православно учење, без тог супротстављања, оно би било убедљиво само за малобројне, не рачунајући ове који се тих убеђења већ придржавају; али данас ће, можда, и понеко од оних који су увучени у савремена (парапсихолошка и др. - прим. прев) искуства, увидети огромну разлику између њих и истинских духовних искустава.

Већ и сама чињеница да је претежан део ове књиге посвећен разматрању искустава - како хришћанских, тако и нехришћанских -говори о томе да се овде не ради само о излагању црквеног учења о животу после смрти, већ да се такође доноси и ауторово тумачење различитих искустава која се овде помињу. А што се самих протумачења тиче, она остављају простор за допуштене разлике у мишљењима међу православним хришћанима. Ми смо се трудили, колико нам је то могуће, да ове интерпретације изложимо у условној форми, не трудећи се да тачно "одредимо" неке стране тих искустава онако како се може одредити опште православно учење Цркве о загробном животу. Конкретно, све што је у вези са окултним искуствима "изван тела" и у "астралној равни", ми смо једноставно навели у оном облику у коме су их изложили сами учесници, и упоредили их са сличним случајевима у православној литератури, не покушавајући да тачно одредимо природу тих искустава.

Ми их схватамо као реална искуства у којима се заиста одиграва контакт са демонским силама, а не просто као - халуцинације. Нека читатељ сам просуди колико је такав приступ исправан.

Требало би да је јасно да ова књига ни у ком случају не претендује на то да пружа у потпуности исцрпно излагање православног учења о загробном животу. Она представља само увод у њега, "Целовито учење" о том питању, у ствари и не постоји, као што нема ни "експерата" у тој области. Ми, који живимо на земљи, тешко да можемо поставити и почетак схватању стварности духовног света, док сами тамо не будемо пребивали. То је процес, који започиње сада, у овоме животу, а завршава у вечности, где ћемо " лицем у лице" созерцавати ово, што данас видимо "као у огледалу, у загонетки" (I Кор. 13; 12). Међутим, православни извори на које указујемо у овој књизи, дају нам основни нацрт овог учења, који је довољан - не да стекнемо тачно знање о ономе што је, на крају крајева, изнад нас, већ да нас подстакне да отпочнемо борбу за достизање циља хришћанског живота - Царства Небеског, и избегнемо демонске клопке, које непријатељ нашег спасења поставља на путу хришћанске борбе. Овострани свет стварнији је и ближи, него што ми то обично мислимо, а пут ка њему отвара се животом подвижничким и молитвеним, који нам је Црква дала као средство спасења. Ова књига посвећена је и намењена онима, који такав живот желе да воде.

[Gospodin Jakov]

Dobrodošao Vladane na  klapklap ....

[Милан Меденица :)]

лепо је то како јм. Серафим замишља, него је питање личног афинитета? ...

[w.a.mozart]

hastalavista

[trinitigas]

smej.gif  ovako zamisljam  smej.gif

[stratilat]

Carstvo Nebesko je Hristos - neko je ovdje pomenuo i tu vise nema  dalje...... s jedne strane mozemo reci Bog je ljubav, Bog je dobar, Bog daje mir, radost, blagodat, vjecnost.... umesto reci Bog staviti C. Nebesko i necemo napraviti  nikakvu gresku... no s druge strane jasno i konkretno sustinski predstaviti Boga nije nam dato......Sta je Carstvo Nebesko onda, kakvo je ono konkretno i jasno zakljucimo sami....

[w.a.mozart]

facenew22222222

a evo i dela klipa koji nije objavljen u zvaničnoj verziji kao i jedne parodije na klip.... pošto mnogi ljudi uživaju da prave parodije na Božija dela... samo što ovaj svuda ima po jednu osobu... valjda nije mogo više da ih nakupi

a evo i parodije

moram d apriznam da sam se ipak smejao gledajući i ovu parodiju

[Никола Ђоловић]

Kako zamišljam carstvo Božije...

Zamisljam iznad zamisljanja ali ako bih trazio neku formu, da, bio bi to najsladji osmeh deteta....

[SveCovek]

Kao nesto nezamislivo

[Пантелејмон Нови]

па није ваљда да са литургије куцаш поруке,цвеле  klapklap

Са лап-топа. 4chsmu1

Шалим се...нисам се лепо био изразио.

Хтео сам да кажем, да Царство Божије замишљам као вечну Литургију.

Да престолу седи Господ, Јеванђеље чита јеванђелист Лука, посланице апостол Павле, ђакон је архиђакон Стефан, крст носи цар Константин...

И кад се чује: "Љубимо једни друге...", тад се сви целивају и грле.

То је уклоњено због времена, а у вечности неће имати времена.

Мислим да ћемо се у Царству Божијем, осећати као деца у присуству родитеља. klapklap

---

Баш тако!  shuntavilo2

ПС. брате, ово си позајмио од Св.Николаја Жичког!  :cheesy: klapklap

[Сефора]

Вечни живот, вечна радост, вечни мир, ...

Гледање анђела, арханђела, мени драгих особа из историје и садашњости, ...

Пресвета Богордица !

Одсуство страсти, греховних особина, итд.

Видљиво присуство Светог Духа .

Непрестано виђење Нетварне Светлости и непрестано осећање Божије љубави!

[Сефора]

Плашим се сусрета са Христом hfvguio

То не могу ни да замислим ! shuntavilo2

[Аурор]

Плашим се сусрета са Христом hfvguio

То не могу ни да замислим ! shuntavilo2

Sefora...

"Prijatelju ateisto, objasni im!"

[suza]

dok sam citala ovo pa temu medjureligijsku ,neznam otvoriti temu ,neko pitanje se uvuklo dali Bog  zaista  ima razlike u religijama  ili ako sve stvorio  dali dopustio samo da ljudi imaju razlicite religije sto cesto  se moze vidjeti da sukobi dolaze zbog razlicitih vjera izmedju ljudi na zemlji ,jednostavno  Bog sve stvorio kako uvijek izmedju ljudi  ima razlike svi misle na drugaciji nacin svi imaju neko  nepovjerenje u druge i nekako dal fali ta ubjedjenost u samim ljudskim bicima koji vjeruju u Boga  da taj isti Bog  sve moze  , zbog cega onda ljudi vjeruju ako  nisu odrzali ni uspjeli  djelic po tome kako vjeruju da ostvare na zemlji