"Спорни" цитати из Новог Завета

[Александар Милојков]

  On 29. 9. 2011. at 19:50, iurisprudentia рече

Uvek me zanimalo, koji su dokazi za to?

Druga stvar koja me malo buni, vama je dakle crkva veza sa Bogom? Ne mozes ti imati svoju intimnu vezu, vec svoj kontakt sa njim ostvarujes samo kroz crkvu?

Спасење света није у некаквом извршавању моралних начела, које надзире Судија-Бог. Спасње света је да он постоји онако како постоји Бог. Црква је начин постојања Бога. Све док не почнеш да постојиш као истинита личност (образац томе је Света Тројица), не можеш се спасити. Дакле, имамо проблем постојања, а не проблем доброг/лошег владања. Човеков непријатељ је смрт, а не добра/лоша држава или друштво.

[Александар Милојков]

Који су докази? Поред јеванђеских текстова који говоре да је Литургија срж Цркве и хришћанства, имаш и многе друге текстове, почев од најранијег периода, који о хришћанству говоре управо као о Литургији. Прочитај, на пример, Дидахи (први век).

[Justin Waters]

  On 29. 9. 2011. at 19:50, iurisprudentia рече

Uvek me zanimalo, koji su dokazi za to?

Druga stvar koja me malo buni, vama je dakle crkva veza sa Bogom? Ne mozes ti imati svoju intimnu vezu, vec svoj kontakt sa njim ostvarujes samo kroz crkvu?

Човјек је друштвена индивидуа. Веза са Богом се остварује како на индивидуалном плану, тако и на друштвеном. Две највеће хришћанске заповјести су љубити Бога као себе, и љубити ближње као себе. Дакле може се рећи да се на индивидуалном плану остварује личносна веза са Богом, али такођер и на друштвеном плану преко односа са другим људима. Све то заједно се зове Црква. Дакле Црква није сирова заједница без индивидуе, нити је сирови духовни индивидуализам без заједнице.

Да ти то илуструјем на једном примјеру из природе. Ово је шематски приказ молекуларне структуре

Тачке су људи - личности, линије представљају међусобно заједништво. Тачке су веза са Богом на индивидуалном плану, линије су веза са Богом на друштвеном плану. Све ово заједно чини Цркву.

[Млађони]

  On 26. 11. 2011. at 13:10, Александар рече

Човеков непријатељ је смрт,

Tu se religija slaze sa ateistima :P

[Александар Милојков]

  On 29. 9. 2011. at 19:50, iurisprudentia рече

Uvek me zanimalo, koji su dokazi za to?

Druga stvar koja me malo buni, vama je dakle crkva veza sa Bogom? Ne mozes ti imati svoju intimnu vezu, vec svoj kontakt sa njim ostvarujes samo kroz crkvu?

Морао би да мало проучиш историју настанка библијских текстова, да би добио одговор.

Црква је Тело Христово. Црква као евхаристијско сабрање јесте сами Христос (оваплоћени Син Божији). Бога (Оца) нико не зна до Син, и ако Син хоће коме открити (Лк. 10, 22). "Када би сте мене знали и Оца мојега бисте знали; и од сада познајете га, видели сте га." (Јн. 14, 7).

Дакле, нема богопознања без Христа. Мораш да се поистоветиш са њим, да би познао Бога. То поистовећење бива у Цркви (постајеш део Тела Христовог). Ускоро ће бити један мој текст на ту тему па ћу поставити на блог.

[Млађони]

  On 2. 2. 2012. at 10:02, Александар Милојков рече

Морао би да мало проучиш историју настанка библијских текстова, да би добио одговор.

Црква је Тело Христово. Црква као евхаристијско сабрање јесте сами Христос (оваплоћени Син Божији). Бога (Оца) нико не зна до Син, и ако Син хоће коме открити (Лк. 10, 22). "Када би сте мене знали и Оца мојега бисте знали; и од сада познајете га, видели сте га." (Јн. 14, 7).

Дакле, нема богопознања без Христа. Мораш да се поистоветиш са њим, да би познао Бога. То поистовећење бива у Цркви (постајеш део Тела Христовог). Ускоро ће бити један мој текст на ту тему па ћу поставити на блог.

Човече да бих спознао тог Христа ја морам силне науке да изучим.

Почињем све више да мислим да оно што је Кант рекао за право да га правници толико изучавају а немају јасан одговор шта је то, да може да се пренесе и на религију, да је верници толико практикују а већина њих нема јасан одговор шта је то.

[Raskoljnikov]

Матеј 5. 38. Чули сте да је казано: Око за око, и зуб за зуб.

39. А ја вам кажем да се не противите злу, него ако те ко удари по десном образу твом, окрени му и други;

40. И који хоће да се суди с тобом и кошуљу твоју да узме, подај му и хаљину;

41. И ако те ко потјера једну миљу, иди с њим двије.

42. Који иште у тебе, подај му; и који хоће од тебе да позајми, не одреци му.

43. Чули сте да је казано: Љуби ближњега својега, и мрзи непријатеља својега.

44. А ја вам кажем: Љубите непријатеље своје, благосиљајте оне који вас куну, чините добро онима који вас мрзе и молите се за оне који вас вријеђају и гоне

Da li je ovo poziv na defetizam,izdaju svojih bliznjih i dopustanje da zlo trijumfuje na zemlji???

Ovaj citat je nesto sto me najvise goni da sumnjam u ispravnost hriscanstva,iako sebe smatram pravoslavnim.

[DYNABLASTER]

to nije defetizam vec hrabrost, stamenost i smernost

[Raskoljnikov]

  On 10. 2. 2012. at 14:44, DYNABLASTER рече

to nije defetizam vec hrabrost, stamenost i smernost

Pa ocigledno je da imamo razlicite poglede na hrabrost.Za mene je vrhunac hrabrosti i pravde suprostaviti se onome ko zeli nepravedno da te unisti.Suprostaviti se zlocincu i barabi je moralna duznost svakog zivog bica na zemlji.

Sve ostalo je cinizam i kukavicluk...dopustanje da zlikovac likuje i da nastavi da unistava sve oko sebe.

[DYNABLASTER]

ne, vrhunac hrabrosti je kad mozes da zgromis neprijatelja a to ne uradis nego mu okrenes i drugi obraz

evo ti primer kojem sam licno prisustvovao: drugara je napao neki matori divljak motkom, krenuo je na njega, zamahnuo iz sve snage, a drugar se nije micao sa mesta nego ga je samo gledao sta radi, i kako ga je udario motka je pukla na dva tri dela i naravno mom drugaru nije bilo nista

a sad, sve zavisi od situacije, ne moze bas uopsteno da se prica...

[Милан Меденица :)]

А телесни човек не разуме шта је од Духа Божијег; јер му се чини лудост и не може да разуме, јер треба духовно да се разгледа.

Коринћанима посланица прва, глава 2, стих 14

за наведене стихове види тумачење од 37.

http://www.svetosavlje.org/biblioteka/Svetopismo/TumacenjeJevandjeljapoMateju/05.htm

А ми проповедамо Христа разапетог, Јеврејима, дакле, саблазан а Грцима безумље;

Коринћанима посланица прва, глава 1, стих 23

[Raskoljnikov]

Ево шта пише на овом линку:

-"Када каже "зло", мисли на ђавола, који делује кроз људе. Зар не треба да се противимо ђаволу? Да, треба, али не тако што ћемо истом мером узвратити своме ближњем, већ трпљењем. Ватра се не гаси ватром него водом. Немој мислити да је овде реч само о ударцу у образ, већ о свакој врсти неправде."

-"Ако те одвуче на суд и стане ти досађивати, уз оно што тражи, подај му и хаљину."

Ово је мени неприхватљиво и све сам више убеђен да је ово накнадно убачено од стране римских власти како би се хришћанима лакше владало или да Исус овде једноставно није правилно схваћен.

О чему ми причамо када се овде посредно људи позивају на саучешће у злу.Где је ту правда?Зар треба да помажем злочинце и бандите својом пасивношћу?!

Ја ово никада нећу прихватити,па све да знам да ћу због тога бити унапред осуђен на пакао.

Ајде да ја лично неком појединцу који ме удари окренем други образ,то могу можда и да разумем,јер се ја на неки начин издижем изнад ситуације...али и то долази у обзир само ако ударац долази од неког доброг и поштеног човека.А да пуштам да ме неко на правди Бога шамара,то никако.

Али мени се све чини да из овог цитата произлази да увек и у свакој ситуацији треба да се покоравамо злу!

Меденица,мене интересује шта ти мислиш-да ли треба окретати образ и онда када зло јуриша на твоје ближње,на твој род,Отаџбину,жену,децу итд.Да ли и тада треба окретати образ или се активно супроставити злу?

[Милан Меденица :)]

предосећајући какво ћеш буквално схватање и неразумевање написаног да даш већ сам ти унапред написао:

А ми проповедамо Христа разапетог, Јеврејима, дакле, саблазан а Грцима безумље;

Коринћанима посланица прва, глава 1, стих 23

Јевреји и Грци су метафорички уствари фарисеји и садукеји: први лицемери, лажњаци који само уснама и умовима исповедају љубав према Богу и ближњем бранећи се гордељивошћу и начитаношћу, а други су умишљени праведници који покушавају Бога да поткупе крштењем и талентима, новчићима добрих делима гађајући га у очи да Га ослепе не би ли се оправдали и опрали за сопствена злодела. први нису у могућности да се спасу јер изгарају изнутра неразумевањем за себе и другог, колико и Бога па и саму Реч па одатле одбацивање и саблазан на Речи Божје, док други долазе у ситуацију да испоруче вагонске композиције добрих дела оном Ко је непоткупљив и питају докле више, па преуморни за наредни корак једноставно одустану и постану безумници преступом издаје Божје љубави и пружене руке.

оно што сам хтео да ти кажем овим стихом:

А телесни човек не разуме шта је од Духа Божијег; јер му се чини лудост и не може да разуме, јер треба духовно да се разгледа.

Коринћанима посланица прва, глава 2, стих 14

тумачење стиха ти је овде

http://www.svetosavlje.org/biblioteka/Svetopismo/Tumacenje_prve_poslanice_Korincanima/02.htm

је да треба да покушаш да отвориш своје срце и да покушаш да разумеш другог, па ћеш омогућити и да Бог делује у теби, јер је управо Бог и тај други, твој Најближњи. без те основне сумње да ниси у праву, без тог аутоматског одбацивања, без тог неиспитивања и искључивости свог става само ћеш у себи преломити на једну страну и сам се искључити из Цркве и нећеш никад ни познати Бога као личност и Оца нашег, никад нећеш упознати ослобођење опроста греха и васкршњу Истину која ти се нуди - да си незналица за добро и правду и да немаш права да ближњем судиш, као ни себи ни Богу, а да је све што можеш да покушаш себе да оправиш тако што ћеш се обожити пристанком на удар сопствене грешне природе и увек да се смирујеш тиме да долазиш на појило путира као и сви остали грешници и да само можеш да изабереш на ком ћеш крсту бити разапет по правди Божјој, оном на коме је висио поспрдни разбојник или онај на коме је висио покајани разбојник, али и бити ослобођен тог крста смрти будућношћу Другог доласка.

овај живот је крст, а Христово бреме је лако. Христос није понудио уживанцију на овом смрклом свету, ал је обећао спасење и осветљење на Путу к Себи.

Јер наш рат није с крвљу и с телом, него с поглаварима и властима, и с управитељима таме овог света, с духовима пакости испод неба.

Ефесцима посланица, глава 6, стих 12

ево, прочитај овде тумачење овог стиха

http://www.svetosavlje.org/biblioteka/Svetopismo/Efescima/Efescima_06.htm

укратко, превише буквално и тврдо схваташ Речи које су ти указане а дао сам ти их да опитујеш своју веру и разумевање Духом и спремност да изјавиш љубав према ближњем кроз љубав коју мислиш да већ имаш, а не схваташ да је још ниси развио како треба и у смеру који је богоугодан.

умереност је реч коју тражиш.

а шта бих ја?

да ли ме то питаш да би себе оправдао и потражио утемељење за своје мисли, мој аргумент и Реч Божју понизио или би да провериш шта је слобода на корисност себи, ближњем и целом свету?

сматрам да је самоодбрана више него позив на жртвену љубав према ближњем па и спремност на спасењску потребу другом, ал треба бити добро утврђен у разлучивању добра од зла да се не би ко преварио да, као старозаветни Јевреји, не упадне у машину праведности и да помисли да је убиство икад оправдано. Божји Закон је кристално јасан по том питању - смртни је грех узети човеку живот. надам се само да никад нећу доћи у ситуацију да неком одузмем живот, а ако и бих био присиљен да тако реагујем да једног или многе спасем трепнуо не бих да је и то моја жртва коју ћу поднети - да се кајем до краја живота што сам неком ускратио даха док не примим опрост греха од Бога а покушао бих да измолим снаге да некако утешим и породицу тог човека (множину, не дај Боже), да и моја не страда даље због мојих греха.

овај свет лежи у злу и ту немам дилему, ал никад не желим да уђем у искушење да иједног назовем злим и да таквом демонизацијом личности и хулног суда за коју није ни свети архангел Михаил био спреман кад се тукао са првим ђаволом, већ је одговорио: "Господ нека ти запрети!"

с друге стране, дан на који сам крштен је посвећен светим мученицама Вери, Љубави, Нади и мати им Софији, па ми је то и мерило христоликог страдања и за себе и за ближње, чак и кад им отворено прети мач и надам се да бих такву жртву поднео с радошћу вере, па и љубављу према крвнику (крвницима?) да и њима буде на спасење као што је покајаном разбојнику са крста (свети Рах), лопову и убици била обзнањена Реч у срцу и који је први ушао у Рај, прогонитељу хришћана и масовном убици Савлу, потоњем Апостолу Павлу као једном од највећих међу првима и оном који је и незнабошцима пронео Божју Реч и тиме непосредно и посредно неупоредиво већи број привео Богу од свих осталих Апостола, светом Лонгину Сотнику (центуриону, капетану) који је копљем пробо Христа, био први незнабожац који је примио крштење и сам примио радост мученичког крста.

велика је мудрост, љубав и милост Божја што људе није створио да могу да се уклопе у црно-белу реалност

[Аурор]

  On 11. 9. 2011. at 16:36, iurisprudentia рече

Ako ne verujes da su ti pisci ipirisani od boga i imali mandat od njega da pisu to - zasto onda verujete nesto u sta ljudi misle o bogu i smatarte to za istinu?

Pravnik. 0110_hahaha