Казна Божија као поштовање слободе човечије...

[w.a.mozart]

ok,neka bude kako ti kažeš...

[Jankovic_Dobra_Voda]

Nije li i sâm ovaj nas zivot u ovom gresnom telu KAZNA SAMA

PO SEBI?! - da "ne impliciramo" u to Gospoda - jer mi smo sami

po sebi vec kaznjeni sto smo proterani sa neba u gresna tela?!

Ta prva "Bozija Kazna" nije li, bas kao sto Otac Ugrin kaze, smernica

koja bi nam pokazala kako da se vratimo na pravi put?

Nisu li, onda, sve ove "male kazne" u nasim malim zivotima samo

grane razgranatog drveta u cijoj osnovi (osnova - stablo drveta)

stoji PRAKAZNA?!

Ne cekamo li svi "dolazak VETRA" koji ce jednom za sva vremena i

sve vekove da protrese dobro i za sva vremena to metaforicko drvo?!

[w.a.mozart]

Треба нагласити да материја сама по себи није грешна и да тело као такво не само да није грешно већ се ми спасавамо телом ....Христовим.....материја посредује у спасењу и као што каже апостол,сва твар тугује и чека савршенство и испуњење....мало сам парафразирао.....

Све што је од Бога не може бити казна већ је благослов јер све што Бог ради из љубави ради.....ја не могу о себи да причам без имплицирања Господа....то ти је чудна ствар,драги Нешо  али ето.....нека сам и нокат на малом прсту Божијем али сам Његов.......никад не сагледавам своје постојанје без Божијег.....

мало ми ова идеја да смо протерани у грешна тела нејасна,појасни молим те crvenilo

[Guest O.Ugrin]

Bogopoznanje i jeste sagledavanje sopstvenog zivota u odnosu na Boga, stavise - samo postojanje zavisi od zajednicarenja sa Bogom, posto stvorena priroda nema mogucnost zivota po sebi jer, buduci da ima svoj pocetak, ima i svoj kraj. To je jasna stvar o kojoj smo vec govorili i govorili... ali, kao da nismo uhvatili poentu - da Boga niko nikada nije video, Jedinorodni Sin, koji je u narucju Oca, On Ga objavi; posto Bog tako zavole svet da i Sina Svog Jedinorodnog dade da svako ko poveruje u Njega ima zivot vecni - pocerovati u Njega jeste u sustini Bogopoznanje koje se temelji u odnosu sa Njim, zivljenje Njim! Zato Liturgija ima nezamenljiv znacaj u domostroju spasenja, upravo jer se Njome ostvarujemo kao udovi Tela, Hristovog Tela, oprisutnivsi tu zajednicu nestvoreno-stvoreno, vec sad i ovde, predokusajuci na taj nacin Realnost Vecnosti. Nista nije tek puke forme u nauci

hristovoj niti tek ''reda radi'' tako da je sve upuceno ka coveku i radi coveka tako da odgovor na tu Ljubav jeste izistinsko bogopoznanje koje pocinje od covekovog prepoznavanja Boga u sebi, zatim u bliznjem svom (zato Crkva i jeste zajednica; posto ne moze bez drugog da se ostvari bogopoznanje), da se ne bi nikada iscrplo, zavrsilo... to jeste hod ka meri Hristovog rasta. Nema statike niti juridike vec ostvarenja u Istini, samim tim i u zivotu.

Nesto me zanima... kada smo vec kod bogopoznanja i ljubavi prema bliznjem, koja se opet izrazava kroz neosudjivanje, da li je moguce pojmiti njivu i setvu bez djubriva, humusa, dakle - stimulansa za dobar razvoj semena. Nisam sa sela niti imam rodbinu sa sela tako da to pitanje postavljam vama sa zeljom da razresim nedoumicu oko tzv bogohulnog poredjenja, koje je opet zasnovano na Biblijskoj prici o sejacu i semenu, dakle njivi i nacinu obrade te njive, koja ima svoja pravila te nije ni zamisliva mimo jednog od njih, kao sto je to recimo - djubrenje, odnosno pospesivanje semena da da dobar plod. I, kada smo vec kod toga... moze li mi neko definisati rec - bogohuljenje, sta ono predstavlja na sta ono aludira i, samim tim, ko je pozvan na ocenu toga - ko bogohuli, sta je bogohuljenje i kada ono pocinje a kada zavrsava... ko je pozvan na to? Evo ja, kao svestenik, pitam vas!

Bog vas blagoslovio - Ugrin

P.S. Mt. 7. 1-6 obavezno procitati.

[Guest свештеник Иван]

Њива не може да донесе рода ако се лепо не обради, посади па  нађубри, и на крају одржавати док не донесе рода (заливати, плевити коров...). Ако било шта од овога не урадимо, рода нема или је род кржљав и бедан. Ми свештеници и јесмо посленици на "њиви Божијој", како се буде радило, тако ће и да роди.

Хајде сада, у светлу приче коју Господ казује "о сејачу и семену" да изменимо мишљења. Дакле, имамо њиву, имамо семе, имамо машине за обраду, имамо ђубриво. Како даље?

[marija]

????? ????, ? ?????? ????? ???? ?????? ?????? "? ?????? ? ??????" ?? ???????? ???????. ?????, ????? ????, ????? ????, ????? ?????? ?? ??????, ????? ???????. ???? ?????

niti je svako seme, za svaku njivu isto, niti je svako ?ubrivo za svako seme isto, jer nije bitan onaj koji seje ve? Onaj koji zaliva

Može se sve to imati ali se mora znati i vreme i mesto, pa i koli?ina i semena i ?ubriva

polako, pažljivo sa ljubavlju, poštovati i seme koje se stavlja u zemlju i zemlju  u kojoj ?e to seme isklijati

[SANJA]

Ne mislim da nas Bog kažnjava. Ali dao nam je savest tako da sami sebi sudimo šta je dobro a šta zlo. Takođe imamo uputstva iz Biblije i znamo kako treba da živimo...

Zato kad počinimo greh, mi sami sebi oštro sudimo, kajemo se, izjedamo iznutra...ali Bog je ljubav i on sve to vidi pa kada se pokajemo milosrdno nam prašta...

Bog je ljubav i tu nema mesta kazni. Možemo samo sami sebe da kaznimo nepromišljenim i nehrišćanskim postupcima jer:"šta čovek poseje, to će i požnjeti."

[Guest O.Ugrin]

Samo da podsetim, seme je u ovoj prici - nauka/rec Gospodnja. Da bi, ako da dobar plod, taj plod bio sam covek! Dakle, i ovom pricom postaje vise nego li jasno da je covek covek samo zaokruzen u bogopoznanju, samom odnosu sa Bogom, koji je ujedno i pretpostavka Vecnosti a covek nije ni stvoren za manje pa samim tim svoju potvrdu i ostvarenje zadobija iskljucivo u odnosu sa Bogom. Mislite o tome - Ugrin

[marija]

Bog je Ljubav ali je i Pravedan

АРХИЕПИСКОП ЈОВАН (ШАХОВСКОЈ)

АПОКАЛИПСА СИТНОГ ГРИЈЕХА

Похвала праведности

Ми, људи, веома брзо примјећујемо сваку неправедност, нама нанесену. Људи се љуте на све који им се нађу у близини, па чак и на самог Господа Бога, ако у њиховом животу не иде онако како би они то хтјели. Али неправедност коју ми, људи, чинимо у свијету, не видимо баш тако јасно. Ми чак не желимо ни да је признамо.

Праведност, правда - каква прекрасна ријеч! Има нешто божанствено у њој. Она надахњује, прекоријева и мучи. Свето нас мучи, кад се ми боримо за правду других људи, и у тугу нас баца када се боримо, и то веома често око неких бесмислица, када су други нарушили праведност у односу на нас.

Сама правда нас сво вријеме гура и нуди да будемо изнад правде и никада да не будемо испод ње. И ми у својој души осјећамо мир и радост када чинимо правду, а нарочито када се у својим осјећањима уздижемо изнад правде. Стати изнад правде - то већ значи ући у Царство Христове љубави.

Ми, људи, имамо осјећања која се могу назвати дарежљивим, богатим, као што су, напримјер - љубав, великодушност, несебичност, самопожртвовање. Али у нама постоје и друга, од ових скромнија, осјећања, која су нам у свакодневном животу још потребнија, и без којих живот у свијету постаје сасвим немогућ. У та тиха и скромна осјећања спада и осјећање за правду. Оно регулише основе човјековог живота - личног, друштвено-социјалног, и државног. За осјећање правде су везана и осјећања простог поштења, нелагања, уважавања другог човјека, његовог живота, његове ријечи, његове слободе. Слобода је најглавнији дио живота другог човјека. Слобода се мора чувати правдом. Правда се дефинише заповиједима које је Бог дао човјечанству на Синају. Све оне говоре о преведном Закону Божијем, који је дат човјеку. И десета, посљедња заповијед говори да је неправедност према другом човјеку недопустива чак ни у човјековим скривеним жељама. Не смије се жељети ништа што може нарушити живот и права другог човјека.

Ја сам љубав назвао дарежљивим, "богатим" осјећењем. Наравно, то се не односи на сваку љубав, него само на самопожртвовану и праведну љубав. Напримјер, ако се родитељи који су усвојили дијете према њему понашају горе него према свом рођеном дјетету, они испољавају неправедност. Тако праведност контролише чак и љубав.

Шта Библија говори о праведности? Књига Јова о Јову говори са похвалом: "Бијаше тај човјек непорочан, праведан" (Јјов, 1:2). Псалом 118. говори о Богу: "Праведан јеси... и праведни јесу судови Твоји". Из тога слиједи да, ако ми не осјећамо Божанску праведност у односу на себе, то значи да наша савјест заостаје од времена и од Истине Божије.

Недавно ми је један младић испричао каква му се непријатност десила. Када су пљачкали бензинску станицу, он се случајно нашао у близини, и полиција га је ухапсила. Протекло је извесно вријеме док се испоставило да он то није учинио, и он је то вријеме провео иза решетака. Мене је задивила и обрадовала реакција тог човјека на такав поступак, који по њега није био праведан. Он је рекао: "Након што сам упао у ту збрку, почео сам да размишљам о ономе што се десило; и дошао сам до закључка да је у том догађају постојала извјесна морална закономјерност, и у њему сам увидио вишу праведност. Ствар је у томе што сам једном раније био починио неморалан поступак, који је заташкан. И ја сам морао да претрпим неку количину патње због тога данас. То је праведно..." Ја сам се задивио таквом морално-чистом, религиозношћу проникнутом свијешћу о животу тог младог човјека. "Таква је истинска вјера у Бога", помислио сам ја.

Савјест, као осјећање глобалне праведности, урођена је у човјеку (човјек је "образ[1] Божији"). Код дјеце и младих људи савјест зна да буде много тананија него код људи који су се наживјели и надисали се неправедности овога свијета. Идући у свом животу путем моралних компромиса, човјек себи постепено пустоши душу и престаје да осјећа када бива неправедан према другом човјеку, оштро, ипак, при том осјећајући сваку неправедност других када су сами у питању.

Милосрђе према биједним Псалам 87. не назива милосрђем, него праведношћу; и то је, наравно, праведно. "Ништом пружајте праведност" - говори Библија. Ако имаш два парчета хљеба и двије кошуље, а човјек који је тик уз тебе нема ни парчета хљеба, па чак ни једне једине кошуље, то више није нити љубав, нити милосрђе - него баш праведност, када даш једно парче хљеба и кошуљу ономе коме је то неопходно. Говорећи у Посланици Ефесцима о томе како дјеца морају да поштују родитеље, апостол Павле поштовање родитеља назива праведношћу. Заповијед коју је Бог дао човјеку: "Поштуј оца твојега и мајку твоју, да благо теби буде и да дугољетан на земљи будеш" (јединствена заповијед са обећањем) указује на пут праведности. Непоштовање и непажња према људима који су такво огромно дјело за нас учинили - родили нас на свијет и од Самог Бога били изабрани да постану наши отац и мајка - је дубока, вапијућа неправедност. Далеко не сви то осјећају тако. Али када сами окусе исту ту неправедност на себи, од стране своје дјеце, боље се подсјете свог гријеха.

Благоразумни разбојник, који је висио на Голготи уз Спаситеља свијета, заустављајући другог, такође распетог, али озлобљеног разбојника. исказао је мисао која је показала јасност и поштење његове моралне свијести и високу његову праведност. Он овако рече свом, такође распетом и умирућем на крсту, другу: "... ми смо праведно осуђени, зато што смо достојно по нашим дјелима примили; а Он (т.ј. Христос) ничега лошег није учинио" (Лк. 23:41). Овдје се јасно види двојака усмјереност праведности: то је признање човјеково своје кривице, и признање невиности другог човјека. То је примјер поштене, неегоцентричне свијести. Она се и у веома грешном човјеку може открити. То је илустрација онога што је Ф.М.Достојевски рекао о човјеку уопште, а и о руском нарочито, у својој књизи "Забиљешке из Мртвог дома". Достојевски је увидио да се у души чак и најокорјелијег злочинца таји искра оној човјечности, која и јесте образ Божији у човјеку. Ту је источник све свјетске праведности. Свјетлост иде од Бога кроз човјека, који је протрљао огледалце своје душе, скинуо прашину са своје савјести и почео да рефлектује Божију Свјетлост. Ми у свијету осјећамо велику утјеху од сваке праведности, независно чак ни од тога, односи ли се она или не на нас лично. Праведност је свјетлост сама по себи. И када се ми дотичеме ње, ми преживљавамо осјећање пуноће живота и радости. Бог је тада са нама. То је схватио разбојник на Голготском крсту. И због тога је са Христом ушао у Рај.

Највеће торжество правде збиће се на посљедњем Суду, када Бог "отре сваку сузу" са очију човјека. Све ће тада бити названо својим правим именом, пашће свака лажна величина, и правда ће заузети своје мјесто. То ће бити апотеоза свемирне правде и највише љубави.

Увидјети праведност оних који нас окружују, осјетити и своју праведност у односу на друге људе - то је велика срећа, пошто је највиша правда - изнад правде, и њено име је љубав.

[evdokimov]

Bog ne kažnjava

[SANJA]

Mi sami sebe kažnjavamo jer lepo stoji u Svetom pismu "šta čovek poseje, to će i požnjeti." Dakle, mi sami snosimo posledice svojih pogrešnih izbora a Bog je ljubav i On nikog ne kažnjava...Mi smo odgovorni za svoj život i ako nam nešto loše krene, najlakše je okriviti Boga a ne sebe...

[Ulični Muzičar]

Mi sami sebe kažnjavamo jer lepo stoji u Svetom pismu "šta ?ovek poseje, to ?e i požnjeti." Dakle, mi sami snosimo posledice svojih pogrešnih izbora a Bog je ljubav i On nikog ne kažnjava...Mi smo odgovorni za svoj život i ako nam nešto loše krene, najlakše je okriviti Boga a ne sebe...

sigurno su mnogi vec ovo pitali ...

ali ... kad neko dete od 3, 4, 5... godina oboli od neke teske bolesti i pocnu da ga mrcvare po bolnicama

... mozda na kraju i umre ...  kako to objasniti? ... "šta ?ovek poseje, to ?e i požnjeti." ???

[Ulični Muzičar]

da li neko zeli da mi objasni ...

[И.стојковић]

..................

sigurno su mnogi vec ovo pitali ...

ali ... kad neko dete od 3, 4, 5... godina oboli od neke teske bolesti i pocnu da ga mrcvare po bolnicama

... mozda na kraju i umre ...  kako to objasniti? ... "šta ?ovek poseje, to ?e i požnjeti." ???

da li neko zeli da mi objasni ...

"?? ?????", ????? ??? ? ??????,

??????? ?? ?????? ???? ?? ???????? ????? ???? ??????????, ?? ??? ???? ????????? ? ?????????, ??????, ???? ????? ???? ?? ?????? ? ????, ? ????? ??? ? ? ?????????.

????????? ????? ????? ???? ? ????, ??? ?? ???? ?????????, ???? ?? ???????. ??? ??? ?? ???????? ??? ??????? ???????? ??? ??, ????? ?? ?????? ??????, ????? ???? ???? ??????? ??? ???????? ?????????.

? ???? ??????, ???????????? ??? ???????? ???? ?????????? ??? ???? ?? ???????.

?????? ?????? ???????? ???? ?????? ??? ???? ??????, ????? ??? ??, ??????? ???? ? ?? ???? ??????? ????????, ???????????. ????? ???? ???????? ???? ?? ????, ???????? ?? ???? ?????????? ? ???? ?????? ????????? ? ?????. ?????????? ? ?????? ?? ?????? ???????? ????? ??? ??????, ??? ??? ???? ?????????? ?? ???????? ?? ??? ???????? ? ????? ? ???? ????? ?? ???????...? ?????? ??????!

???? ???? ????? ?? ????????? ??????? ???? ????? ???? ?????? ?? ?????????? ? ?????? ??????, ??????? ????? ??? ??????? ?? ?????? ???? ?? ????????-???? ?? ?? ?????? ?????????? ?????? ??????...

?? ??? ??????????? ??????, ???? ?? ????? ???? ?????????, ??????????, ????????:

?? ???? ????? ????, ? ??????? ??? ?? ?? ?????? ?? ??? ???? ?? ??? ???? ???? ????....

??? ?? ?? ???, ? ????? ?? ????, ???? ??? ?? ?? ???? ????....

???? ?? ?? ???? ??? ?????? ?? ???? ???? ?? ????, ???? ???, ?? ????? ??? ? ??? ??? ?? ??? ?????? ????????....

[Баба]

Исто питање на други начин је поставио и велики православни мислилац Достојевски.