Jump to content

Казна Божија као поштовање слободе човечије...

Оцени ову тему


Препоручена порука

Мислим да си већ много пута добила одговоре на ту тему. Наравно, имаш слободу избора, тачније два избора, или си с Њим, или не, просто.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

"Vrata pakla zakljucana su iznutra" (Problem of Pain)...Da li Bog nudi slobodu izbora,ako nam je unapred dao svrhu?Da postojimo samo kao licnosti..Mi nikada ne mozemo da budemo ono sto jesmo,da budemo nezavisni od izvora,pa onda i ne mozemo da pricamo o slobodi...Da li covek moze da ne izabere Boga,a da ne bude kaznjen zbog toga?

 

Problem je u tome, što ti jesi izvor. Ti jesi Bog. Dakle nema šanse da možeš da izabereš da budeš ono što nijesi a da ne pretrpiš posljedice zbog toga.

Stoga u pravu si, izbora u stvari i nemaš, osim svakog dana da budeš to što jesi.

"Kakvi su da su, moji su" Džizs

Apokrifno jev. po Oglu

-taj njihov svijet će te ubiti

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Da li covek moze da ne izabere Boga,a da ne bude kaznjen zbog toga?

 

Pa ne kažnjava te Bog,nego si u paklu čovekovog ograničenja i nesavršenstva(naspram Božje blagodati) a to ume da boli. 

Ljubav se u duši ogleda, nebo je još nesagledivo.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Нема ту казне као казне у старозаветном смислу, ал ако се удаљиш од своје природе, која је везана за Бога, теби неће да буде добро. Не мора то да значи неку заокружену причу о веровању (има много нехришћана или атеиста који су добри људи), ради се о природи, о суштини бића које тежи ка Богу, без обзира на интелектуалне тежње те особе.

 

Да ли ти то сужава слободу избора? Не, али је природна датост, једноставно си тако направљена, са тим притежањем. Да ли си могла бити другачије направљена, ван Бога и његове природе? Не знам, мислим да нико нема одговор на то питање, јер то већ прелази у ону расправу о камену који Бог не може да подигне и да ли је баш свемогућ ил није баш скроз.

57ed8623960a6_banerRylah_zpsqgjjkx0v1.jpg.8a2fd97cd3aa7dcd0237c412e2234aee_zpsut3tszcy.jpg

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Мислим да си већ много пута добила одговоре на ту тему. Наравно, имаш слободу избора, тачније два избора, или си с Њим, или не, просто.

To je ucena,a ne izbor.

"Kao što svako može da vam kaže, nisam baš dobar čovek. Ne znam pravu reč. .....Ne volim glatko izbrijane momke sa kravatom i dobrim poslićem. Volim očajnike, ljude razbijenih zuba, razbijenog duha i razbijene sudbine. Takvi me interesuju..... Mogu da se opustim s klošarima, jer sam i sam klošar. Ne volim zakone, morale, religije, pravila. Ne volim da me oblikuje društvo."

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Osim ako sam ne prelemis svoju prirodu da ti niko ne treba.

Немогуће, јер си своју природу добио. Ниси сам себе ни из чега призвао у постојање, постојиш најпре као природа па тек као пропадајућа индивидуа или растућа личност, што зависи од твог избора. То је једино што можеш да бираш на онтолошком плану.

"Пролази обличје овога света..." (Кор. 7, 31)

podviznickaslova.wordpress.com

Link to comment
Подели на овим сајтовима

To je ucena,a ne izbor.

Питам се како би се осећала кад би твоји удови пожелели да живе самостално сматрајући да их уцењујеш тиме што их држиш на окупу... Можда нема много везе са темом али чисто ми је пало на памет. Можда се и Бог слично осећа кад види како се наша срца суше од неосетљивости према Њему...

"Пролази обличје овога света..." (Кор. 7, 31)

podviznickaslova.wordpress.com

Link to comment
Подели на овим сајтовима

најпоштеније је рећи да слобода у хришћанству не подразумева потпуну слободу, јер човек нема слободу да бира своју природу, нити могућност да изабере да се оствари без Бога. једина (верујемо, довољна) слобода коју има је да ли ће се сагласити са својом наменом или неће, а у зависности од тога  ће бити срећан или не... Оглове речи о томе да смо направљени као потенцијални богови ми се свиђају, јер онда можда можемо да очекујемо, да ћемо једном имати апсолутну слободу да као богови изаберемо своју природу, али ћемо, због стања у којем тада будемо, изабрати наравно да останемо уз Бога... Натегнута конструкција, без аргумената, знам, само гласно размишљам...

Et cognoscetis Veritatem et Veritas liberabit vos.
"Овако вели Господ : ево, што сам саградио ја разграђујем, и што сам посадио искорењавам по свој тој земљи. А ти ли ћеш тражити себи велике ствари? Не тражи..." Јер. 45, 4, 5.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Udovi nisu licnosti.

Добро, у недостатку боље метафоре искористио сам ту.

 

Moguce je izmeniti sopstvenu prirodu, osim mozda ako ne tvrdis da Adamov grehopad nije imao nikakvog uticaja na ljudsku prirodu, kao sto su tvrdili Pelagijanci.

Грехопад је имао утицаја на тај начин што је довео до пројаве смртности људске природе, није изменио њену већ постојећу суштину. Она је била склона смртности (будући створена ни из чега) и пре пада али се смртност није пројављивала јер је човек био у заједници са живим Богом, Извором живота.

 

Ако сам погрешно схватио ове ствари молим учењаке да исправе...

"Пролази обличје овога света..." (Кор. 7, 31)

podviznickaslova.wordpress.com

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Иначе, што се тиче пада, ако узмемо да Бог није Бог који би људе без икакве субјективне одговорности казнио за туђи грех (Адамов), дајући им смртност као последицу одлуке коју нису ни донели, намеће се да пада или није ни било или је до њега морало доћи, да је он део Промисли... Како год изгледа да хришћанство никако није религија разума, већ пре свега поверења које се рађа из жудње за животом, љубаљу, правдом... па не знам колико има користи од лупања главе, ја никад ни до чега лично нисам дошао размишљајући...

Et cognoscetis Veritatem et Veritas liberabit vos.
"Овако вели Господ : ево, што сам саградио ја разграђујем, и што сам посадио искорењавам по свој тој земљи. А ти ли ћеш тражити себи велике ствари? Не тражи..." Јер. 45, 4, 5.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Треба  сачувати своју вољу и доносити своје одлуке, јер једино сама особа може да донесе коначну одлуку у својој души.

Зар Господ није мога да спасе Јуду, да га не изда? Наравно да је могао. Па зашто није? Јер је то једино могао учинити силом. Приморавати некога недопустиво је за Бога, за светост Божију. Форсирање добра не може бити добро. После свега, зашто је Спаситељ разапет? Он је могао да направи савршен свет, без икакавих недостатака, да човеку ништа не недостаје, без војске и канцеларија. Али Господ то није учинио, остављајући људима могућност да сами бирају између добра и зла.

 

Друштвени живот особи даје знање, културу  и искуство – али остављено је на човеку како да све то искористи. Исто је и у духовном животу. Господ нам даје – кроз Своју спасоносну мисију, преко Крста – могућност да превазиђемо сопствене слабости и да се боримо са ђаволом. Ипак, можемо да искористимо све ово  само нашом сопственом вољом. Господ је створио универзум за нас; Он нам је дао законе по којима треба да живимо, Он нам је дао воду, храну и све што нам је потребно. Али, како ћемо живети у овом свету првенствено зависи он нас самих, наше воље, рада  и знања. Дакле, важно је да живот буде заснован на испуњавању Божијих заповести и слободном људском избору.

Слушај, гледај, ћути ако желиш живети у миру!

Link to comment
Подели на овим сајтовима

  • Чланови који сада читају   0 чланова

    • Нема регистрованих чланова који гледају ову страницу
×
×
  • Креирај ново...