Jump to content

Препоручена порука

пре 4 минута, Danijel Petrovic рече

Зашто би опростио превару? :unbelieveble:

Zbog Hrista i slicnosti sa njime. To je jedini razlog zasto bilo sta treba oprostiti. Citaj knjigu proroka Osije! 

 

"Лажно смирење је смирење које има потребу да се покаже. На првом месту, то је смирени изглед (кад кроз понашање и изглед глумимо смиреног човека). Као друго, то је коришћење "смирених" речи и фраза: човек говори о себи да је велики грешник и гори од свих, а ако га у реалности неко увреди он се одмах буни и врло ревносно брани своја права. Као треће, лажно смирење се показује у томе што човек понавља неке научене смирене фразе, рецимо изреке Светих о смирењу, сматрајући да он мисли тако искрено, док смисао тих изрека уопште не долази до његовог срца."

Схиархимандрит Авраам

Link to comment
Подели на овим сајтовима

  • Одговори 166
  • Креирано
  • Последњи одговор

Популарни чланови у овој теми

пре 1 минут, Џуманџи рече

Зашто да не, шта је ту толико страшно? :)

Bog mu daje pravo da ne oprosti a ako oprosti slicniji je Hristu.

 

"Лажно смирење је смирење које има потребу да се покаже. На првом месту, то је смирени изглед (кад кроз понашање и изглед глумимо смиреног човека). Као друго, то је коришћење "смирених" речи и фраза: човек говори о себи да је велики грешник и гори од свих, а ако га у реалности неко увреди он се одмах буни и врло ревносно брани своја права. Као треће, лажно смирење се показује у томе што човек понавља неке научене смирене фразе, рецимо изреке Светих о смирењу, сматрајући да он мисли тако искрено, док смисао тих изрека уопште не долази до његовог срца."

Схиархимандрит Авраам

Link to comment
Подели на овим сајтовима

пре 1 минут, Џуманџи рече

Зашто да не, шта је ту толико страшно? :)

Ти би опростила?:unbelieveble:

  • Волим 1

Када се ствари ставе на папир, ми вредимо онолико колико наша дела говоре о нама а не наше речи.
 

Link to comment
Подели на овим сајтовима

пре 2 минута, Џуманџи рече

Зашто да не, шта је ту толико страшно? :)

Osecaj je strasan kao da je neko umro...

 

"Лажно смирење је смирење које има потребу да се покаже. На првом месту, то је смирени изглед (кад кроз понашање и изглед глумимо смиреног човека). Као друго, то је коришћење "смирених" речи и фраза: човек говори о себи да је велики грешник и гори од свих, а ако га у реалности неко увреди он се одмах буни и врло ревносно брани своја права. Као треће, лажно смирење се показује у томе што човек понавља неке научене смирене фразе, рецимо изреке Светих о смирењу, сматрајући да он мисли тако искрено, док смисао тих изрека уопште не долази до његовог срца."

Схиархимандрит Авраам

Link to comment
Подели на овим сајтовима

пре 8 минута, Trifke рече

Osecaj je strasan kao da je neko umro...

Наравно да није пријатно и да свако има другачији (интензитет) осећај(а), али није немогуће. :)

"You know something is messed up when you see it"

Link to comment
Подели на овим сајтовима

пре 11 минута, Џуманџи рече

Зашто да не, шта је ту толико страшно? :)

Nebih nikada nikome pozeleo da mu se to desi. Svest se suzi, srce rasiri da hoce da pukne, jezik i grlo osuse i to tako danima. Ne vidis ispred sebe ljude i zivis kao robot...

 

"Лажно смирење је смирење које има потребу да се покаже. На првом месту, то је смирени изглед (кад кроз понашање и изглед глумимо смиреног човека). Као друго, то је коришћење "смирених" речи и фраза: човек говори о себи да је велики грешник и гори од свих, а ако га у реалности неко увреди он се одмах буни и врло ревносно брани своја права. Као треће, лажно смирење се показује у томе што човек понавља неке научене смирене фразе, рецимо изреке Светих о смирењу, сматрајући да он мисли тако искрено, док смисао тих изрека уопште не долази до његовог срца."

Схиархимандрит Авраам

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Управо сада, Џуманџи рече

Наравно да није пријатно и да свако има другачији (интензитет) осећај(а), али није немогуће. :)

Moguce je oprostiti ali je strasno postaviti pitanje sta je tu strasno. 

 

"Лажно смирење је смирење које има потребу да се покаже. На првом месту, то је смирени изглед (кад кроз понашање и изглед глумимо смиреног човека). Као друго, то је коришћење "смирених" речи и фраза: човек говори о себи да је велики грешник и гори од свих, а ако га у реалности неко увреди он се одмах буни и врло ревносно брани своја права. Као треће, лажно смирење се показује у томе што човек понавља неке научене смирене фразе, рецимо изреке Светих о смирењу, сматрајући да он мисли тако искрено, док смисао тих изрека уопште не долази до његовог срца."

Схиархимандрит Авраам

Link to comment
Подели на овим сајтовима

neznam da li znate ali Bog u Bibliji opisuje greh idolopoklonstva i mnogobostva  kao preljubu. Jedna od najlepsih knjiga SZ knjiga proroka Osije opisuje kako je Osija uzeo zenu koja je bludnicila i radjala mu tudju decu, Na kraju je toliko nisko pala da ga je napustila i dospela na pijacu robova. On je otupljuje i vodi kuci. Kroz njegov zivot je opisan pad svih nas i Bozje oprastanje. Preljuba je strasno bolna stvar je zadire u samu dubinu ljudskog bica i razara ono jedno telo koje su dvoje napravili. 

 

"Лажно смирење је смирење које има потребу да се покаже. На првом месту, то је смирени изглед (кад кроз понашање и изглед глумимо смиреног човека). Као друго, то је коришћење "смирених" речи и фраза: човек говори о себи да је велики грешник и гори од свих, а ако га у реалности неко увреди он се одмах буни и врло ревносно брани своја права. Као треће, лажно смирење се показује у томе што човек понавља неке научене смирене фразе, рецимо изреке Светих о смирењу, сматрајући да он мисли тако искрено, док смисао тих изрека уопште не долази до његовог срца."

Схиархимандрит Авраам

Link to comment
Подели на овим сајтовима

пре 31 минута, Trifke рече

neznam da li znate ali Bog u Bibliji opisuje greh idolopoklonstva i mnogobostva  kao preljubu. Jedna od najlepsih knjiga SZ knjiga proroka Osije opisuje kako je Osija uzeo zenu koja je bludnicila i radjala mu tudju decu, Na kraju je toliko nisko pala da ga je napustila i dospela na pijacu robova. On je otupljuje i vodi kuci. Kroz njegov zivot je opisan pad svih nas i Bozje oprastanje. Preljuba je strasno bolna stvar je zadire u samu dubinu ljudskog bica i razara ono jedno telo koje su dvoje napravili. 

Чуо сам ту причу. Колика ли је само његова плата на небу. Али ко је спреман да поденесе такву жртву? Има ли таквих и муштих и женских? Било ко? :gleda:

  • Волим 1

Када се ствари ставе на папир, ми вредимо онолико колико наша дела говоре о нама а не наше речи.
 

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Тешко је опростити прељубу али није немогуће.  Друго је питање шта после и има ли више смисла... наставити заједно или измирити се и свако својим путем. Можда нека трећа најгора опција "објавити рат" себи и другима... тешко је посматрати то кроз неку хришћанску етику, бар мени. Лично мислим да тамо где има прељуба ионако онда нема заједнице (смислене, оне суштинске која  даје плод искрене љубави) тако да нема смисла било шта настављати и градити ако нема обостраонг поштовања и љубави. То је и одраз незрелости, лицемерства и злоупотребе покренуте углавном телесним пожудама. Постоје ситуације када су и емоције укључене у акцију прељубе али свакако неискрен однос према другом у заједници/вези/браку.

Да ли је у питању само веза двоје који још нису ступили у брак или брак не правим разлику код двоје одраслих и "зрелих" личности јер је у оба случаја у питању однос два људска бића, осим можда у колатералној штети која може бити огромна ако је брак на тапети...

Егоизам на делу, прво ја и моја хтења, задовољавање потреба (телесних) па онда други, као да ми нису ни битни толико.

Љубав је и одговорност, јер је слобода одговорност. Прељуба унакажава и смисао заједнице и човекову душу. Другог које је субјекат у том чину доживљава као предмет за задовољавање егоистичних потреба (да не кажем примитивних), деградира љубав (ако је уопште и постојала) и обесмишљава било какву заједницу. Ако неко није способан да се одупре томе незрео је и слаб као личност. 

То је по мени и један од тежих "испитних задатака" у животу јер све већ почиње у мислима и жељи за односом са другом/другим. А да притом не забоавимо да већ тада у срцу чинимо грех...  а биологија ради ли ради... Да не спомињем лето... плажа... :0205_whistling: Довољно је чак и по неки маснији коментар на мушко-женским темама и оде све до... треба у корену сасећи :D 

Хејт према прељуби

Link to comment
Подели на овим сајтовима

пре 6 минута, ИгорМ рече

Тешко је опростити прељубу али није немогуће.  Друго је питање шта после и има ли више смисла... наставити заједно или измирити се и свако својим путем.

 Да не спомињем лето... плажа... :0205_whistling: Довољно је чак и по неки маснији коментар на мушко-женским темама и оде све до... треба у корену сасећи :D 

Хејт према прељуби

Може да се опрости и треба али нема сврхе ићи даље, нема више поверења, кад нема поверења нема ни брака, везе- :dobro:

Море... хм што ми је то нешто познато. :ok:

Када се ствари ставе на папир, ми вредимо онолико колико наша дела говоре о нама а не наше речи.
 

Link to comment
Подели на овим сајтовима

пре 22 минута, ИгорМ рече

Тешко је опростити прељубу али није немогуће.  Друго је питање шта после и има ли више смисла... наставити заједно или измирити се и свако својим путем. Можда нека трећа најгора опција "објавити рат" себи и другима... тешко је посматрати то кроз неку хришћанску етику, бар мени. Лично мислим да тамо где има прељуба ионако онда нема заједнице (смислене, оне суштинске која  даје плод искрене љубави) тако да нема смисла било шта настављати и градити ако нема обостраонг поштовања и љубави. То је и одраз незрелости, лицемерства и злоупотребе покренуте углавном телесним пожудама. Постоје ситуације када су и емоције укључене у акцију прељубе али свакако неискрен однос према другом у заједници/вези/браку.

Да ли је у питању само веза двоје који још нису ступили у брак или брак не правим разлику код двоје одраслих и "зрелих" личности јер је у оба случаја у питању однос два људска бића, осим можда у колатералној штети која може бити огромна ако је брак на тапети...

Егоизам на делу, прво ја и моја хтења, задовољавање потреба (телесних) па онда други, као да ми нису ни битни толико.

Љубав је и одговорност, јер је слобода одговорност. Прељуба унакажава и смисао заједнице и човекову душу. Другог које је субјекат у том чину доживљава као предмет за задовољавање егоистичних потреба (да не кажем примитивних), деградира љубав (ако је уопште и постојала) и обесмишљава било какву заједницу. Ако неко није способан да се одупре томе незрео је и слаб као личност. 

То је по мени и један од тежих "испитних задатака" у животу јер све већ почиње у мислима и жељи за односом са другом/другим. А да притом не забоавимо да већ тада у срцу чинимо грех...  а биологија ради ли ради... Да не спомињем лето... плажа... :0205_whistling: Довољно је чак и по неки маснији коментар на мушко-женским темама и оде све до... треба у корену сасећи :D 

Хејт према прељуби

 

пре 17 минута, Danijel Petrovic рече

Може да се опрости и треба али нема сврхе ићи даље, нема више поверења, кад нема поверења нема ни брака, везе- :dobro:

Море... хм што ми је то нешто познато. :ok:

Za obojicu: svidja mi se kako razmisljate ali pitanje oprastanja. Vidite kada bi Bog posmatrao na taj nacin tesko bi nama bilo. Bracna zajednica postoji da bi se uoblicili i suoblicili Hristu. Eto tu se nalazi osnova za oprastanje i nastavak zivota. Kao sto se prekinuta zajednica sa Bogom moze obnoviti moze i sa zenom. Ponavljam da to nije obavezno! Svakako da bi tu odluku trebalo doneti sa Bogom a ne po nasim osecanjima! 

 

"Лажно смирење је смирење које има потребу да се покаже. На првом месту, то је смирени изглед (кад кроз понашање и изглед глумимо смиреног човека). Као друго, то је коришћење "смирених" речи и фраза: човек говори о себи да је велики грешник и гори од свих, а ако га у реалности неко увреди он се одмах буни и врло ревносно брани своја права. Као треће, лажно смирење се показује у томе што човек понавља неке научене смирене фразе, рецимо изреке Светих о смирењу, сматрајући да он мисли тако искрено, док смисао тих изрека уопште не долази до његовог срца."

Схиархимандрит Авраам

Link to comment
Подели на овим сајтовима

пре 8 часа, ИгорМ рече

Тешко је опростити прељубу али није немогуће.  Друго је питање шта после и има ли више смисла... наставити заједно или измирити се и свако својим путем

Шта је опроштај ако свако настави својим путем? Мислим, лингвистички је tricky кад се каже да неко опрашта (као да се овај други уопште ту не пита и да овај има "власт"), али на страну то, уопштено те питам (значи оффтопик :D )- шта (за тебе) значи опростити некоме?

  • Волим 1

"You know something is messed up when you see it"

Link to comment
Подели на овим сајтовима

пре 5 часа, Џуманџи рече

Шта је опроштај ако свако настави својим путем? Мислим, лингвистички је tricky кад се каже да неко опрашта (као да се овај други уопште ту не пита и да овај има "власт"), али на страну то, уопштено те питам (значи оффтопик :D )- шта (за тебе) значи опростити некоме?

Није проблем да свако настави својим путем, онако растерећени, када су "ратне секире" закопане, када опростимо скинемо тај терет са срца. Зашто би био? Мислиш да то није искрено опраштање? Или можда треба непромишљено срљати и бити наиван и спреман за нека будућа опраштања због истих грешака? Оно као опраштам 77 пута 7? Мислим да овде треба бити мудрији мада зависи од ситуације. Конкретно дотакли смо се преваре у коментарима. У чему је сврха и будућност у таквој папазјанији ако не наставити свако својим путем? :)

Доста зависи од ситуације до ситуације како и на који начин превазићи то а и нема исту тежину вербална увреда и превара (веза/брак). Једна страна нанесе бол другој (постаје на неки начин дужник) и да ли ће се због тога кајати или можда осетити грижу савест то је све до те особе и њеног унутрашњег стања и зрелости. Тај терет може носити до краја живота или не али очигледно и у мени постоји одбојност ка тој особи изазвана сагршењем. Постоји нека повезаност, терет, мисли које се враћају изнова и проживљавање исте ситуације због које смо доведени у то стање... патња. Ако се тога не ослободимо, може нас "јести" изнутра као црв, избијати љутња и преносити се на друге. Ослобођен те агоније, од заточености, негативних емоцијама, изимирен са свима па и са собом, могу наставити даље - опраштањем.

Није ми потребно увек сести очи у очи са неким ко ми је нанео патњу, зло или се огрешаио... за мене, праштање пре свега извире из одлуке да не размишљам више о томе, без љутње, без освете... и то је израз моје слободе, па чак могу рећи и љубави. Ово не значи нужно да треба наставити тамо где смо стали као да се ништа није десило, осим евентуално ако би се обе стране сложиле око тога у зависности од ситуације и учешћа у насталом проблему. Издићи се изнад нечије грешке и наставити од те тачке (а не пре ње) јер је преломна за даље је кључно за мене.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

пре 15 часа, Trifke рече

 

Za obojicu: svidja mi se kako razmisljate ali pitanje oprastanja. Vidite kada bi Bog posmatrao na taj nacin tesko bi nama bilo. Bracna zajednica postoji da bi se uoblicili i suoblicili Hristu. Eto tu se nalazi osnova za oprastanje i nastavak zivota. Kao sto se prekinuta zajednica sa Bogom moze obnoviti moze i sa zenom. Ponavljam da to nije obavezno! Svakako da bi tu odluku trebalo doneti sa Bogom a ne po nasim osecanjima! 

Ја увек полазим од онага, а шта би де десило да ја њу преварим, да ли би мени она опростила и какав би нам брак после био? Да ли би она могла да живи самном, а знајући да сам ја он нсесталног материјала,или да лако подлегнем страстима? Шта је то што би нас одржавало у браку у будуће? :(

 

пре 10 минута, ИгорМ рече

Није проблем да свако настави својим путем, онако растерећени, када су "ратне секире" закопане, када опростимо скинемо тај терет са срца. Зашто би био? Мислиш да то није искрено опраштање? Или можда треба непромишљено срљати и бити наиван и спреман за нека будућа опраштања због истих грешака? Оно као опраштам 77 пута 7? Мислим да овде треба бити мудрији мада зависи од ситуације. Конкретно дотакли смо се преваре у коментарима. У чему је сврха и будућност у таквој папазјанији ако не наставити свако својим путем? :)

Доста зависи од ситуације до ситуације како и на који начин превазићи то а и нема исту тежину вербална увреда и превара (веза/брак). Једна страна нанесе бол другој (постаје на неки начин дужник) и да ли ће се због тога кајати или можда осетити грижу савест то је све до те особе и њеног унутрашњег стања и зрелости. Тај терет може носити до краја живота или не али очигледно и у мени постоји одбојност ка тој особи изазвана сагршењем. Постоји нека повезаност, терет, мисли које се враћају изнова и проживљавање исте ситуације због које смо доведени у то стање... патња. Ако се тога не ослободимо, може нас "јести" изнутра као црв, избијати љутња и преносити се на друге. Ослобођен те агоније, од заточености, негативних емоцијама, изимирен са свима па и са собом, могу наставити даље - опраштањем.

Није ми потребно увек сести очи у очи са неким ко ми је нанео патњу, зло или се огрешаио... за мене, праштање пре свега извире из одлуке да не размишљам више о томе, без љутње, без освете... и то је израз моје слободе, па чак могу рећи и љубави. Ово не значи нужно да треба наставити тамо где смо стали као да се ништа није десило, осим евентуално ако би се обе стране сложиле око тога у зависности од ситуације и учешћа у насталом проблему. Издићи се изнад нечије грешке и наставити од те тачке (а не пре ње) јер је преломна за даље је кључно за мене.

 Друже, свижа ми се како размишљаш. Ако желиш добордошао си у групу, џентлмена и дама, придружи се.

Када се ствари ставе на папир, ми вредимо онолико колико наша дела говоре о нама а не наше речи.
 

Link to comment
Подели на овим сајтовима

  • Чланови који сада читају   0 чланова

    • Нема регистрованих чланова који гледају ову страницу
×
×
  • Креирај ново...