In Memoriam: Душица Жегарац (1944-2019)

[Милан Ракић]

Преминула је звезда српске и југословенске кинематографије Душица Жегарац, саопштило је Удружење филмских глумаца Србије.

Цењена уметница рођена је у Београду 1944. године. Као средњошколка случајно је запажена и ангажована за главну улогу прогоњене Јеврејке у филму Девети круг (1960), за коју је награђена на фестивалу у Пули.

Жртвујући студије медицине, наставља са сличним улогама девојака које помажу партизанима Степенице храбрости (1961) и Саша (1962), те 1962. године уписује глуму на Академији за позориште, филм, радио и телевизију у Београду.  

Након дужег раздобља без ангажмана, од 1966. године и улоге у филму Топле године гради стабилну каријеру.

Зрелија, тамнокоса и привлачна, велике моћи уживљавања, тумачи главне и веће споредне улоге (све чешће карактерне) у бројним филмовима: Буђење пацова (1967) и Пошаљи човека у пола два (1967).

За главну улогу у филму Опклада, из 1971. године, Здравка Рандића, у коме глуми младу супругу која напушта старијег мужа (Павле Вуисић), да би му се, увидевши да је преварена, вратила, награђена је Златном ареном у Пули.

Осам година касније осваја исту награду, овога пута за епизодну улогу, за лик алкохоличарке на лечењу, у Посебном третману (1980) Горана Паскаљевића.

Остварила је такође мноштво улога у домаћим ТВ серијама (Од сваког кога сам волела,  Микеланђело, Боје слепила и друге). 

На Филмским сусретима у Нишу добила је награду „Павле Вуисић“ за животно дело.

http://www.rts.rs/page/magazine/ci/story/461/svet-poznatih/3533441/preminula-glumica-dusica-zegarac.html

[Милан Ракић]

Покој јој души.

Ја сам је запамтио по улози мајке Неше Ненадовића у Чикешовом "Далеком небу", где на сваки начин спречавав сина да настави школовање на Ваздухопловној војној академији, а због страха јер је у ваздухопловном удесу изгубила мужа...