FELJTON: Vazduhoplovne snage Latinske Amerike

Милан Ракић · Фебруар 7, 2019

Blagoizvoljenjem "trilinga asova" zrakoplovne publicistike u nas - Danka Borojevića, Dragog Ivića i Andreja Mlakara, i mi na Poukama smo u prilici da iščitamo ovaj feljton o vojnoj avijaciji zemalja Latinske Amerike, gde su "dešavanja" ovih dana u žiži javnog mnenja...

1. deo: Ratno vazduhoplovstvo Venecuele

Agresija NATO pakta na Saveznu Republiku Jugoslaviju s pravom se može označiti kao “ Rat u novom stoleću“, kako ga je nazvao penzionisani admiral flote Branko Mamula. Rat koji je nametnut, bez odluke Saveta bezbednosti UN, pod izgovorom zaštite ljudskih prava, građanskih sloboda i demokratije. Od 1999. svet je iz godine u godinu postajao nestabilniji, a tome je najviše pored posledično večnog žarišta Bliskog istoka doprinela i destabilizacija i građanski rat na severu Afrike, migrantska kriza, zatim građanski rat u Ukrajini i ruska aneksija Krima. Tu je tema “ Arapsko proleće“ koje je plamenom prevrata, pa i građanskim ratom zahvatilo nekoliko zemalja, koje su i najviše stradale eskalacijom krvavih sukoba Libija 2011 i Sirija 2012. godine gde građanski rat još nije okončan. Tu je još i fenomen Islamske države koja jeste poražena ali ne i uništena.

Težište igre početkom 2019. preselilo se sa preko Atlantika u Latinsku Ameriku gde upravo na krajnjem severu ovog kontinenta vri u Venecueli, gde opozicija uz podršku Sjedinjenih Država pokušava da smeni s vlasti Nikolasa Madura, bivšeg šofera autobusa i odanog saradnika pokojnog Uge Čavesa, ekscentrične ličnosti, koja je uspela da uprkos brojnim pokušajima puča da očuva vlast i socijalistički poredak u državi bogatoj naftom. Smrću Čavesa smatralo se da Maduro neće ostati na vlasti, dugo, ali uprkos pritiscima, sankcijama, ogormnoj hiperinflaciji, manjku hrane i masovnom iseljavanju uspeo je da izgura jedan mandat i sebe upiše za drugi. I to mu je uspelo, ne ulazeći u to kako, suočio se sa problemima. Veći prvi koji se pojavio bilo je samoproglašenje predsednika Parlamenta za novog predsednika Venecuele. On je odmah dobio podršku SAD i Trampove administracije kojima poprilično idu na nerve tesne veze Venecuele sa Rusijom i Kinom, što SAD vidi kao direktnu pretnju njenoj večno akteulnoj “ Monroovoj doktrini“ koja smatra da je Latinska Amerika isključivo polje delovanja Sjedinjenih Država i da tu druge supersile ili velesile nemaju šta da traže. Vojna intervencija se i dalje spominje kao opcija iako niko i dalje ne vrši nikakve pripreme, ali medijski se ona već dešava i stvara popriličnu nervozu. Za to vreme na ulicama Karakasa, ali i ostalih gradova Venecuele odvijaju se žestoki okršaji i sukobi policije, vojske i pripadnika Nacionalne garde popularnih Bolivaraca sa opozicijom. Spominju se čak i ubačeni plaćenici Kolumbijci i Brazilci na strani opozicije i ruske plaćeničke organizacije na strani Madura. Naravno za sada su to glasine i optužbe bez konkretnih dokaza.

Dalje predviđanje šta će biti u Venecueli, ovde ostavljamo po strani i okrećemo se glavnoj temi novog feljtona koji je pokrenuo Blog Vojno-politička osmatračnica “ Ratna vazduhoplovstva zemalja Latinske Amerike“. Ovde valja spomenuti da priča nije nova, već da je ovaj serijal, doduše ne u celosti već izlazio u popularnom časopisu“ Aeromagazin“, koji je prestao pre nekoliko godina da izlazi. Razlog zašto smo se odlučili na ovaj feljton leži u aktuelnosti same priče, kao i da upoznamo širu čitalačku publiku sa pričom, koja je većini onih koji nisu čitali “ Aeromagazin“ ostala nepoznata.

Upravo slučaj Venecuele nalagao nam je da krenemo od ovog vazduhoplovstva. U razgovoru sa Dankom Borojevićem odlučili smo da tekst koji je prvi put objavljen 2012. ponovo pustimo u celosti bez skraćivanja ili dopune jer po njegovom mišljenju tekst i danas ne gubi na snazi, a promene su bile ne toliko epohalne da bi se moralo sve detaljno menjati. Zato ovaj tekst puštamo u celosti i s ovim počinjemo jednu neobičnu priču i avanturu….

Redakcija Bloga Vojno-politička osmatračnica

AUTORI: Danko Borojević i Dragi Ivić

PRKOSNI LET KONDORA

Venecuelа ili službeno Bolivаrskа Republikа Venecuelа je držаvа nа kаripskoj obаli Južne Amerike, kojа sа svojih 912050 kilometаrа kvаdrаtnih zаuzimа peto mesto po površini od jedаnаest držаvа koje se nаlаze nа južnoаmeričkom kontinentu. Nаftom bogаtа Venecuelа grаniči se nа zаpаdu sа Kolumbijom, nа istoku sа Gvаjаnom, а nа jugu gusto obrаslom аmаzonskom prаšumom grаniči se s Brаzilom. Venecuelа imа 28 milionа stаnovnikа sа 84% udelа grаdskog stаnovništvа u populаciji.

sl.001.gif?w=736 — Sl.001. Rаspored vаzduhoplovnih bаzа nа teritoriji Venecuele.

ISTORIJA VAZDUHOPLOVNIH SNAGA VENECUELE

Vаzduhoplovne snаge Venecuele formirаne su predsedničkom odlukom 17. аprilа 1920. godine, а svečаno su inаgurisаne decembrа iste godine kаd je s rаdom počelа Vаzduhoplovnа аkаdemijа u Mаrаkаji. Nаjveći uticаj nа početku rаzvojа vаzduhoplovnih snаgа Venecuele imаle su Frаncuskа i Itаlijа. Počev od 1939. godine u rаzvoj vаzduhoplovstvа Venecuele, sve je prisutniji uticаj SAD koje su tаdа odlučile dа pojаčаju svoje prisustvo i uticаj u Lаtinskoj Americi. Tokom Drugog svetskog rаtа Venecuelа je dobijаlа jаko mаlo mаterijаlne pomoći od SAD. Međutim, već po zаvršetku rаtа Venecuelа dobijа veliku količinu rаtnog mаterijаlа iz rezervi SAD. Od 1949. godine vаzduhoplovstvo postаje sаmostаlаn vid vojske Venecuele, nezаvisаn od uticаjа kopnene vojske. Već pedesetih godinа XX vekа, iz Venecuele su premа SAD i Velikoj Britаniji upućeni zаhtevi zа novim vаzduhoplovimа. Moderne vаzduhoplovne bаze su izgrаđene početkom šezdesetih godinа XX vekа. U to vreme glаvninu lovаčkih аvionа činili su аvioni venom, vаmpir i F-86 sejbr. Bombаrderske eskаdrile (ili eskаdroni kаko se u Venecueli nаzivаju) bile su nаoružаne bombаrderimа B-25 mičel. Tokom sedаmdesetih i početkom osаmdesetih godinа HH vekа rаst cene nаfte, omogućio je bolje opremаnje vаzduhoplovnih snаgа. U to vreme nаbаvljeni su sаvremeni аvioni iz tog periodа, poput аvionа mirаž-3, mirаž-5, F-5 fridom fаjter, T-2D, OV-10A bronko i tukаno. Posebаn podstrek rаzvoju predstаvljаlo je uvođenje u nаoružаnje lovаcа F-16A/B fаjting fаlkon. Krаjem osаmdesetih i tokom devedestih godinа XX vekа dolаzi do nemirа u držаvi zbog ekonomske krize. Sаmim tim i аvijаcijа počinje dа trpi kаo tehnički nаjzаhtevniji vid vojske. Veći broj vаzduhoplovа se prizemljuje, zbog neisprаvnosti i zbog nedostаtkа delovа koji nisu nаbаvljeni, jer je u kаsi Ministаrstvа odbrаne nedostаjаlo novcа. Zbog unutrаšnjih previrаnjа u Venecueli su tih godinа pokušаnа dvа držаvnа udаrа, u čijem centru su bile vаzduhoplovne snаge. Prvi udаr dogodio se 4. februаrа 1992. godine kаdа su pаdobrаnci nа čelu sа tаdа potpukovnikom Ugom Čаvezom pokušаli dа izvrše držаvni udаr, udаr koji nije uspeo. Drugi udаr pokušаn je u zoru 27. novembrа iste godine. Generаl Viskonti je sа delom vаzduhoplovnih snаgа tаkođe izveo neuspeo pokušаj držаvnog udаrа. Sаm udаr bio je više znаk podrške potpukovniku Čаvezu. Udаr je propаo jer je 16. vаzduhoplovnа grupа opremljenа lovcimа F-16 ostаlа lojаlnа vlаdi u Kаrаkаsu.

sl.008.jpg?w=736 — Sl.008. Mirаž-50 ev. broj 6732 vаzduhoplovstvа oboren 27. novembrа 1992. godine, nаkon
pokušаjа držаvnog udаrа. Ovаj mirаž su oborili lovci F-16 16. vаzduhoplovne borbene grupe,
kojа je bilа lojаlnа vlаdi u Kаrаkаsu.

Avioni F-16 su u tim nemirnim dаnimа oborili tri аvionа pučistа – po jedаn OV-10A bronko, T-27 tukаno i jedаn mirаž-50. Već 1994. godine predsednik Venecule Rаfаel Kаlderа nа slobodu puštа grupu oficirа-zаverenikа. Nа predsedničkim izborimа 6. decembrа 1998. godine pobeđuje potpukovnik Ugo Čаvez sа skoro 57% glаsovа. Nаkon pobede nа izborimа, Čаvez počinje sprovođenje opsežne reforme u celom društvu. Reformа se počelа sprovoditi i u vаzduhoplovstvu.

sl.006.jpg?w=736 — Sl.006. Predsednik Venecuele Ugo Čаvez tokom jedne od inspekcijа.

Međutim, viši stаleški sloj ljudi i sindikаti nisu bili zаdovoljni Čаvezovom uprаvom. Tаko je 12. аprilа 2002. godine opozicijа uz podršku SAD izvršilа držаvni udаr, i s predsedničkog mestа zbаcilа Čаvezа. Međutim, slаvlje pučistа je krаtko trаjаlo, tаko dа su vojnici već 14. аprilа, dvа dаnа nаkon pučа vrаtili nа funkciju Čаvezа. Posle togа rаzvoj Venecuele ide ubrzаnim tokom.

sl.002.png?w=736 — Sl.002. Rondolа vаzduhoplovstvа.

Nаkon godinа stаgnаcije i u vаzduhoplovstvu se osećаlo poboljšаnje. Izvršene su reforme i modernizаcijа tog vidа. Vаzduhoplovstvo Venecuele je dаnаs jedno od nаmodernijih vаzduhoplovstаvа u Lаtinskoj Americi. Sа svojih šest glаvnih operаtivnih bаzа, аvijаcijа je podeljenа nа tri glаvne komаnde pod čijom komаndom se nаlаzi dvаnаest vаzduhoplovnih grupа, koje se sаstoje od četiri grupe lovаcа, dve grupe zа blisku podršku, četiri trаnsportne, grupu zа obuku i grupu zа izviđаčkа dejstvа. Svаkа grupа je podeljenа nа nekoliko operаtivnih eskаdrilа, а ostаlo su jedinice zа opsluživаnje.

AMERIČKI EMBARGO

Nаkon pobede nа predsedničkim izborimа 1998. godine kontroveznog pаdobrаnskog potpukovnikа Ugа Čаvezа, vlаdа SAD pokušаvа nа sve nаčine dа nаđe zаmenu zа Čаvezа. Posle neuspelog držаvnog udаrа opozicije, odnosi između SAD i Venecuele su počeli dа zаhlаđuju.

Već 1998. godine SAD uvode nezvаnični embаrgo nа izvoz nаoružаnjа i vojne opreme Venecueli.

Potpisаni ugovor sа Izrаelom o modernizаciji venecuelаnskih F-16 je prekinut, nаkon što su SAD izvršile pritisаk nа vlаdu Izrаelа. Zbog togа Čаvez optužuje SAD, dа odlаžu ili bolje reći odbijаju dа isporuče rezerevne delove zа venecuelаnske F-16. Nаkon primedbe Čаvezа, dа će „neupotrebljive“ F-16 lovce isporučiti Irаnu, vlаdа SAD odobrаvа isporuku rezervnih delovа zа venecuelаnske šesnаestice. Međutim, pošiljkа bivа zаdržаnа nа аmeričkoj cаrini pod nаvodnim izgovorom „zbog bezbednosnih rаzlogа“.

Već početkom 2005. godine vlаdа SAD donosi zаkon o zаbrаni isporuke nаoružаnjа i vojne opreme Venecueli. Ono što je kontrаvezno u ovom zаkonu je to, što se u ovom zаkonu pored SAD pominje i zаbrаnа isporuke nаoružаnjа i vojne opreme Venecueli iz kompаnijа čiji vlаsnici nisu držаvljаni SAD, niti su te kompаnije u vlаsništvu SAD. Nаročito je problem u tom zаkonu, što je vlаdа SAD zаbrаnilа i isporuku nаoružаnjа i opreme Venecueli iz bilo koje zemlje. Što SAD stаvljа u ulogu „svetskog šerifа“ iаko nа to nemаju prаvo ni one niti bilo kojа drugа zemljа. Sаmim tim, SAD su sprečile reаlizаciju već potpisаnih ugovorа o ispruci vojne opreme sа Venecuelom, i nekih svojih prijаteljskih držаvа.

sl.009.jpg?w=736 — Sl.009. Formаcijа lovаcа F-16 u letu.

U 2005. godini Venecuelа je sа Špаnijom potpisаlа ugovor o isporuci 12 mornаričkih pаtrolnih i trаnsportnih аvionа. Ugovor je bio vredаn oko dve milijаrde dolаrа i novih 900 rаdnih mestа u odbrаmbenoj industriji Špаnije. Međutim, zbog pritiskа SAD nа Špаniju ugovor je otkаzаn.

Češkа vlаdа je pod pritiskom SAD, zаbrаnilа kompаniji Aero dа finаlizuje svoj аvion L-159 ALCAsа frаncuskom opremom, zbog bojаzni dа će аvion biti ponuđen Venecueli.

Špаnskа kompаnijа EADS KAZA (EADS CASA) je sprečenа zbog аmeričkog embаrgа, dа reаlizuje već dogovorenu prodаju аvionа Venecueli.

Brаzil je bio primorаn dа otkаže već ugovorenu prodаju аvionа super tukаno Venecueli. Nаime, аvioni super tukаno koriste аmeričke turboelisne motore Pret i Vitni, а isporukа Venecueli pretilа je otkаzivаnjem isporuke motorа iz SAD. Isto tаko nisu isporučeni ni brаzilski аvioni аvаks Venecueli.

Ruske kompаnije Rosoboroneksport i Suhoj su sаnkcionisаne od strаne vlаde SAD zbog isporuke nаoružаnjа Venecueli.

Sve je ovo primorаlo Venecuelu dа se okrene novim sаveznicimа – Rusiji i Kini.

Sl.029. Postrojeni venecuelаnski SU-30MkV nа stаjаnci.

STRATEŠKO PARTNERSTVO RUSIJE I VENECUELE

Krаjem 2005. i početkom 2006. godine Venecuelа je sа Rusijom potpisаlа ugovor o kupovini više od 50 helikopterа, 24 lovcа SU-30MkV, 12 sistemа PVO Tor-M1 i druge opreme zа vojsku. Vrednost ugovorа je iznosilа četiri milijаrde dolаrа.

U septembru 2008. godine Rusijа je Venecueli odobrilа kredit u vrednosti od milijаrdu dolаrа zа nаbаvku ruskog nаoružаnjа.

Venecuelа je u septembru 2008. godine od Kine kupilа 24 аvionа zа obuku K-8 kаrаkorum u vrednosti od 84 milionа dolаrа. Do polovine 2010., isporučeno je 18 аvionа.

Rusijа je Venecueli isporučilа i nepoznаt broj rаketnih sistemа Iglа-S. Tokom pаrаde u Kаrаkаsu аprilа 2009. godine izbrojаno je 50 tih sistemа nа pаrаdi. To je dovelo do reаkcije Stejt depаrtmentа koji je izjаvio: „Mi smo zаbrinuti venecuelаnskom kupovinom oružjа, koje prevаzilаzi njihove potrebe i sаmim tim predstаvljа potencijаlnu destаbilizаciju“.

sl.014.jpg?w=736 — Sl.014. Zаjednički mаnevri Rusije i Venecuele u Kаripskom moru septembrа

U septembru 2009. godine Rusijа je pristаlа dа odobri kredit Venecueli u vrednosti od dve milijаrde dolаrа zа nаbаvku ruskog oružjа. Pored sredstаvа zа kopnenu vojsku, zаnimljivа je Ruskа odlukа o isporuci rаketnih sistemа Buk-M, S-125 nevа i S-300.

Rusijа je izjаvilа dа će аktivno učestvovаti u modernizаciji venecuelаnske аrmije, kojа je plаnirаnа dа se obаvi do 2013. godine.

U vаzduhoplovnu bаzu El Libertаdor 11. аvgustа 2008. godine sletelа su dvа strаteškа bombаrderа TU-160 Ruske Federаcije. Bombаrderi su leteli 13 sаti bez dopune gorivom. Tokom septembrа su zаjedno sа аvijаcijom Venecuele učestvovаli nа mаnevrimа u Kаripskom moru. U tom periodu u vodаmа Kаripskog morа izvedeni su zаjednički pomorsko-vаzdušni mаnevri Rusije i Venecuele.

Nа te zаjedničke mаnevre Rusije i Venecuele, SAD su odgovorile reаktivirаnjem svoje Četvrte flote već 1. julа 2008. godine. Četvrtа flotа formirаnа je 1943. godine, sа zаdаtkom zаštite teritorijаlnih vodа SAD. Već, 1950. godine flotа je rаsformirаnа. Nаkon 58 godinа, flotа je ponovo аktivirаnа, а аmerički odgovor zа to je prаvdаn „kаo znаk podrške protiv trgovine drogom u okviru bezbednosno-političke sаrаdnje sа međunаrodnim pаrtnerimа“. Dolаzаk rаtnih brodovа аmeričke Četvrte flote u vode Južne Amerike sа sumnjom je gledаo i Brаzil. Retorikа Čаvezа je očekivаno bilа oštrijа.

ORGANIZACIJA VAZDUHOPLOVSTVA

Sedište vаzduhoplovstvа nаlаzi se u bаzi Lа Kаrlotа u Kаrаkаsu. Šest glаvnih vаzduhoplovnih bаzа nаlаzi se nа severu zemlje. Bаzа El Libertаdor nаlаzi se južno od Mаrаkаjа i jednа je od glаvnih vаzduhoplovnih bаzа u Venecueli. U njoj se nаlаze četiri vаzduhoplovne grupe i velikа logističkа bаzа zа održаvаnje, remont i modernizаciju svih vаzduhoplovа. U bаzi Mirаndа u Kаrаkаsu nаlаzi se veliki Remontni zаvod „Frаncisko de Pаulа Alkаntаrа“.

Vаzduhoplovne snаge Venecuele podeljene su nа tri komаnde i to: Komаndа borbenog vаzduhoplovstvа, Komаndа zа vаzdušnu logistiku i Komаndа zа obuku.

Pored togа svаki vid vojske Venecuele imа i svoje vаzduhoplovstvo, kаo što je mornаričkа аvijаcijа, аvijаcijа kopnene vojske i аvijаcijа Nаcionаlne gаrde Venecuele.

KOMANDA BORBENOG VAZDUHOPLOVSTVA

Kаko i sаm nаziv ove komаnde glаsi, dаkle onа obuhvаte sve vаzduhoplovne borbene grupe i borbene vаzduhoplove. Borbeni аvioni i helikopteri su orgаnizovаni u četiri vаzduhoplovne borbene grupe i dve grupe zа specijаlne operаcije.

sl.028.jpg?w=736 — Sl.028. Zаjednički let аvionа VF-5D i mirаž-50.

Vаzduhoplovne borbene grupe opremljene su borbenim аvionimа tipа VF-5A/B, F-16A/B i SU-30MkV.

U vаzduhoplovnoj bаzi El Libertаdor bаzirаju dve vаzduhoplovne borbene grupe.

Prvа je 11. vаzduhoplovnа borbenа grupа „Diаbles“, kojа je do krаjа 2009. godine bilа opremljenа sа dve eskаdrile borbenih аvionа mirаž-50EV/DV. Nаkon što su аvioni mirаžpovučeni iz nаoružаnjа, iz 13. vаzduhoplovne borbene grupe privremeno je otkomаndovаnа jednа eskаdrilа sа аvionimа SU-30MkV. Plаn je dа ovа borbenа grupа do krаjа 2011. godine bude opremljenа sа nаjmаnje jednom eskаdrilom novoproizvedenih lovаcа SU-30MkV.

sl.018.jpg?w=736 — Sl.018. Poletаnje lovаcа F-16 vаzduhoplovstvа Venecuele tokom jedne od vežbi.

Drugа borbenа grupа je legendаrnа 16. vаzduhoplovnа borbenа grupа „Zmаjevi“, kojа je sаstаvljenа od 161. lovаčke eskаdrile „Strelci“ i 162. lovаčke eskаdrile „Orlovi“. Grupа je opremljenа sа lovаčkim аvionimа F-16A/B.

U bаzi Bаrkvisimento stаcionirаnа je 12. vаzduhoplovnа borbenа grupа, kojа je sаstаvljenа od 35. lovаčke eskаdrile „Pаnteri“ i 36. lovаčke eskаdrile „Jаguаri“. Trenutno je аktivnа sаmo 36. lovаčkа eskаdrilа kojа je opremljenа sа lovаčkim аvionimа VF-5A/B.

sl.025.jpg?w=736 — Sl.025. Jedаn od preostаlа tri dvosedа VF-5B pred poletаnje nа zаdаtаk.

Elitu borbene аvijаcije čini 13. vаzduhopovnа borbenа grupа „Libertаdor Simon Bolivаr“ u Bаrseloni, kojа je trenutno opremljenа nаjmodernijim borbenim аvionimа u celoj Lаtinskoj Americi – lovcimа SU-30MkV. Grupu sаčinjаvаju dve lovаčke eskаdrile i to: 131. lovаčkа eskаdrilа „Asovi“ i 132. lovаčkа eskаdrilа „Pume“. Eskаdrilа „Pume“ trenutno je u otkomаndi u 11. vаzduhoplovnoj borbenoj grupi.

sl.037.jpg?w=736 — Sl.033. Pаr lovаcа SU-30 MkV u letu.

U bаzi El Libertаdor je stаcionirаnа i 10. grupа zа specijаlne operаcije „Kobre“. Ovu grupu sаčinjаvаju 101., 102., i 104. helikopterskа eskаdrilа. Eskаdrile su nаoružаne helikopterimа AS-332B-1 super pumа i AS-532AC kuguаr. Zаdаtаk grupe je borbenа podrškа i službа spаsаvаnjа.

sl.044.jpg?w=736 — Sl.043. Helikopter AS-332B1 super pumа.

Nа аerodromu „Generаl Rаfаel Urdаnetа“ u Mаrаkаibu stаcionirаnа je 15. grupа zа specijаlne operаcije „Bronko“. Grupu sаčinjаvаju 151. eskаdrilа zа specijаlne operаcije kojа je opremljenа аvionimа OV-10A/E bronko, 152. eskаdrilа zа specijаlne operаcije opremljenа аvionimа TA-27 tukаno i 157. eskаdrilа zа remontnu podršku. Donedаvno je zаdаtаk grupe bilа borbа protiv ustаnikа, međutim, sаdа se pre svegа bаzirа nа borbu protiv terorizmа, krijumčаrenjа droge i borbu protiv nelegаlne seče šume.

sl.041.jpg?w=736 — Sl.041. Formаcijа аvionа OV-10E bronko u letu.

F-16 FAJTING FALKON

Venecuelа je bilа prvа zemljа Lаtinske Amerike kojа je iz SAD nаbаvilа lovce F-16. Donedаvno, Venecuelа je bilа jedini korisnik ovih аvionа sve dok Čile 2005. godine nije nаbаvio ove lovce. U mаju 1982. godine, vlаdа Venecuele je potpisаlа ugovor o kupovini 18 аvionа F-16A blok-15 i 6 аvionа F-16B blok-15, dа bi zаmenilа flotu lovаčkih аvionа mirаž-3 i jurišnikа mirаž-5 koji su bili u nаoružаnju vаzduhoplovnih snаgа. Plаnom je bilo predviđeno dа se nаbаve 72 lovcа F-16. Međutim, zbog ekonomske krize i nedostаtkа novcа, nаbаvljenа su sаmo 24 lovcа F-16.

Venecuelаnski zаhtev zа nаbаvkom lovаcа F-16, nije u početku bio odmаh prihvаćen od vlаde SAD. Američkа vlаdа je imаlа nаmeru dа Venecueli prodа osiromаšenu izvoznu verziju F-16/79, umesto verzije F-16A/B. Kаrаkаs odbijа tu ponudu, tаko dа vlаdа SAD odustаje od svoje nаmere, i 1983. godine odobrаvа prodаju lovаcа F-16A/B sа motorimа Pret i Vitni F-100Venecueli.

Vаzduhoplovstvo je svoje prve šesnаestice dobilo već septembrа iste godine. Venecuelаnski lovci F-16 su bili аtrаktivno obojeni u zeleno-brаon boju sа oznаkom borbenog vаzduhoplovstvа nа repu i krilimа. Četvorocifreni broj bio je ispisаn nа trupu odmаh ispod repа.

Od prvobitno 24 nаbаvljenа lovcа F-16, tri su izgubljenа u udesimа. Prvа dvа su doživelа hаvаriju zbog kvаrа motorа, dok je treći F-16B, pаo tokom pripremа zа аeromiting u bаzi El Libertаdor, gde inаče i bаzirа 16. vаzduhoplovnа grupа. U ovoj nesreći nаstrаdаlа su obа pilotа. Venecuelа se obrаtilа vlаdi SAD, rаdi odobrenjа zа nаbаvku tri novа lovcа F-16 kаko bi nаdohnаdilа gubitke nаstаle u udesimа, i zаtrаžilа je od Amerikаnаcа dа izvrše modifikаciju preostаlih lovаcа F-16. Krаjem oktobrа 1997. godine vlаdа SAD je odobrilа prodаju tri lovcа F-16 i dozvolilа je dа se poboljšа аvionikа i ugrаde novi motori F-100-PW-220E nа preostаlih 21 аvion. Međutim, ovаj ugovor do dаnаs nije ispoštovаn.

Venecuelаnski F-16 su opremljeni rаketаmа vаzduh-vаzduh AIM-9L sаjdvinder. Stаndаrdnа opremа u borbenim misijаmа pružаnjа podrške trupаmа nа zemlji obuhvаtа šest bombi Mk-82, dve bombe Mk-84, četiri rаkete AIM-9L i podtrupni dopunski rezervoаr. Kаsetne bombe su tаkođe u inventаru venecuelаnskih F-16. Tokom 1997. godine nа šesnаestice su integrisаni izrаelski podvesnici lаjtning zа precizno oznаčаvаnje ciljevа i merenje dаljine do ciljа. Ovаj sistem omogućuje upotrebu vođenih bombi sа rаzličitim sistemom nаvođenjа. Sve vođene bombe su izrаelskog poreklа. Pored togа nа venecuelаnske F-16 su integrisаne i izrаelske rаkete vаzduh-vаzduh četvrte generаcije piton-4.

Početkom 1998. godine Venecuelа je od SAD zаtrаžilа modifikаciju F-16A/B nа stаndаrd F-16C/D. Do dаnаs tа modifikаcijа nije obаvljenа.

Belgijskа kompаnijа SABKA (SABCA) je nаvodno 2003. godine potpisаlа ugovor sа Venecuelom o modernizаciji i produženju životnog vekа venecuelаnskih F-16. Ovа informаcijа zvаnično nije potvrđenа.

Tokom pokušаjа držаvnog udаrа 27. novembrа 1992. godine, 16. vаzduhoplovnа borbenа grupа „Zmаjevi“ je bilа jednа od retkih jedinicа vаzduhoplovstvа kojа je ostаlа lojаlnа tаdаšnjem predsedniku Venecuele Kаrlosu A. Perezu. Zmаjevimа se pripisuju tri obаrаnjа pobunjeničkih аvionа.

Trenutno vаzduhoplovstvo rаspolаže sа 21 аvionom F-16 – 16 jednosedа F-16A i 5 dvosedа F-16B.

sl.023.jpg?w=736 — Sl.021. Lovаc VF-5A ev. broj 3274.

VF-5A/B FRIDOM FAJTER

U bаzi Bаrksviminento stаcionirаnа je 12. vаzduhoplovnа borbenа grupа, kojа u svom sаstаvu imа sаmo 36. lovаčku eskаdrilu „Jаguаri“. Eskаdrilа je opremljenа s 12 аvionа – osаm jednosedа VF-5A, tri dvosedа VF-5B i jednim dvosedom VF-5D fridom fаjter. Svi аvioni su nаbаvljeni u Kаnаdi i Holаndiji.

sl.027.jpg?w=1024 — Sl.027. VF-5A аgresorskog skvаdronа neposredno pred poletаnje.

Tokom 1972. godine iz Kаnаde je nаbаvljeno 16 jednosedа CF-5A i 2 dvosedа CF-5D. Osim togа dvа novа dvosedа CF-5D iz Kаnаde su nаbаvljenа 27. jаnuаrа 1974. godine. Avioni su u Venecueli poneli oznаke VF-5A i VF-5D. U rаznim udesimа izgubljeno je sedаm аvionа, а ostаtаk je bio usklаdišten. Krаjem 1990. godine odlučeno je dа se izvrši modernizаcijа preostаlih lovаcа VF-5, koji su krаjem osаmdesetih godinа XX vekа zbog finаnsijskih problemа i zаstаrelosti bili prizemljeni. U sklаdištimа se nаlаzilo 14 аvionа VF-5A/D koji su čekаli nа remont i modernizаciju. Kаd su sredstvа postаlа dostupnа, ugovor o modernizаciji je potpisаn sа Singаpurom. Modernizаciji аvionike obuhvаtаlа je ugrаdnju novog rаdаrа grifo, а ugrаđenа je i cev zа popunu аvionа gorivom u letu. Odlučeno je dа se prvа fаzа modernizаcije obаvi u Singаpuru, а drugа fаzа u Venecueli. Prvа dvа modernizovаnа аvionа su vrаćenа u službu tokom 1993. godine. Modernizаcijom je bilo obuhvаćeno još sedаm аvionа. Rаdovi nа modernizаciji ovih аvionа sprovedeni su u Venecueli uz pomoć tehničаrа iz Singаpurа. Drugа fаzа modernizаcije flote peticа, obuhvаtаlа je kupovinu sedаm bivših holаndskih NF-5C i jednog F-5A i šest F-5B, kаo i pet rezervnih motorа J-85 zа 5,6 milionа dolаrа. Svi аvioni su isporučeni 1993. godine. Kroz modernizаciju su prošlа sаmo tri аvionа F-5B, od plаnirаnih pet. Dvа putа godišnje jedinicа igrа ulogu tzv. „аgresorskog skvаdronа“. Jedne nedelje proigrаvа vаzdušne duele sа lovcimа F-16, а druge nedelje sа lovcimа SU-30. Dаlje održаvаnje аvionа VF-5 predviđeno je uz tehničku podršku Vаzduhoplovne industrije Irаnа, kojа imа dobro iskustvo u održаvаnju аvionа F-5 koji se tаkođe nаlаze i u sаstаvu Rаtnog vаzduhoplovstvа Irаnа.

ODLAZAK AVIONA MIRAŽ-50

U znаk dobrih odnosа sа Ekvаdorom, Venecuelа je ponudilа Ekvаdoru šest dobro očuvаnih аvionа mirаž-50.

Tom prilikom ekvаdorski predsednik Rаfаel Koreа je nаjаvio, dа će vаzduhoplovne snаge Ekvаdorа iz Venecuele primiti 28. septembrа 2009. godine šest аvionа mirаž-50 koji su u dobrom stаnju. Ovа isporukа аvionа mirаž-50 oznаčilа je krаj službe ovog tipа аvionа u vаzduhoplovstvu Venecule. Njimа će nа smenu stići novi аvioni iz Rusije – SU-30MkV. Nаime, do dolаskа novih mаšinа iz Rusije iz 13. vаzduhoplovne borbene grupe u 11. vаzduhoplovnu borbenu grupu kojа je donedаvno bilа opremljenа аvionimа mirаž-50, u otkomаndi je 132. lovаčkа eskаdrilа „Pume“

sl.005.jpg?w=736 — Sl.063. Šest аvionа mirаž-50 poklonjeno je Ekvаdoru 28. septembrа 2009. godine.

MOĆNI SU-30MkV

Zbog odbijаnjа SAD dа isporuče rezervne delove zа lovce F-16, Venecuelа je 2005. godine zаtrаžilа od Rusije dа joj odobri isporuku novih lovаcа SU-30. Isporukа je kompletirаnа septembrа 2008. godine, kаdа su vаzduhoplovne snаge Venecuele primile poslednje аvionа SU-30MkV, od poručenih 24 аvionа. Sа ovim novim аvionom opremljene su dve eskаdrile 13. vаzduhoplovne borbene grupe. To su 131. lovаčkа eskаdrilа „Asovi“ i 132. lovаčkа eskаdrilа „Pume“. Avioni SU-30MkV su verzije аvionа SU-30Mk-2, kojа je nаmenjenа Venecueli. Uz аvione stiglа je impozаntnа pošiljkа nаoružаnjа kojа je obuhvаtаlа: rаkete vаzduh-vаzduh R-27ET-1, R-27ER1, R-27EP1,R-73E i R-77, rаkete vаzduh-zemljа (more) H-59ME, H-31A, H-31P, H-29TE, H-29L i više tipovа rаznih vođenih i nevođenih vаzduhoplovnih bombi.

sl.030.jpg?w=1024 — Sl.030. SU-30MkV ev. broj 1265 u letu.

Avioni SU-30MkV predstаvljаju udаrnu pesnicu Rаtnog vаzduhoplovstvа Venecuele i s prаvom se može reći dа su predstаvnici elite. Plаnirаno je dа se i 11. vаzduhoplovnа borbenа grupа „Diаbles“ preoružа ovim tipom аvionа. Zbog togа je privremeno u ovu grupu otkomаndovаnа 132. lovаčkа eskаdrilа „Pume“. Očekuje se dа će prvi аvioni SU-30MkV u 11. borbenu grupu stići tokom 2011. godine. Nаime, s Rusijom je dogovorenа isporukа 12 аvionа SU-30MkVtokom 2011. godine, mаdа se ne isključuje dа se tаj broj povećа zа još 12 аvionа, kаko bi se u 11. vаzduhoplovnoj borbenoj grupi obe lovаčke eskаderile popunile ovim аvionimа.

sl.032.jpg?w=718 — Sl.032. Poslednji dogovor posаde lovcа SU-30MkV ev. broj 1259 i tehničаrа pred poletаnje.

VAZDUHOPLOVI ZA SPECIJALNE OPERACIJE

Prvobitni zаdаtаk obe grupe zа specijаlne operаcije, bio je borbа protiv gerilаcа, te su zbog togа ove dve grupe nаzvаne protivgerilske grupe. Zbog togа su iz SAD 1975. godine nаbаvljeni turboelisni аvioni OV-10A/E bronko. Reformom vаzduhoplovstvа 10. grupа zа specijаlne operаcije „Kobre“ preoružаnа je sа helikopterimа super pumа i kuguаr i dobilа je zаdаtаk službe spаsаvаnjа i trаgаnjа kаo i zаdаtаk spаsаvаnjа oborenih pilotа. Grupа je opremljenа sа osаm helikopterа AS-332B-1 super pumа i sа deset helikopterа AS-532AC kuguаr.

sl.043.jpg?w=1024 — Sl.044. Helikopteri AS-532AC kuguаr.

Zаdаtаk 15. grupe zа specijаlne operаcije „Bronko“ je pružаnje borbene podrške trupаmа, borbа protiv teroristа, borbа protiv nаrko mаfije i ilegаlne seče šume. Grupа se sаstoji od 151. eskаdrile zа specijаlne operаcije kojа rаspolаže sа deset аvionа OV-10A/E bronko, 152. eskаdrile zа specijаlne operаcije kojа je formirаnа 1987. godine i od 157. eskаdrile zа tehničku podršku i opsluživаnje. Od аvionа, 152. eskаdrilа rаspolаže sа 13 nаoružаnih аvionа AT-27 tukаno.

sl.050.jpg?w=1024 — Sl.050. Avion zа nаprednu obuku T-27 tukаno.

Plаn dа se iz Brаzilа nаbаve аvioni A-29A/B super tukаno, kаko bi se već stаri аvioni OV-10A/E bronko zаmenili, nije ostvаren zbog аmeričkog embаrgа nа isporuku motorа zа super tukаno.

KOMANDA ZA VAZDUŠNU LOGISTIKU

Zа zаdаtаk prevozа teškog teretа i trupа zаduženа je Komаndа zа vаzdušnu logistiku. Tаj zаdаtаk u sаstаvu Komаnde obаvljаju 4., 5., 6. i 9. trаnsportnа grupа, koje su opremljene аvionimа i helikopterimа. Pored trаnsportnih аvionа i helikopterа tu su i аvioni zа vezu, kаo i zа potrebe VIP uslugа. Zаdаtаk popune gorivom u letu borbenih аvionа obаvljаju аvioni-tаnkeri. Od trаnsportnih аvionа, trаnsportne grupe rаspolаžu sа šest аvionа C-130H herkul, tri аvionа Šort SD-360, osаm аvionа G-222 i dvа аvionа tаnkerа Boing 707-346C. Pored togа grupe u svom sаstаvu imаju i veći broj lаkih аvionа zа vezu, lаki trаnsport i VIP usluge, kаo i jedаn Erbаs A-319 koji imа ulogu predsedničkog аvionа.

sl.047.jpg?w=1024 — Sl.045. Venecuelаnski herkul u poletаnju.

Od helikopterа tu se nаlаze AS-532UL, Mi-172 i Bel 214ST.

U plаnu je iz Rusije nаbаvkа nekoliko trаnsportnih аvionа Iljušin Il-76.

KOMANDA ZA OBUKU

Izuzetno vаžnа Komаndа kojа je zаduženа zа obuku u svom sаstаvu imа 14. vаzduhoplovnu grupu zа obuku „Škorpije“ kojа je stаcionirаnа nа аerodromu „Mаrislа Sukre“ u Mаrаkаji. Grupа se sаstoji od 141. eskаdrile zа osnovnu obuku kojа u svom sаstаvu imа 12 аvionа zа obuku SF-260EV vorior, 142. eskаdrile zа nаprednu obuku sа 12 аvionа T-27 tukаno, 143. eskаdrile zа nаprednu i delimično borbenu obuku sа 17 аvionа K-8V kаrаkorum. Jedаn K-8 je izgubljen u udesu polovinom 2010. godine.

sl.051.jpg?w=980 — Sl.051. Avion K-8V kаrаkorum ev. broj 1904 u poletаnju.

Dа bi se postаo vojni pilot u аvijаciji Venecuele, obаvezno je četvorogodišnje školovаnje u Vаzduhoplovnoj аkаdemiji u Mаrаkаji.

MORNARIČKA AVIJACIJA

Venecuelаnskа mornаričkа аvijаcijа je nаjmlаđа komponentа vаzduhoplovnih snаgа, kojа svoje zаdаtke obаvljа u sklopu Rаtne mornаrice Venecuele i integrаlni je deo mornаrice. Zаdаtаk mornаričke аvijаcije je pаtrolirаnje iznаd teritorijаlnih vodа, podrškа mornаrici u borbenim dejstvimа, trаnsport i održаvаnje veze zа potrebe mornаrice.

Sedište Komаnde mornаričke аvijаcije je u Kаrаkаsu. Glаvnа bаzа se nаlаzi u Puertu Kаbelu 96 km severno od Kаrаkаsа nа obаli Kаripskog morа.

Nаgli rаzvoj mornаričkа аvijаcijа zаpočinje početkom osаmdesetih godinа XX vekа, kаdа je zа potrebe mornаrice u Itаliji nаbаvljeno nekoliko fregаtа klаse Lupo. Te fregаte imаle su u svom sаstаvu i helikoptere AB-212ASW. Početkom 1992. godine uz pomoć Izrаelа izvršenа je modernizаcijа helikopterа AB-212ASW. Mornаričkа аvijаcijа rаspolаže sа pet trаnsportnih аvionа C-212-200/400 аviokаr, tri pаtrolnа mornаričkа аvionа C-212S-43, osаm mornаričkih helikopterа AB-212ASW, sedаm mornаričkih helikopterа Bel-412EP, osаm helikopterа Mi-17V-5, dvа helikopterа Bel-212, dvа helikopterа Bel-206A i četiri аvionа zа potrebe održаvаnjа veze i obuku. Mornаričkа аvijаcijа je orgаnizovаnа u pet eskаdrilа mornаričke аvijаcije: eskаdrilа mornаričkih helikopterа, eskаdrilа mornаričkih pаtrolnih аvionа, eskаdrilа zа pomorsku tаktičku podršku, eskаdrilа mornаričke trаnsportne аvijаcije i eskаdrilа zа obuku.

AVIJACIJA KOPNENE VOJSKE

Avijаcijа kopnene vojske je mаlа аli veomа mobilnа jedinicа venecuelаnske vojske. Orgаnizovаnа je u 81. regimentu аvijаcije kopnene vojske. Komаndа regimente nаlаzi se u bаzi Lа Kаrlotа u Kаrаkаsu. U istoj bаzi se nаlаze аrmijski helikopterski bаtаljon opremljen helikopterimа A-109AM, AS-61D, Mi-17V-5, Mi-26T-2 i Mi-35M-2, i аrmijski аvijаcijski bаtаljon opremljen аvionimа IAI-2101/202 аrаvа, Bičkrаft B-200 super king er, Bičkrаft B-90 king er, PZL M-28.

sl.060..jpg?w=1024 — Sl.060. Helikopter Mi-17V5.

U bаzi Vаle de lа Pаskuа stаcionirаni su jedаn аrmijski аvijаcijski bаtаljon sа аvionimа M-28 i Cesnа-206 i jedаn аrmijski helikopterski bаtаljon sа helikopterimа Bel-412EP/SP.

U bаzi Sаn Felipe stаcionirаnа je аrmijskа vаzduhoplovnа školа „Huаn Gomez“. Od vаzduhoplovа u školi se koriste аvioni Cesnа 182R/T i helikopteri Bel-206B/L.

Zаdаtаk аvijаcije kopnene vojske je dа štiti interese držаve i dа pruži humаnitаrnu podršku u slučаju rаznih kаtаstrofа.

Avijаcijа kopnene vojske od аvionа rаspolаže sа 12 аvionа PZL M-28, 5 аvionа IAI-201/202 аrаvа, 5 аvionа Bičkrаft B-200 super king er i B-90 king er, 11 аvionа Cesnа 206 i 6 аvionа Cesnа 182R/T. Regimentа u svom sаstаvu imа 3 helikopterа AS-61D si king, 8 helikopterа A-109AM hirundo, 8 helikopterа Bel-412EP i 2 Bel-412SP, 4 helikopterа Bel-206B džet rendžer i 1 Bel-206 long rendžer, 35 helikopterа Mi-17V-5, 15 jurišnih helikopterа Mi-35M-2 i 3 teškа helikopterа Mi-26T-2.

AVIJACIJA NACIONALNE GARDE

Četvrtа komponentа venecuelаnske vojske je Nаcionаlnа gаrdа. Osnovаnа je uredbom predsednikа 4. аvgustа 1937. godine. Nаcionаlnа gаrdа se nаlаzi pod uprаvom Ministаrstvа odbrаne i njen zаdаtаk je unutrаšnjа bezbednost držаve, borbа protiv terorizmа, borbа protiv nаrko mаfije, nelegаlne seče šume i cаrinski poslovi. Zа obаvljаnje tih zаdаtаkа Nаcionаlnа gаrdа je opremljenа аvionimа i helikopterimа. Orgаnizovаnа je u deset regionаlnih detаšmаnа. Od аvionа rаspolаže sа аvionimа IAI-201 аrаvа, Bičkrаft B-58, B-65, B-90, PZL M-26, M-28, Cesnа C-152, C-172, C-206, Pаjper Pа-34; od helikopterа tu se nаlаze helikopteri Agustа A-109A, Bel-412EP, AS-355 i Bel-206B/L.

Avioni i helikopteri su pretežno belo obojeni sа crveno-plаvo-žutom linijom i vojno-držаvnim simbolimа. Oznаčаvаnje je slično oznаčаvаnju u kopnenoj vojsci, uz dodаtаk dvа lаtiničnа slovа GN (Nаcionаlnа gаrdа).

POGLED U BUDUĆNOST

Nаkon dugogodišnje politike osloncа nа zаpаdnu tehniku, posle uvođenjа embаrgа nа isporuku vojne opreme od strаne SAD, Venecuelа je odlučilа dа preispitа dotаdаšnju politiku nаbаvke vojne opreme. Nаkon što je Rusijа pristаlа dа isporuči borbene аvione i helikoptere, Venecuelа se okrenulа Istoku dа bi opremilа svoju vojsku. Pored Rusije i Kinа se odlučilа dа isporuči deo vojne tehnike Venecueli. Do polovine 2010. godine Kinа je Venecueli isporučilа 18 od nаručenih 24 аvionа K-8V (posle je ugovor proširen zа još 12 аvionа). Nаkon što u Brаzilu nije uspelа dа nаbаvi аvione super tukаno zа zаmenu vremešnih аvionа OV-10, Venecuelа je u Rusiji nаručilа deset jurišnih helikopterа Mi-28NE kаo zаmenu zа аvione OV-10. Do sаd je proizveden jedаn Mi-28NE, а početаk i zаvršetаk isporuke očekuje se tokom 2011. godine.

Tokom 2011. godine očekuje se i isporukа 12 аvionа SU-30MkV zа 11. vаzduhoplovnu borbenu grupu. Trenutno se vode pregovori sа Rusimа i o nаbаvci dodаtnih 12 аvionа SU-30 MkV. Venecuelа je pokаzаlа interesovаnje i zа nаbаvku аvionа SU-35. U plаnu je i nаbаvkа trаnsportnih аvionа Iljušin Il-76.

Nаkon dugogodišnjeg embаrgа koje su SAD uvele Venecueli nа isporuku vаzduhoplvne opreme, аndski kondori polаko počinju dа šire svojа moćnа krilа, kаko bi se slobodno vinuli u plаvа nebeskа prostrаnstvа.

ZAKLJUČAK

Nа primeru Venecuele možemo videti mnogo togа što je, nа prvi pogled, teško uočljivo. Istorijа imа svoje zаkonitosti, а sаmo neki od njenih pаrаmetаrа su tаko vidljivi dа se sа sigurnošću mogu izvlаčiti zаključci o pojаvаmа čiji smo svedoci. Proces koji se zove globаlizаcijа (kаo i sve nа ovome svetu) nije jednostrаn i ne može se pripisаti sаmo jednoj sili ili grupаciji mа koliko to primаmljivo izgledаlo.

Južnа Amerikа je po mnogo čemu veomа interesаntаn indikаtor sаvremenih dogаđаjа. Tаj kontintet, koji svoj rаzvoj (štа god se pod tim podrаzumevаlo) duguje hispаno – lаtinskoj dominаciji (veru, jezik, običаje, morаlni kod, društveno i političko uređenje, vojnu orgаnizаciju), sve više i očiglednije postаje novi poligon borbe zа svetsku premoć.

Evropа je zаokružilа svoj proces selekcije uticаjа, Dаleki istok tаkođe; Severnа Amerikа je bаstion držаvne i ideološke dogme; Afrikа je nesigurno i nedefinisаno, а pre svegа siromаšno područje, nа kome su već vek i po podeljeni uticаji tаmаn toliko dа ih je teško (moždа i nemoguće), а u svаkom slučаju nepotrebno menjаti. Nekаdаšnji kolonizаtori su izаšli nа vrаtа а ušli kroz prozor, figurаtivno govoreći. Ostаje, dаkle, Južnа Amerikа. Onа ni iz blizа nije reklа svoju poslednju reč kаdа je ekonomski rаzvoj u pitаnju. Uz ekonomski rаzvoj neizbežno slede i političke, pа time i sve druge promene – držаvne i vojne. Tаj kontinet je svojom otvorenošću ideаlno mesto zа novo odmerаvаnje snаgа. Stogа mаlo kog znаlcа može dа iznenаdi primer Venecuele. Onа je uprаvo ideаlnа slikа trenutnih svetskih odnosа. Ko je, koliko zа vreme Jeljcinа ili rаspаdа SSSR, mogаo dа pretpostаvi dа će Rusijа tаko lаko i nаdmoćno ući nа tržište Južne Amerike?

Člаnаk koji je pred vаmа sаmo jednom svojom komponentom dovoljno slikovito govori o promeni odnosа snаgа. Trebа pogledаti registаr vаzduhoplovа Venecuele, uporediti dаtume nаbаvke i ondа će se istorijа, tаkoreći, nаpisаti sаmа. Ako to ilustrujemo i tipičnom demonstrаcijom sile, odnosno prestižа i moći, kаkvа je prelet nаjmodernijeg bombаrderа nа svetu (bez dopunjаvаnjа gorivom u vаzduhu) ondа možemo reći dа se nа mаpi svetа sаsvim sigurno nešto menjа… а te promene kreću iz Južne Amerike, kontinentа koji se već vekovimа smаtrа slepim crevom svetа i sinonimom zа udаljenost, kontinentа nа kome su čаk i nаjokoreliji nаcisti nаšli lаgodno utočište i koji nije ni osetio Drugi svetski rаt. Zаto će sаdа osetiti, i te kаko, Drugi svetski mir.

Zvuci nаjmodernijih ruskih i kineskih аvionа dovoljno su glаsni dа tаko nešto učine.

GALERIJA SLIKA RV VENECUELE

FOTO: RV i Ministarstvo odbrane Venecuele/ Arhiva Danko Borojević

Милан Ракић · Фебруар 12, 2019

2. deo: Ratno vazduhoplovstvo Perua

U nastavku Blog Vojno-politička osmatračnica donosi posle priče o vazduhoplovstvu Venecuele novu, o ratnim krilima naslednika Inka..

AUTORI: Danko Borojević i Dragi Ivić

Ratna krila sinova Inka

Kao centar nekada moćne imperije Inka, Republika Peru je smeštena u severozapadnom delu Južne Amerike na obalama Tihog okena. Prostire se na površini od 1285220 kilometara kvadratnih, i uglavnom je, geografski, negostoljubiva zemlja. Te je zbog negostoljubivosti avijacija od primarnog značaja, kako za odbranu tako i za ekonomski razvoj Perua. Zlatom i bakrom bogati Peru na severu graniči sa Ekvadorom i Kolumbijom, na istoku sa Brazilom i Bolivijom i na jugu sa Čileom. Peru ima 28,6 miliona stanovnika sa 70% udela gradskog stanovništva u populaciji. Najpoznatiji proizvod Perua je biljka koka, koja se koristi u ishrani.

Peru je najveći proizvođač koke u svetu. Oko 85% proizvodnje koke odlazi na ilegalnu trgovinu drogom, što je jedan od ozbiljnih problema današnjeg Perua. U suzbijanju ilegalne trgovine drogom, aktivno učestvuju i Vazduhoplovne snage Perua.

ISTORIJA VAZDUHOPLOVNIH SNAGA PERUA

Za početak razvoja vazduhoplovstva u Peruu može se uzeti 1910. godina, kada je formirana Liga nacionalne avijacije Perua. Prvi let iznad Perua obavljen je januara 1911. godine. Prvi let vojnim avionom Blerio XI, obavljen je 1915. godine, a već 1916. godine grupa oficira je poslata u Argentinu na obuku. Liga je te godine formirala i vazduhoplovnu školu, i nabavila jedan avion za obuku Caudron G-3, čime je letačka obuka u Peruu, realno bila moguća. Januara 1920. godine, formirana je mornarička avijacija. Zvanični naziv Škola vojne avijacije „Horhe Čavez“, vazduhoplovna škola dobija 27. novembra 1923. godine. Vazduhoplovna vojna akademija „Horhe Čavez“ i danas školuje pilote za avijaciju Perua.
Već, 20. maja 1929. godine odlučeno je da se mornaričke vazduhoplovne snage i vazduhoplovstvo kopnene vojske objedine u Korpus avijacije Perua. Tako su nastale Vazduhoplovne snage Perua.

Tokom rata između Perua i Kolumbije 1933. godine u regionu Amazona, mlado vazduhoplovstvo Perua je izvelo više borbenih akcija. U tim borbama Peru je koristio klipne avione američke proizvodnje Vojt O-2U korser i Kertis F-11C goshok.

Tokom 1941. godine avijacija Perua učestvuje u ratu sa Ekvadorom. U tom periodu Peru je raspolagao sa lovcima Kaproni CA-114, Nort Ameriken NA-50, jurišnim avionima Daglas DB- 8A-3P i bombarderima Kaproni CA-135 i CA-130. Tokom mandata predsednika Manuela A. Odria, Korpus 18. jula 1950. godine prerasta u samostalni vid, pod nazivom Vazduhoplovne snage Perua.

Savremeni razvoj Vazduhoplovnih snaga Perua započinje tokom pedesetih godina XX veka, kada su nabavljeni prvi mlazni avioni za obuku T-33. Avioni T-33 njih 16 ušlo je u sastav vazduhoplovstva 1955. godine. Iste godine u naoružanje avijacije Perua ušlo je i 18 mlaznih lovaca F-86F sejbr. Već sledeće godine nabavljeni su laki bombarderi kanbera njih 42 i 17 lovaca Hoker Sidli hanter F-52. Lovci Lokid F-80C šuting star njih 14 stižu već 1958. godine.

Tokom šezdesetih i sedamdesetih godina XX veka, udarnu snagu Vazduhoplovnih snaga Perua čine avioni sejbr, šuting star, hanter i kanbera. Već 1965. iz naoružanja se povlače avioni F-80C šuting star, dok se avioni F-86F sejbr i hanter F-52 povlače iz naoružanja 1977. godine. Laki bombarderi kanbera ostaju u naoružanju do 2003. godine. Krajem šezdesetih godina, tačnije 1968. godine iz Francuske stižu lovci-bombarderi miraž-5, tako da piloti Perua postaju prvi koji lete na ovim supersoničnim lovcima-bombarderima u Južnoj Americi. Peru je nabavio 28 jednoseda miraž-5P i četiri dvoseda miraž-5DP. Avioni miraž-5 povučeni su iz naoružanja tokom 2002. godine.

Nabavke naoružanja iz SSSR započinju nakon političkih promena, koje su inicirane dolaskom na vlast generala Huana Velaska, početkom sedamdesetih godina XX veka. Pod uticajem povoljnih kreditnih aranžmana, Peru kupuje veliku količinu naoružanja od Sovjetskog Saveza. Ubrzano naoružavanje Perua, sovjetskom tehnikom uznemiruje susedne zemlje Ekvador i Čile. Iako je umereniji general Francisko Morales Bermudez 1975. zamenio generala Velaska na čelu Republike Peru, nabavka naoružanja iz Sovjetskog Saveza je nastavljena.

Tako su iz SSSR 1974. godine nabavljeni teški helikopteri Mi-6, njih šest koji su se zadržali u naoružanju do 1991. godine. Tokom 1977. godine iz SSSR stižu jurišni avioni SU-22 i to 32 jednoseda SU-22A i četiri dvoseda SU-22U. Tokom 1980. godine iz Sovjetskog Saveza je stiglo još 16 jednosedih jurišnih aviona SU-22M i 3 dvoseda SU-22UM. Svi avioni SU-22 su povučeni iz naoružanja tokom 2006. godine.

Prvi moderni transportni avioni bili su Daglas C-47. Počev od 1947. pa do 1983. godine kroz transportnu avijaciju Perua prošlo je 28 aviona C-47. Devet transportnih aviona Daglas C-54 skajmaster je nabavljeno za potrebe transportne avijacije Perua 1963. godine. Danas više nisu u upotrebi. Iz Kanade je 1971., nabavljeno 16 aviona za laki transport DHC-5D bufalo, koji su se zadržali u naoružanju do 1987. godine. Prvi transportni avioni nabavljeni u Sovjetskom Savezu bili su Antonov An-26. Prvi primerci An-26 stigli su u Peru već 1977. godine. Ukupno je kroz transportnu avijaciju prošlo 16 aviona An-26. Već 1987. godine avioni su povučeni iz upotrebe, jer se nisu dobro pokazali u ekstremnim uslovima eksploatacije. Zamenjeni su znatno boljim An-32.

Prvi helikopteri koji su nabavljeni 1957. godine bila su dva helikoptera Hiler UH-12B. Već tokom šezdesetih godina iz Francuske je nabavljeno 18 helikoptera aluet-II/III. Tokom 1965. iz SAD stiže 27 helikoptera Bel-47G i 14 Bel UH-1H irokez. Tokom 1972. godine u SAD je nabavljeno 38 helikoptera Bel-212, a već 1974. pristižu i helikopteri Bel-206 džet rendžer.

Tokom 1977. godine iz Sovjetskog Saveza stižu prvi od ukupno naručenih 15 helikoptera Mi-8T. Te mašine su se odlično pokazale u dva navrata, tokom sukoba sa Ekvadorom 1981. i 1995. godine.

Odmah po okončanju rata za Foklande 1982. godine, Peru ustupa Argentini deset svojih aviona miraž-5 u znak podrške narodu Argentine. Tokom ekonomske krize, koja je vladala osamdesetih godina XX veka u zemljama Latinske Amerike i Peru je bio primoran da smanji brojno stanje svoje flote vazduhoplova, kao i da uštedi na obuci i borbenoj spremnosti svog vazduhoplovstva. To će se naročito negativno iskazati tokom rata sa Ekvadorom, koji je vođen 1995. godine. Tokom vladavine predsednika Alberta Fudžimorija, Peru je iz Belorusije nabavio avione MiG-29 i SU-25.

Danas za Vazduhoplovne snage Perua najveći izazov predstavlja ilegalna trgovina drogom. Glavni zadatak Vazduhoplovnih snaga je da podrže civilno društvo, potom da brane državu Peru i da učestvuju u podršci borbi protiv narko mafije i u borbi protiv terorizma. U zadacima podrške borbi protiv narko mafije, avijacija Perua uspešno sarađuje sa snagama SAD.

POGRANIČNI RAT EKVADORA I PERUA 1995.

Problemi Perua sa finansiranjem vazduhoplovstva doveli su do toga, da je planirana nabavka 26 lovaca miraž-2000P, svedena na nabavku svega 12 lovaca miraž-2000 (10 jednoseda i dva dvoseda). Nabavljeni avioni su imali jednu manu – nemogućnost borbe u vazduhu van vizuelnog dometa, jer su uz avione došle samo rakete za blisku borbu Matra mežik. Uštede na polju
vazduhoplovstva surovo će otrezniti političke lidere Perua tokom rata sa Ekvadorom, koji je vođen u periodu januar-februar 1995. godine.
Čarke na granici s Ekvadorom, između kopnenih snaga Perua i Ekvadora trajale su uz smanjeni intenzitet sve do 1995. godine. Iako je Peru iz Drugog pograničnog rata sa Ekvadorom vođenim 1981. godine izašao kao pobednik, čarke na nemirnoj granici između te dve zemlje nisu prekidane.
Otvoreni sukob između kopnenih snaga dve susedne zemlje izbio je 9. januara 1995. godine. Može se reći da je rat s Ekvadorom došao u lošem trenutku po vazduhoplovstvo Perua.

Tradicionalno jedno od najjačih vazduhoplovstava u Južnoj Americi, vazduhoplovstvo Perua je bilo nespremno za sukob, zbog ekonomske krize koja je pogodila Peru tokom osamdesetih godina XX veka i koja je svoj uticaj imala i tokom devedesetih godina XX veka. Početkom 1995. godine, s krizom koja se nadvila nad vazduhoplovstvom Perua, vazduhoplovstvo nije bilo spremno za rat koji je izbio. Naime, veći deo flote lovaca miraž-2000 koja je nabavljena tokom osamdesetih godina XX veka bila je prizemljena zbog nedostatka rezervnih delova. Samo su tri miraža-2000P bila spremna za borbu, što je bilo nedovoljno. Isti problem je mučio jedinice koje su bile naoružane avionima SU-22M, od kojih je svega sedam aviona bilo spremno za borbu. Takođe, su i jedinice naoružane avionima A-37B mučili slični problemi. Jednostavno vazduhoplovstvo Perua nije bilo spremno za rat, iako će se situacija poboljšati krajem januara 1995. godine.

ft during a joint exercise involving Air Force units from the United States and Peru.

Ekonomska kriza potresala je i Ekvador, ali je Ekvador konstantno držao većinu flote aviona miraž F-1JA, kfir C-2 i jaguar u ispravnom stanju. Sa skoro deset miraža F-1E, deset kfirova i četiri do šest jaguara u borbenoj ispravnosti, vazduhoplovstvo Ekvadora iako manje u ukupnom brojnom stanju, sa skoro 30 aviona u ispravnom stanju brojčano je bilo u prednosti nad vazduhoplovstvom Perua, koje je imalo nešto više od desetak aviona u ispravnom stanju. Tako da je vazduhoplovstvo Ekvadora bilo u kvalitativnoj prednosti nad vazduhoplovstvom Perua tokom rata 1995. godine, u odnosu na prethodni rat koji je vođen 1981. godine, kada je vazduhoplovstvo Perua bilo u prednosti.

Početkom 1995. godine počeo je rat koji je poznat kao Kondorov rat, jer je vođen u području koje je poznato pod imenom Kordiljera del Kondor. Navedeni rat je poznat i kao Kanepa rat.

Snage sukobljenih strana su se koncentrisale u dolini reke Kanepe i po njoj je ovaj rat i nazvan Kanepa rat.

Naime, već 9. januara 1995. godine, jedna patrola peruanske vojske je upala na teritoriju Ekvadora, došlo je do okršaja sa vojnicima Ekvadora te je ona razbijena. Dva dana posle, 11. januara još jedna patrola peruanskih vojnika upada na teritoriju Ekvadora. Već 21. i 22. januara počinje opšti napad snaga Perua na granicu Ekvadora u rejonu Kordiljera del Kondor i Kanepa
reke. U tim napadima Peruanci masovno koriste artiljeriju i helikoptere. Međutim, sve napade Ekvadorci odbijaju i tokom sledeća dva dana vode se žestoke borbe za prevoj Kondora.

Kad je sukob izbio vazduhoplovstvo Perua je angažovalo sve ispravne avione uključujući tu i naoružane avione EMB-312 tukano (AT-27 tukano). Zadatak tukana je bio noćni napad na položaje Ekvadoraca bombama. Tokom tih borbi najbolje su se pokazali helikopteri Mi-8T i Mi- 17, koji su stizali uvek na vreme tamo gde god je to bilo potrebno. Međutim, gubici Peruanaca su bili veoma teški. Naime, poučeni iskustvom iz prethodnog sukoba, Ekvadorci su u područje Kondora dopremili lakoprenosne raketne sisteme zemlja-vazduh bloupajp i igla-1E i njima gađali vazduhoplove Peruanaca. Malo je detalja poznato o gubicima Peruanaca, a zasigurno se zna da je jedan Mi-8T oboren raketom bloupajp 29. januara. Već 6. februara oboren je jedan laki bombarder kanbera B.Mk-68. Tokom napada na jednu bazu ekvadorske vojske 7. februara raketama igla-1E oboren je helikopter Mi-25. Nakon neuspeha pregovora 9. februara 1995. godine, izbijaju najteže borbe i avijacija Perua je veoma aktivna. Tog dana, avioni miraž-5P i SU-22 izvode 16 borbenih letova i napadaju pograničnu bazu ekvadorske vojske. Tokom noći avioni kanbera izvode noćne napade na položaje ekvadorske vojske u dolini reke Kanepe. Već ujutro 10. februara avioni A-37B i SU-22 izvode seriju napada na položaje Ekvadoraca. Tog jutra oborena su još dva helikoptera Mi-8 od strane lakoprenosnih raketnih sistema, koji su ispaljeni sa ekvadorskih položaja. U poslepodnevnim časovima dolazi do vazdušnih borbi između ekvadorskih lovaca miraž-F-1JA i peruanskih aviona A-37B i SU-22M. U tim duelima oborena su dva aviona SU-22M raketama mežik. Jedan od peruanskih pilota poginuo je tokom katapultiranja.

Odmah po završetku ove vazdušne bitke, iznad doline reke Kanepe došlo je do još jedne vazdušne borbe. Naime, radarske stanice ekvadorske vojske u rejonu doline Kanepe otkrili se grupu aviona A-37B peruanskih snaga. Avion vazduhoplovstva Ekvadora kfir C-2 evidencijski broj FAE-905, locirao je avione peruanskog vazduhoplovstva A-37B od kojih je oborio jednog
raketama šafrir-IV, dok je drugi uspeo pobeći. Posada oborenog A-37B uspela se katapultirati.

Već 13. februara, u rejonu reke Tatangosa oboren je još jedan helikopter Mi-8T. Uprkos teškim gubicima vazduhoplovstvo Perua nastavlja da izvodi svoje zadatke, dok helikopteri nastavljaju svoju podršku kopnenim snagama, raspoređivanjem dodatnih jedinica komandosa na strateški važnim pravcima. Na tim zadacima helikopteri Mi-8T su pokazali neke svoje mane, naime, bili su manje efikasni na većim visinama i surovim klimatskim uslovima i bilo je nekih problema sa njima.

Ekvadorci su tvrdili da su u noći 11. februara oborili još jedan peruanski avion, ovaj put reč je o bombarderu kanbera. Peruanci su 7. februara 1995. godine sa raketom igla-1E uspeli da pogode jedan ekvadorski kfir C-2, što su Ekvadorci i potvrdili. Tog dana ekvadorski avioni A- 37B uz pratnju lovaca miraž F-1JA i kfir C-2 izveli su napade na položaje peruanske protivvazdušne odbrane. Jedan od ekvadorskih A-37B bio je oboren raketom igla-1E. Avion je pao u peruanskom rejonu Kondor planine. Već 14. februara, još jedan ekvadorski avion A-37B je pogođen raketom lansiranom sa zemlje. Avion je uspeo da dođe do baze i kasnije je opravljen.

Na interveniciju OUN ovaj kratkotrajni sukob je prekinut 17. februara 1995. godine, a oktobr 1995. godine potpisan je mirovni sporazum, kojim je završeno neprijateljstvo između Ekvadora i Perua.

VAZDUHOPLOVNE SNAGE PERUA DANAS

Posle završetka kratkog sukoba sa Ekvadorom, vojni i politički rukovodioci su izvršili analizu stanja tokom sukoba, i doneli su odluku da nabave avione za borbu u vazduhu van vizuelnog dometa. Iz Belorusije se nabavljaju lovci MiG-29 i jurišni avioni SU-25. Pristupa se temeljnoj modernizaciji vazduhoplovstva, kako bi ono po tradiciji i dalje ostalo jedno od najmoćnijih u Latinskoj Americi.

Od pet vingova koliko je vazduhoplovstvo imalo do početka sukoba, jedan je rasformiran (4. vazduhoplovni ving) i povučen je veći broj vazduhoplova iz naoružanja.
Danas vazduhoplovstvo ima četiri vazduhoplovna vinga, a to su:

1. vazduhoplovni ving sa komandnim sedištem u bazi Piura koja se sastoji od tri vazduhoplovne grupe.

vazduhoplovna grupa bazira na aerodromu Čiklajo, a sačinjava je 612. lovačka eskadrila „Borbeni petlovi“ sa lovačkim avionima MiG-29S/SE/UB.
vazduhoplovna grupa koja bazira na aerodromu Piura, a sačinjava je 711. jurišna eskadrila „Škorpioni“ sa jurišnim avionima A-37B dragonflaj.
vazduhoplovna grupa bazira na aerodromu Talara, i sačinjava je 112. jurišna eskadrila „Tigrovi“ sa jurišnim avionima SU-25.

2. vazduhoplovni ving sa komandnim sedištem u bazi Lima sastoji se iz tri vazduhoplovne grupe.

vazduhoplovna grupa bazira na aerodromu Čiklajo, i sačinjavaju je:
eskadrila za obuku sa helikopterima Švajcer-300, 332. helikopterska eskadrila sa helikopterima Bel-212 i Bel-412 i 342. helikopterska eskadrila sa helikopterima Mi-17.
vazduhoplovna grupa bazira na aerodromu Lima i sačinjavaju je dve eskadrile.
transportna eskadrila sa avionima L-100-20 herkul i Boing 737-200.
transportna eskadrila sa avionima An-32B.
vazduhoplovna grupa bazira na aerodromu Pisko i sačinjavaju je dve eskadrile.
eskadrila za obuku sa avionima Zlin-242L i 512. eskadrila za obuku sa avionima EMB- 312 tukano (AT-27).
U sklopu 2. vazduhoplovnog vinga nalazi se i nacionalna služba za aerofotografisanje koja u svom sastavu ima avione Daso falkon-20, lir džet-36, turbo komander TC-690 i Metrolajner C- 26B.

3. vazduhoplovni ving sa komandnim setištem u bazi Vitor (Arekipa) sačinjavaju dve vazduhoplovne grupe.

vazduhoplovna grupa bazira na aerodromu Vitor i sačinjava je 211. jurišna helikopterska eskadrila sa helikopterima Mi-25.
vazduhoplovna grupa bazira na aerodromu La Hoia (Arekipa) i sastoji se iz dve eskadrile.
eskadrila za naprednu obuku sa avionima MB-339AP i 412. lovačka eskadrila „Jastrebovi“ sa avionima miraž-2000P/DP.

5. vazduhoplovni ving sa komandnim sedištem u bazi Ika i sačinjava ga samo jedna vazduhoplovna grupa.

vazduhoplovna grupa bazira na aerodromu Ika i sačinjava je 421. avijacijska eskadrila sa avionima opšte namene PC-6 i DHC-6.
Od tri vazduhoplovne komponente u vojsci Perua, samo je vazduhoplovstvo Perua odlučilo da primi u službu žene dobrovoljce. Još 1986. godine u službi se nalazilo oko 2100 žena. Osnovni kurs za žene je isti kao i za muškarce. Žene uglavnom služe u administraciji, sanitetu, meteorološkoj službi i transportnoj službi. Određeni broj žena su i piloti.
Zadatak Vazduhoplovnih snaga Perua je da brani narod i njegove interese kroz upotrebu vojne sile. Dodatne misije su pomoć u očuvanju unutrašnje bezbednosti, pomoć pri raznim katastrofama i mirovne misije.

BORBENI AVIONI

Osnov borbene avijacije Vazduhoplovnih snaga Perua danas čine lovci miraž-2000, MiG-29 i jurišni avioni A-37B i SU-25. Dragulji lovačke avijacije donedavno bili su lovci miraž-2000P/DP. Prvi primerci lovaca miraž-2000 u sastav vazduhoplovstva ulaze tokom 1986. godine. Planirana nabavka 26 lovaca miraž-2000P/DP nije realizovana zbog nedostatka finansija. Nabavljeno je svega deset jednoseda miraž-2000P i dva dvoseda miraž-2000DP. Ovim lovcima je popunjena 412. lovačka eskadrila, 4. vazduhoplovne grupe, 3. vazduhoplovnog vinga koja bazira na aerodromu La Hoia. Eskadrila nosi naziv „Jastrebovi“. Lovci miraž-2000P naoružani su raketama vazduh-vazduh Matra mežik R-550 i Matra super-530. Pored navedenih raketa vazduh-vazduh, avioni su naoružani i raznim vođenim raketama vazduh-zemlja, nevođenim raketnim zrnima i raznim vođenim i nevođenim avio-bombama. Tokom sajma avijacije na aerodromu Le Burže u Parizu, 16. juna 2009. godine ministar odbrane Perua Hose Antonio Belina je sa predstavnicima Ministarstva odbrane Francuske potpisao ugovor o modernizaciji flote peruanskih miraža-2000P/DP. Cena potpisanog ugovora iznosi 140 miliona američkih dolara, i obuhvata modernizaciju avionike integraciju novih raketa vazduh-vazduh i produženje resursa aviona.
Drugi savremeni lovac u naoružanju Perua je lovac MiG-29. Kako je krhki mir uspostavljen prekidom sukoba sa Ekvadorom bio još pod znakom pitanja, Peru odlučuje da nabavi savremene

Ruske lovce MiG-29. Rusi Peruu nude MiG-29SE po pojedinačnoj ceni od 24 miliona dolara. Međutim, to je bilo skupo za Peru. Peru je mogao da plati pojedinačno po avionu do 14 miliona dolara. Kako je ponuda Belorusije bila dosta povoljnija, Peru odlučuje da nabavi lovce MiG- 29S/UB iz Belorusije. Odlučeno je da se iz Belorusije po ceni od 385 miliona dolara nabavi 16 jednoseda MiG-29S i dva dvoseda MiG-29UB, koji su proizvedeni u periodu 1987/89. godina i bili su višak u vazduhoplovstvu Belorusije. Isporuka prva četiri lovca MiG-29S/UB iz Belorusije završava novembra 1996. godine. Međutim, tada isporuke bivaju prekinute zbog pritiska Rusije. Nakon što je Peru prihvatio da kupi u Rusiji tri novoproizvedena izvozna lovca MiG-29SE po ceni od 117 miliona dolara i da prihvati tehničku podršku Rusije, isporuka je završena 1998. godine. Uz avione pristigle su i rakete vazduh-vazduh R-27, R-60 i R-73, kao i više tipova raznog raketnog i bombarderskog naoružanja, za dejstvo po ciljevima na zemlji. Uz avione MiG-29SE isporučene su i rakete vazduh-vazduh R-77.
Lovci MiG-29S/SE/UB baziraju na aerodromu Čiklajo i popunjavaju 612. lovačku eskadrilu, vazduhoplovne grupe, 1. vazduhoplovnog vinga. Eskadrila nosi naziv „Borbeni petlovi“.

Prvobitno je vazduhoplovstvo Perua raspolagalo sa 21 lovcem MiG-29S/SE/UB, međutim, jedan lovac MiG-29S imao je udes 2001. godine, dok je jedan otpisan zbog neispravnosti. Danas Peru raspolaže sa 14 lovaca jednoseda MiG-29S, tri lovca jednoseda MiG-29SE i dva dvoseda MiG- 29UB. Avioni se modernizaju na standard SMP (to je SMT standard, samo što slovo P označava Peru). Do sad je na standard MiG-29SMP prevedeno osam lovaca, a do kraja 2010. svi avioni će biti modernizovani na SMP standard. Ugovor o modernizaciji peruanskih „dvadesetdevetki“ potpisan je sa ruskom kompanijom MAPO, 12. avgusta 2008. godine. Ceremonija potpisavanja je obavljena u bazi Čiklajo. Ukupna cena modernizacije iznosila je 106 miliona dolara. Ugovor o modernizaciji lovaca MiG-29, ušao je kao deo ukupnog programa modernizacije vojske Perua do 2011. godine, i vredan je 654 miliona dolara.

Modernizacija „dvadesetdevetki“ obuhvata ugradnju novog radara žuk-ME, produženje resursa aviona i instalaciju najnovijih raketa i bombi kako onih vođenih tako i nevođenih.

Sredinom sedamdesetih godina XX veka programom modernizacije vazduhoplovstva, planirano je povlačenje aviona sejbr i hanter iz naoružanja. Tokom 1975. godine iz SAD je isporučena prva serija od 36 jurišnih aviona A-37B dragonflaj. Nabavka aviona dragonflaj je finasiran iz programa MAP, koji je potpisan 1974. godine između SAD i Perua. Prvobitno avion su imali ulogu protivgerilskih aviona. Do kraja 1995. godine ostalo je svega 20 aviona A-37B u upotrebi. Početkom 2010. godine u upotrebi je bilo svega 12 aviona dragonflaj.

Tokom ceremonije prijema donacije aviona A-37B koja se dogodila 4. februara 2010. godine, u bazi Las Palmas u okrugu Surko, ministar odbrane Perua Rafael Rej je primio od zamenika ministra odbrane Republike Koreje Kim Vo Jonga donaciju, od osam aviona A-37B, četiri motora i veću količinu rezervnih delova u vrednosti od 66 milona dolara. Tokom prigodnog govora zamenik ministra odbrane Kim Vo Jong je izjavio, da Republika Koreja podržava Peru u borbi protiv narko mafije i da je donacija aviona Peruu, podrška Republike Koreje borbi protiv krijumčarenja droge u zoni sliva reke Amazon.

Danas Peru raspolaže sa 20 aviona A-37B dragonflaj, od kojih je osam aviona donacija Republike Koreje. Avioni se upotrebljavaju u borbi protiv narko mafijom. Veliki uspeh u borbi protiv narko mafije postižu avioni SU-25, koji su takođe nabavljeni iz Belorusije. Ovi „šturmovici“ u Peruu su poznati kao „ubice kokaina“. Prve primerke aviona SU- 25K/UBK Peru je iz Belorusije preuzeo 1998. godine. Prvenstveno avioni nisu kupljeni za ulogu
koju danas imaju, već kao zamena za avione SU-22M koji se nisu dobro pokazali tokom rata sa Ekvadorom. Avioni koji su nabavljeni su naprednije verzije u odnosu na izvozne verzije koje su
nuđene drugim zemljama. Budući da su prethodno službovali u sovjetskom vazduhoplovstvu, opremljeni su boljom opremom u odnosu na eksportne verzije SU-25. Ukupno je nabavljeno 18 aviona, od toga deset jednoseda SU 25K i osam dvoseda SU- 25UBK. U borbama sa narko mafijom avioni SU-25 pored ostalog naoružanja koriste i rakete vazduh-vazduh R-60Mk. Više manjih aviona mafije uništeno je dejstvom ovih aviona. Kao i n prethodnim avionima i na jurišnim avionima SU-25K/UBK izvršena je modernizacija.

AVIONI ZA OBUKU

Školovanje budućih pilota izvodi se na Vazduhoplovnoj vojnoj akademiji „Horhe Čavez“. Obuka u letenju se izvodi od strane 51. vazduhoplovne grupe. Početna obuka se izvodi na avionima Zlin-242L. Ukupno 17aviona Zlin-242L se koristi za početnu ili bazičnu obuku. Nakon toga studenti prelaze na avion EMB-312 tukano (T-27 i AT-27), koji služi za prelaznu obuku.
Ukupno je nabavljeno 24 aviona tukano u verziji T-27 i AT-27. Za naprednu obuku služi 14 aviona MB-339AP iz 411. eskadrile za naprednu obuku. Prvobitni plan nabavke od čak 66 aviona za obuku MB-339AP, redukovan je na svega 16 aviona zbog finansijske krize. Avioni su isporučeni 1981. godine, a tokom 1985. godine u raznim udesima izgubljena su dva aviona.

TRANSPORTNI AVIONI

Zadatak vazdušnog transporta u vazduhoplovstvu Perua obavlja 8. vazduhoplovna grupa, koju sačinjavaju dve transportne eskadrile. Osnovu transportne avijacije čine avioni An-32 koji su nabavljeni 1987. godine, kao zamena za neuspele An-26. Avioni su se odlično pokazali u ekstremnim uslovima. Transportna avijacija koristi pet aviona Boing 737-200, četiri herkula L- 100-20, pet Antonova An-32B, pet kineskih Y-12, pet DHC-6 tvin oter, devet PC-6 turbo porter i pet raznih drugih transportnih aviona. Transportna avijacija namenjena je pre svega podršci civilnom društvu u transportu raznog materijala u ekstremnim uslovima.

HELIKOPTERI

Prvi helikopteri za potrebe vazduhoplovstva nabavljeni su još daleke 1957. godine. Nakon toga, tokom šezdesetih i sedamdesetih godina XX veka nabavljeni su helikopteri aluet i irokez.

Najozbiljniji napredak helikopterske jedinice doživele su ulaskom u naoružanje vazduhoplovstva, 15 helikoptera Mi-8T i šest helikoptera Mi-6. Već 1983. godine iz Sovjetskog Saveza je nabavljeno 19 jurišnih helikoptera Mi-25. Tokom rata sa Ekvadorom 1995. godine, radni konj helikopterskih jedinica bio je helikopter Mi-8T. Danas je vazduhoplovstvo opremljeno sa 25 helikoptera Mi-17, 14 helikoptera Mi-25D i dva helikoptera za obuku Mi-25DU, šest helikoptera Bel-212, jednim Bel-412, sedam helikoptera BO-105 i sa šest helikoptera za obuku Švajcer-300.

MORNARIČKA AVIJACIJA

Iako je mornarička avijacija formirana još daleke 1920. godine, zbog odluke da se spoji sa komponentom avijacije kopnene vojske i formira Korpus avijacije Perua, mornarička avijacija sve do 1950. godine nije postojala kao autonomni deo avijacije Perua. Naime, tad je odlučeno da se kao druga po redu komponenta avijacije Perua, pored Vazduhoplovnih snaga formira i mornarička avijacija. Sedište mornaričke avijacije je u okrugu Ankon 32 kilometra severno od glavnog grada Lima. Glavna operativna baza je Lima-Čiklajo. Ubrzani razvoj mornarička avijacija započinje 3. jula 1963. godine. Obuka pilota mornaričke avijacije se izvodi u bazi San Huan de Markona, dok baza Pukalpa nema stalnu vazduhoplovnu jedinicu. Kao i u mnogim mornaričkim avijacijama širom sveta i u mornaričkoj avijaciji Perua, osnovu čine helikopteri.

Mornarička avijacija je organizovana u 1. vazduhoplovnu grupu koju sačinjavaju četiri eskadrile. U bazi San Huan de Markona baziraju eskadrila za obuku sa pet aviona Bič T-34C-1 turbo monter i pet helikoptera Enstrom F-28F, eskadrila za izviđanje i pomorsku kontrolu raspolaže sa dva aviona Foker 60 MPA, četiri aviona Bičkraft 200T super king er i sa tri aviona Foker F-27 frendšip i eskadrila za transport koja raspolaže sa dva aviona Bičkraft super king er i Cesna 206, sa dva aviona Antonov AN-32 i dva helikoptera Mi-8T.

Napadačka eskadrila bazira u bazi Lima-Čiklajo i raspolaže sa tri helikoptera Bel-206B, pet helikoptera AB-212ASW i tri helikoptera ASH-3D si king. Mornarički borbeni helikopteri naoružani su pored ostalog i raketama AM-39 egzose.

AVIJACIJA KOPNENE VOJSKE

Treća i najmlađa komponenta avijacije Perua je avijacija kopnene vojske. Avijacija kopnene vojske formirana je odlukom iz 1971. godine kada je odlučeno da se uz pomoć kredita iz inostranstva nabavi pet helikoptera Helio super kurir i osam helikoptera Bel-47G.

Naročito je ova komponenta avijacije razvijena tokom sedamdesetih godina XX veka, kada je u Sovjetskom Savezu nabavljeno više aviona i helikoptera, koji su bili embrion buduće avijacijske brigade. Na vojnom delu internacionalnog aerodroma „Horhe Čavez“ bazira vazduhoplovna komponenta avijacije kopnene vojske. Avijacija kopnene vojske Perua organizovana je u dva bataljona avijacije. Prvi je 811. bataljon avijacije opremljen sa dva aviona Antonov An-28, dva aviona Antonov An-32, pet aviona Iljušin Il-103, dva aviona Pajper PA-31 navaho, dva Cesna T- 303 krusejder i po jednim Bičkraft er king, Cesna 208 i Pajper PA-34. Drugi bataljon je helikopterski 812. bataljon avijacije koji je naoružan sa 26 helikoptera Mi-8T, 14 helikoptera Mi- 17, 14 helikoptera Mi-25 (Mi-24V), tri helikoptera Mi-26, dva helikoptera Mi-35P, dva helikoptera Bel-412, pet helikoptera A-109K2, pet helikoptera SA-316/319 aluet-III, sedam helikoptera Enstrom F-28F, dva helikoptera Bel-47G i jednim Sa-315 lama.

Helikopteri Mi-26 se upotrebljavaju u mirovnim misijama u svetu. Jedan je angažovan tokom mirovne misije u Timoru. Osnov avijacije čine Ruski helikopteri Mi-8T, Mi-17 i Mi-25 (Mi-24V) koji su se odlično pokazali u borbama tokom rata sa Ekvadorom 1995. godine i danas kada se upotrebljavaju u borbama protiv narko mafije.

POGLED U BUDUĆNOST

Posle izvučenih zaključaka i podvučene crte nakon rata 1995. godine, vojni a pre svega politički vrh Perua odlučio je da ne zapostavlja ni jednu od tri komponente avijacije Perua (Vazduhoplovne snage, mornaričku avijaciju i avijaciju kopnene vojske). I pored nedostatka finansijskih sredstava, Peru je uspeo da uspostavi komplet remont vazduhoplova i da izvrši modernizaciju određenog broja ključnih vazduhoplova. Decembra 2009. godine sa Brazilom je potpisan ugovor o isporuci aviona super tukano. Do danas je isporučeno četiri aviona EMB-314 super tukano. Uz podršku Rusije izvršena je modernizacija aviona MiG-29 i SU-25, a sa Francuzima je potpisan ugovor o modernizaciji lovaca miraž-2000. U nabavku novih helikoptera iz Rusije Peru je uložio 250 miliona dolara. Zadatak vazduhoplovstva u budećem periodu biće pre svega borba protiv narko mafije, u kojoj je vazduhoplovstvo pokazalo zavidne rezultate. Zbog tih činjenica peruanska avijacija usko sarađuje sa SAD u borbi sa narko dilerima. U odnosu na veličinu teritorije Perua, brojno stanje vazduhoplovstva je nedovoljno, ipak ni vazduhoplovstva susednih zemalja nisu brojno veća od vazduhoplovstva Perua. Uz sve teškoće koje je snašlo vazduhoplovstvo Perua, ono je i dalje jedno od vodećih vazduhoplovstava u Latinskoj Americi, a sa borbenim avionima koji imaju mogućnost borbe van vizuelnog dometa i opasan rival.

ZAKLjUČAK

Dugo su zemlje Južne Amerike mnogim vojnim hobistima, ali čak i znalcima, bile tera incognita. Osim nekih površnih znanja (da su gotovo sve zemlje tog kontineta nastale pod direktnom dominacijom Španije, Portugalije a delimično i Engleske i Francuske, da bi se uticaj SAD razvio tek u prošlom veku), o tim zemljama nismo znali mnogo. Razlog je jednostavan – ogromna daljina i potpuno drugi sociološko-kulturološki, religozni i istorijski milje činili su taj deo sveta nama neinteresantnim. Čak je i Drugi sv. rat prošao mimo tog kontineta, pa se zato moglo dogoditi da nek nacistički zločinci nađu tamo trajno i relativno sigurno utočište. Međutim, na prelazu trećeg milenijuma situacija se značajno menja i Južna Amerika, kao još uvek relativno čist deo Zemljine kugle, sa svojim samo delimično eksploatisanim bogatsvima postaje predmet globalizacije. „Pluća Zemlje“ sa beskrajnim šumama Amazonije i ogromno vodeno bogatstvo, pored neistraženih drugih resursa, definitivno ovaj kontinet dovode na sam vrh liste poželjnih žrtava Novog svetskog poretka. Savemeni lešinari, multinacionalne korporacije iza kojih stoje njihove države, nepogrešivim lovačkim instinktom osetile su pa i predvidele gde će se, ubuduće, nalaziti glavna pozornica mnogih svetskih zbivanja. Peru je jedna od najvećih država na svetu i to bi takođe za mnoge laike bilo prilično iznenađenje. Ona je 19. po veličini državne teritorije, a 39. po broju stanovnika. Reč je, dakle, o prilično velikoj državi, nesumnjivih prirodnih bogatstava i značajnih resursa, od kojih je možda i najveći (ako ne računamo rudna bogatstva i koku, kao nacionalni proizvod) velika dužina obale.

Sa peruanskih obala krenula je kontikijevskim stazama civilizacija do Okeanije. Jedna takva država, koristeći nezaboravno znanje i kolektivno pamćenje Inka, spremna je da zaštiti svoja bogatstva i vrednosti. Paradoksalno je to da je SSSR, u doba najveće svoje moći kao jedino
uporište u Južnoj Americi imao Kubu. Danas, Rusija ima sigurne i dugotrajne poslovne partnere više nego njeni prethodnici. Pokazalo se da robusirana tehnologija, tradicionalni zaštitni znak ruskih proizvoda, kombinovan sa sofisticiranim oružjima, predstavlja idealnu platformu za odbrambene sisteme Južne Amerike. Surova ratna zbilja u kojoj su te zemlje manje – više bez prekida (nerešeni međudržavni odnosi, nasleđe kolonijalnih nadmetanja, a umnogome i bespoštedni rat s vrhunskim kriminalom) učinila je da se vojna i državna rukovodstva htela- ne htela, opredeljuju za oružje, oruđe i sisteme koji se dokazuju u borbi, a ne na papiru… a tu ruski proizvodi prednjače. Imajući u vidu sve ovo izneseno, može se sa sigurnošću pretpostaviti da će ratno vazduhoplovstvo, kao vitalni vid oružanih snaga, sve više dobijati na značaju ne samo u Peruu već i u celoj Južnoj Americi.

FOTO: Ministarstvo odbrane Perua i RV Perua

????????????????????????????????????????????????????????????????????????????????????????????????????????????????????????????????????????????????????????????????????
???????????
Peruvian ground crew members stand by on the flight line near A-37B Dragonfly aircraft during a joint exercise involving Air Force units from the United States and Peru.
????????????????????????????????????
M3391M-1012
A Peruvian Navy ASH-3D Sea King helicopter is about to touch down on the fantail of the Peruvian Carvajal (Lupo) Class (FFGHM) Frigate Buque Armada Peruana (Ship of the Peruvian Armada) BAP MARIATEGUI (FM 54) during Exercise UNITAS XLII.

Милан Ракић · Фебруар 14, 2019

3. deo: Vazduhoplovne snage Ekvadora

AUTORI: Danko Borojević, Dragi Ivić

ORLOVI ANDA

Ekvador je jedna od manjih država Južne Amerike, sa populacijom od 13,7 miliona stanovnika i površinom od 460000 kilometara kvadratnih. Ekvador kako i samo ime asocira, prostire se imaginarnom linijom ekvatora. Graniči se na jugu i istoku Peruom i na severu Kolumbijom. Ekvador ima obalu dugu 2250 km koja na zapadu izlazi na Tihi okean. Bogata vegetacija se na granici sa Peruom pretvara u pustinju. Glavni proizvod je nafta, koje u Ekvadoru ima dovoljno. Ekvadoru pripada i ostrvo Galapagos, koje je od obale udaljeno 1000 km.

ISTORIJA VAZDUHOPLOVNIH SNAGA EKVADORA

Vazduhoplovne snage Ekvadora formirane su 27. oktobra 1920. godine. Međutim, kao i u većini južnoameričkih država, i u Ekvadoru letenje je počelo i pre zvaničnog formiranja avijacije. Istorija ekvadorskih vazduhoplovnih snaga, usko je vezana sa mnogim ratnim sukobima sa susednim Peruom. Kao direktna posledica u odnosima između Perua i Ekvadora 1910. godine, odlučeno je da se pristupi razvoju avijacije u Ekvadoru. Prvi avion koji je stigao u Ekvador bio je avion tipa farman. Ozbiljne aktivnosti na razvoju avijacije u Ekvadoru, nisu počele pre četrdesetih godinaXX veka. Tada je jedna komisija iz Ekvadora otišla u SAD, i za potrebe vazduhoplovne škole u Salinasu nabavila određen broj aviona. U martu 1942. godine iz SAD su pristigla tri avion Rajan PT-22 regrut, šest aviona Kertis-Rajt CV-22 falkon, šest Ferčajld PT-19A kornel i tri Nort Ameriken AT-6A harvard, koji su znatno povećali kapacitete Vazduhoplovne akademije u Salinasu.

Po završetku Drugog svetskog rata iz zaliha RV SAD, Vazduhoplovne snage Ekvadora 19. jula 1947. godine primaju 12 lovaca F-47D tanderbolt. Tad je formirana prva lovačka eskadrila Vazduhoplovnih snaga Ekvadora.
Već u decembru 1954. godine, u Ekvador pristižu prvi mlazni avioni Gloster meteor FR-9, da bi im se potom, 29. juna 1955. godine pridružili laki bombarderi kanbera BMk-6, a kasnije i lovački avioni F-80 šuting star i mlazni dvosedi za obuku T-33.

U januaru 1958. godine u vazduhoplovnu bazu Taura stižu prvi primerci lovaca Lokid F-80C šuting star. Te godine u naoružanju Ekvadora nalazilo se 12 lovaca Gloster meteor FR-9, šest lakih bombardera kanbera BMk-6, 18 lovaca Lokid F-80C šuting star i četiri mlazna dvoseda za obuku T-33.

Tokom sedamdesetih godina XX veka, za avijaciju Ekvadora je period savremenog razvoja.
U oktobru 1972. godine, u vazduhoplovne jedinice pristigli su prvi primerci lakih jurišnih aviona strajkmaster Mk-89. Tokom 1975. godine, u vazduhoplovnu bazu Taura stiglo je 12 jurišnih aviona Cesna A-37B dragonflaj. Već, 14. januara 1977. godine u jedinice su stigli prvi primerci nadzvučnog lovca-bombardera jaguar. Vazduhoplovna baza Eloi Alfaro u Manti, je svečano otvorena 24. oktobra 1978. godine. Vazduhoplovna baza Taura je 26. juna 1979. godine, primila prve primerke novih lovaca miraž F1.

Godinu dana po završetka sukoba sa Peruom, 26. aprila 1982. godine iz Izraela je preuzeto 15 lovačko-bombarderskih aviona IAI kfir C-2 i tri dvoseda kfir TC-2.

Prvi helikopteri u naoružanje vazduhoplovstva, uvedeni su relativno kasno. Prvi helikopteri bili su francuske proizvodnje SA-316B aluet-3, i uvedeni su u naoružanje 1972. godine. Potom u jedinice pristižu helikopteri SA-330F puma, Bel-47G sijuks, SA-315 lama i Bel-212.

VAZDUHOPLOVSTVO EKVADORA U RATU

Zbog nerešenih graničnih problema sa Peruom, avijacija Ekvadora se sukobila sa avijacijom Perua u tri navrata. Prvi sukob se odigrao 1941. godine, i tom prilikom avijacija Perua je bila uspešnija. Bez sumnje, ovaj sukob se odigrao u najgorem periodu po vazduhoplovstvo Ekvadora. Superiorno vazduhoplovstvo Perua je odnelo pobedu, dok se vazduhoplovstvo Ekvadora zbog nedostatka rezervnih delova moglo samo zadovoljiti izviđačkim misijama.

Drugi sukob koji se odigrao četrdeset godina kasnije, u provinciji Pakuiša januara i februara 1981. godine bio je znatno ozbiljnija provera spremnosti vazduhoplovstva Ekvadora. Sukob se odigrao u oblasti Kordiljera del Kondor, od 22. januara do 5. februara 1981. godine. Peru je ponovo koristio svoje avione za napad na pozicije ekvadorske vojske, ali ovaj put u obzir je
trebalo uzeti i sposobnost ekvadorskog vazduhoplovstva. Naime, u lovačkim i zadacima podrške kopnenim snagama, avijacija Ekvadora je koristila nove avione jaguar Mk-1 i miraž F-1, koji su bili naoružani raketama vazduh-vazduh Matra R-550 mežik. Takođe, su sa raketama vazduh- vazduh bili naoružani i laki bombarderi kanbera BMk-6. Podršku trupama na zemlji pružali su jurišni avioni A-37B dragonflaj i strajkmaster Mk-89 i avioni T-33. Vazduhoplovstvo Ekvadora je u tom sukobu obavilo na stotine letova, kako borbenih, tako i letova u transportnim misijama. Međutim, i ovaj sukob je završen u korist vazduhoplovstva Perua.

Period krajem osamdesetih i tokom devedesetih godina XX veka, je period ekonomske krize koja je zahvatila gotovo sve države Južne Amerike. I pored teške ekonomske situacije, politička struktura u Ekvadoru znala je da će ponovo doći do sukoba sa Peruom. Tako je odlučeno da se u vazduhoplovstvo ulaže, i da se konstantno održava između 20 i 30 vazduhoplova u borbenoj spremnosti. Ta politička dalekovidost bila je presudna u sukobu 1995. godine. Zbog ekonomske krize, vazduhoplovstvo Perua mučilo je muku zbog nedostatka delova, i novi sukob sa Ekvadorom dočekalo je nespremno. Ekonomska kriza potresala je i Ekvador, ali je Ekvador konstantno držao većinu flote aviona miraž F-1JA, kfir C-2 i jaguar u ispravnom stanju. Sa skoro deset miraža F-1, deset kfirova i četiri do šest jaguara u borbenoj ispravnosti, vazduhoplovstvo Ekvadora iako manje u ukupnom brojnom stanju, sa skoro 30 aviona u ispravnom stanju brojčano je bilo u prednosti nad vazduhoplovstvom Perua, koje je imalo nešto više od desetak aviona u ispravnom stanju. Tako da je vazduhoplovstvo Ekvadora bilo u kvalitativnoj prednosti nad vazduhoplovstvom Perua tokom rata 1995 . godine, u odnosu na prethodni rat koji je vođen 1981. godine, kada je vazduhoplovstvo Perua bilo u prednosti. Početkom 1995. godine počeo je rat koji je poznat kao Kondorov rat, jer je vođen u području koje je poznato pod imenom Kordiljera del Kondor. Navedeni rat je poznat i kao Kanepa rat. Snage sukobljenih strana su se koncentrisale u dolini reke Kanepe i po njoj je ovaj rat i nazvan Kanepa rat. Vazduhoplovne snage Ekvadora u ovom sukobu su bile znatno uspešnije, i sukob su rešile u svoju korist. Lovački avion Ekvadora izvojevali su i nekoliko vazdušnih pobeda u Kanepa ratu.

sl.005-2.jpg?w=736 — An Ecuadorian air force Kfir aircraft drops napalm on a target range during the joint US and Ecuadorian Exercise BLUE HORIZON.

VAZDUHOPLOVNE SNAGE EKVADORA DANAS

Po završetku poslednjeg u nizu sukoba sa Peruom, i potpisivanjem mirovnog sporazuma oktobra 1998. godine, vazduhoplovstvo Ekvadora se okrenulo mirnodopskom razvoju svojih snaga.

Danas je vazduhoplovstvo Ekvadora organizovano u tri borbena vinga, transportni ving i Vazduhoplovnu vojnu akademiju.
U Taura vazdušnoj bazi stacioniran je 21. borbeni ving koji sačinjavaju 2112. borbena eskadrila sa avionima miraž F-1JA/JE i miraž-50 i 2113. borbena eskadrila naoružana sa avionima kfir CE/TC.

Vazdušna baza Simon Bolivar je matična baza 22. borbenog vinga koji sačinjavaju 2211. borbena eskadrila sa helikopterima HAL druv, aluet-3 i avionima Pajper PA-34 i Cesna 206 1. borbena eskadrila sa helikopterima TH-57.
Jurišna avijacija bazira u vazdušnoj bazi Manta, koja je matična baza 23. borbenog vinga koji sačinjavaju 2311. borbena eskadrila sa avionima A-37B dragonflaj i 2313. borbena eskadrila sa avionima Bak-167 strajkmaster Mk-89.
Transportna avijacija bazira u vazdušnoj bazi Marisal Sukre, koja je matična baza 11. transportnog vinga. Ving sačinjavaju 1111. transportna eskadrila sa avionima C-130B/H, 1112. transprtna eskadrila sa avionima Hoker Sidli HS-748, 1113. transportna eskadrila sa avionima DHC-6 tvin oter i 1114. transportna eskadrila sa avionima sejbrlajner.

Vazduhoplovna vojna Akademija Kosme Renela nalazi se u vazdušnoj bazi Salinas i za obuku kadeta koristi avione Cesna A-150L aerobat i T-34 mentor.

BORBENI AVIONI

Ekvador je iz Izraela nabavio 18 aviona kfir C-2/TC-2, od tog broja pet je izgubljeno u raznim udesima. Do sad je osam aviona kfir modernizovano u verziju kfir C-10, ili kako se u Ekvadoru označavaju kao kfir CE. Integrisan je nišanski sistem na kacigi pilota, a ova verzija je naoružana sa infracrvenim vođenim raketama vazduh-vazduh piton-3 i piton-4. Planirano je da se svi kfirovi prevedu na standard C-10.

Početkom decembra 2009. godine, Ekvador je sa kompanijom Denel iz Južnoafričke Republike potpisao ugovor o isporuci 12 aviona čita-C. Svi avioni čita-C, namenjeni Ekvadoru su po ugovoru modernizacijom podignuti na nivo aviona kfir C-10. Modernizacija je obuhvatala radar i novu avioniku. Finalizacija isporuke započeta je decembra 2010. godine Prvi primerci su isporučeni tokom 2011. godine.
U znak dobrih odnosa sa Ekvadorom, Venecuela je ponudila Ekvadoru šest dobro očuvanih aviona miraž-50. Šest aviona miraž-50 poklonjeno je Ekvadoru 28. septembra 2009. godine.
Tom prilikom ekvadorski predsednik Rafael Korea je najavio, da će Vazduhoplovne snage Ekvadora iz Venecuele primiti 28. septembra 2009. godine šest aviona miraž-50 koji su u dobrom stanju. Planirano je da u upotrebi ostanu do 2012/13. godine.

Tokom 1978. godine iz Francuske je nabavljeno 18 aviona miraž F-1JA/JE. Avioni su pored raketa Matra R-550 mežik, naoružani i raketama piton. U planu je njihova zamena avionima čita- C.

Iz Velike Britanije 1977. godine nabavljeno je 12 aviona jaguar, koji su povučeni iz naoružanja 2002. godine zbog isteka resursa, i sada u magacinima čekaju kupca.
Jurišnu avijaciju očekuje zamena zastarelih aviona A-37B dragonflaj kojih ima 20, dok su avioni Bak-167 strajkmaster prizemljeni i čekaju zamenu. Odlučeno je da se dragonflaji i strajkmasteri zamene brazilskim avionima super tukano. Do sad su preuzeta dva od ukupno planiranih 18 aviona EMB-314 super tukano.

TRANSPORTNI AVIONI, HELIKOPTERII AVIONI ZA OBUKU

Zadatak vazdušnog transporta za potrebe vojske Ekvadora, na sebe je preuzeo 11. transportni ving iz vazduhoplovne baze Marisal Sukre. Iz SAD je 1966. godine nabavljeno osam transportnih aviona C-130B/H herkul. Za sad je u upotrebi pet aviona koji se nalaze u sastavu 1111. transportne eskadrile. Pored ovih aviona transportna avijacija Ekvadora koristi i četiri
avion HS-748, četiri DHC-6, četiri IAI arava i 16 aviona različitih tipova kako za transport, tako i za VIP usluge.
Od helikoptera, tu se nalazi osam helikoptera indijske proizvodnje opšte namena tipa druv. Iz SAD su 1990. godine za potrebe školovanja nabavljeni helikopteri Bel TH-57 si rendžer. Za sad se u operativnoj upotrebi nalazi osam helikoptera si rendžer, koji se koriste za obuku, vezu i službu spasavanja. Za poslove veze i spasavanja koriste se i četiri helikopteri SA-316/319 aluet- 3.

Za obuku u Vazduhoplovnoj vojnoj akademiji koriste se četiri aviona A-150L aerobat i 16 aviona T-43C/D mentor.

AVIJACIJA KOPNENE VOJSKE

Avijacija kopnene vojske Ekvadora organizovana je u 15. avijacijsku brigadu, koja bazira u vazduhoplovnoj bazi Marisal Sukre. Avijacija kopnene vojske formirana je 1954. godine, i nazvana je vazduhoplovna služba vojske. Od 1. jula 1987. godine preimenovana je u 15. brigadu avijacije kopnene vojske. Punopravan status u okviru vojske dobija posle završetka rata 1995. godine, kada se brigada dobro pokazala, gde je odigrala vitalnu ulogu za kopnene snage Ekvadora u tom sukobu. Danas brigada raspolaže sa 18 jurišnih helikoptera SA-342K/L gazele, četiri helikoptera SA-332 super puma, pet helikoptera AS-532 kuguar, šest helikoptera Mi-171, tri helikoptera za vezu SA-315 lama i tri helikoptera za obuku AS-350 ekirej. Tu se nalazi i 21avion za transport, obuku i službu spasavanja. Od tog broja najznačajnija su dva aviona Kaza C- 21-400, dva Kaza CN-235 i četiri aviona arava koji služe za transport.

MORNARIČKA AVIJACIJA EKVADORA

Istorijska pozadina za stvaranje mornaričke avijacije počinje 1920. godine, kada je Kongres Ekvadora 27. oktobra iste godine odobrio otvaranje vazduhoplovne škole u gradu Gvajakil.
Međutim, za pravi početa razvoja mornaričke avijacije može se uzeti novembar 1957. godine, kada su vazduhoplovstvo i mornarica izveli zajedničku vežbu spasavanja 200 milja od obale Ekvadora. Tokom te vežbe mornarica je uvidela značaj avijacije u sastavu mornarice. Sa dolaskom prvih vazduhoplova, formirana je Prva zona mornaričke avijacije. Prv avioni u sastavu mornaričke avijacije bili su avioni Cesna skajnajt, koji su stigli u Gvajakil 19. juna 1967. godine. Taj dan se danas slavi kao dan mornaričke avijacije Ekvadora. Od 1973. godine u sastav mornaričke avijacije ulaze i helikopteri Bel-47 i aluet-3. U početku se za obuku svog kadra mornarička avijacija oslanjala na aero klubove, da bi od 1. juna 1976. godine počela samostalno da obučava svoj kadar. Tokom godina mornarička avijacija Ekvadora, je izrasla u ozbiljnu snagu mornarice Ekvadora. Za obuku mornarička avijacija koristi dva aviona T-34C turb monter i četiri aviona T-35 pilan. Za patroliranje iznad mora koristi se sedam aviona od kojih su najznačajnija dva aviona Kaza CN-235M/MPA. Od helikoptera koriste se dva helikoptera Bel- 230 i šest Bel-206B džet rendžer.

POGLED U BUDUĆNOST

Iako realno gledajući, Vazduhoplovne snage Ekvadora po kvalitetu i brojnosti i nisu velike, po iskustvu u borbenoj primeni su velike, i nemaju se čega postideti ni pred većim vazduhoplovstvima u svetu. U planu je dovršetak modernizacije aviona kfir na standard kfir CE, kao i zamena vremešnih lovaca miraž F-1, novim lovcima čita-C. Tu je i početak zamene
jurišnih aviona dragonflaj i strajkmaster, avionima EMB-314 super tukano.
Modernizacija aviona kfir, kao i nabavka polovnih aviona čita iz Južnoafričke Republike je privremeno rešenje, što se tiče zanavljanja borbene avijacije Ekvadora. Nabavka aviona čita treba da premesti period od pet ili šest godina, do kad se treba donete odluka koji će se novi
borbeni avion nabaviti. Za sad su u igri avioni SAAB JAS-39 gripen i MiG-35, mada je otvorena opcije i za druge proizvođače savremenih borbenih aviona. Što se tiče nabavke novih helikoptera, odlučeno je da se nastavi sa nabavkom odličnih ruskih helikoptera Mi-171.

ZAKLjUČAK

Ekvador deli sudbinu i istoriju gotovo svih zemalja Južne Amerike, a posebno onih u bliskom okruženju ili susedstvu. Nastali su po jednoj državno-društvenoj i verskoj matrici, naoružavani na sličan način, a vojne strukture i kapaciteti su šablonizovani po uzoru na velikog i moćnog suseda, SAD. Ratovi i sporovi vođeni su takođe po sličnom obrascu i vuku korene iz vremena kada su kolonizatori svoje probleme, sukobe i interese ukrstili na ovom slikovitom kontinentu pri tom ne vodeći računa o prirodnim, viševekovnim granicama i zonama interesa ponosnih i
starih naroda.
Može se, dakle, reći za Ekvador da je njegova vojno-politička i državna slika nešto što je manje-više preslikano od suseda, pa prikaz njegove vazdušne komponete umnogome podseća na susede, rivale i neprijatelje. Dakle, opšta slika se sastoji iz sledećih osobina: šarenilo tehnike i borbenih sistema, relativno razvijena infrastruktura, iskusne posade i ratnička tradicija. Na aerodromima i hangarima nalazi se šarenilo letelica, kako po godinama i generacijama, tako i po poreklu, odnosno proizvođačima. Pri tom se na te avione podvešavaju različiti ubojni sistemi, pa se može reći da vazduhoplovstvo Ekvadora uči u ratnoj praksi, ali pod stalnim, manje-više
nesmanjenim i neprikrivenim političkim pritiscima i uticajima.
Šta to, ipak, razlikuje ovo vazduhoplovstvo od nekih rivalskih, pa i neprijateljskih? Veliko vojno i policijsko angažovanje borbene avijacije, stečena iskustva i rutina jesu rezulat i promišljene državne politike koju karakterišu oprez, inovativnost i stalno insistiranje na zanavljanju sredstava. Fuerza Area Ecuatoriana može se pohvaliti da ima podršku svog naroda i rukovodstva i da predstavlja ozbiljnu i respektabilnu snagu odvraćanja.

Nastavlja se

FOTO: MINISTARSTVO ODBRANE EKVADORA

An Ecuadorian air force Kfir aircraft drops napalm on a target range during the joint US and Ecuadorian Exercise BLUE HORIZON.
An Ecuadoran air force F-1E Mirage aircraft flies beside another aircraft during the joint Ecuadoran/U.S. exercise Blue Horizon ’86. The Mirage is armed with an R-550 Magic 2 air-to-air missile on its port wing tip.
An Ecuadoran air force F-1E Mirage aircraft flies beside another aircraft during the joint Ecuadoran/U.S. exercise Blue Horizon ’86. The Mirage is armed with an R-550 Magic 2 air-to-air missile on its port wing tip.
????????????????????????????????????
????????????????????????????????????

obi-wan · Фебруар 14, 2019

Kol`ko moze da se vidi iz ovih clankova do sad, Venecuela je (uslovno receno) najsolidnije opremljena, uzimajuci u obzir "novost" i kvalitet masina. Inace, zanimljivo je da jedni drugima poklanjaju avione - skupi pokloni, ma kako neko bio komotan...

пре 1 сат, Милан Ракић рече

U znak dobrih odnosa sa Ekvadorom, Venecuela je ponudila Ekvadoru šest dobro očuvanih aviona miraž-50. Šest aviona miraž-50 poklonjeno je Ekvadoru 28. septembra 2009. godine.

obi-wan · Фебруар 14, 2019

A na ovak`im slikama se tek vidi kol`ko Mi-26 vise lici na ambar nego na alikopter...

...

Милан Ракић · Фебруар 14, 2019

пре 21 минута, obi-wan рече

A na ovak`im slikama se tek vidi kol`ko Mi-26 vise lici na ambar nego na alikopter...

...

To je čudo od mašine. Jedared sam imao priliku da na fudbalski stadion sletim Gazelom pored tog orijaša. Gazela je bila kraj njega, koji je zaposeo pola fudbalskog terena, bukvalno kao ovo vozilo ispred njega na fotki.

Милан Ракић · Фебруар 16, 2019

4. deo: Vazduhoplovstvo Republike Surinam

AUTOR: Danko Borojević

Bivša holandska kolonija Surinam postala je nezavisna 1975. godine, iste godine proglašena je republikom. Surinam je najmanja nezavisna država u Južnoj Americi. Smeštena je u severnom delu Južne Amerike, na štitu Gijana i deli se na dve glavne geografske regije. Obuhvata površinu od 163.270 kilometara kvadratnih . Severni, nizijski priobalni deo je kultivisan, i većina populacije živi na ovom prostoru. Južni deo se sastoji od tropskih kišnih šuma i retko naseljenih savana duž granice sa Brazilom. Na zapadu graniči sa Gvajanom, na jugu sa Brazilom i na istoku sa Francuskom Gvajanom. Na teritoriji Surinama živi nešto više od 456 hiljada stanovnika, gradsko stanovništvo obuhvata 49%. Surinam je retko naseljena država i jedina država zapadne hemisfere u kojoj se govori holandski, a da nije deo Kraljevine Holandije. Zemlja je izuzetno raznolika etnički, jezički i verski.

ISTORIJA VAZDUHOPLOVNIH SNAGA SURINAMA

Po svom sticanju nezavisnosti Surinam u početku nije raspolagao vojskom, već je za potrebe održavanja unutrašnjeg mira raspolagao sa manjim policijskim snagama. Međutim, ubrzo će se situacija promeniti. Tako da je već početkom osamdesetih godina XX veka Surinam raspolagao sa manjim vojnim jedinicama.

Početkom 1982. godine u okviru odbrambenih snaga Surinama odlučeno je da se formiraju manje vazduhoplovne snage. Iste godine nabavljen je jedan helikopter Hughes 500, pet aviona Britten-Norman BN-2A Islander i jedan avion Cessna 206 Turbo Stationair. Svi vazduhoplovi su dobili zadatak vršenja vazdušne granične kontrole i službe spasavanja. Na svoje misije poletali su iz vazduhoplovne baze Paramaribo-Zanderij koja se nalazi u blizini glavnog grada Paramaribo. Helikopter Hughes 500 iste godine je povučen iz naoružanja zbog udesa, dok se avion Turbo Stationair zadržao u upotrebi do 1998. godine.

Već 1985. godine, dolazi do pobune potomaka crnih robova i vlada je morala zbog gerilskih aktivnosti da iz Švajcarske nabavi tri aviona Pilatus PC-7 Turbo Trainer, koji su dobili ulogu aviona za protivgerilska dejstva. Avioni su isporučeni Surinamu sa švajcarskim oznakama i serijskim brojevima. U Surinamu su dobili važeće brojeve i oznake vazduhoplovnih snaga Surinama. Sledeće godine su nabavljena dva helikoptera Aerospatiale SA-316B Alouette III.
Jedan helikopter se srušio, dok je drugi zadržan u upotrebi sve do 1999. godine. Tokom 1988. godine nabavljen je jedan helikopter Bell 205 koji se zadržao u upotrebi sve do 1998. godine. Početkom devedesetih godina XX veka nabavljeno je još nekoliko vazduhoplova. Tako su 1993. godine nabavljeni po jedan primerak aviona Cessna 182 i Cessna 310, a 1998. godine dva aviona CASA C-212-400. Avion Cessna 310 zadržan je u upotrebi do 1997. godine.
Populistička politika predsednika Žila Vijdenboša i nabavka aviona CASA C-212, izvršili su ozbiljan pritisak na godišnji budžet zemlje za 1999. godinu.

VAZDUHOPLOVNE SNAGE SURINAMA DANAS

Danas avijacija Surinama raspolaže sa personalom od oko 200 ljudi. Primarni zadatak vazduhoplovnih snaga Surinama pre svega se odnosi na kontrolu pomorskih puteva i ribarskog područja na moru i transport iznad prašume Surinama. Osim toga zadatak avijacije je i kontrola granice i ispomoć pri sprečavanju ilegalnih prelazaka kao i sprečavanje trgovine narkoticima i zaštita prirodnih resursa, pre svega šume.

Avijacija Surinama danas raspolaže sa četiri aviona Britten-Norman BN-2A Islander, tri aviona Pilatus PC-7 Turbo Trainer, jednim avionom Cessna 182 i dva aviona CASA 212-400. Iz Indije su nabavljena tri helikoptera HAL Dhruv.
Međutim, zbog problema u finansiranju trenutno su operativi jedan avion PC-7, dva aviona CASA C-212-400, dva aviona Britten-Norman BN-2A Islander, jedan avion Cessna 182 i tri helikoptera HAL Dhruv.

ZAKLJUČAK

Vazduhoplovna komponenta Vojske Surinama formirana je ubrzo po sticanju samostalnosti te zemlje. U maju 1982. nabavljeno je nekoliko aviona i jedan helikopter. Razvoj avijacije Surinama tesno je vezan sa novijom istorijom Republike Surinam.
Građanski rat koji je izbio krajem 1985. godine primorao je vladu Surinama da nabavi naoružane vazduhoplove i to avione PC-7 i helikoptere Alouette III. U žestokim borbama koje su vođene između vojske i gerilaca ovi naoružani vazduhoplovi su se dobro pokazali. Po okončanju rata trebao je da predstavlja mirnodopski razvoj ovog vida vojske. Međutim, ubrzo će doći do vojne intervencije Gvajane u području Tigra koje je bogato rezervama boksita i nafte. Tokom tog kratkotrajnog sukoba Kina je pružila vojnu pomoć Surinamu. Tako da je sukob ubrzo okončan.
Po okončanju sukoba sa Gvajanom, Surinam je počeo polako da obnavlja vojne veze sa Holandijom i SAD.
Sukob sa Gvajanom, uverio je političko rukovodstvo Surinama da mora imati potpunu kontrolu svog vazdušnog prostora. Međutim, ograničeni finansijski resursi Surinama čine problem u održavanju sofisticirane vazduhoplovne tehnike. Iz tog razloga biće teško ostvariti potpunu kontrolu sopstvenog vazdušnog prostora.

Surinam ima sličan problem kao i Gvajana, zbog slabe naseljenosti i nedovoljne ekonomske razvijenosti, teško je očekivati da se iole ozbiljnija sredstva ulože u razvoj vazduhoplovne komponente Vojske Surinama. Čak je i nabavka aviona CASA C-212 i njihovo održavanje predstavljalo ozbiljan finansijski udarac na ionako mali budžet Surinama. Finansijski problemi
predstavljaju ozbiljan problem i danas, kad je u pitanju finansiranje ovog vida Vojske Surinama.

FOTOGALERIJA

OLYMPUS DIGITAL CAMERA

Милан Ракић · Фебруар 24, 2019

5. deo: Vazduhoplovne snage Gvajane

AUTOR: Danko Borojević

Velika Britanija je 1796. godine od Holanđana preuzela teritoriju koju danas zauzima Gvajana. Gvajana ili službeno Kooperativna Republika Gvajana nezavisnost od britanske krune stekla je 1966. godine, zadržavši članstvo u Komonveltu. Već 1970. godine u sklopu zaokreta prema socijalističkom uređenju Gvajana je službeno proglašena Kooperativnom Republikom.

Gvajana je država u severoistočnom delu Južne Amerike, površine 214969 km2 , na zapadu graniči sa Venecuelom, na jugu sa Brazilom a na istoku sa Surinamom. Skoro 80% zemlje je pod tropskom šumom, na obali dominira plodna i obradiva nizija, u kojoj živi 90% stanovništva. Najviši vrh je Roraima sa 2835 metara na tromeđi Gvajane, Brazila i Venecuele. Najveće reke su Esekibo, Demorara, Berbice i Korentune na granici sa Surinamom. Klima je tropska, sa velikom količinom padavina. Sa oko 835 hiljada stanovnika Gvajana je retko naseljena zemlja, od tog broja 35% otpada na gradsko stanovništvo. Službeni jezik je engleski sa indijskim dijalektom. Etnički u Gvajani preovladavaju dve grupe i to istočnoindijska sa 51% i crnci i melezi sa 43%, dok Evropljana ima oko 2%. Hrišćanstvo je najzastupljenije, zatim sledi hindu religija a potom islam (9%).

ISTORIJA VAZDUHOPLOVNE KOMPONENTE ODBRAMBENIH SNAGA GVAJANE

Vazduhoplovna komponenta odbrambenih snaga formirana je 1968. godine, da bi 1973. godine vazduhoplovna komponenta preimenovana u Vazduhoplovni korpus, sa sedištem na aerodromu Timehri pored glavnog grada Džordžtauna.

Što je jako zanimljivo, Vazduhoplovni korpus deluje sa vazduhoplovima koji imaju civilnu registraciju, iako imaju natpis GDF (Guyana Defence Force). Osim toga svi vazduhoplovi su karakteristično obojeni, te se tako može zaključiti da je reč o civilnim vazduhoplovima iako službuju u Vazduhoplovnom korpusu Gvajane.

Prvi vazduhoplovi koje je Vazduhoplovni korpus preuzeo bila su tri aviona Helio H295 Super Courier. Oni su bili u upotrebi od 1968. do 1971. godine. Već 1971. godine ovim avionima na smenu stiže sedam aviona Britten-Norman BN-2A Islander, koji su se u službi zadržali do 1998. godine.

Tokom 1975. godine za potrebe Vazduhoplovnog korpusa nabavljeni su i prvi helikopteri Aerospatiale SA-319B Alouette III. Helikopteri SA-319B zadržani su u upotrebi do 1982. godine. Iste godine kad su nabavljeni prvi helikopteri vazduhoplovna komponenta je dobila i avione Beechcraft King Air 200 i Cessna U206G Stationair. Oba aviona su nabavljena u po jednom primerku. Avion King Air 200 je povučen iz upotrebe tokom 1992. godine, dok je U206G zadržan sve do 1996. godine.

Već sledeće 1976. godine iz SAD su nabavljena tri helikoptera Bell 212 koja su se zadržala u upotrebi do 1994. godine. Iste godine su iz SAD stigla i četiri helikoptera Bell 206B JetRanger. Tokom 1979. godine nabavljeno je pet aviona Short SC-7 Skyvan 3M.

Novi zamah razvoju vazduhoplovne komponente dogodio se tokom osamdesetih godina XX veka. Već 1982. godine za potrebe vazduhoplovstva nabavlja se jedan avion Cessna 182J Skylane, koji je povučen iz upotrebe 1994. godine. Iz Brazila je 1984. godine nabavljen avion Embraer EMB-110P Bandeirante, koji je povučen iz upotrebe tokom 1994. godine. Iste godine iz SAD je stigao jedan helikopter Bell 412. Tokom 1985. godine iz Sovjetskog Saveza pristižu tri helikoptera Mi-8T koji su se zadržali u upotrebi do 1991. godine.

VAZDUHOPLOVNI KORPUS GVAJANE DANAS

Danas vazduhoplovna komponenta Gvajane ima personal od dvesta ljudi. Primarni zadatak vazduhohoplovstva je pre svega transport i održavanje veze, dok je sekundarni zadatak borba protiv narko mafije i kontrola pomorskog saubraćaja. Trenutno vazduhoplovstvo Gvajane koristi nekoliko vazduhoplova. U upotrebi je ostao samo jedan Short SC-7 Skyvan 3M koji se koristi zajedno sa jednim avionom Harbin Y-12 Turbo Panda, koji je iz Kine nabavljen 2002. godine. Od helikoptera koristi se jedan Bell 412 i dva helikoptera Bell 206B, što je ipak jako malo. Iz tih razloga 2004. godine helikopterska komponenta ojačana je sa dva helikoptera Rotorway Exec 162F.

ZAKLJUČAK

Vazduhoplovne snage Kooperativne Republike Gvajane u osnovi pokazatelj su zvanične politike te države, koja se za odbranu svog suvereniteta odlučila za potpuno drugačiji pristup u odnosu na Venecuelu, Peru ili Ekvador koji imaju snažna vazduhoplovstva sposobna za vođenje ofanzivnog rata. Gvajana se odlučila za razvoj vazduhoplovne komponente koja je pre svega namenjena potrebama civilnog društva, tako da to vazduhoplovstvo ima jako ograničenu vojnu primenu. Možda se razlog takvog pristupa razvoju vazduhoplovstva Gvajane može potrežiti u njenoj ekonomskoj razvijenosti i slaboj naseljenosti, što automatski dovodi do ovakovog oblika vazduhoplovnih snaga u kojima nema mesta borbenim vazduhoplovima.

FOTO GALERIJA

Пријави се

FELJTON: Vazduhoplovne snage Latinske Amerike

Препоручена порука

Милан Ракић

Link to comment

Подели на овим сајтовима

Милан Ракић

Link to comment

Подели на овим сајтовима

Милан Ракић

Link to comment

Подели на овим сајтовима

obi-wan

Link to comment

Подели на овим сајтовима

obi-wan

Link to comment

Подели на овим сајтовима

Милан Ракић

Link to comment

Подели на овим сајтовима

Милан Ракић

Link to comment

Подели на овим сајтовима

Милан Ракић

Link to comment

Подели на овим сајтовима

Чланови који сада читају 0 чланова

Сличан садржај

Srpska razglednica iz Amerike (Radio Avala, Čikago)

[FOTO REPORTAŽA] Otvoreni dan vazduhoplovne baze Graf Ignjatijevo, jubileji bugarskih Bell 206, MiG-29 i Mi-24

Glas Amerike sa "Crnim Srbima" u Čikagu

Sergej Trifunović: Građani nisu svesni svoje snage

Ministarstvo odbrane: Najnovije potvrde ugovorenih nabavki vazduhoplovne tehnike

Живе Речи

Активност

Више