Volite li da menjate sebe...?

[Милан Меденица :)]

Koliko onda treba da zahvaljujemo Bogu na svakoj prilici koju nam daje da vidimo gde gresimo i da se menjamo...

хм, па Божја врата су УВЕК отворена и цео живот је прилика за промену ...

дао Он од рођења све што нам је потребно за спасење, само се ми опиремо Његовој Промисли ...

Pa da, ali ako prestanemo da se opiremo uvidecemo koliko treba da smo zahvali, na svemu.

https://www.pouke.org/forum/index.php/topic,6048.msg177341.html#msg177341

Sve oko nas je pitanje, na koje se ocekuje nas odgovor... da li cemo biti u zajednici sa Hristom ili necemo.

Trebalo bi da razmisljamo kakav odgovor dajemo...

ајде овако да ти поставим:

кад ти питаш неког нешто?

[Милан Меденица :)]

чинити промену ... како то извести а не променити се следећег тренутка?

мислим да је то константо питање у свачијем уму док не реши да остави свој его и крене да чини Божји его.

искрено, волео бих барем да дотакнем такво стање чињења без размишљања, да буде флуид као ходање без размишљања хоћу ли држати равнотежу, јел ова путања у односу на другу правилна, богоугодна, смерна, православна, несаблажњива ...

оћем из ланаца социјалног, оћем из ланаца сопственог можданог кавеза, оћем из ланаца тела, оћем из ланаца.

тешко је човеку искрено да каже: ХОЋУ, ДА, ЖЕЛИМ, ЈЕСТЕ.

далеко је лакше рећи: НЕЋУ, НЕ, ПАЛИ, НИЈЕ.

имају амери изузетан израз за оно што православац тежи у духовном смислу: YES MAN.

Богородица је очигледан пример тога кад каже: Ево слушкиње Господње; нека ми буде по речи твојој.

има ли шта лакше, а ми толико компликујемо живот меркање и подозрењем према Господу стално му упућујући речи делима:

- ако урадим оно, шта ће се десити?

- морам ли то сад?

- а шта ћеш да ми даш, ако урадим то?

осећам се као размажено и непослушно дете родитеља свог који је убио Сина да би мене оживео.

имам ли разума, има ли горег и већег самопонижења од тог?

[Милан Меденица :)]

док год живимо у илузији о свом малом и ниском животу, до тад само назадујемо.

[Volim_Sina_Bozjeg]

Prvi put sam istinski zavoleo sebe tek kada sam poceo da se menjam:)

[Зорица екс Милева]

Dobrodosao na naš forum - nadamo se da će ti sve ono što pročitaš ovdje biti na korist, da još više zavoliš Boga i bližnje svoje.

[Милан Меденица :)]

добро нам дошао  0102_laugh 0110_hahaha

[Evdokija]

Menjati sebe jeste pretpostavka hriscanskog etosa, koja pocinje prvim korakom - preumnjenjem, da se nikada ne bi  zavrsila jer, Hristos je jasan - ''Budite savrseni kao sto je savrsen Otac vas koji je na Nebesima''. Mislite o tome!

Otvorenog srca, otvorenog uma - mir vam - Ugrin

Лијепо речено, кратко и јасно.  Нема шта да се дода, осим да је - тееееешшкооооо! УХ! 

:cheesy2:    :cheesy2:  smej.gif

[xiaqinghua1989]

Научила сам да кажем: "Можда си у праву ти, а ја нисам".

Мали корак за неког, али велики за мене горду, тврдоглаву особу која је УВЕК имала став и мишљење о свему. Став сам увек формирала на основу емоција, не укључујући чињенице, и упорно га бранила.

Сада знам да кажем: "Не знам".

Напокон сам схватила и да нам је Бог дао само једна уста, а два ува и два ока!

[marina]

Toliko sam bila puta u prilici da me sredina tera da se menjam i tako da sam shvatila da treba da se menjam kako je ugodno Gospodu, a ne kako mi sredina nalaze. Nekada je to jako tesko, jer se na neki nacin suprostavljas okolini koja te moze zbog toga odbijati. Onda sam pocela  da se povlacim u sebe sto opet nije bilo dobro. Trazim snagu u Gospodu da nadjem sebe...

70zfof0qsamomolitva

[Hellblazer]

Toliko sam bila puta u prilici da me sredina tera da se menjam i tako da sam shvatila da treba da se menjam kako je ugodno Gospodu, a ne kako mi sredina nalaze. Nekada je to jako tesko, jer se na neki nacin suprostavljas okolini koja te moze zbog toga odbijati. Onda sam pocela  da se povlacim u sebe sto opet nije bilo dobro. Trazim snagu u Gospodu da nadjem sebe...

70zfof0qsamomolitva

"Trazim snagu u Gospodu da nadjem sebe"

blessyou

[marina]

[Милан Меденица :)]

Научила сам да кажем: "Можда си у праву ти, а ја нисам".

Мали корак за неког, али велики за мене горду, тврдоглаву особу која је УВЕК имала став и мишљење о свему. Став сам увек формирала на основу емоција, не укључујући чињенице, и упорно га бранила.

Сада знам да кажем: "Не знам".

Напокон сам схватила и да нам је Бог дао само једна уста, а два ува и два ока!

искрено, свака част и јако леп пост  navijanje navijanje

успут, добро нам дошла  4chsmu1 navijanje

али морам да те упозорим да кад следећи пут будеш спамовала линкове бићеш трајно банована.

[kajaa]

Za mene iz moga zivotnoga  iskustva ,formula za mijenjanje sebe,lezi u prihvacanju drugoga..Ako se odlucimo ,i naucimo mijenjati sebe, onda drugim ocima vidimo drugoga,onda se svijet sam od sebe mijenja oko nas..Ali prvo moramo shavtiti,sta pricamo,sta trazimo i sta cinimo i zelimo....Imamo li dovoljno slobode,jer kroz slobodu dolazi ljubav...a to moramo ,s prihvacanjem dozvoliti i drugom,da ima pravo na to,jer kroz tu slobodu pokazujemo i darivamo  ljubav..koja je na obostranu korist.

Jer promjeniti sebe,se ne radi preko noci,to trazi veliku odlucnost..jer cesto nase svakidasnje navike, su vec dugo programirane u nasoj nutrini..,vise teku automatski,bez mnogo razmisljanja,.to je jednostavno postala mustra,po kojoj se sve automatski odvija.. Trebalo mi je dosta vremena kroz molitvu i Sv Mise da prihvatim  ,neke clanove u porodici i drustvu, kakavi su  i da ne reagiram na svaku njihovu rijec ,ili da jednostavno presutim,vec da  slusam i razmisljam,pa tak onda ako je dobro da odgovorim, Cesto sam  mislila da sam u pravu ,jer sam gledala kako je za mene najbolje. Mi mozemo mijenjati sebe,ako dozvolimo Gospodinu Isusu,da nas ON mijenja, vodi,stiti i brani,i Duh Sveti nadahne,tek onda mozemo..raditi na sebi..i polako mijenjati sebe. To je Bozja milost,koju nam Bog salje...onda kada odlucimo.. da prihvacamo i cak kada drugi nisu u pravu. ..treba  slusati sugovornika iako nam ponekad ide i na zivce,treba imati strpljenja ,jer jednom ce prestati i shvatiti  da je postalo drugacije..

Kada covjek nauci prihvacati,onda polako mijenja sebe...Tako svakidasnjica, s malim i velikim problemima,dobiva jeda novi tok  i uvjek se mora imati u vidu,da svatko ima pravo na svoju slobodu.. I da svtavri koje meni odgovaraju ,ne mora da odgovaraju drugome...to i jeste najveci problem u zivotu. Tu se svatko mora pitati, zelim li ja usreciti samog sebe,ili i mojeg... "Bliznjega",zelim li promjenu sebi ili njemu..?

Prije bi me mozda i uvrijedilo i  rastuzilo kad bi me netko onako uporno kritizirao, nisam bas lako to prihvacala...a , danas upravo u onima koji su bili najstrozi i najkriticniji prema meni gledam iskrene prijatelje,oni sa svojom dobronamjernom kritikom zele meni dobro  i da me vole... Kritiku prihvacam, uvijek, jer to je na moju izgradnju, a i na korist drugima...  Jednostavno sam dosla do zakljucka, da moj zivot pripada svima, najvise Bogu, a najmanje meni ,  tek tada mogu malo bolje vidjeti odraz Bozjega lica...a ,ono se itekako vidi u odnosu s tim ljudima..

Ako zelim mjenjati sebe ,moram se pitati  kako pobijediti sve te negativnosti koje su me iscrpljivale,da mi otvori oci da bolje vidim,i  molim Isusa da smeksa moje srce, da ga napravi srcem od mesa, koje  voli i  cezne da bude voljno. I  kad sam se ja pocela mjenjati svi oko mene poceli su se mjenjati,neke stvari su jednosavno tekle drugacije  u biti mozda su i ostali isti kakvi su i bili ali ja ih gledam drugim ocima , nanovo rodjenim i otvorenim ocima,pustim srcu da jednostavno slusa..

Tesko je promjeniti sebe ,a tek  druge..to je velika borba,jer sta vrijedi ako se drugi zbog mene mijenja,a nije s tim sretan..?.

Jer, drugi ce ipak upoznati Boga, kad ga vide u tebi. A Duh Bozji svjedoci kroz tebe.E,sada na nama je da se pitamo .. Imamo li ga? Imam li ga ja? Imas li ga ti?

Zato ,oni koju su  uvredjeni,ranjeni ,zboravite svoje rane...sve nase rane su "nula" ako pomislomo na Krista..Jer nasa sjecanja na rane blokiraju rad na sebi ,i spasenje te jadne duse koja nam je zlo ucinila..Covjek se toga mora osloboditi ,a to ce pokazati da je volimo,da smo oprostili i da nam je srce cito..a s tim smo dokazali sebi da smo se promjenili.. Tko zeli da se mijenja,treba  svjedociti svojim zivotom tu  promjenu da bi netko od njih,tvoj najblizi,muz,djete,majka i otac,sestra i brat i prijatelj,uvidio i  spoznao da je to put Boziji!

Preostaje nam samo moliti Gospodina za njihovu spoznaju..da ih dotakne. I njih  pogurne..da svi skupa slavimo Gospodina!

[kajaa]

Evo jedna zgodna prica...

RAZGOVOR SA BOGOM

Dakle,ti bi želio razgovarati sa mnom? Reče Bog.

Ako imaš vremena-rekoh.

Bog se nasmiješio:Moje je vrijeme viječnost.Što me želiš pitati?

Što te najviše iznenađuje kod ljudi?

Bog odgovori:

Što im je djetinjstvo dosadno.Žure se odrasti, a potom bi željeli ponovo biti djeca. Što troše zdravlje da bi stekli novac, pa potom troše novac da bi vratili zdravlje.

Što razmišljaju tjeskobno o budučnosti,zaboravljajući sadašnjost.Na taj način ne žive ni u sadašnjosti ni u budućnosti.

Što žive kao da nikad neće umrijeti, a onda umiru kao da nikad nisu živjeli.

Bog me primio za ruku.Ostadosmo na trenutak u tišini.

Tada upitah: Kao roditelj,koje bi životne pouke želio da tvoja dijeca nauče?

Osmjehujući se, Bog odgovori:

Da nauče da nikoga ne mogu prisiliti da ih voli. Mogu samo voljeti.

Da nauče da nije najvrednije ono što posjeduju, nego tko su u svom životu.

Da nauče da kako se nije dobro uspoređivati se sa drugima...

Da nauče kako nije bogat onaj čovijek koji najviše ima, nego onaj kojem najmanje treba.

Da nauče kako je dovoljno samo nekoliko sekundi da se duboko povrijedi voljeno biće, a potom su potrebne godine da se izliječi.

Da nauče opraštati...tako da sami opraštaju.

Da spoznaju kako postoje osobe koje ih nježno vole, ali to ne znaju izreći niti pokazati.

Da nauče , da sa novcem ože kupiti sve. Osim sreće i ljubavi.

Da nauče , kako dvije osobe mogu promatrati istu stvar, a vidjeti različito.

Da nauče da je pravi prijatelj onaj koji sve zna o njima...a ipak ih voli.

Da nauče kako nije uvijek dovoljno da im drugi oproste. Moraju i sami sebi opraštati.

Ljudi će zaboraviti što si rekao.

LJudi će zaboraviti što si učinio.

ALI NIKADA NEĆE ZABORAVITI KAKVE SI OSJEĆAJE U NJIMA POBUDIO.

greengrin.

[Пивопија]

НИКАД се не мењам, по мени то је најбитније за човека, да се никад не мења. Тј. да никад не мења своје ставове, своје идеје! Никад себе не бих могао да замислим ван својих идеала. Наравно, могу да мењам мишљење о човеку, ако ми он да повод за то, али никад своје ставове!