Како је то Христос васкрсао, а Црква не признаје реинкарнацију?!!!

[Милица]

Ово питање поставила ми је једна жена на фејсбуку ...

Колико год да је оно нама нелогично,

надам се да ће неко дати јасан одговор...

Реинкарнација је, колико ја знам,

стално рађање, али у другом облику...

Христос је већно жив, Он не умире.

Умрло је само тело у ком је био за време подучавања народа.

Ето, то је моје објашњење,

али ће то неко сигурно знати боље од мене.

[Јован Чакарески]

Ima jedan tekst od Episkopa Artemija ali je preeeeeeeeeeeee velik  http://www.rastko.rs/bogoslovlje/vartemije-reinkarnacija.htm

[Милица]

Хвала, Сваре  170fs799081

[karadjordje]

Ово питање поставила ми је једна жена на фејсбуку ...

Колико год да је оно нама нелогично,

надам се да ће неко дати јасан одговор...

Реинкарнација је, колико ја знам,

стално рађање, али у другом облику...

Христос је већно жив, Он не умире.

Умрло је само тело у ком је био за време подучавања народа.

Ето, то је моје објашњење,

али ће то неко сигурно знати боље од мене.

Извини по чему је нелогично?

[w.a.mozart]

reinkarnacija podrazumeva da se duša,nakon smrti tela ponovo radja tj. javlja u drugom telu gde nastavlja život itd.

Hristos nije uzimao drugo telo... to je ovako najprostije moguće....

takodje,vaskrsenje nije preseljenje duše iz tela negde napolje pa vraćanje već tajna Božije ljubavi i tajna Novog  0311_womens

[andrej]

Када сам ушао на ову тему, питао сам се да ли је у питању шала... Искрено, и даље нисам сигуран. Ипак, био бих слободан да, за сваки случај, укажем на неке разлике између вере у Христа и свих теорија преоваплоћења (тзв. реинкарнације):

Осим најпознатије идеје о преоваплоћењу (присутне у хиндуизму), многи други су такође били присталице идеје "повратака" (чак и Платон, мада, можда ипак више алегоријски)...

Да би до преоваплоћења дошло, потребно је да се душа растави од тела, а затим да се у  свет врати у некој другој телесној форми. Само једно мало подсећање - Господ Исус Христос је васкрсао у сопственом телу које је било распето и погребено. Ово је ваљда најочигледније потврђено у сусрету с апостолом Томом који се уверио да су ране од распећа и даље биле на Христовом телу. Ово је такође значајно, зато што су многи за себе тврдили за себе да су "Христ" који се вратио - али, Христос ће се вратити у истом телу у ком је и Васкрсао - и имаће знаке распећа на себи... New Age гуруи често "превиде" ове детаље.

Осим тога, преоваплоћење је увек казна и последица несавршености. Мисао о преоваплоћењу Христа је хулна и због тога што имплицира да је убијен, да није Васкрсао и да његова мисија није била савршено испуњена, да не постоји Нови Завет и да је Евхаристија симболични чин уместо суштог сјединења са Јединим Суштим, Васкрслим Логосом Козмосаздатељем.

[Искушеник]

takodje,vaskrsenje nije preseljenje duše iz tela negde napolje pa vraćanje već tajna Božije ljubavi i tajna Novog 

Их, шта рече  greengrin .

Човек када умире душа једноставно мора напустити тело, јер у случају да не напусти човек не може умрети.

Душа се за време смрти мора једноставно преселити (из тела "негде напоље") у сећање Божије, у наручје Бога, или можда у наручје сатане.

[Justin Waters]

takodje,vaskrsenje nije preseljenje duše iz tela negde napolje pa vraćanje već tajna Božije ljubavi i tajna Novog 

Их, шта рече  greengrin .

Човек када умире душа једноставно мора напустити тело, јер у случају да не напусти човек не може умрети.

Душа се за време смрти мора једноставно преселити (из тела "негде напоље") у сећање Божије, у наручје Бога, или можда у наручје сатане.

Мало је превише говорити о томе да се душа сели у сећање Божије, када је душа једнако жива и свесна како за време земаљског живота, тако и по смрти.

[Justin Waters]

Ово питање поставила ми је једна жена на фејсбуку ...

Колико год да је оно нама нелогично,

надам се да ће неко дати јасан одговор...

Реинкарнација је, колико ја знам,

стално рађање, али у другом облику...

Христос је већно жив, Он не умире.

Умрло је само тело у ком је био за време подучавања народа.

Ето, то је моје објашњење,

али ће то неко сигурно знати боље од мене.

Кад некоме говоримо треба задња да нам буде, васкрснуло је Христово тело, а не умрло. Ако завршимо са тим да је само умрло, некоме дајемо повода да мисли како није било васкрсења. Зато је и дотична особа коју наводиш магловито побркала појмове, јер очито није имала на уму васкрсење, него мисао да тело када умре то је крај, па зато се Христова душа наводно о смрти само перселила у друго тело, с тим да је тотално превидела да реинкарнација никад не предвиђа да се душа сели у одрасло, већ само у новорођено тело.

Реинкарнација је пресељење душа по смрти из сопственог у друго новорођено тело. Оне је према томе немогућа, јер тиме се раздељује личност човека који је уникатно биће створено по слици Божијој, и како је јединствено по души тако је јединствено и у телу.

[Никола Ђоловић]

Када сам ушао на ову тему, питао сам се да ли је у питању шала... Искрено, и даље нисам сигуран. Ипак, био бих слободан да, за сваки случај, укажем на неке разлике између вере у Христа и свих теорија преоваплоћења (тзв. реинкарнације):

Осим најпознатије идеје о преоваплоћењу (присутне у хиндуизму), многи други су такође били присталице идеје "повратака" (чак и Платон, мада, можда ипак више алегоријски)...

Да би до преоваплоћења дошло, потребно је да се душа растави од тела, а затим да се у  свет врати у некој другој телесној форми. Само једно мало подсећање - Господ Исус Христос је васкрсао у сопственом телу које је било распето и погребено. Ово је ваљда најочигледније потврђено у сусрету с апостолом Томом који се уверио да су ране од распећа и даље биле на Христовом телу. Ово је такође значајно, зато што су многи за себе тврдили за себе да су "Христ" који се вратио - али, Христос ће се вратити у истом телу у ком је и Васкрсао - и имаће знаке распећа на себи... New Age гуруи често "превиде" ове детаље.

Осим тога, преоваплоћење је увек казна и последица несавршености. Мисао о преоваплоћењу Христа је хулна и због тога што имплицира да је убијен, да није Васкрсао и да његова мисија није била савршено испуњена, да не постоји Нови Завет и да је Евхаристија симболични чин уместо суштог сјединења са Јединим Суштим, Васкрслим Логосом Козмосаздатељем.

Одлично речено...

Можда је опет неко асоцијацију о метемпсихози нашао у ономе када Христос након Васкрсења узима неколико других обличија те Га нико не препознаје?

Шта Црква мисли о томе?

[Искушеник]

takodje,vaskrsenje nije preseljenje duše iz tela negde napolje pa vraćanje već tajna Božije ljubavi i tajna Novog  Hristos vaskrse

Их, шта рече  .

Човек када умире душа једноставно мора напустити тело, јер у случају да не напусти човек не може умрети.

Душа се за време смрти мора једноставно преселити (из тела "негде напоље") у сећање Божије, у наручје Бога, или можда у наручје сатане.

Мало је превише говорити о томе да се душа сели у сећање Божије, када је душа једнако жива и свесна како за време земаљског живота, тако и по смрти.

Та свесност и живахност душе је врло коплексна тема и изискује године и године подвига у учењу Теолошке и Отачке науке. Та свесност и живахност у одвојености душе од тела се сигурно не може изједначити са њеним обитавањем у телу. У сваком случају то је нама далеко и непознато.

Да ли свесна или несвесна, сасвим небитно, душа је факат у сећању Божијем. Зато Црква и пева : "Вјечнаја Памјат", "помени Господе...", "сети се Господе" итд..

А то је и рекао први који се спасао -покајани разбојаник.

Сети ме се, Господе, када дођеш у Царство своје (Лк. 23,39),

[Justin Waters]

takodje,vaskrsenje nije preseljenje duše iz tela negde napolje pa vraćanje već tajna Božije ljubavi i tajna Novog  0110_hahaha

Их, шта рече   .

Човек када умире душа једноставно мора напустити тело, јер у случају да не напусти човек не може умрети.

Душа се за време смрти мора једноставно преселити (из тела "негде напоље") у сећање Божије, у наручје Бога, или можда у наручје сатане.

Мало је превише говорити о томе да се душа сели у сећање Божије, када је душа једнако жива и свесна како за време земаљског живота, тако и по смрти.

Та свесност и живахност душе је врло коплексна тема и изискује године и године подвига у учењу Теолошке и Отачке науке. Та свесност и живахност у одвојености душе од тела се сигурно не може изједначити са њеним обитавањем у телу. У сваком случају то је нама далеко и непознато.

Да ли свесна или несвесна, сасвим небитно, душа је факат у сећању Божијем. Зато Црква и пева : "Вјечнаја Памјат", "помени Господе...", "сети се Господе" итд..

А то је и рекао први који се спасао -покајани разбојаник.

Сети ме се, Господе, када дођеш у Царство своје (Лк. 23,39),

Не знам брате о чему се ту ради, јако бих волео ако би ми неко указао на то јер просто не могу да сварим ту мисао да се толико компликује једна проста чињеница доказана 2000-годишњем битовању Цркве. Кад већ помињеш године и године труда да се размотри нешто наводно магловито, па шта је онда тих 2000 година у коме је небројен број светих предавао науку која говори несумњихов да је душа жива и после смрти? Шта су небројена житија светих у коме се описују јављања из оног света, светих Божијих угодника и ангела Божијих? Да нису то утваре, или Боже сачувај демони обучени у ангеле светлости? Када би сад рекао да је ово јеретичка наука, не би ти то баш село? Не би село наравно, али зашто се онда уподобљавамо јеретицима, јеховиним сведоцима, адвентистима и другима који управо у сржи своје богословије имају оваква учења?

Ето наводиш цитат из св.Писма у коме разбојник говори Господу да га помене у царству Његовоме, али не цитираш одговор Господа кој гласи: "Заиста ти кажем данас ћеш бити са мном у рају". Е ово "данас" боде јеретичке мисли јеховних сведока и адвентиста, јер је тиме недвосмилнено Господ поручио разбојнику не само да ће га поменути, него ће га и у вести у рај, и тај дан у велики Петак, Господ ће његову душу увести у рај. Јеретицима попут јеховиних сведока или других ово "данас" јако боде и зато преправљају Свето Писмо у својим преводима, и уместо горе цитираног стоји "Заиста ти кажем ,бићеш са мном у рају". Тиме се разбојниково увођенје у рај премешта у есхатон, након васкрсења што одговара њиховој науци о уснућу душе након смрти, и њеном пребивању у сећању Божијем. Разумеш ти брате дакако да "Вечнаја памјат" не значи само помен, него и садњу на месту где праведници почивају и то не у будућности него по смрти. Због чега постоји обичај молитве за преминуле након, 3, 9, и 40 дана? Да душе праведника само живе у сећању Божијем, а не стварно, онда би било сувишно парастосе држати у поменуте дане, него то може било када, јер ће тај помен онда свакако досгнути Божије сећање, одражн он одмах по уснућу, или након 50 година. Свеједно је, али није, зато и постоји Црквена пракса да врши молтиве за упокјене у 3,9 и 40 дана, зато што по веровању које на темељу Св.Предања и исксутва светих, душа путује те дане док коначно не дође на привремени суд где јој се одређује место боравка до страшног суда у свеопштег васкрсења мртвих.

[Искушеник]

Не знам брате о чему се ту ради, јако бих волео ако би ми неко указао на то јер просто не могу да сварим ту мисао да се толико компликује једна проста чињеница доказана 2000-годишњем битовању Цркве. Кад већ помињеш године и године труда да се размотри нешто наводно магловито, па шта је онда тих 2000 година у коме је небројен број светих предавао науку која говори несумњихов да је душа жива и после смрти? Шта су небројена житија светих у коме се описују јављања из оног света, светих Божијих угодника и ангела Божијих? Да нису то утваре, или Боже сачувај демони обучени у ангеле светлости? Када би сад рекао да је ово јеретичка наука, не би ти то баш село? Не би село наравно, али зашто се онда уподобљавамо јеретицима, јеховиним сведоцима, адвентистима и другима који управо у сржи своје богословије имају оваква учења?

Ја бих такође волео да је Црква бар некад изнела било какав Саборни став о томе, али никад није, можда ће једног дана, као што је негде написао брат дибидусрус да је Хришћанство тек на свом почетку, све је могуће.

Ма наравно да је душа жива, то нико не спори од теолога. Боже сачувај, па душа је бесмртна, њу нико не може усмртити (као тело) сем Бога, она по Благодати вечно живи.

Ето наводиш цитат из св.Писма у коме разбојник говори Господу да га помене у царству Његовоме, али не цитираш одговор Господа кој гласи: "Заиста ти кажем данас ћеш бити са мном у рају". Е ово "данас" боде јеретичке мисли јеховних сведока и адвентиста, јер је тиме недвосмилнено Господ поручио разбојнику не само да ће га поменути, него ће га и у вести у рај, и тај дан у велики Петак, Господ ће његову душу увести у рај. Јеретицима попут јеховиних сведока или других ово "данас" јако боде и зато преправљају Свето Писмо у својим преводима, и уместо горе цитираног стоји "Заиста ти кажем ,бићеш са мном у рају". Тиме се разбојниково увођенје у рај премешта у есхатон, након васкрсења што одговара њиховој науци о уснућу душе након смрти, и њеном преивању у сећању Божијем Разумеш ти брате добро да "Вечнаја памјат" не значи само помен, него и садњу на месту где праведници почивају и то не у будућности него по смрти. Због чега постоји обичај молитве за преминуле након, 3, 9, и 40 дана? Да душе праведника само живе у сећању Божијем, а не стварно, онда би било сувишно парастосе држати у поменуте дане, него то може било када, јер ће тај помен онда свакако досгнути Божије сећање, одражн он одмах по уснућу, или након 50 година. Свеједно је, али није, зато и постоји Црквена пракса да врши молтиве за упокјене у 3,9 и 40 дана, зато што по веровању које на темељу Св.Предања и исксутва светих, душа путује те дане док коначно не дође на привремени суд где јој се одређује место боравка до страшног суда у свеопштег васкрсења мртвих.

Ништа ти ја конретно не могу одговорити, нити коментарисати што се ове теме тиче, јер заиста не знам. Тек учим.

Све је то много, много, много компликованије од тога што си ти написао овде.

Све што је ван догматских граница је врло сумљиво и стоји на климавим ногама.

Иначе, "Вечнаја памјат" се искључиво односи на Есхатон и Други Христов долазак.

А реч "данас", са којом Господ одговара разбојнику се различито тумачи. Неки то тумаче као Осми Дан.

А помени који се врше у одређени дан се исто тумаче на различите начине.

Све у свему, веровати у неки паралелни свет и МЕСТА на којима се душе шеткају по облацима и слично, нема баш праву Православну црту. Сам појам загробног живота је доста шкакљив, јер га нема у Символу Вере нити у Догматима, нити у Св. Литургији.

Заиста ово је једна од нај компликованијих тема у Православљу и потребне су године и године озбиљног труда да би се нешто "укапирало". Овако пискарање по форуму и мишљење да нешто знамо је смешно.

[Justin Waters]

Душа по благодати вечно живи, а без благодати вечно умире, но у оба слуачја је душа у стању свести о самој себи. То је толико јасно учење да се никад нико није нашао у Цркви до данас да га експлицитно негира, зато није ни било потребе да се Црква саборно изјасни. Насупорт томе има мноштво примера из житија светих о јављањима светих и ангела Божијих људима на земљи, многоштво је учења многих светих Отаца појединачни који говоре о делатном стању душе након смрти. То је толико јако предање да су многи тропари узели речи које говоре о делатном стању душе после смрти: Рецимо тропа на Усековање главе Св.Јована Крститеља гласи:

Памјат праведнаго с похвалами, тебје же довљет свидјетељство Господње, Претече, показал бо сја јеси воистину и пророков честњејшиј, јако и струјах крестити сподобилсја јеси проповједанаго, тјемже за истину пострадав радујасја благовјестил јеси и сушчим во адје Бога јавлшагосја плотију, в земљушчаго грјех мира, и подајушчаго нам велију милост.

Затамњена реченица управо говори похвално о св.Јовану Крститељу који је по смрти онима у аду благовестио о Богу који се јавио у телу.

Кад се овај тропар пева сваке Литургије на празник Усековања вековима од стране Цркве, шта ће ти боља саборна потврда.

[Искушеник]

Душа по благодати вечно живи, а без благодати вечно умире, но у оба слуачја је душа у стању свести о самој себи. То је толико јасно учење да се никад нико није нашао у Цркви до данас да га експлицитно негира, зато није ни било потребе да се Црква саборно изјасни. Насупорт томе има мноштво примера из житија светих о јављањима светих и ангела Божијих људима на земљи, многоштво је учења многих светих Отаца појединачни који говоре о делатном стању душе након смрти. То је толико јако предање да су многи тропари узели речи које говоре о делатном стању душе после смрти: Рецимо тропа на Усековање главе Св.Јована Крститеља гласи:

Памјат праведнаго с похвалами, тебје же довљет свидјетељство Господње, Претече, показал бо сја јеси воистину и пророков честњејшиј, јако и струјах крестити сподобилсја јеси проповједанаго, тјемже за истину пострадав радујасја благовјестил јеси и сушчим во адје Бога јавлшагосја плотију, в земљушчаго грјех мира, и подајушчаго нам велију милост.

Затамњена реченица управо говори похвално о св.Јовану Крститељу који је по смрти онима у аду благовестио о Богу који се јавио у телу.

Кад се овај тропар пева сваке Литургије на празник Усековања вековима од стране Цркве, шта ће ти боља саборна потврда.

Брате, све је то лепо, али све то што ти написа не потврђује било шта, то није права Теологија. Све ја то знам, али то није то. Ја сам овде писао и о митарствима и износио исти став, али ипак видим да то није то и да је изворно Православно учење нешто много шире и ортодоксније.

Наравно да је потребно да се Црква Саборно изјасни као што се изјаснила за многе ствари. Код РМК је другачије, они имају јасна (јеретичка) Саборна учења о животу душе после смрти, то јест, они верују у чистилиште итд..

Свети Оци, као и у свему (ван Догматских ствари), тако и у овоме немају баш идентичан став, а постоји и много фалсификата.

Тропар сам по себи не мора да буде мерило тачности, јер постоји Тропар св. Василију Великом (који се налази у Службенику) где се он помиње као преподобни.

Душа и њено стање је нај тачније изказано на овој Икони :

Види се сама душа, колико је фалична и очајна без свог тела, јер душа није човек.

А и св. Максим Исповедник је рекао: "Душа без тела је утвара, а тело без душе је леш".

Иначе, ја сматрам да је душа свесна након смрти, али такве тврдње не могу потврдити својим животом, док, на пример, за тврдњу да је Бог= Света Тројица, могу дати живот.

Свашта ја написах овде, па обрисах...

Нисам баш за конверзацију на ову тему, јер заиста не знам...