Jump to content

опет владике ово, оно


Препоручена порука

Да се разумемо, структура у Сабору или нпр. међу београдским свештенством је таква да је Црква за време комунизма једино нормално функционисала у Босни. Велики број свештеника и монаха је долазио из ових крајева. Готово двоструко већи у односу на све друге крајеве. У Херцеговини, Црној Гори, Србији, Хрватској, Словенији и Македонији људи су слабо или никако били уз Цркву. ЦГ и Херцеговина су најдрастичнији и најјаднији случајеви.

Структура у манастирима и богословијама је била таква да је 60-70 процената монаха и ђака било из Босне. Неко ће рећи то је због муслимана и римокатолика, па је у Босни могло лакше да се упражњава верски живот, што није тачно. Имали су наши људи и у Херцеговини или Крајини сличну или исту ситуацију па је миноран број људи био на богослужењима. Црква је у Црној Гори и Херцеговини процветала, не због људи, већ због харизматичних духовника и великих подвижника и молитвеника који су почетком деведесетих стали на чело Цркве у овим крајевима. Док је у Босни ситуација била да ко год је митрополит или епископ народ се није одвајао од Цркве. Тако да су историјске околности и квантитет "кадра" Босне довели до оволиког броја, а не само непотизам, којег сигурно има.

Призван или не, Бог је увек ту

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Sto se tice Hercegovine, cinjenica je da je neverovatnu stvar na duhovnoj obnovi napravio onaj papoljubac  dada Vladika Atanasije. Iako nije bas tacno ni da je situacija bila jadna u celoj hercegovini. Bila je stavise dosta dobra u Neretvljanskoj regiji a i Zitomislic je bio jedan od najjacih manastira u celoj BIH. U Trebinju/Bileci/Gacku je bilo lose ( ipak ni priblizno lose kao u Crnoj Gori). Moja je pretpostavka da gde god su srbi bili vecina ( Istocna Hercegovina, Crna Gora, Srbija) da je bilo jako lose. Srbi u manjini bi se vezali za Crkvu kao nacin da opstanu.

Not Available 

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Није тачно у потпуности. Житомислић је јак јер блажене успомене митрополит није из њега излазио. Дешавало се да по 2 године не оде у Сарајево!? Срби су били већина у источној Босни, сарајевској регији и другде по Босни, а црквени живот је цветао.

Што се тиче приче где су Срби већина, опет, по мени, није тачна. Нпр. Западна Србија је била јака (ваљевски, чачански и златиборски крај), а Црна Гора и Херцеговина су специфичне и због менталитета људи. Срби су у Славонији, Барањи, Западном Срему, далматинском залеђу и Далмацији уопште били на много места тешка мањина, а опет нису били уз Цркву, а камоли да су слали децу у манастире и богословије.

Призван или не, Бог је увек ту

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Да се разумемо, структура у Сабору или нпр. међу београдским свештенством је таква да је Црква за време комунизма једино нормално функционисала у Босни. Велики број свештеника и монаха је долазио из ових крајева. Готово двоструко већи у односу на све друге крајеве. У Херцеговини, Црној Гори, Србији, Хрватској, Словенији и Македонији људи су слабо или никако били уз Цркву. ЦГ и Херцеговина су најдрастичнији и најјаднији случајеви.

Структура у манастирима и богословијама је била таква да је 60-70 процената монаха и ђака било из Босне. Неко ће рећи то је због муслимана и римокатолика, па је у Босни могло лакше да се упражњава верски живот, што није тачно. Имали су наши људи и у Херцеговини или Крајини сличну или исту ситуацију па је миноран број људи био на богослужењима. Црква је у Црној Гори и Херцеговини процветала, не због људи, већ због харизматичних духовника и великих подвижника и молитвеника који су почетком деведесетих стали на чело Цркве у овим крајевима. Док је у Босни ситуација била да ко год је митрополит или епископ народ се није одвајао од Цркве. Тако да су историјске околности и квантитет "кадра" Босне довели до оволиког броја, а не само непотизам, којег сигурно има.

:drugarstvo:

Ко има шта против босанаца, а???  :cheesy: 4chsmu1 0110_hahaha

Caelum a non celando, quia apertum est.

http://www.pravoslavniistocnik.net/

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Наравно, то је управо оно што сам написао. Бројност и приврженост Цркви није могла остати без конкретизације на епископском и др. пољима.

Призван или не, Бог је увек ту

Link to comment
Подели на овим сајтовима

  • Чланови који сада читају   0 чланова

    • Нема регистрованих чланова који гледају ову страницу
×
×
  • Креирај ново...