опет владике ово, оно

[marko_13]

Да се разумемо, структура у Сабору или нпр. међу београдским свештенством је таква да је Црква за време комунизма једино нормално функционисала у Босни. Велики број свештеника и монаха је долазио из ових крајева. Готово двоструко већи у односу на све друге крајеве. У Херцеговини, Црној Гори, Србији, Хрватској, Словенији и Македонији људи су слабо или никако били уз Цркву. ЦГ и Херцеговина су најдрастичнији и најјаднији случајеви.

Структура у манастирима и богословијама је била таква да је 60-70 процената монаха и ђака било из Босне. Неко ће рећи то је због муслимана и римокатолика, па је у Босни могло лакше да се упражњава верски живот, што није тачно. Имали су наши људи и у Херцеговини или Крајини сличну или исту ситуацију па је миноран број људи био на богослужењима. Црква је у Црној Гори и Херцеговини процветала, не због људи, већ због харизматичних духовника и великих подвижника и молитвеника који су почетком деведесетих стали на чело Цркве у овим крајевима. Док је у Босни ситуација била да ко год је митрополит или епископ народ се није одвајао од Цркве. Тако да су историјске околности и квантитет "кадра" Босне довели до оволиког броја, а не само непотизам, којег сигурно има.

[Zeebedee]

Sto se tice Hercegovine, cinjenica je da je neverovatnu stvar na duhovnoj obnovi napravio onaj papoljubac  dada Vladika Atanasije. Iako nije bas tacno ni da je situacija bila jadna u celoj hercegovini. Bila je stavise dosta dobra u Neretvljanskoj regiji a i Zitomislic je bio jedan od najjacih manastira u celoj BIH. U Trebinju/Bileci/Gacku je bilo lose ( ipak ni priblizno lose kao u Crnoj Gori). Moja je pretpostavka da gde god su srbi bili vecina ( Istocna Hercegovina, Crna Gora, Srbija) da je bilo jako lose. Srbi u manjini bi se vezali za Crkvu kao nacin da opstanu.

[marko_13]

Није тачно у потпуности. Житомислић је јак јер блажене успомене митрополит није из њега излазио. Дешавало се да по 2 године не оде у Сарајево!? Срби су били већина у источној Босни, сарајевској регији и другде по Босни, а црквени живот је цветао.

Што се тиче приче где су Срби већина, опет, по мени, није тачна. Нпр. Западна Србија је била јака (ваљевски, чачански и златиборски крај), а Црна Гора и Херцеговина су специфичне и због менталитета људи. Срби су у Славонији, Барањи, Западном Срему, далматинском залеђу и Далмацији уопште били на много места тешка мањина, а опет нису били уз Цркву, а камоли да су слали децу у манастире и богословије.

[Augustinus]

Да се разумемо, структура у Сабору или нпр. међу београдским свештенством је таква да је Црква за време комунизма једино нормално функционисала у Босни. Велики број свештеника и монаха је долазио из ових крајева. Готово двоструко већи у односу на све друге крајеве. У Херцеговини, Црној Гори, Србији, Хрватској, Словенији и Македонији људи су слабо или никако били уз Цркву. ЦГ и Херцеговина су најдрастичнији и најјаднији случајеви.

Структура у манастирима и богословијама је била таква да је 60-70 процената монаха и ђака било из Босне. Неко ће рећи то је због муслимана и римокатолика, па је у Босни могло лакше да се упражњава верски живот, што није тачно. Имали су наши људи и у Херцеговини или Крајини сличну или исту ситуацију па је миноран број људи био на богослужењима. Црква је у Црној Гори и Херцеговини процветала, не због људи, већ због харизматичних духовника и великих подвижника и молитвеника који су почетком деведесетих стали на чело Цркве у овим крајевима. Док је у Босни ситуација била да ко год је митрополит или епископ народ се није одвајао од Цркве. Тако да су историјске околности и квантитет "кадра" Босне довели до оволиког броја, а не само непотизам, којег сигурно има.

Ко има шта против босанаца, а???  :cheesy: 4chsmu1 0110_hahaha

[о.Небојша]

Сећам се да је пре 28 година нас из Босне било колико свих из осталих крајева Српства, све са дијаспором. 0442_feel

[marko_13]

Наравно, то је управо оно што сам написао. Бројност и приврженост Цркви није могла остати без конкретизације на епископском и др. пољима.