Postavi pitanje muslimanu

[bosanac]

Činjenice su neumoljive:

 

632. - Ebu Bekr preuzima vođstvo.

632. i 633. - Rida ratovi.

634. do 644. - Halif Omer nasleđuje halifa Ebu Bekra.

636. - Bizantinci poraženi na Jermuku.

637. - Perzijanci poraženi u bici na Kadisijji (Irak). Iste godine, u ramazanu/augustu, osvojena prijestolnica Perzije, Ktesifon.

638. - Halif Omer osvaja Jerusalem.

639. do 646. - Osvajanje Egipta. Pod komandom ‘Amra ibn ‘Asa zauzet Egipat.

642. - Pobjedom kod Nihavenda dokrajčena Perzija.

643. - Tri dana nakon atentata, koji je nad njim izvršio Perzijanac Ebu Lu’lue, umro je halif Omer.

644. do 656. - Izborno tijelo, koje je odredio h. Omer, izabralo je h. Osmana za 3. halifa koji je vladao do 656.

U narednih 12 godina teških i krvavih bitki preuzet je od kršćana Kipar i Rodos, a osvajena su ogromna prostranstva u Aziji.

Itd... (!)

 

Mi ne  negiramo te historijske činjenice. Ali prije nabrajanja tih činjenica bilo bi pošteno postaviti pitanje o uzrocima neprijateljstava između muslimana i nemuslimana, idolopoklonika, perzijanaca , vizantijaca. Kada se ta tema otvori naći ćemo odgovore na muslimanska osvajanja tih zemalja.

[Number15648]

Božiji govor je vječan. A knjiga u koju je napisan zove se Mushaf. 

Значи та књига 'Mushaf' је вјечна, тако је називате ? Друго питање, у чему се разликује од Курана ?

 

Не одговори ти. Јел сунити вјерују да је Куран вјечна књига ?

[bosanac]

Не одговори ти. Јел сунити вјерују да је Куран вјечна књига ?

Da, Kur'an je božiji govor i on je vječan.Međutim ona knjiga u kojoj je napisan taj govor je mushaf ona nije vječna.

[bosanac]

zvini, ali nije ni čudo zašto:

 

O čemu se radi? Nakon Muhamedove smrti 8. juna 632, Ebu Bekr je proglašen vođom tj. halifom
(PS. Ima li tasta a da sluša svojeg zeta?   )

Ebu Bekr je izabran da bude halifa muslimana nakon što su muslimani konsenzusom se okupili oko njega.

633. godine započinje krvorpoliće. Rida ratovi: 
protiv onih koji su tvrdili da Ebu Bekr i Omer ne govore po uputi Poslanika i da on nije odredjen za naslednika

poslanika Muhameda.

Ovo nije tako bilo brate.Ebu Bekr je poveo ratove rida naon što su plemena počela negirati dijelove islama i počeli se odmetati od islama i samim time počeli da urušavaju temelje islamske države.

Obratite pažnju na sledeće stavke koji govore o karakteru onih koji će započeti sakupljanje sura, te prirediti Kur`an:

 

Sunni alim Ebu Mohammad Abdullah Ibn Muslim Ibn Qutaybah Daynuri u svojoj istoriji Halifa,
poznatoj kao "el-Imamah wa el- Siyasah" prenosi:
"Omer zatraži drva i, obrativši se onima koji su se nalazili u domu, reče - kunem vam se Allahom,
u čijoj je ruci moj život, da ukoliko ne izadjete iz tog doma, ja ću ga zapaliti. Ali i Fatima je u kući - rekoše Omeru -
a on odgovori da ga nije briga ko se sve nalazi u domu."
Referenca: el-Imamah wa el-Siyasah od Ibn Qutaybah, dio 1, str 3 i 19-20
(Takva jedna nemilosrdna osoba od Ebu Bekra će ubrzo biti zadužena i za prikupljanje kur`anskih sura,
to jest, taj isti Omer!)

Omer r.a se borio za jedinstvo muslimana.Za sakupljanje Kur'ana bila je zadužena komisija ljudi koji su znali Kur'an napamet .Svi su oni bili svjedoci objave.Neki od njih su bili oni koji su ono što je poslaniku objavljivano direktno to i zapisivali.To je morao voditi čvrtst i učen i pravedan čovjek Omer r.a.

 

Drugi istoricar el-Baladhuri prenosi:
"Ebu Bekr je tražio od Alije da ga podrži, ali je Alija to odbio. Omer je pošao prema Alijevoj kući sa pripaljenom bakljom.
Pred vratima je on susreo Fatimu koja mu reče - Namjeravaš li to zapaliti vrata moje kuće?
Omer reče - Da! To će ojačati vjeru koja nam je došla preko tvojeg oca."
Referenca: el-Ansab Ashraf, od el-Baladhuri, dio 1, str 582,586

Dalje, i Juhari tvrdi:
"Omer i nekolicina uputiše se da bi zapalili Fatiminu kuću i ukućane, jer su im se oni suprostavili."
I Ibn Shahna je potvrdio isto: "da bi zapalili kuću i njene ukućane".


Ebu Bekrov general Kalid bin Valid je u bitci kod Akrabe uspeo da porazi Hanefija i uguši protestante,
da će potom Omer konstatovati sledeće, da su skoro svi izginuli koji su Kur`an napamet znali lično ga slušajući sa usana poslanika Muhameda.
Omer bin al Katab (kasniji halif Omer), nakon bitke kod Akrabe, bio je zadužen od Ebu Bekra da nadgleda sakupljanje kur`anskih sura.

Ebu Bekr je potom svoje generale nahuškao protiv hrišćana, netrpeljivim stavovima o njima. Mnogi oni koji su slušali
propoved sa usna poslanika Muhameda, da bi se izbavili od Ebu Bekra još u vreme Rida ratova, prebegli su u Armeniju,
i videćemo da ih je tamo našao za svoje vladavine treći halif - Osman.*
Ebu Bekr je napade usmerio protiv Vizantije i Sasanidskog carstva i 634. je umro u Medini,
a kratko pred smrt je urgirao da zajednica nakon njegove smrti izabere za halifa njegovog vernog Omera bin al Kataba.
__________
* Za vreme halife Osmana osvojena je i Armenija!
"U tim vojnim pohodima učestvovao je i Huzejfa ibn Jeman, koji je zapazio da se tamo mnogi ljudi razilaze u načinu čitanja i učenja Kur'ana,
što je često dovodilo do svadje i nereda! Huzejfa ibn Jeman je nakon povratka o tome obavijestio halifu Osmana,
a ovaj je zatražio od Hafse da mu pošalje Mushaf koji je sakupljen i sravnjen za vrijeme Ebu Bekra.
Kada mu je taj primjerak stigao naredio je Zejdu ibn Sabitu i ostalim članovima komisije da ga prirede u nekoliko primjeraka.
To je urađeno i primjerci su poslani u pojedine pokrajine; Po jedan primjerak je poslan u Mekku, Basru, Kufu, Šam,
Jemen i Bahrejn, a jedan je ostavio kod sebe. Stari primjerak koji je bio pohranjen kod Hafse, Osman je dao spaliti!
Primerak koji je zadržao kod sebe Osman je nazvao Mushafu’l-Imam."
Izvor: Jusuf Ramić, Tefsir – historija i metodologija, Fakultet islamskih nauka u Sarajevu, Sarajevo, 2001., str. 13.

 

Mani se šitskih gluposti.U ovo ne vjeruje ni većina šija.

Brate trebaš znati izvore islamskih učenja .

[bosanac]

Evo da ponovimo jedan od tekstova sa ovog foruma napisan o ovome:

EVO MALO ISCPNIJEG ODGOVORA NA PITANJE(ODGOVOR JE DEO PREDAVANJA O SIITRSKOM UCENJU,I ODGOVARA SE JEDNOJ UCESNICI).INACE SAMU VERZIJU DOGADJAJA NI SVI SHIITI NE PRIZNAJU...:Mislm da na ovo sa sunijske strane ne treba odgovarati, nema potrebe, jer je ova predaja izmišljena, bez obzira što se navodi u Kelzu-l-.Ummal od El Hindija, nego ćemo vidjeti šta kažu šijje u vezi ove i sličnih predaja.
Nije ovo ništa, ima i gorih predaja, tako na primjer, šijje spominju da su Aliju kada je odbio dati prisegu Ebu Bekru, ashabi ga svezali oko vrata i vukli po putu. Da, ima i ta predaja.
Međutim, ovakve predaje koje je navela sestra Mutaherra, na njih je odgovorio šittski dogmatičar Ibn Ebi Hadid, koji je uz mnogo pažnje i brige napisao najpoznatiji i najbolji komenatar na knjigu "Nehdžul belaga", koja je kod šijja među najpriznatijim knjigama. Pa tako ovaj učenjak šittski kaže u odgovoru na navedenu laž:"A što se tiče predaja koje navode neke šitke knjige, u kojima se spominje da su ashabi poslali Kunfuza do Fatimine kuće, pa da ju je on udario bičem po licu, tako d joj je ostao trag sve do njene smrti, pa da ju je Omer pritisnuo između vrata i zida njene kuće, a Fatima uzviknula:"O oče, o Poslaniče", pa da je ona odmah pobacila mrtvo dijete, pa da su im htjeli kuću zapaliti, i mnoge druge predaje. Kažem, da takve predaje nemaju nikave osnove niti utemeljenja kod nas (šijja), niti iko od nas to potvrđuje, niti iko od muhadisa zna za takve gnusne predaje". (Ibn Ebi Hadid, Š erh Nehdžul Belaga, 2/60).

Dakle, to je bio dokaz od strane šitskih učenjaka da su te i slične predaje lažne i da nemaju nikave osnove, a sad da vidimo i sunijjsku stranu, navest će mo samo dva vjerodostojna dokaza i oni će biti dovoljni.

Predaju bilježi Imam Buhari od Ibn Mulikije da je čuo Ibn Abasa gdje kaže:"Kada je Omer r.a umro, stavili smo ga na krevet, a narod, među kojim sam bio i ja, okupio se oko Omera doveći Allahu za njega. U tom trenutku iznenadio me je čovjek, koji je naslonio svoj lakat na moje rame. Kad sam se okrenuo bio je to Ali b. Ebi Talib, koji je rekao:" Allah ti se smilovao o Omere! IZA SEBE NISI OSTAVIO NIKOGA KO BI VIŠ E OD MENE VOLIO DA SE SRETNE SA ALLAHOM S TVOJIM DJELIMA. Zaista sam se uvjek iskreno nadao da ćete Allah spojiti i učiniti sa tvoja dva druga (Poslanik i Ebu Bekr), jer mnogo puta sam čuo Poslanika, saws, gdje kaže:"Išli smo ja, Ebu Bekr i Omer, ušli smo ja, Ebu Bekr i Omer, izašli smo ja, Ebu Bekr i Omer". (Sahihu-l-Buhari, Menaqibu Omer 7/53).

Postavlja se pitanje, ako je Omer htio zapaliti Fatiminu kuću, te joj fizički nauditi, zar je moguće nakon svega toga da Alija dođe Omeru u kuću njegovu te da mu čini dovu za njega i spominje ga samo po dobru, a vidimo iz hadisa da je Alija bio ubjeđenja, da su Omerova djela bila najvrijednija, pa je želio da on takođe dođe pred Allaha s takvim djelima, i zar nije logičnije da mu uopšte ne dođe na dženazu, ili da mu kaže, nikada ti neću halaliti za sve ono što si uradio nakon Poslanikove smrti od moje žene Fatime i od nas Ehli Bejta........... Alija je došao do Omera jer ga je volio, a Omer mu nikada nije učinio nepravdu, niti nanio zlo, niti njemu niti Fatimi, a vidjeli smo gore da je volio takođe njihovu djecu Hasana Husejna, i da je se brinuo o njima. Da li ima danas na dunjaluku šijja ili oni koji ih slijepo slijede koji će reči" Neka se Allah smiluje Omeru, kao što je rekao Alija, predvodnik Ehli Bejta. NEMA. Nego oni rade suprotno, proklinju i psuju Omera, te hvale i uzdižu njegovog ubicu, prokletog obožavaoca vatre, (Allah ga unakazio na Sudnjem danu), Ebu Lu'leta Medžusiju. Pa tako kada govore ko je ubio Omera, uvjek kažu:"Ubio ga je perzijsku rob", a neče da kažu da je to bio vatropoklonik, medžusija i mušrik. I ne samo to, oni su ovog prokletnika, proglasili herojem, davajuči mu ime " Baba Š udža'ud-din", što znači "Otac hrabrosti u vjeri". Ali b. Muzahir, jedan od pouzdanih osoba kod šijja, prenosi od Ahmeda b. Ishaka El-Kummija El-Ahvesa, šitskog šejha, da je rekao:"Uistinu dan ubistva Omera b. Hataba, predstavlja za nas veliki praznik, dan dostojanstva, dan veličine i velikog čiščenja, dan blagodati i zabavljanja". (Lillahi summe Litarih, 127)

DRUGI DOKAZ, DA GORE NAVEDENA PREDAJA NEMA VEZE SA STVARNOŠ ČU KOJA JE BILA NAKON POSLANIKOVE SMRTI, JESTE TA, DA JE ALIJA NAKON Š TO JE OMER POSTAO HALIFA, UDAO SVOJU I FATIMINU KČER UMMU KULSUM ZA OMERA. TAJ SLUČAJ SMO NAVELI GORE, I TO SU ZABILJEŽILE HAMAN SVE VAŽNIJE Š ITSKE KNJIGE HADISA I HISTORIJE, I ONI TAJ BRAK PRIZNAJU.

Bilježi Ibn Esir u Kamil fi Tarih i Ibn Kesir u El Bidaje Ve-n- Nihaje, da je Omar r.a prvo zaprosio Ummu Kulsum, kčerku Ebu Bekra, a bila je maloljetna, a Omer je brak sa njom sređivao preko Aiše, r.a, pa mu je Ummu Kulsum odgovorila:"Nemam potrebe za njim". A Aiša joj reče:"Ne želiš vladara pravovjernih"! Zatim ona reče:"Da, jer je on za mene grube naravi". Pa je Aiša. r.a poslala Amra b. Asa da mu kaže da neće, ali ga je on uputio na Ummu Kulsum, kčerku Fatime i Alije. Htio je se povezati s njom, zbog njenog srodstva sa Poslanikom, saws. Pa ju je Omer zaprosio od Alije, nakon ćega mu ju je Alija dao za ženu, a Omer je platio njen mehr (vjenčani dar) 10 000 dirhema. Ummu Kulsum rodila mu je Zejda i Rukaijju. (Kamil fi Tarih, 2/212, El Bidaje Ve Nihaje, 2/123).

Postavlja se logično pitanje, kako je moguće da je Alija dao svoju kčerku i Fatiminu, za svoga najljučeg neprijatelja, koji je htio nad njima kuću zapaliti i koji je bio pritisnuo Fatimu između zida i vrata, s ciljem da je povrijedi, a sve to Alija je gledao?

Nemoguće, jer da je navedeno istina, nikada nebi došlo do ovoga braka, jer Alija je Omerovo punac, i dedo svoje unučadi, odnosno Omerove djece. 

Pošto je Omer b. Hatab kod šijja, murted, munafik i naslinik, koji je udario Fatimu, te je htio živu zapaliti u njenoj kući, onda po nekoj zdravoj logici nemoguće je da Alija, iz čistog Ehli Bejta, dadne svoju kčerku za jednog takvog čovjeka, kao što je Omer!?

Dalje sestra ova sestra navodi isječak i mišljenje učenjaka Nu' aman Š ibli iz njegove knjige "El-Faruk" gdje kaže:"Sa Omerovom ljutinom i žustrom naravi takav čin ne bi bio u suprotnosti sa njegovom prirodom".

Prije svega samo da kažem, da Omer, r.a jest bio grub i  ljut po svojoj prirodi, ali samo kada je bila u pitanju borba za pravdu, a ne za nanošenje štete nekome.

Sestra najvjerovatnije nema navedenu knjigu iz koje je uzela citat, sigurno je uzela ovaj citat iz knjige koju je napisao neki šijja, s ciljem da ocrni Omera, jer na drugom mjestu u istoj knjizi ovaj učenjak drugačije govori za Omera i Aliju

Tako sestro, navedeni učenjak Nu' aman Š ibli u istoimenoj knjizi "El-Faruk" pod naslovom koji glasi:"Riajetul-hukuk vel adab bejnel Al vel ashab", što u prevodu znači:"Briga o pravima i ponašanju između poslanikove porodice i ashaba", kaže:"Omer, r.a, ne bi prenočio s mišljenjem o izuzetno bitnim stvarima, a da se ne bi savjetovao sa Alijom, r.a, koji ga je izuzetno i mudro savjetovao i iskreno upučivao. On (Omer) je pokušao da ga postavi (Aliju) za vojskovođu u bici Nahavend, ali se Alija s tim nije složio. Kada je otputovao u Bejtu-l-Makdis, postavio ga je za svog namjesnika po svim pitanjima hilafeta u Medini. Obim solidarnosti između njih dvojice očituje se u slučaju kada ga je Alija, r.a oženio časnom Ummu Kulsum, koja je bila kčerka Fatime r.a." (El-Faruk, 49).

Dalje sestra navodi citat da je Ebu Bekr na smrtnoj postelji rekao:"Želim da nisam pretresao Fatiminu kuću, i da nisam poslao ljude da je uznemiravaju..........., do kraja citata".

I onda sestra ispod navodi da je to preuzela iz Sunijjskog izvora (Sunni refernce), HISTORI OF YA'KUBI, odnosno Historija od Ja'kubija. ČUDNO!!!

KO JE JA'KUBI?

Njegovo ime je Ahmed b. Ebi Ja'kub b Ishak b. Dža'fer b. Vehb Abasi. Od stanovnika Bagdada. Š ITSKI HISTORIČAR I PO UBJEĐENJU Š IJJA IMAMIJJA. 

Bio je pisar u Abasijskoj državi. Historiju islama prikazao je kroz šitsko imamijsko shvatanje. Tako u svojoj knjizi ne priznaje hilafet osim Aliji b. Ebi Talibu i njegovim sinovima i ko je iz njihove loze. Kada spominje period hilafeta Ebu Bekra, Omera i Osmana, ne dodaje nigdje riječ "Hilafet". Nije nikog od njih spomenuo a da nije iznio na njega gomilu laži i potvora, kako na njih tako i na ostale ashabe. Tako spominje veoma ružne stvari o Aiši, Halidu b. Velidu, Amru b. Asu i ostali ashabima. U svojoj knjizi (gore navedenoj) otkriva se njegova iskrenost i njegovo licimjerstvo, da je to bio jedan obični ulizica i čovjek od lične koristi. Pa tako kada govori o Emevijskim halifama, naziva ih kraljevima, a kada spominje Abasijske, onda upotrebljava riječ halife, jer je na taj način htio da se uliže njima, jer je radio kod njih kao pisar, a dok na drugom mjestu spominje kako je Abasijska država, zemlja mubareka (blagoslovljena). 
Ova knjiga je prepuna laži i potvora, a njen način pisanja spada u najniže kategorije kvalitete pisanja ovakvih djela. Ali, njegova knjiga je poslužila orijentalistima i zapadnim historičarima da pljuju po islamu i ashabima, jer su za to imali njegovo djelo i dokaze iz njega. (Menhedž kitabetu-l-tarih islami, 432).

Dakle sestro, taj citat nema nikave osnove, jer se nalazi u šitskom dijelu, a njegov autor je nepouzdan i nepovjerljiv, i on se kosi sa Ebu Bekrovim životom i njegovom odnosu prema Ehli Bejtu, kako smo već naveli gore.

Dalje sestra navodi, imena ashaba koji su napali na Fatiminu kuću.

Ova predaja se takođe nalazi u Tarih Ja'kubi i u El-Immame we Sijase, i ona nije vjerodostojna, a vidjeli smo gore i šitski stav po pitanju napada na Fatiminu kuću. Ovdje se spominju najbolji ashabi koji su nam prenijeli Kur'an i Sunnet, a to i jeste glavni cilj šijja. Njima je cilj da ocrne ashabe i to najbolje i najučenije, pa da mogu reči Kur'an i Sunnet koji su vam oni prenjeli nije ispravan, što ćemo vidjeti kasnije.

Samo ćemo onako spomenuti neke od ashaba, za koje se tvrdi da su učestvovali u napadu na Fatiminu kuću.
Za Omera, r.a već smo dokazali da je nemoguće da je on tu bio, Muhammed b. Meslema, za kojeg je Poslanik saws, rekao da će se sačuvati od svake fitne (Buhari), pa tako kada je izbila fitna između Alije i Aiše i Muavije, Muhamed b. Mesleme je bio neutralan, jer mu je tako Poslanik rekao, i oni koji su bili neutralni su bili najboljeg stava.

Zejd b. Sabit, r.a, subhanallah taj plemeniti pisar Objave, taj plemeniti pisar koji je za vrijeme Osmana, r.a čitav Kur'an koji mi danas imamo napisao, da jedan takav ashab čije je srce vezano za Kur'an, učestvije u napadu na kuću Poslanikove kčerke i da je zapali. La havle ve la kuvete illa billah.


Takodje, u tekstu se navodi, kako ona to kaze " Sunitski istoricar Ibn Kutejbe", medjutim, Ibn Kutejbe nije bio sunitski istoricar vec pokvareni rafidija.

Navedeno historijsko dijelo "El-Immame we-Sijase" nije napisao sunitski ucenjak Ibn Qutajbah, Allah mu se smilovao, nego mu je to dijelo podvaljeno i na njega slagano i potvoreno da je on autor, a starija i savremenija istraživanja su dokazala da je autor neko drugi, a ne on. 

Njegovo ime je Abdullah b. Muslim (213-270), bio je veliki alim Kur'ana, hadisa, i arapskog jezika, a kod svih hadiskih učenjaka on je pouzdan i povjerljiv (siqa). 

Jedinu knjigu koju je napisao iz historije islama je "El-Mear'if". U njemu se nalazi historija poslanika, postanak svijeta, porijeklo arapa, sira, hilafet i završava se do vladavine abasijskog halife Mu'atesima. 
On je veliki i veoma cijenjeni alim kod Ehli Sunneta. Za njega je rekao Es-Selefi:"Ibn Qutajbah je bio od povjerljivih i pouzdanih alima Ehli Sunneta." Ibn Hazm je rekao:"Ibn Qutajbah je pouzdana ličnost u vjeri i svome znanju". Slično je rekao i Hatib el-Bagdadi. A da autor knjige nije on, ovo su samo neki od dokaza:

1) Stara islamska ulema, koja je pisala biografije učenjaka, niti jedan od njih nigdje nije spomenuo, da je Ibn Qutajabah napisao gore navedenu knjigu, osim knjige "El-Mear'if", kao što sam i spomenuo.

2) Dok se čita knjiga, jasno se vidi da je Ibn Qutajbah, boravio u Š amu i Magribu, ali je dokazano da on nije nikada izlazio niti napuštao Bagdad, osim do Ed-Dinur, mjesto odakle je bio.

3) Način pisanja knjige se u potpunosti razlikuje od načina pisanja, koje je Ibn Qutajbah koristio u svojim ostalim knjigama koje su danas prisutne. Pa tako svaka njegova knjiga ima veoma duge uvode i predgovore, dok gore navedena knjiga imao samo tri reda uvoda.

4) Pisac knjige El-Imamme we Sijase (navodno Ibn Qutajbah), predaje prenosi od Ebi Lejle, kao da ga je sreo i od njega direktno uzeo. Kažem, da jeste bogdo, jer Ebu Lejla je Muhammed b. Abdurahman b. Ebi Lejla, fekih, kadija Kufe, bio je pouzdan, umro 148. god. po hidžri, a poznato je da je Ibn Qutajbah rođen 213, odnosno 65 godina nakon smrti Ebu Lejle, što znači da ga nikad nije ni sreo niti vidio.

5) Š ejhovi i ravije (prenosioci) od kojih Ibn Qutajbah obično prenosi i bilježi svoje predaje u ostalim svojim knjigama, ne spominju se u gore navedenoj knjizi, nego skroz neki lijevi nepoznati prenosioci.

6) Veliki dio predaja u knjizi došlo je putem, koji je apsolutno neprihvačen kod učenjaka hadisa, kao što je: ovo su spomenuli neki ljudi iz Egipta, ovo su nam pričali neki šejhovi iz Magriba, ovu su nam prenjeli od nekih šejhova, i ostale "REKLA-KAZALA", što je u predajama neprihvatljivo.

7) U navedenoj knjizi, Ibn Qutajbeh, prenosi od dvojice imama i alima iz Egipta, a poznato je da on nikada nije ušao u Egipat, niti je uzeo predaje od njih dvojice.

Kaže dr. Ali Nefi'a el-Ulijani:"Nakon što sam pročitao knjigu "El-Immame we Sijase", apsolutnog sam ubjeđenja, da je autor ove knjige, pokvareni rafidija (šijja), želeči da se ova knjiga pomiješa sa ostalim knjigama Ibn Qutejbe, jer je on bio na lijepom i dobrom glasu, kao borac Ehli Sunneta u Magribu, pa je zbog toga najvjerovatnije neko od rafidija Magriba ovo napisao i njemu podvalio, jer su mu ljudi vjerovali" (Akidetu Imam Ibn Qutajbah, 90).

Ovaj uvaženi dr. navodi slijedeće razloge, da je autor ove knjige šijja, a ne Ibn Qutajbah:

1) Navodi citat Alije, r.a kada se je obračao muhadžirima za hilafet rekavši:" O skupino muhadžira, ne oduzimajte pravo hilafeta od njegove porodice, jer wallahi o muhadžiri, mi smo najpreči da vladamo jer smo mi Ehlu Bejt, i mi smo preči od vas, i zato ne slijedite zabludu, kako ne bi skrenuli sa Allahova puta". (El-Immame we Sijase, 1/12). A poznata je ideologija šijja da hilafeta ne vide osim u Ehli Bejtu.

2) Autor ovog gnusnog djela opisuje ashabe na najgori mogući način, tako za Omera spominje da je kukavica, da je Sa'd b. Ebi Vekas zavidnik i pohlepan, zatim da se je Muhammed b. Mesleme naljutio na Aliju što je ubio židovskog vojnika Merhaba na Hajberu, da je Aiša naredila ubistvo Osmana, r.a i, a jednu od tih pokvarenih laži pročitali ste gore u vezi Ebu Bekra, Omera i Fatime. A poznato je da šijje haman sve ashabe preziru i na njih iznose laži i potvore, to se nalazi u njihovim knjigama i od toga oni ne bježe, a nemoguće je da jedan Ibn Qutajbah koji je bio učenjka Ehli Sunneta i kojeg sva ulema hvali, da piše ovakve gnusne laži na časne ashabe.

3) Autor navedene knjige spominje da je Muhtar b. Ebi Ubej (a, šijje znaju ko je on) ubijen od strane Musa'ba b. Zubejra, zbog toga što je se on pozivao da pripada Ehli Bejtu, a ne spominje njegovu zabludu jer je govorio da mu vahj (objava) dolazi. A šijje vole Muhtara, jer je navodno osvetio Husejna, r.a, dok u drugoj svojoj knjizi Ibn Qutajbah spominje da je Muhtar bio od onih koji si izašli na sultana i da je tvrdio da mu dolazi vahj.

4) Autor knjige piše o hilafetu Ebu Bekra, Omera i Osmana, samo 25 stranica, dok je o "Bitci oko deve" napisao 200. stranica.

I na kraju rekao je Sejid Mahmud Š ukri el-Alusi: "Od njihove taktike (šijja) jeste da gledaju i istražuju povjerljive alime Ehli Sunneta, pa ako nađu nekoga da odgovara imenom, prezimenom i nadimkom nekom od njih, napišu knjigu i podvale je njemu, odnosno pripišu je njemu. Kao npr. Es-Sedi, postoje dva alima istog imena, jedan je Es-Sedi Es-Sagir od poznatih lažljivaca i ubacivača hadisa, dok je Es-Sedi El-Kebir od pouzdanih alima Ehli Sunneta, isto tako IMAMO ABDULLAH B. KUTEJBAH, POKVARENI LAŽOV I RAFIDIJA, A IMAMO ABDULLAH B. MUSLIM B. KUTEJBAH PRIZNATI ALIM EHLI SUNNETA, PA ZBOG TOGA MOŽEMO SA SIGURNOŠ ĆU TVRDITI DA JE PISAC OVE KNJIGE IBN QUTAJBAH Š IJJA, A NE IBN QUTAJBAH SUNIJJA I POZNATI ALIM. (Muhtasar Tuhfetu-l-Isna Ašerije lil Alusi, 32).

[Дејан]

Bravo.Zato Trinaesti ti navodi podatak o držanju roblja od strane crkvenih velikodstojnika.Ne bi oni nikada nešto protiv vjere zar ne?

U opšte ne želim da ulazim u to da li je tačno ili ne mi govorimo o tome da je Muhamed dozvoljavao roblje i seskualno iskorištavanje istog.

Tako da to jeste protiv vere ako se dešavalo u Crkvi...

[Дејан]

Da, jeste bio cilj islama da se ukine ropstvo.

Međutim prijatelju moj ono što zamjeriš mojoj vjeri uprkos tome što nisi u pravu, trebao bi malo pogledati i osvrnuti se kroz prvo Bibliju zatim kroz postupke crkvenih velikodostojnika koji su upražnjavali najgore vidove robovlasničkog odnosa prema ljudima.Samo malo da pogledaš u knjige historije vjeruj da bi ti se oči otvorile.

Ajde iznesi podatke,molio bi te...

Vidi sad ovu igru logike,dakle ko je bio dobar musliman mogao je imati robove a ako je grešio morao ih je raspuštati.

Ti kažeš da je robovlasništvo iskorenjeno zahvaljujući Islamu,logično iskorenjeno je jer nema dobrih muslimana...

nidje veze...

[Благовесник]

.Ebu Bekr je poveo ratove rida naon što su plemena počela negirati dijelove islama i počeli se odmetati od islama

 

Konstatuje se da su izginuli skoro svi koji su znali Ku`ran sa usana Poslanika. Toliko je bio okrutan tast, a nekoliko izvora dokazuje da je zeleo da spali i kucu  Čuavra doma Muhamedovog i Fatimu. Nemojmo se lagati, iz aviona se vidi da je on poceo da protura neko svoje vidjenje onoga čemu je učio Muhamed, osoba koja je zajedno sa Omerom (jer je upravo on bio zadužen za nadgledanjem sakupljanja kur´anskih sura) te su iskrivili Kur`an. 

Zato su morale pasti i tolike žrtve.

 

* Za vreme halife Osmana osvojena je i Armenija!

"U tim vojnim pohodima učestvovao je i Huzejfa ibn Jeman, koji je zapazio da se tamo mnogi ljudi razilaze u načinu čitanja i učenja Kur'ana,

što je često dovodilo do svadje i nereda! Huzejfa ibn Jeman je nakon povratka o tome obavijestio halifu Osmana,

a ovaj je zatražio od Hafse da mu pošalje Mushaf koji je sakupljen i sravnjen za vrijeme Ebu Bekra.

Kada mu je taj primjerak stigao naredio je Zejdu ibn Sabitu i ostalim članovima komisije da ga prirede u nekoliko primjeraka.

To je urađeno i primjerci su poslani u pojedine pokrajine; Po jedan primjerak je poslan u Mekku, Basru, Kufu, Šam,

Jemen i Bahrejn, a jedan je ostavio kod sebe. Stari primjerak koji je bio pohranjen kod Hafse, Osman je dao spaliti!

Primerak koji je zadržao kod sebe Osman je nazvao Mushafu’l-Imam."

Izvor: Jusuf Ramić, Tefsir – historija i metodologija, Fakultet islamskih nauka u Sarajevu, Sarajevo, 2001., str. 13.

 

 

Istoriju pišu pobednici, Šta je izvorno bilo pre nego sto je Ebu Bekr i Omer - Bog sveti zna. Imajuci u vidu sure i ajete koji su otvoreno protiv hriscana,

a neke druge upravo suprotno, poziovaju hriscane da veruju u Evandjelje koje im je dato i da ce im se po njemu suditi (a drugog Evandjelja osim Četvoroevandjelja hriscani u 6-7 veku nisu imali), ocigledno da je Ebu Bekr svoju reformu sproveo da bi imao alibi za osvajanja hriscanskih teritorija,

a nije mario da pobije i neke od najrodjenijih Muhamedovih - Čuvare doma. I ako znam da ces ti ovo uporno da odričeš, obrati samo pažnju da izbeglice u Armeniji tvrde ne samo da je Omer sakupio kao Ku´an nije se slagalo sa tumačenjem, već je je i tekst bio drugačiji (!):

"U tim vojnim pohodima (na Armeniju) učestvovao je i Huzejfa ibn Jeman, koji je zapazio da se tamo mnogi ljudi razilaze u načinu čitanja i učenja Kur'ana,

što je često dovodilo do svadje i nereda! Huzejfa ibn Jeman je nakon povratka o tome obavijestio halifu Osmana,

a ovaj je zatražio od Hafse da mu pošalje Mushaf koji je sakupljen i sravnjen za vrijeme Ebu Bekra. ...

Stari primjerak koji je bio pohranjen kod Hafse, Osman je dao spaliti!

Primerak koji je zadržao kod sebe Osman je nazvao Mushafu’l-Imam."

Izvor: Jusuf Ramić, Tefsir – historija i metodologija, Fakultet islamskih nauka u Sarajevu, Sarajevo, 2001., str. 13."

 

Jusuf Ramić, Tefsir – historija i metodologija, Fakultet islamskih nauka u Sarajevu, Sarajevo, 2001., str. 13.

 

Tu se nešto strašno dešavalo. Kur˙an je iskrivljen

[Number15648]

Da, Kur'an je božiji govor i on je vječan.Međutim ona knjiga u kojoj je napisan taj govor je mushaf ona nije vječna.

Негдје сам прочитао, да муслимани вјерују ( говор је ја мислим о сунитима, који и представљају највећи број код муслимана ) да постоји један Куран који буде пред лицем алаха, и који је вјечан и нестворен, такозвана главна књига.

Јел можеш ишта рећи за то ?

[bosanac]

Негдје сам прочитао, да муслимани вјерују ( говор је ја мислим о сунитима, који и представљају највећи број код муслимана ) да постоји један Куран који буде пред лицем алаха, и који је вјечан и нестворен, такозвана главна књига.

Јел можеш ишта рећи за то ?

Molim te navedi mi izvor gdje si to pročitao i odgovorit ću ti.

[Trinaesti učenik]

U opšte ne želim da ulazim u to da li je tačno ili ne mi govorimo o tome da je Muhamed dozvoljavao roblje i seskualno iskorištavanje istog. Tako da to jeste protiv vere ako se dešavalo u Crkvi...

 

Muhammed a.s. je samo reformisao postojeći sistem.  Po crkvama se dešavalo jer Biblija isto dozvoljava koliko god tebi bilo mrsko. To je realnost i kao što je realnost i za Islam.

Ajde iznesi podatke,molio bi te... Vidi sad ovu igru logike,dakle ko je bio dobar musliman mogao je imati robove a ako je grešio morao ih je raspuštati. Ti kažeš da je robovlasništvo iskorenjeno zahvaljujući Islamu,logično iskorenjeno je jer nema dobrih muslimana... nidje veze...

Šerijat je zakon a logika zakona je da se sprovodi. Svako ko je ispunjavao šerijatske (zakonske) uslove mogao  je da ima robove onoliko koliko ispunjava zakon. A koliko je musliman dobar toliko je i primenjivao mehanizme koje oslobađaju robove. Nema u istoriji da je država imala poseban fond za oslobođenje robova sem u islamskim. 

Robovlasništvo je Islam ukinuo.

Predislamsko:

Robovlasnik je gospodar robova. On može činiti šta hoće.

Robovi su oruđe bez ikakvih prava a svih obaveza.

Po Islamu, SAMO je Allah Vlasnik robova. I SAMO On je Gospodar svih svetova. Što znači da bilo koji čovek više nije robovlasnik i gospodar robova. S obzirom da je Allah Gospodar, čovek ne može činiti šta hoće. 

Robovi su ljudi sa pravima i obavezama kao i svi ostali. Jednaki pred Bogom i Zakonom. S tim da su oni dati na služenju uz ograničenje nekih prava slobodnjaka. Ali i uz dodatnih prava koje slobodnjak nema, npr., kazna robovima je pola od kazne slobodnog. (Naravno, ako kazna predstavlja mučenje onda se i ne sprovodi, jer je "mučenje teže od ubijanje"- Kur'an). Kaznu sprovodi gazda ali ako prekrši pravila rob ima pravo da prijavi sudu, a ukoliko se dokaže, sudija oduzima roba i onda ga oslobađa.

Predislamsko robovlasništvo je Islam ukinuo. U tom robovlasništvu postojalo je samo jedno pravilo: da nema pravila.

Bez ikakvih provokacija i uvreda, uz svo dužno poštovanje:

"Kad odeš u rat na svoje neprijatelje pa ih Jahve, Bog tvoj, preda u ruke tvoje te ih zarobiš, ako među zarobljenicima opaziš lijepu ženu i u nju se zagledaš, možeš je uzeti za ženu. Dovedi je svojoj kući pa neka obrije glavu, obreže nokte i odbaci haljine u kojima je zarobljena. Neka provede mjesec dana u tvome domu oplakujući svoga oca i svoju majku. Poslije toga možeš joj pristupiti kao muž i neka ti postane ženom. Ako ti poslije ne bi bila po volji, pusti je kuda joj drago. Za novac je ne smiješ prodati niti s njom postupiti kao s ropkinjom jer ti je bila žena." Ponovljeni zakoni 21:10-14

Samo da objasnim da se brijanje glave, obrežanje nokti, skidanje stare odeće kao i mesec dana u kući vlasnika propisuje iz zdravstvenih razloga. Kako ne bi se vojnik zarazio od neke bolesti tokom braka.

Možeš reći da je to nekad važilo i da je to Isus a.s. ukinio ali mi ne možeš citirati eksplicitno. Zbog toga, dok su jedni hrišćani bili robovlasnici drugi su bili robovi koji su se borili protiv robovlasništva, obe grupe pozivajući se na Bibliju. 
 

A i ako je nekad bilo, opet se radi o božijem zakonu. Svako dobro

[Благовесник]

Gde se u Kur´ánu spominje reč - ljubav??

[Благовесник]

bosanac:

"Postavlja se pitanje, ako je Omer htio zapaliti Fatiminu kuću, te joj fizički nauditi,

zar je moguće nakon svega toga da Alija dođe Omeru u kuću njegovu te da mu čini dovu za njega i spominje ga samo po dobru, a vidimo iz hadisa da je Alija bio ubjeđenja, da su Omerova djela bila najvrijednija, pa je želio da on takođe dođe pred Allaha s takvim djelima,"

 

Sunitska izmisljotina.

 

bosanac:

"DRUGI DOKAZ, DA GORE NAVEDENA PREDAJA NEMA VEZE SA STVARNOŠ ČU KOJA JE BILA NAKON POSLANIKOVE SMRTI,

JESTE TA, DA JE ALIJA NAKON Š TO JE OMER POSTAO HALIFA, UDAO SVOJU I FATIMINU KČER UMMU KULSUM ZA OMERA.

... Zatim ona (Ummu Kulsum, kćerka Ebu Bekra) reče:"Da, jer je on za mene grube naravi". Pa je Aiša. r.a poslala Amra b. Asa

da mu kaže da neće, ali ga je on uputio na Ummu Kulsum, kčerku Fatime i Alije.

Htio je se povezati s njom, zbog njenog srodstva sa Poslanikom, saws.

Pa ju je Omer zaprosio od Alije, nakon ćega mu ju je Alija dao za ženu,

a Omer je platio njen mehr (vjenčani dar) 10 000 dirhema.

Ummu Kulsum rodila mu je Zejda i Rukaijju.

(Kamil fi Tarih, 2/212, El Bidaje Ve Nihaje, 2/123).
Postavlja se logično pitanje, kako je moguće da je Alija dao svoju kčerku i Fatiminu,

za svoga najljučeg neprijatelja, koji je htio nad njima kuću zapaliti"

 

I carica Milica je svoju ćerku dala za Bajazita i Stefan njen sin postao mu je ratni drug (Moj mač je u mojoj ruci,

a ja sam u tvojim rukama), i šta to sad treba logički da znači?

[bosanac]

bosanac:

"Postavlja se pitanje, ako je Omer htio zapaliti Fatiminu kuću, te joj fizički nauditi,

zar je moguće nakon svega toga da Alija dođe Omeru u kuću njegovu te da mu čini dovu za njega i spominje ga samo po dobru, a vidimo iz hadisa da je Alija bio ubjeđenja, da su Omerova djela bila najvrijednija, pa je želio da on takođe dođe pred Allaha s takvim djelima,"

 

Sunitska izmisljotina.

 

bosanac:

"DRUGI DOKAZ, DA GORE NAVEDENA PREDAJA NEMA VEZE SA STVARNOŠ ČU KOJA JE BILA NAKON POSLANIKOVE SMRTI,

JESTE TA, DA JE ALIJA NAKON Š TO JE OMER POSTAO HALIFA, UDAO SVOJU I FATIMINU KČER UMMU KULSUM ZA OMERA.

... Zatim ona (Ummu Kulsum, kćerka Ebu Bekra) reče:"Da, jer je on za mene grube naravi". Pa je Aiša. r.a poslala Amra b. Asa

da mu kaže da neće, ali ga je on uputio na Ummu Kulsum, kčerku Fatime i Alije.

Htio je se povezati s njom, zbog njenog srodstva sa Poslanikom, saws.

Pa ju je Omer zaprosio od Alije, nakon ćega mu ju je Alija dao za ženu,

a Omer je platio njen mehr (vjenčani dar) 10 000 dirhema.

Ummu Kulsum rodila mu je Zejda i Rukaijju.

(Kamil fi Tarih, 2/212, El Bidaje Ve Nihaje, 2/123).

Postavlja se logično pitanje, kako je moguće da je Alija dao svoju kčerku i Fatiminu,

za svoga najljučeg neprijatelja, koji je htio nad njima kuću zapaliti"

 

I carica Milica je svoju ćerku dala za Bajazita i Stefan njen sin postao mu je ratni drug (Moj mač je u mojoj ruci,

a ja sam u tvojim rukama), i šta to sad treba da znači?

Brate ja sam na lokalnoj televiziji držao ciklus predavanja na temu :"Halife Allahova poslanika". Ovu tematiku sam utančine obradio i vjeruj mi kada kažeš:"Sunitska izmišljotina i to bez ikakve osnovane argumentacije ta tvrdnja nema nikakvu težinu osim što svjedoći o nepoznavanja tematike o kojoj je takav sud donio onaj koji je tu tvrdnju izrekao.

Brate ruku na srce i uz dužno poštovanje prema tebi kao ozbiljnom sagovorniku savjetovao bih ti da pročitaš malo više o ovoj tematici i tek onda da o ovome pišeš.Nemoj me prijatelju pogrešno shvatiti ali u ovoj temi nemam sagovornika. Poštujem tebe i tvoje znanje ali ovdje brate nije tvoje polje.

Imamo puno tema o kojima možemo razviti diskusiju ali ova brate tema nije tvoje polje. .smesko.  .smesko.  .smesko.  .smesko.

[Благовесник]

 

Sunni alim Ebu Mohammad Abdullah Ibn Muslim Ibn Qutaybah Daynuri:

Referenca: el-Imamah wa el-Siyasah od Ibn Qutaybah, dio 1, str 3 i 19-20

 

 

 

Drugi istoricar el-Baladhuri prenosi:

Referenca: el-Ansab Ashraf, od el-Baladhuri, dio 1, str 582,586

Dalje, i Juhari tvrdi:

I Ibn Shahna je potvrdio isto:

 

 

 

Mani se šitskih gluposti.

 

 

Da to su gluposti, necu verovati Sunni alim Ebu Mohammad Abdullah Ibn Muslim Ibn Qutaybah Daynuri,

i el-Baladhuri, ni Juhari i Ibn Shani.. već da je  "Alija je bio ubjeđenja, da su Omerova djela bila najvrijednija,

pa je želio da on takođe dođe pred Allaha s takvim djelima," Hahha..

Citirano -da je Alija imao takvo misljenje o Omeru - se iz aviona vidi da je glupost (!) tj. izmišljotina.