Postavi pitanje muslimanu

[bosanac]

Ајде сад, for the record, питање за муслимана:

Шта је веће пред Богом: пострадати и не убити другог човека (који је такође створење Божије), или убити у одбрани? И то под свим условима, то јест и да је:

нападач: немуслиман, нападнути: муслиман;

нападач: немуслиман, нападнути: немуслиман;

нападач: муслиман, нападнути: немуслиман;

нападач: муслиман, нападнути: муслиман

?

Заиста жељно ишчекујем одговор.

Odgovor je sljedeći:Onaj ko spasi jedan život kao da je spasio cjelo čovječanstvo a onaj ko ubije nekoga na pravdi boga kao da je ubio cjelo čovječanstvo.

Bez obzira ko ubica bio a ko ubijeni.

[antics]

Ако је теби, брате, ово искрен и потпун одговор, ако овај одговор - овај софизам - који си ти овде дао као одговор на моје питање за тебе представља искреност, онда нек ти Бог дадне свако добро, а ја сам исцрпо могућност разговора с тобом.

[Благовесник]

Цитирао си посланика Мухамеда, и ово је јако истинита реченица, и потпуно је у духу са Христовим Еванђељем (Инђилом), православном вером. Али да ли би могао дати мало шири одговор, конкретно:

да ли је веће пред Богом ако си нападнут не желети да убијеш и због тога бити убијен, или убити?

[bosanac]

Ако је теби, брате, ово искрен и потпун одговор, ако овај одговор - овај софизам - који си ти овде дао као одговор на моје питање за тебе представља искреност, онда нек ти Бог дадне свако добро, а ја сам исцрпо могућност разговора с тобом.

Brate Antikse, oprosti ako sam te uvrijedio.Ovako formulisano pitanje nije u potpunosti meni jasno.Evo drugi put odgovaram na njega iako ono gore što sam napisao je citat iz Kurana koji dobrim djelom odgovara na tvoje pitanje.Ali evo po drugi put malo opširnije.

Po islamu svaki nepravedan napad je nasilje bez obzira ko ga činio.Ako musliman ubije nepravedno muslimana suočava se sa istom kaznom kao (smrtnom.I obratno.Bez obzira ko bio napadnut musliman ili ne po islamu on je dužan da brani svoj život.Bog nevoli nepravdu bez obzira ko je činio i prema kome se pna činila.Svaki nepravednik će i pred Bogom odgovarati zbog nepravde koju čini drugima a i pred ljudima ukoliko mu se uzmogne suditi.

Rekao je Allahov poslanik:Ko učini nepravdu nemuslimanu ja ću mu biti protivnik na sudnjem danu.Nadam se da sam sada pojasnio malo više.Ili nisam razumio tvoje pitanje pa ga pojednostavi.Bog i tebi dao svako dobro.

[bosanac]

Svaka samoodbrana je islamom naređena bez obzira ko bio napadač i bez obzira ko se branio.

Neki musliman napravdi napadne na tvoj dom dužan si ga braniti.Niko nema ni prema kome pravo da čini nasilje.

[bosanac]

Цитирао си посланика Мухамеда, и ово је јако истинита реченица, и потпуно је у духу са Христовим Еванђељем (Инђилом), православном вером. Али да ли би могао дати мало шири одговор, конкретно:

да ли је веће пред Богом ако си нападнут не желети да убијеш и због тога бити убијен, или убити?

Ako si mislio na mene i navođenje citata, to nije izreka Muhammeda(hadis)nego jr citat iz Kurana:"Onaj koji ubije jednog nevinog čovjeka kao da je ubio cijelo čovječanstvo, a onaj koji spasi jednog čovjeka kao da je oživio cijelo čovječanstvo".

Musliman ne ubija iz želje, nego iz nužde.To je brate kompleksno pitanje.Imaš dva zla ako mu dozvoliš da te ubije dozvoljavaš mu da ti čini nasilje a ako ga ti ubiješ uništio si jedan život.

Međutim šta je bolje?Bolje je braniti se i u nuždi ga ubiti ako budeš morao jer on nastoji bespravni da uzme ono što ti je Bog dao kao najveći dar a to je život.Ako budeš morao da ga ubiješ nisi griješan ni pred Bogom a ni pred ljudima jer si branio svoj život.Stoga je stroga obaveza muslimanu braniti se kada je napadnut nepravedno i ako pogine braneći se on ima stepen mučenika u islamu.

A kod vas šta je kod vas bolje?

[Благовесник]

Ako si mislio na mene i navođenje citata, to nije izreka Muhammeda(hadis)nego jr citat iz Kurana

На то сам и мислио.

[antics]

Ako budeš morao da ga ubiješ nisi griješan ni pred Bogom a ni pred ljudima jer si branio svoj život.Stoga je stroga obaveza muslimanu braniti se kada je napadnut nepravedno i ako pogine braneći se on ima stepen mučenika u islamu.

A kod vas šta je kod vas bolje?

Код нас, и не само код нас, него чврсто верујем да је Божија воља таква, да је боље не бранити се. Јер, ако јесте боље бранити се и убити, ако то Бог хоће, онда он није бог. Појаснићу зашто:

Или Бог онда мрзи тог грешника који напада, грешника који је у заблуди, значи духовно болестан, па му одузима живот не давши му могућност да се покаје;

Или је тај грешник осуђен да буде грешник, без могућности да се покаје, где опет имамо две могућности:

Или је Бог суров, па некога преда чисто из забаве у грех,

Или постоји судбина којој Бог не може да се одупре, него мора да је поштује, па је она јача од Бога.

Како год окренеш, то Бог није.

Да би Бог био Бог мора да буде савршено слободан и савршено моћан. Не сме да буде везан ничим, ни простором, ни временом ни каквом било силом. Да стварно поштујете Теврат, тако бисте веровали. Док постоји судбина - не постоји Бог. Јер Бог никада неће преступити две светиње: људски живот и људску слободу. Та два која човеку даје човека управо чине човеком. Јер ми верујемо - онако како је Бог открио - да Бог не жели робове, него пријатеље. А пријатељ постајеш слободно, не по морању, или по нужди.

Божије откривење јасно каже да Бог не жели смрти грешнику, него да се покаје и жив буде, а ако ја кренем да му одсечем главу (у име божије), па он буде јачи од мене и убије ме, онда ја никако нисам мученик, него слабић.

И чисто да знамо, antics је скраћено од Срђан Антић.

[bosanac]

Код нас, и не само код нас, него чврсто верујем да је Божија воља таква, да је боље не бранити се. Јер, ако јесте боље бранити се и убити, ако то Бог хоће, онда он није бог. Појаснићу зашто:

Или Бог онда мрзи тог грешника који напада, грешника који је у заблуди, значи духовно болестан, па му одузима живот не давши му могућност да се покаје;

Или је тај грешник осуђен да буде грешник, без могућности да се покаје, где опет имамо две могућности:

Или је Бог суров, па некога преда чисто из забаве у грех,

Или постоји судбина којој Бог не може да се одупре, него мора да је поштује, па је она јача од Бога.

Како год окренеш, то Бог није.

Да би Бог био Бог мора да буде савршено слободан и савршено моћан. Не сме да буде везан ничим, ни простором, ни временом ни каквом било силом. Да стварно поштујете Теврат, тако бисте веровали. Док постоји судбина - не постоји Бог. Јер Бог никада неће преступити две светиње: људски живот и људску слободу. Та два која човеку даје човека управо чине човеком. Јер ми верујемо - онако како је Бог открио - да Бог не жели робове, него пријатеље. А пријатељ постајеш слободно, не по морању, или по нужди.

Божије откривење јасно каже да Бог не жели смрти грешнику, него да се покаје и жив буде, а ако ја кренем да му одсечем главу (у име божије), па он буде јачи од мене и убије ме, онда ја никако нисам мученик, него слабић.

И чисто да знамо, antics је скраћено од Срђан Антић.

Ovdje se uvaženi brate, slažemo samo u ovoj zadnjoj rečenici koju si napisao a koja govori o tvojim ličnim podacima.Međutim ovo gore tvoje pisanje sa njime se ne slaže ni razum ni Kuran pa čak ni sami Stari zavjet kojeg izleda vi poštujete a mi ne.O svemu ovome ako nas Allah poživi u nočašnjem pisanju .Volio bih o ovome jednu malo iscrpniju diskusiju imati sa tobom.

[bosanac]

Antiks

Код нас, и не само код нас, него чврсто верујем да је Божија воља таква, да је боље не бранити се. Јер, ако јесте боље бранити се и убити, ако то Бог хоће, онда он није бог. Појаснићу зашто:

Brate ovo mi nekako liči na stav jehovinih svjedoka koji su apsolutno protiv nenasilja.Brate ovo je idealno za manijake i ubice.Kada vide ovakvo razmišljanje pa ti si za njih stvorio Raj na zemlji.Bez imalo straha će ubijati i činiti nasilje drugima.Tako da nije od Boga sigurno razmišljanje u kojem ti se preporučuje da dozvoliš nekome da te ubije napravdi Boga.

Или Бог онда мрзи тог грешника који напада, грешника који је у заблуди, значи духовно болестан, па му одузима живот не давши му могућност да се покаје;

Bog ne mrzi nikoga ali mrzi djela griješnika koja su oni izabrali svjesno da čine.

Boga nemojmo ograničavati voli li ili ne nekoga.

Bog nevoli grijeh da se čini i mrzi kod počinioca to djelo ali ne mrzi svoga roba.

Ali isto Bog nevoli da neko nekome čini nepravdu.

Ako je Bog pravedan u što ni ja ni ti nesumnjamo onda je nepravedno da nam kaže ili nas podstiče da dozvolimo nekome da nas ubije bez ikakvog opravdanog razloga.

Allah dž. Upravo o tome govori u Kuranu i kaže u prevodu djela ajeta:

Dopušta se odbrana onima koje drugi napadnu, zato što im se nasilje čini –

Или је тај грешник осуђен да буде грешник, без могућности да се покаје, где опет имамо две могућности:

Или је Бог суров, па некога преда чисто из забаве у грех,

Или постоји судбина којој Бог не може да се одупре, него мора да је поштује, па је она јача од Бога.

Ovdje jednu stvar nikako ne mogu razumjeti a to je zašto uvijek stajete na stranu onoga koji čini nasilje a ne na stranu onih kojima se čini nasilje.

Ovdje kao da ima kompleks od nečega jeli to što možda ste češće skloni činjenju nasilja nego da budete od onih kojima se čini nasilje.To me zbunjuje.Nikad se nepitate odakle nekome pravo da ubije bez razloga.eno onaj belgijanac i italijan što danas pobiše nevine ljude na rasnoj osnovi.Da li je bolje što su oni pobijeni ili je bolje da su oni njega ubili.Oprosti to nikako nerazumijem.Kakav je to Bog koji preporučuje ljudima da se nebrane?To od Boga sigurno nije.

Ovdje ove dvije mogučnosti su plod razmišljanja koji opet nerazumijem i neslažem se sa njime:

Tome griješniku je ostavljen izbor da čini ili ne čini to djelo a ako se odluči na činjenje djela on se može pokajati zbog njega ali trpi posljedice učinjenog a to je odmazda istom mjerom (smrtna kazna, krvarina ili praštanje porodice ubijenih.

Bog je Milostivf ali i strašno kažnjava.

A Bog je dao svakome slobodnu volju da bira što će da čini a ako se odluči na ubistvo nekoga posljedice sam trpi djela kojeg je učinio.

Како год окренеш, то Бог није.

Bog se neograničava mojim i tvojim razumom

Да би Бог био Бог мора да буде савршено слободан и савршено моћан. Не сме да буде везан ничим, ни простором, ни временом ни каквом било силом. Да стварно поштујете Теврат, тако бисте веровали. Док постоји судбина - не постоји Бог. Јер Бог никада неће преступити две светиње: људски живот и људску слободу. Та два која човеку даје човека управо чине човеком. Јер ми верујемо - онако како је Бог открио - да Бог не жели робове, него пријатеље. А пријатељ постајеш слободно, не по морању, или по нужди.

Da ,po slobodi bivaš drag Bogu zato Bog u Kuranu kaže:Ko hoće da vjeruje neka vjeruje a ko neće nemora.

To o tvojoj tvrdnji o našem nepoštivanju starog zavjeta iz ovog gore navedenog upravo ti radiš suprotno od onoga što nam govori stari zavjet.

Zašto Bog ubija po starom zavjetu one koji su mu se suprostavili.Zar po starom zavjetu Bog nije ubio sinove Judine koji su izbjegavali začeće djeteta sa udovicom njihovoga brata?

Zar ih ovdje nije prisiljavao a oni odbili i onda ih je smaknuo?

Da ti ne navodim more citata iz starog zavjeta kjoji potvrđuju suprotno ovo što si ti potvrdio.

Божије откривење јасно каже да Бог не жели смрти грешнику, него да се покаје и жив буде, а ако ја кренем да му одсечем главу (у име божије), па он буде јачи од мене и убије ме, онда ја никако нисам мученик, него слабић.

Zašto je onda Bog pobio sinove Judine?Zašto im nije ostavio priliku da se pokaju?

Oprosti ovo je besmisleno.

И чисто да знамо, antics је скраћено од Срђан Антић.

Brate uz dužno poštivanje prema tebi ovdje se izgleda slažemo samo oko tvoje zadnje rečenice.

[Небојша Јовановић]

Da li kod vas u Kuranu pise da ce Isus Marijin doci na dan suda da sudi i zivima i mrtvima?

[bosanac]

Da li kod vas u Kuranu pise da ce Isus Marijin doci na dan suda da sudi i zivima i mrtvima?

Ne piše.

Allah dž.š će suditi i Isusu i Mariji i svakom živom biću.Svi smo mi Allahovi i svi ćemo se Njemu vratiti.

[antics]

Не морамо се сложити, али кад ти кажеш To od Boga sigurno nije, онда имамо проблем, јер ти не можеш да тврдиш да знаш шта Бо мисли: ти знаш оно што су те о Њему научили, а ја чврсто верујем да су те слагали. У праву си да Бог мрзи грех, али никако ниси у праву да Бог мрзи грешника. Зашто би га стварао? Да се иживљава над њиме? Да демонстрира над њиме своју свемоћ? Па зар милостиви Бог може да буде тако покварен?

Зашто је Бог побио синове Јудине? Зато што се разликују старозаветно и новозаветно откривење. Зар би неко послушао анђела Божијег негде у праисторијско време? Замисли да једна наспрам друге стоје две војске длакавих људи наоружаних маљевима. И између њих засија анђео и каже: Људи, Бог је љубав! Па прво би њега поломили, па би наставили да разбијају главе један другоме.

А то што тако параноично оптужујеш да су хришћани на страни оних који чине насиље, то је само због тога јер си сувише уплашен и ускогруд да отвориш душу Господару, да осетиш да Бог воли подједнако и праведника и грешника. И то не кажем само ја, него и један од вас, један хафиз, а ти види ко је то - ја ти сада нећу рећи. Ево шта он говори:

Jedan od načina da čovjek dobije pravi odgoj i da tako stekne ljubav Gospodara jeste da blagim uzvrati onom ko priča i radi protiv njega. Kada to uspijete, neka znate da vam je ljubav Gospodara zagarantirana, da te Gospodar voli. Ovo je hadis. Božiji poslanik, s.a.v.s., je rekao: Allahova ljubav je zagarantirana onom koji blagim uzvrati nakon što ga neko isfurstrira, iznervira, napadne. A mi rijetko tako postupam, mi njega još žešće napadnem. Nimalo se te trudimo da budemo učitelji onom ko je od nas slabiji, neodgojeniji... A Božiji Poslanik, s.a.v.s., je rekao: - Mene je moj Gospodar odgojio najljepšim odgojem. Ono najvažnije, čime se postižu smiraj, zadovoljstvo, sreća i konstantnu radost je, zapamtite, samo odgoj, tj. ponašanje koje podrazumijeva razumijevanje, praštanje, širokogrudnost... To je definicija odgoja. Zato Resullulah, s.a.v.s., kaže u hadisu da čovjek sa lijepim ponašanjem, dakle odgojen čovjek, postiže stepen onoga koji po čitavu noć ibadeti i po čitav dan posti. Aha! Vidi ovo! šta ti je draže? Ili da čitav dan postiš i čitavu noć ibadetiš, ili da se lijepo upitaš s nekim, ali iskreno, ne ono onako reda radi. Blago postupi prema onom ko je prema tebi grub. Odmah skontaj da je malo prehlađen. Pomozi mu! Izađi mu u susret! Ma ne mogu ja da slušam priče njegove! Ama, bolan, čovjek prehlađen, kašlje, nemoj mu reći što kašlješ. Pusti ga nek kašlje, on je prehlađen. Fino mu neki sirup nabavi. Najteže je kad kašlje duša čovjekova. A puno kašljemo, ne možemo čuti jedan drugog koliko kašljemo. Molim Gospodara da nam dadne antibiotik kako ne bismo kašljali, kako bi bili odgojeni, amin.

И ово што говори, Бог нека му урачуна у правду, јер истину говори и никакве везе нема што је муслиман. Велики је човек. Тако да, брате, изгледа да није само у питању то што си ти муслиман, а ја хришћанин; биће да је ово нека лична запрека код тебе, па ти се не даје да осетиш призив Божији.

Има, на жалост, и хришћана таквих. Оних који све мере на свој кантар, убеђујући и себе и друге да је тај кантар Божији. По нашем веровању, онај ко узме суд Христов у своје руке, тај је антихрист.

А опет ти кажем - и док год сам у овој памети, тако ћу веровати - да док постоји било каква судбина, Бога нема. Бог је апсолутна савршен, апсолутно слободан, апсолутно неусловљен, апсолутно неусловљен... И Он хоћеОда створи човека, па га ствара; Он хоће да воли човека и воли. Ако у Богу има и сенке измене или промене, онда Он није апсолутно слободан, јер време има утицаја на Њега.

Ми кажемо да је Бог истина, знаш ли зашто? Истим језиком говоримо, размисли о корену речи истина. Истина је нешто што је исто, неизмењиво. Ако би Бог правио разлике међу људима, онда би се на Њега односило време, онда Он не би био Бог. Грешници постоје, јер они сами желе да буду грешници, а не зато што је то Божија воља. Има разлике између Божије воље и Божијег допуштења. Он допушта да постоје грешници, али Га то жалости. То што Он зна њихов крај, не значи да они не могу да се покају, као што ти мислиш. Може свако и свакад да се покаје, па и у последњи животни дах, и то не механички, као код вас: кажеш Илахију, и ето те у џеннету, ма какав да си био. Не, ништа не мораш да кажеш, али свемогући Бог зна...

Ето тако... Јако ми је жао што не успевам да се отргнем утиску да ме ниси разумео због мог грубог језика и скромног знања. Мислим - и уверен сам - да када би ти неко ученији, неко духовнији, неко већи од мене сведочио Бога Свемогућег, да би ти јасно видео истину.

Нек нас Господар свих светова умудри да будемо богомољци у духу и истини, јер Он хоће таквих молитеља.

[Небојша Јовановић]

Ne piše.

Allah dž.š će suditi i Isusu i Mariji i svakom živom biću.Svi smo mi Allahovi i svi ćemo se Njemu vratiti.

ja sam cuo jednog muslimana da kaze mozda je neka vasa sekta.

[bosanac]

Не морамо се сложити, али кад ти кажеш To od Boga sigurno nije, онда имамо проблем, јер ти не можеш да тврдиш да знаш шта Бо мисли: ти знаш оно што су те о Њему научили, а ја чврсто верујем да су те слагали. У праву си да Бог мрзи грех, али никако ниси у праву да Бог мрзи грешника. Зашто би га стварао? Да се иживљава над њиме? Да демонстрира над њиме своју свемоћ? Па зар милостиви Бог може да буде тако покварен?Ono što mi se sviđa kod tebe jeste tvoj respekt prema sugovorniku i tu skidam kapu.

Trudim se da ti na ukazani respekt uzvratim istom mjerom a koliko uspijevam to jedino Bog zna.Ako sam te povredio oprosti.Ali imam pravo ja kao mala praška u svemiru da kažem svoj stav o onome što mi bilo koji sugovornik iskaže.Brate dragi, ja u ovome ništa lično ne doživljavam.Ovim pisanjem iznosimo razmišljanja , ja kao musliman a ti kao krščanin , jevrej ili neko drugi.Iako se razilazimo u stvarnom životu to neznači da nemožemo biti vrsni prijatelji.

To što sam rekao da nije od Boga je na osnovu onoga što je i meni i tebi Bog dao a to je razum.Brate razum se buni ne prihvata da je bolje čovjeku da bude ubijen nego da se bori i ako mora da ubije , neka ubije samo da preživi.Brate tako vjerovati je činjenje nasilja nad nevinim čovjekom.Upitao sam jednog svog prijatelja pitanje:šta misliš o tvrdnji da je bolje ako te neki nasilnik napadne bez razloga, da se nebraniš i da ti je bolje u toj situaciji da budeš ubijen nego da u samoodbrani ubiješ?Kaže mi čovjek ta tvrdnja je bolesna.Kažem mu a šta misliš dali je ona od Boga.Čovjek mi reče:Takav Bog je bolestan.Nisam mu spomenuo da je to stav ove ili one vjere.Čovjek je rekao na osnovu razuma.To brate stvara put nasilnicima da rade što žele.Zar im to treba dozvoliti?

Зашто је Бог побио синове Јудине? Зато што се разликују старозаветно и новозаветно откривење. Зар би неко послушао анђела Божијег негде у праисторијско време? Замисли да једна наспрам друге стоје две војске длакавих људи наоружаних маљевима. И између њих засија анђео и каже: Људи, Бог је љубав! Па прво би њега поломили, па би наставили да разбијају главе један другоме.

Ovdje sam ti odgovorio da Bog kažnjava i da Bog nekada uzima nasilno život.To nakon što si ustvrdio da Bog ne narušava slobodu i život čovjeka.Ovdje je zbog slobode Judinih sinova i njihovih razmišljanja po kojima sui se pobunili da na osnovu njihova sjemena sa kojim se začne djete da se to djete pripiše njihovom umrlom bratu i tako mu se sačuva potomstvo, Bog ih ubija uzimajuči im i slobodu i život?To je jedan od mora primjera koji upravo govore suprotno onome što ti tvrdiš.Ovo koristim , bratac da malo razmisliš o svome stavu koji imaš po tom pitanju i to trezveno kritički i samokritički.Da ga se na kraju okaneš jer zaista je on sam po sebi besmislen.Bog ti je dao razum koristi ga.

А то што тако параноично оптужујеш да су хришћани на страни оних који чине насиље, то је само због тога јер си сувише уплашен и ускогруд да отвориш душу Господару, да осетиш да Бог воли подједнако и праведника и грешника. И то не кажем само ја, него и један од вас, један хафиз, а ти види ко је то - ја ти сада нећу рећи. Ево шта он говори

Ja dižem glas protiv svakog nasilnika bez obzira ko on bio hriščanion ili musliman.Optužujem ja i muslimane koji čine bez razloga nasilje drugima.Ima i nas nasilnika.Da sam uskogrud prema Svome Gospodaru,jesam, brate.Da mi dragi Bog oprosti.Koliko god mu pokoran bio to je nedovoljno.Malo provodim vremena pozivajuči ljude ka istini koju je On objavio.Bolji daleko mogu biti prema svojoj porodici, prema zajednici prema svojim komšijama bez obzira koji oni bili vjere.Da tu sigurno činim greške i nemam opravdanja.Čovjek nikada ne treba biti zadovoljan svojim stanjem.

Ali ima jedna stvar koja je dobra u meni.Tako mi Onoga koji me je stvorio legnem a u mom srcu nema mržnje ni prema jednom čovjeku.To me moja vjera uči.

И ово што говори, Бог нека му урачуна у правду, јер истину говори и никакве везе нема што је муслиман. Велики је човек. Тако да, брате, изгледа да није само у питању то што си ти муслиман, а ја хришћанин; биће да је ово нека лична запрека код тебе, па ти се не даје да осетиш призив Божији.

Brate moj, to što si ti hriščanin a ja musliman ne čini mi zapreku prema Bogu da Ga shvatim.Zapamti jednu stvar:Ja sam svjestan da je neko od mojih predaka bio nemusliman.Ja nisam musliman zbog toga što je moj babo musliman.Ja sam musliman zato što sam ubjeđen da kroz islam sam spoznao istinski svoga Boga.Ne pripisujuči Mu druga, Savršenog i Sveznajučeg.Sa time je moje srce zadovoljno.

Има, на жалост, и хришћана таквих. Оних који све мере на свој кантар, убеђујући и себе и друге да је тај кантар Божији. По нашем веровању, онај ко узме суд Христов у своје руке, тај је антихрист

Ja ovdje bratac nisam sa ciljem da te ubjedim u nešto što ti neželiš.Ja ovdje razmjenjujem mišljenja i iskustva sa tobom i nadam se da se da smo se svi okoristili.Mi ne spadamo u sljedbenike Antihrista.Mi sa žudnjom i čežnjom čekamo silazak Isusov i mi ćemo mu Akobogda biti sigurno od njegovih sljedbenika.

А опет ти кажем - и док год сам у овој памети, тако ћу веровати - да док постоји било каква судбина, Бога нема. Бог је апсолутна савршен, апсолутно слободан, апсолутно неусловљен, апсолутно неусловљен... И Он хоћеОда створи човека, па га ствара; Он хоће да воли човека и воли. Ако у Богу има и сенке измене или промене, онда Он није апсолутно слободан, јер време има утицаја на Њега.

Brate ti imaš pravo da vjeruješ kako želiš ali imam i ja to isto pravo.Mislim da mi ne zamjeriš kao ni ja tebi da svako od nas vjeruje na način kako misli da je najispravnije.

Kažeš da je Bog savršen a opisuje se kao da se kaje.A onaj koji se kaje kaje se zbog greške.Kažeš da je savršen a jede i pije a onaj koji jede i pije ima potrebu za nečim, kažeš da je savršen a opisan sa toliko nedostataka...Pa dobro možda ti savršenstvo shvataš drugačije od mene ali i to je tvoje pravo.

Ми кажемо да је Бог истина, знаш ли зашто? Истим језиком говоримо, размисли о корену речи истина. Истина је нешто што је исто, неизмењиво. Ако би Бог правио разлике међу људима, онда би се на Њега односило време, онда Он не би био Бог.

Da je Bog istina tu se slažemo

Bog pravi razlike među ljudima samo u jednom a to je u pokornosti koju mu ljudi čine.Rekao je Allahov poslanik:Nema prednosti crnac nad bjelcem i obratno crveni i žuti i obratno osim po jednosj stvari a to je bogobojaznost.

Грешници постоје, јер они сами желе да буду грешници, а не зато што је то Божија воља. Има разлике између Божије воље и Божијег допуштења. Он допушта да постоје грешници, али Га то жалости. То што Он зна њихов крај, не значи да они не могу да се покају,

Do ovoga zareza se slažemo a iza zareza apsolutno ne!

као што ти мислиш.

Ti si me onda pogrešno shvatio.

Може свако и свакад да се покаје, па и у последњи животни дах,

Ovdje se takođe slažemo.

и то не механички, као код вас: кажеш Илахију, и ето те у џеннету, ма какав да си био. Не, ништа не мораш да кажеш, али свемогући Бог зна...

E pokajanje brate kod nas nije ovako .Pokajanje ide iz srca a ne samo na jeziku.Evo ti jedan tekst, pročitaj ga i vidi da li je to pokajanje mehanički ili nije.:Muslimani cijelog svijeta za nekoliko dana očekuju dragog im gosta. Taj gost zaokuplja njihova srca, njihove misli. Doista, taj dragi gost - mjesec ramazan - veliki je mjesec. Allah, subhanehu ve te'ala, učinio ga je plemenitim objavom Kur'ana u njemu kao i propisivanjem posta u njemu. U mjesecu ramazanu, vjernici postači vraćaju se svome Gospodaru, osjećaju slast ibadeta, bereket u njemu, osjećaju prisutnu Allahovu milost. Uistinu, mjesec ramazan na Sudnjem danu će svjedočiti svakom vjerniku za dobro učinjeno u njemu, ali isto tako i svakom onom koji propusti priliku i ne vrati se svome Gospodaru.

U blagoslovljenom mjesecu ramazanu otvaraju se vrata Dženneta, zatvaraju vrata Džehennema i šejtani se u lance vezuju, kao što Allahov poslanik, sallallahu 'alejhi ve sellem, kaže: „Kada dođe ramazan, vrata Dženneta se otvore a vrata Džehennema zatvore i šejtani se okuju u lance." (Buharija, 1899; Muslim, 1079; od Ebu-Hurejre, radijallahu 'anh) Mudrost toga jeste da se što više ljudi vrati svome Gospodaru, da se iskreno pokaje Gospodaru svih svjetova. Vrata tevbe - pokajanja širom su otvorena i čekaju pokajnike, povratnike, one koji traže oprosta od svoga Gospodara, pa, ima li takvih da im Uzvišeni Allah oprosti?!

Većina ljudi i ne poznaje vrijednost i veličinu pokajanja, njegovu suštinu, da ne govorimo da li je čine sa znanjem i djelom. Ukoliko i saznaju vrijednost tevbe, ne poznaju put i način do nje, pitaju odakle i kako da počnu. Zato, upoznajmo se sa ovom velikom Allahovom, subhanehu ve te'ala, milošću i koristimo je u ovom plemenitom mjesecu ramazanu. Upoznajmo se ovom prilikom sa suštinom samog pokajanja, vrijednošću i veličinom pokajanja, načinom iskrenog pokajanja. Progovorimo nešto o sljedećem:

• 
  Svi smo mi griješnici
  
• 
  Gdje je put sreće i uspjeha?
  
• 
  Ali, šta je to tevba?
  
• 
  Zašto da učinim tevbu?
  
• 
  Kako da se pokajem za svoje grijehe i vratim svome Gospodaru?
  
• 
  Uslovi iskrenog pokajanja
  
• 
  Znakovi primljene tevbe
  
• 
  Čuvaj se odgađanja tevbe
  
• 
  Ne obmanjuj se lijepim i ugodnim životom
  

Svi smo mi griješnici

Dragi moj brate, plemenita i cijenjena sestro, svi smo mi griješnici. Jedanput se približimo Svevišnjem Allahu a drugi put udaljimo se od Njega! Jedanput svjesni smo Njegove prisutnosti, svjesni smo da nas On nadzire i prati, zna svako i malo i veliko djelo koje učinimo; dočim, drugi put, zaokupi nas nemar i zaborav na Njega Uzvišenog, usljed čega neminovno počinimo grijeh. Allahov poslanik, sallallahu 'alejhi ve sellem, je rekao: „Svaki čovjek, sin Ademov, je griješnik, a najbolji od griješnika jesu oni koji se kaju." (Tirmizi a Albani ga je ocijenio dobrim) Griješenje, nemar i zaborav svojstveni su čovjeku i Allahova milost je velika kada je tom slabašnom čovjeku ostavio vrata tevbe sve dok ne umre, naredio mu da se vraća svome Gospodaru kada god ga svladaju grijesi. Da nije ove velike Allahove milosti, doista bi čovjek bio u teškom stanju, njegova čežnja i nastojanje za vraćanjem Allahu, subhanehu ve te'ala, bile bi slomljene, nada u Allahov oprost i milost prekinuta.

Subhanallah!!! Kako li je lijepa priča koju spominje veliki islamski autoritet Ibnul-Kajjim, rahmetullahi 'alejh, u svome djelu „Medaridžu salikin" kada govori o ovoj velikoj neizmjernoj Allahovoj milosti po ljude. Kaže: „Od jednog od ispravnih prethodnika prenosi se da je u jednoj uličici vidio kako se vrata jedne kuće otvaraju i iz nje izlazi dječačić plačući i vapeći, tražeći pomoć. Iza njega je bila majka koja ga je istjeravala. Nakon što ga je istjerala, ispred njegova lica zalupila je vrata i zaključala ih. Krenuo je dječačić, napravio nekoliko koraka i stao. Razmišljao je. Nije znao, pored svoje kuće iz koje je istjeran, drugu kuću koja bi mu pružila utočište. Nije poznavao nikoga drugog pored svoje majke da bi ga prihvatio. Tužan, slomljena srca, ponovo se vratio kućnim vratima. Našavši ih zaključana, legao je ispred njih, svoj obraz spustio na prag i zaspao. Nakon nekog vremena, vrata su se otključala i na njih je izašla majka. Vidjevši svog sinčića kako spava s obrazom položenim na prag, nije mogla da se suzdrži, da ga ne uzme u svoje naručje. Prihvatila ga je u naručje, poljubila i rekla: 'Sinčiću moj, kuda ideš od mene? Ko će ti pružiti utočište pored mene?! Zar ti nisam rekla da mi se ne suprostavljaš i da mi ne budeš nepokoran? Zar ti nisam rekla da me svojim ponašanjem ne tjeraš da postupim suprotno svojoj milosti, brizi i dobru kojeg ti želim?!' Zatim ga je unijela u kuću." Razmislimo o ovom majčinom postupku, ovim majčinim riječima a zatim poslušajmo riječi Allahova poslanika, sallallahu 'alejhi ve sellem: „Allah je milostiviji prema Svojim robovima od majke prema svome djetetu."

Gdje je put do sreće i uspjeha?

Dragi moj brate, plemenita i cijenjena sestro, odgovor na vaša pitanja, vaše zahtjeve: Želim duševni smiraj i sreću, želim uspjeh i spas, želim oprost i milost, ali put i način koji vode do toga ne poznajem. Poput sam utopljenika koji traži da mu neko pruži ruku, pruži pomoć, poput onoga koji u tminama želi da mu neko osvijetli put i izlaz iz istih. Gdje je taj put? Odgovor: put je jasan kao Sunce u zenitu, jasan kao Mjesec u noći Bedra! Put je jedan: put tevbe - pokajanja. Put traženja Allahova oprosta i Njegove milosti. To je put sreće i uspjeha. Lahak put, otvoren i prohodan za tebe u svakom trenutku. Na tebi je samo da zakoračiš njime. Naći ćeš odgovor u Allahovim, subhanehu ve te'ala, riječima: „Ja ću sigurno oprostiti onome koji se pokaje i uzvjeruje i dobra djela čini, i koji, zatim, na Pravom putu istraje." (Prijevod značenja Ta Ha, 82.) Ukoliko ti se grijeh koji imaš pri sebi učini velikim, ogromnim. Pomisliš da za njega nema oprosta, sjeti se kršćana i onoga što govore o Uzvišenom Allahu: „Allah je jedan od trojice." Sjeti se jevreja i njihova govora o Allahu: „Doista, Allah je siromašan, a mi smo bogati."I pored svih tih govora Allah ih poziva da Mu se pokaju i zatraže oprosta od Njega, a On mnogo prašta i Milostiv je: „Zašto se oni ne pokaju Allahu i ne zamole oprost od Njega, Allah mnogo prašma i Milostiv je." (Prijevod značenja El-Maida, 74.) Ako ti se tvoj grijeh učini ogromnim, sjeti se grijeha mnogobožaca. O njima Uzvišeni kaže: „pa, ako se pokaju i budu obavljali namaz i davali zekat, braća su vam u vjeri." (Prijevod značenja Et-Tevba, 11.) Ma koliko i kakvih imao grijeha, znaj da će ti ih Uzvišeni Allah oprostiti ukoliko se iskreno pokaješ za njih. Makar ih bilo koliko je morske pjene, Allah će ih oprostiti, ukoliko se iskreno za njih pokaješ! Makar ih bilo koliko je između nebesa i Zemlje, Allah će ti ih oprostiti, samo, padni svome Gospodaru iskreno na sedždu i zamoli ga za oprost. Ne zaboravi riječi svoga Gospodara: „Reci: 'O robovi Moji, koji ste se prema sebi ogriješili, ne gubite nadu u Allahovu milost! Allah će sigurno sve grijehe oprostiti. On doista, mnogo prašta i On je Milostiv!'" (Prijevod značenja Ez-Zumer, 53.)

Ali, šta je to Tevba?

Tevba je, dragi moj brate i cijenjena sestro, povratak Uzvišenom Allahu, ostavljanje svega, javnog i tajnog, svega što Uzvišeni mrzi i čime nije zadovoljan, a zatim činjenje samo onoga čime je On zadovoljan, onoga što On voli i traži od Svojih robova. Tevba je, zaštita od očaja i beznađa! Tevba je izvor svakog dobra i svake sreće na Dunjaluku i Ahiretu. Početak, sredina i kraj vjerničkog puta ispunjen je tevbom. Tevba je ostavljanje grijeha iz straha od Uzvišenog Allaha, spoznaja prezrenosti grijeha, kajanje za činjenje istog, čvrsta odluka da se neće vratiti istom grijehu, kajanje za ono što je prošlo i okretanje Allahu, subhanehu ve te'ala, u onome što je preostalo.

Zašto da učinim tevbu?

Pitaš me: „Zašto da ostavim cigaru i alkohol kada u tome osjećam smiraj? Zašto da ostavim gledanje filmova kada mi to pričinjava zadovoljstvo? Zašto da obaram pogled, ne gledam u mlade djevojke, kada je slast mojih očiju u tome? Zašto da se vežem za namaz i post, kada ne želim da budem svezan i sputavan? Zašto i zašto? Zar čovjek ne treba da radi onošto će ga učiniti sretnim, ono u čemu će osjetiti smiraj i rahatluk, u čemu će pronaći svoju sreću? Zašto da se pokjem od svega toga?"

Prije nego li ti odgovorim na tvoja pitanja, želim da znaš da ti ja ne želim ništa drugo do sreću, smiraj i rahatluk, spas i dobro, ali kako na Dunjaluku tako i na Ahiretu. Ne zaboravi a poslije ovoga svijeta ima drugi svijet koji čeka svakog od nas. Ne zaboravi da nakon ovog mejdana sjetve doći će mejdan žetve, a, doista, nećemo požnjeti osim ono što smo svojim rukama posijali. Zato, odgovarajući na tvoja pitanja, kažem ti: Pokaj se, dragi moj brate i cijenjena sestro pa učini tevbu, jer je tevba:

• 
  Pokornost Allahovoj naredbi, jer je On Uzvišeni naredio i meni i tebi i svim vjernicima da Mu se iskreno kajemo: „O vjernici, iskreno se Allahu pokajte!" (Prijevod značenja Et-Tahrim, 8.)
  
• 
  Učini tevbu jer je tevba razlog tvog uspjeha na Dunjaluku i Ahiretu. Zar nije Uzvišeni rekao: „I svi se Allahu pokajte, o vjernici, da biste postigli ono što želite!" (Prijevod značenja En-Nur, 31.) A složit ćemo se da ono što najviše priželjkujemo jeste spas i uspjeh na oba svijeta.
  
• 
  Učini tevbu jer je tevba razlog Allahove ljubavi prema tebi. Zar Svevišnji nije rekao: „Doista, Allah voli one koji se mnogo kaju i one koji se mnogo čiste." (Prijevod značenja El-Bekara, 222.) Da li postoji veća sreća i da li vjernik može biti više sretan od onoga trenutka kada sazna da ga njegov Gospodar voli?! A to će saznati onoga trenutka kada Mu se iskreno okrene, skrušeno i ponizno, visoko podignutih ruku, tražeći oprosta za svoje grijehe.
  
• 
  Učini tevbu jer je tevba razlog tvoga ulaska u Džennet i spas od Vatre. Svevišnji je rekao: „A njih smjeniše zli potomci, koji molitvu napustiše i za požudama pođoše, oni će sigurno zlo proći, ali oni koji se pokaju i uzvjeruju i dobro budu činili njima se neće nikakva nepravda učiniti; oni će u Džennet ući." (Prijevod značenja Merjem, 59-60.)
  
• 
  Učini tevbu jer je tevba razlog spuštanja bereketa, jačanje snage, povećavanja imetka, poroda i drugog. Allah, subhanehu ve te'ala, je rekao: „O narode moj, molite Gospodara svoga da vam oprosti i pokajte Mu se, On će vam slati kišu obilnu i dat će vam još veću snagu uz onu koju imate i ne odlazite kao mnogobošci." (Prijevod značenja Hud, 11.) Također je rekao: „I govorio sam: 'Tražite od Gospodara
  

svoga oprosta, jer On, doista, mnogo prašta. On će vam kišu obilnu slati i pomoći vas imanjima i sinovima, i dat će vam bašče i rijeke će vam dati." (Prijevod značenja Nuh, 10-12.)

• 
  Pokaj se svome Gospodaru jer je tevba razlog brisanja tvojih loših djela i njihova pretvaranja u dobra djela. Zar ne čuješ riječi Sveišnjeg Allaha: „O vjernici, pokajte se Allahu iskreno, da bi Gospodar vaš preko ružnih postupaka vaših prešao i da bi vas u džennetske bašče, kroz koje rijeke teku, uveo."(Prijevod značenja Et-Tahrim, 8.) Takođe je rekao: „Ali onima koji se pokaju i dobra djela čine, Allah će njihova loša djela u dobra promijeniti, a Allah prašta i samilostan je." (Prijevod značenja El-Furkan, 70.)
  

Pa, zar ove blagodati i mnoge druge, ne podstiču nas da se pokajemo svome Gospodaru?! Zbog čega da škrtarimo i uskraćuemo svojim dušama ono u čemu je sreća za njih?! Zbog čega da upropaštavamo i ostavljamo svoje duše u tminama grijeha, zabranjujući im Allahovo zadovoljstvo?! Doista, spomenute blagodati trebale bi da nas podstaknu da požurimo s tevbom Allahovu opostu i Njegovoj milosti.

Kako da se pokajem za svoje grijehe i vratim svome Gospodaru?

Dragi moj brate, plemenita i cijenjena sestro, mnogi od nas shvataju da nema drugog izlaza i puta do sreće na obadva svijeta osim u povratku Allahu, subhanehu ve te'ala, shvataju da se sreća ne može postići slijeđenjem strasti i slasti, uživanjem i naslađivanjem, koje kad - tad mora proći! I šta poslije toga?! Kažem, mnogi to od nas shvataju ali ne znaju kako da učine pokajanje, kako da se vrate svome Gospodaru, odakle da počnu.

Svevišnji Allah, doista, kada želi Svome robu dobro, olakša mu puteve i načine koji vode do toga dobra. Ovom prilikom spominjem nekoliko stvari koje će nam pomoći u činjenju iskrene tevbe, iskrenog pokajanja i vraćanja Allahu, subhanehu ve te'ala.

• 
  Popravimo svoj nijjet-namjeru. Iskreno se pokajmo Uzvišenom Allahu. Doista, čovjek, ukoliko očisti svoje srce prema Allahu i bude iskreno tražio povratak Njemu, Allah će ga potpomoći u tome, sačuvat će ga svega što ga odvraća od iskrene tevbe. Dočim, onaj koji ne bude iskren prema svome Gospodaru, Allah će ga prepustiti šejtanu koji će mu uljepšavati zlo i poroke sve dok ne ode sa ovoga svijeta bez da se prethodno pokaje svome Gospodaru za svoje grijehe.
  
• 
  Obračunavajmo se sa svojom dušom, jer, doista, obračun podstiče čovjeka na činjenje dobrih djela, postizanje onoga što ga je prošlo, što je propustio u svome životu. Obračun podstiče čovjeka na tevbu i njeno čuvanje.
  
• 
  Podsjećajmo i podstičimo svoju dušu. Opominjimo je i prijetimo joj, strašimo je. Recimo svojoj duši: „Dušo moja, pokaj se prije nego li ti smrt dođe. Doista, smrt će ti doći iznenada! Zar ne znaš da te smrt čeka?! Zar ne znaš da je kabur tvoja druga kuća?! Zemlja tvoja druga postelja! Crvi tvoji drugi prijatelji! Zar se ne bojiš da ti Melek smrti dođe dok si u grijehu?! Hoće li ti tada koristiti kajanje?! Tvoj plač i izgovor, hoće li ti biti primljeni?! šta ti je, o dušo moja, okrećeš se od Ahireta a on ti je svaki dan bliži, dok žudiš za Dunjalukom a on ti je svaki dan dalji?!"
  
• 
  Udaljimo se od mjesta griješenja. Ne približujmo im se! Sjetimo se hadisa o čovjeku koji je ubio devedeset devet ljudi. Sjetimo se kada mu je učenjak rekao: „Idi u tu i tu zemlju. U njoj stanuju ljudi koji iskreno robuju Allahu pa im se i ti pridruži i nipošto se ne vraćaj u svoju sredinu jer je ona pokvarena." (Muttefekun alejh) Napustimo loše društvo. Promijenimo broj telefona, mjesto stanovanja, ulicu i put kojim smo uobičavali odlaziti i vraćati se. Znajmo da je Allahov poslanik, sallallahu 'alejhi ve sellem, rekao: „Čovjek je na vjeri svoga prijatelja, zato neka svako od vas gleda s kim se druži." (Ebu-Davud i Tirmizi a šejh Albani ga je ocijenio dobrim)
  
• 
  Razmišljajmo o posljedicama grijeha
  
• 
  Svojoj duši pričajmo o Džennetu i džennetskim ljepotama koje je Uzvišeni Allah obećao i pripremio pokornima, a pričajmo joj i o Džehennemu i njegovoj patnji koja čeka nepokorne.
  
• 
  Zaposlimo svoju dušu korisnim radom. Čuvajmo se slobodnog vremena kojeg obično uljepša šejtan. Znajmo da ukoliko ne zaposlimo svoju dušu u hajru (dobru), ona će nas uposliti u šerru (zlu).
  
• 
  Dobro upoznajmo svoje strasti, kontrolišimo ih i suzbijajmo, suprostavljajmo im se. Doista, nema ništa opasnije po čovjeka od njegovih strasti. Svevišnji Allah je rekao: „Vidiš li onoga koji je svoju strast za svoga boga uzeo!"(Prijevod značenja El-Furkan, 43.)
  
• 
  Pridržavajmo se i svih drugih stvari koje će nam pomoći u našem iskrenom pokajanju, poput: dove Allahu, čestog spominjanja Njega Uzvišenog i traženja oprosta od Njega, učenja Kur'ana sa razmišljanjem o njegovim poukama i porukama, naoružavanja strpljenjem, posebno na samom početku.
  

Uslovi iskrene tevbe

• 
  Iskreno se pokajati Uzvišenom Allahu za počinjene grijehe.
  
• 
  Priznati da je dotično loše djelo grijeh.
  
• 
  Ostaviti odmah djelo koje je grijeh.
  
• 
  Žaljenje za vremenom koje je provedeno u grijesima i nepokornosti Allahu.
  
• 
  Čvrsto odlučiti da se istom grijehu više nikada neće vratiti, jer, kako da pokajanje bude ispravno i iskreno, ako čovjek namjerava da se nekada u budućnosti vrati istom grijehu.
  
• 
  Ukoliko je grijeh učinjen prema nekome od ljudi, potrebno je od iste osobe zatražiti halala i ukoliko je uzurpirano njegovo pravo, neophodno je da mu se isto nadoknadi.
  
• 
  Da se pokajanje učini na vrijeme, tj. prije smrti, prije nego što čovjek ugleda Meleka smrti ili prije nego li se Sunce pojavi sa zapada.
  

Znakovi primljene tevbe

Postoje znakovi iskrene tevbe, znakovi koji ukazuju da je tevba ispravno učinjena i da se za nju može nadati da bude primljena. Ti znakovi su sljedeći:

• 
  Da čovjek bude bolji nakon tevbe nego što je bio prije nje.
  
• 
  Da ne prestaje strah kod vjernika za dotični grijeh i vraćanje njemu sve dok ne čuje Meleka smrti i njegove pomoćnike kako mu govore: „Ne bojte se i ne žalostite se, i radujte se Džennetu koji vam je obećan!" (Prijevod značenja Fussilet, 30.)
  
• 
  Na vjerniku je da i dalje nakon tevbe svoj grijeh smatra velikim, strahuje i stalno se pita je li mu ga Uzvišeni Allah oprostio.
  
• 
  Da čovjek nakon tevbe bude ponizniji i skrušeniji, da se stalno sjeća svoga Gospodara, da mu jezik bude vlažan od čestog spominjanja Allaha, subhanehu ve te'ala, da se ne oholi niti drugom zavidi, da se ne umišlja i samodopada, da druge kad ih vidi u grijehu ne ponižava već da zahvali svome Gospodaru na uputi i istim ljudima - od kojih je i on do juče bio - pruži ruku spasa i izbavljenja.
  

Čuvaj se odgađanja tevbe

Dragi moj brate i cijenjena sestro, uistinu, čovjek ne zna kada će mu doći njegov edžel, kada će mu doći smrt, koliko je još ostalo od njegova života. To nijedan ćovjek ne zna. Znajući ovo, pametan čovjek neće reći: „Ima još vremena da dođem do tevbe, da se pokajem. Pusti me da uživam u životu. Kada ostarim, pokajat ću se." Pametan čovjek, vjernik, dobro se čuva nemara i odgađanja tevbe. Dobro se čuva dugih nada. Žuri sa tevbom. Zna da je odgađanje tevbe takođe grijeh za koji opet treba da se pokaje. Zna da je obavezno učiniti tevbu odmah po počinjenom grijehu. Zna da ne smije dopustiti tminama grijeha da se jedna nad drugom nadvijaju, noseći na kraju smrt i prekidanje svake nade u povratak. Budimo od onih koji dobro poznaju suštinu i obaveznost tevbe.

Ne obmanjuj se lijepim i ugodnim životom

Nemoj da te zavara i obmane to što neki ljudi svakodnevno prkose Uzvišenom Allahu svojim grijesima a i dalje žive lijepim i ugodnim životom. Ne zaboravi da Uzvišeni Allah daje dunjaluk onome koga voli ali i onome koga ne voli, međutim, iman - vjeru daje samo onome koga On, subhanehu ve te'ala, voli. Zato znaj da takvima Svevišnji Allah samo postepeno povećava zabludu, sve dok im smrt iznenada ne dođe. Ne zaboravi riječi Allaha, subhanehu ve te'ala: „I kada bi zaboravili ono čime su opominjani, Mi bismo im kapije svega otvorili, a kad bi se onome što im je dato obradovali, iznenada bismo ih kaznili i oni bi odjednom svaku nadu izgubili." (Prijevod značenja El-En'am, 44.)

Dragi moj brate, plemenita i cijenjena sestro, požurimo sa tevbom! Požurimo svome Gospodaru, Allahu, subhanehu ve te'ala, Njegovom oprostu i milosti! Bježimo od svojih strasti! Od grijeha! Od zavodljiva dunjalučka naslađivanja! Okrenimo se svome Gospodaru skrušeno i ponizno! Pokucajmo na vrata tevbe prije nego li se ona zatvore! Odmah večeras, ma koliki naš grijeh koji smo danas počinili bio, odmah večeras zatražimo oprosta za njega kod Uzvišenog Allaha. Ne zaboravimo da će On Svevišnji večeras pružiti Svoju ruku da primi pokajanja onih koji su danas griješili Ne zaboravimo da se Uzvišeni Allah raduje našem pokajanju više nego mi samom našem boravku i opstanku na ovome svijetu! Požurimo prije nego li dođe onaj koji prekida sve slasti, onaj koji sve nade i očekivanja čini beskorisnim i uzaludnim! Požurimo prije nego li bude kasno i vrata tevbe se zatvore!

Neka je sva hvala Allahu, Gospodaru svih svjetova i neka je salavat i selam na Allahova poslanika, Muhammeda i sve njegove ashabe.

^na početak^

Ето тако... Јако ми је жао што не успевам да се отргнем утиску да ме ниси разумео због мог грубог језика и скромног знања. Мислим - и уверен сам - да када би ти неко ученији, неко духовнији, неко већи од мене сведочио Бога Свемогућег, да би ти јасно видео истину.

Нек нас Господар свих светова умудри да будемо богомољци у духу и истини, јер Он хоће таквих молитеља.

Brate meni je drago što imam jako finog i kulturnog sugovornika u tebi .Cjenim što odvajaš vrijeme da bi razgovarao i razmijenjivao ,mišljenja sa mnom.Brate ja shvatam to što ti zoveš istinom.Imamo mi dodirnih tačaka iu kojima se slažemo a imamo mi i stvari u kojima se upotpunosti razilazimo.Jednostavnim jezikom relčeno nešto što je za tebe istina to za mene nije.

U svakom slučaju ja molim Allaha da nas uputi na pravi put i da budemo svi na onom svijetu od onih koji će biti spašeni .Amin