Поуке-ако може неко да ми појасни

[w.a.mozart]

Старац Пајсије каже, ако ли се у самртном тренутку огријешимо грешном мишљу, пропада нам сав подвиг којим смо се бавили до тог момента. Хвала Богу па је милостив, иначе нико се не би спасио.

sva sreća da starac Pajsije nije Bog

[-Владимир-]

Овако ја мислим, у тренутку смрти човек закорачује из временског у вечно, из променљивог у непроменљиво, ако су мисли човека, његова личност, у том тренутку грешне остају такве кроз вечност, непокајане. Као што и 100 година греха могу бити избрисане покајањем, тако и 100 година труда могу да буду избрисане грешном мисли.Али главна реч је ипак на Богу који не жели смрти грешника и који ће продужити век ради покајања ако до покајања може доћи , тако да је ситуација по мени више теоретска, да покаже како је брига над душом неопходна до самог краја, а Бог неће допустити да пропадне.

То показује и прича о монаху који је дању грешио а ноћу се кајао, и молио је Бога да га узме ноћу када се каје а не дању када греши.Бог му је испунио жељу и доспео је у рај иако је грешио свакодневно, зато што се у тренутку смрти кајао.

[w.a.mozart]

mislim da treba da prestanemo da se igramo Boga na ovoj temi... inače,nisam čuo ni za koga koji je 100 god živeo ispravno i u zadnjem trenutku zeznuo stvar-što mi govori da autor izreke nije mislio bukvalno već hoće reći da stalno treba da pazimo na sebe i svoje misli i postupke i da nije gotovo dok debela dama ne zapeva... ne treba biti baš uvek bukvalan,bar tako mislim

[dragisa]

Једном неваљалом или неугодном мишљу може се изгубити стогодишњи труд спасења. (Прота Аврам Некрасов)-преузето са насловне стране www.pouke.org

Како то да се једном неугодном мишљу може изгубити стогодишњи труд спасења?

Једна неваљала мисао наспрам 100 година труда. prstgore 0110_hahaha-smileys-327.gif' class='bbc_emoticon' alt=':cheesy:' />?

mislim da se ovde govori o nacinu postojanja.

"jedna neugodna misao" nije formalni akt kojim gubis Spasenje, nego je ona (misao) cinjenica (palog) nacina postojanja. u istom smislu shvatam i starca Pajsija i Sveto Pismo koje takodje spominje "ako u jednom sagresis...". dakle sve su to cinjenice (fakti) stanja postojanja u kojem smo u tom trenutku.

zato i ako takav sud deluje sitnicav i ne pravedan, ustvari jeste veoma realan i posten....jer uzima u obzir ne nesto nerealno kao "trudovi iz proslosti"..itd nesto sto si bio ili imas nameru da ostvaris, nego jedino realno postojece a to je ono sto jesi. sada i ovde jesi. jer jedino to i jesi i jedino to i postoji. sve drugo je razmatranje realno ne postojeceg.

mislim da se ovde govori o nacinu postojanja.

"jedna neugodna misao" nije formalni akt kojim gubis Spasenje, nego je ona (misao) cinjenica (palog) nacina postojanja. u istom smislu shvatam i starca Pajsija i Sveto Pismo koje takodje spominje "ako u jednom sagresis...". dakle sve su to cinjenice (fakti) stanja postojanja u kojem smo u tom trenutku.

zato i ako takav sud deluje sitnicav i ne pravedan, ustvari jeste veoma realan i posten....jer uzima u obzir ne nesto nerealno kao "trudovi iz proslosti"..itd nesto sto si bio ili imas nameru da ostvaris, nego jedino realno postojece a to je ono sto jesi. sada i ovde jesi. jer jedino to i jesi i jedino to i postoji. sve drugo je razmatranje realno ne postojeceg.

nema lazi nema prevare to si sto si SADA

[Chevalier]

link=topic=6306.msg483904#msg483904 date=1310773327]

Старац Пајсије каже, ако ли се у самртном тренутку огријешимо грешном мишљу, пропада нам сав подвиг којим смо се бавили до тог момента. Хвала Богу па је милостив, иначе нико се не би спасио.

sva sreća da starac Pajsije nije Bog

Ali mu je verovatno blizi nego svi mi ovde...

[w.a.mozart]

da... verovatno

[Драган άσημος :)]

„Држи ум свој у аду и не очајавај“

Преподобни Силуан Светогорац

Како ви разумијете ову поуку?

[w.a.mozart]

kako god da je razumemo to je verovatno najteže za svakog hrišćanina... posebno ovaj deo-NE OČAJAVAJ

jer držanje uma u adu je nekako i logično ali da to činimo bez bez očajanja, makar povremenog... to je umetnost

[nishizawa]

„Држи ум свој у аду и не очајавај“

Преподобни Силуан Светогорац

Како ви разумијете ову поуку?

Мисли се на свест о својој смртности, што је честа тема у православној (и не само православној, чак не само ни хришћанској) аскетици.

Укратко - свако од нас је донекле свестан тога да је смртан и пролазан, само, будући да не знамо када ћемо тачно напустити овај свет, све то нам често изгледа помало апстрактно и нејасно. Због тога хришћански писци који су се бавили овом проблематиком препоручују да човек сваки свој дан доживи и проживи као да му је последњи.

Наравно, опасност која овде вреба јесте да човек подлегне очајању, будући да није лако суочити се са својом смртношћу - сама религија и јесте, у једној одређеној мери, човеков покушај да се суочи са својом ограниченошћу. Због тога се увек у оваквим причама наглашава неопходност да се из вида не изгуби оптимизам који је својствен хришћанству, и да се увек има у виду да је Спаситељ дошао да нико од нас не пропадне, већ да сви задобијемо живот вечни.

О овоме опширније можеш прочитати у Лествици Светог Јована Лествичника, у поглављу под именом О сећању на смрт.

А ако будеш ишао мало шире, наћи ћеш овај мотив и код Кастанеде, у Бушиду, итд...

[Милан Меденица :)]

најкраће речено - брини оно што је до тебе и надај се најбољем

[Драган άσημος :)]

...Него иштите најпре Царство Божје и правду његову, и све ово ће вам се додати...

Како разумијете ове ријечи Христове и како их спроводите у дјело у животу?

[Aquilius Cratus]

Ponajvise tako da se covek ne moli na samanski nacin. Da se moli za posao, brak, srecu, kisu, sunce. Nego prevashodno da pri molitivni teziste stavi na preobrazaju sebe, na svoje pokajanje da bi se sto tesnje sjedinio sa Hristom. Treba da teziste pri moltivni bute stavljeno preobrazenje i otklanjanju negativnih strasti. Uninija, lenjosti, razdrazljivosti, tromosti, nervoze etc. Kako se to desava sve vise ce se nakon, isto tako istrajnog, liturgijskog zajednicranje projavljivati Hrisotilki oblik te licnosti i onda ce se desiti i ono trivijalno za sta se ljudi na zalost najvise mole. Prakticno u zuvotu to znaci da student ne treba da se moli da se naprosto desi da on polozi ispit (kako ateisti misle usred izobilja lose vernicke prakse) nego treba da se moli da ga zaobidju lenjost i negativne emocije da bi bio skocnetrisaniji i vredniji i da bi pri ucenju projavio sve svoje potencijale. Isto tako radnike, ne treba da se moli za vecu platu i takve gluposti nego takdoje da pri moltivi stavi akcenat na otklanjanju svoji losih osobina pa da zasuce rukave pa na posao. Meni sa naprosto kosa dize na glavi kad vidim u sta se pretvorila raznamena akatista "za ovo i ono" u Crkvi. Sto na internetu sto van njega.

[Sherlock H.]

a tek sto su se izgleda brojni svetitelji specijalizovali za odredjene oblasti... ovaj protiv bluda, drugi za posao, treci za skolu, cetvrti za putovanje...

[Драган άσημος :)]

Јер као што човјек полазећи на пут дозва слуге своје и предаде им благо своје;

И једноме даде пет таланата, а другоме два, а трећему један, свакоме према његовој моћи; и одмах отиде.

Како разумијете ријечи-свакоме према његовој моћи?

[Zayron]

Tim što na nešto grešno pomišljamo bez svoje volje tim ne griješimo niti spasenje gubimo, naravno ako na to namjerno ne mislimo i ne zaokupljamo se time planski. Treba te nevoljne ili bezvoljne misli razlikovat od voljnih, to je kao kamenje na putu, šutneš ga ili preskočiš, grijehom postaje tek kad njime počneš puniti svoje džepove i skupljati ih, nositi sa sobom i premišljati o njima a možda i o njihovoj realizaciji. Dakle, ne može neka bezvoljna misao uništiti sav trud oko spasenja i životu, to ni ukojem slučaju ne može, zato te misli zovemo napastima kako bi ih razlikovali od tih voljnih. To su takvi mamci, stupice, zamke i sjajne primamljive ili "istinite" stvari koje đavo slaže i postavlja cestom kud idemo kako bismo se njima zaokupili i skrenuo nam pažnju na to što on hoće da mi o tom mislimo. Ali može ga potencijalno ugroziti, to može. Takva ta misao s kojom smo voljni, saglasni, sami o njoj razmišljamo i često joj se vraćamo tj. stavljamo je na dnevni red ponovo sami svojom voljom. Vjerovatno se tim mislilo na voljnu i jasnu grešnu misao koja na smrtnom času može da izgleda na primjer ovako, kao zaključak ili rezime, rekapitulaciju svog cijelog monaškog života: stvarno sam bio magarac, toliko odricanja, od seksa od jela i provoda u životu a za ništa kad tog života po smrti a ni Boga ustvari ni nema. Ako je to misao koja nam se već nalazila figurativno negdje po džepovima i njoj smo premišljali i nismo bili sigurni sa sobom da li je istinita, tj preživljavala tamo po tim "džepovima" u obliku sumnje i glodala nas dugo vremena onda će nam se navjerovatnije sigurno pojaviti i tada ponovo na smrtnom času. No, i tada ćemo imati priliku da je odgurnemo sa: Apage Satanas. Ako o takvim stvarima ne budemo ni htjeli tako na taj način razmišljat, i takve misli budemo ignorovat cijeli život, najvjerovatnije nam se neće pojaviti ni tada. Iskušenja nije bio pošteđen ni sam Hrist, njega je iskušavao recimo đavo u pustinji, zašto bismo onda mi trebali biti?