Питајте Андреја и Дарка о погубном деловању верских секти

[šangaj]

Брате Шангај, да ли си мислио на овакав пример : https://www.pouke.org/forum/index.php/topic,218.msg164302.html#msg164302 ?

Е тако нешто, стим што бих ја имена избацио ради приватности...

Ја ћу бити један од најдосаднијих форумаша на овој теми, само да изађем из гужве  

[Дарко]

Nema problema brate Sangaj samo ti pitaj 

[šangaj]

Е сад, постоје код нас секте које од својих чланова узимају 10 % (није фиксно) њихових прихода. Што је по мени друштвени односно "економски" проблем појединца и његове породице, поготово у ово наше кризно време.

Мене занима да ли држава може да заштити поједница и његову породицу од овакве појаве?

[andrej]

Е сад, постоје код нас секте које од својих чланова узимају 10 % (није фиксно) њихових прихода. Што је по мени друштвени односно "економски" проблем појединца и његове породице, поготово у ово наше кризно време.

Мене занима да ли држава може да заштити поједница и његову породицу од овакве појаве?

Кратко и јасно не.

Ако пунолетна особа жели да волонтира неки период у току недеље и да се одрекне већег или мањег дела прихода у корист организације којој припада, држава је ту немоћна.

Посредно, постоје одредбе у Уставу РС и Законима, против поробљавања и израбљивања, као и против преваре и злоупотребе поверења, али, чак и уз сарадњу чланова породице, у пракси је врло тешко применити ову регулативу.

[šangaj]

Е сад, постоје код нас секте које од својих чланова узимају 10 % (није фиксно) њихових прихода. Што је по мени друштвени односно "економски" проблем појединца и његове породице, поготово у ово наше кризно време.

Мене занима да ли држава може да заштити поједница и његову породицу од овакве појаве?

Кратко и јасно не.

Ако пунолетна особа жели да волонтира неки период у току недеље и да се одрекне већег или мањег дела прихода у корист организације којој припада, држава је ту немоћна.

Посредно, постоје одредбе у Уставу РС и Законима, против поробљавања и израбљивања, као и против преваре и злоупотребе поверења, али, чак и уз сарадњу чланова породице, у пракси је врло тешко применити ову регулативу.

Да ли држава контролише финасирање секти (или како неке назваше "верске заједнице") и ако их контролише на који начин то чини?

[Guest O.Ugrin]

Е сад, постоје код нас секте које од својих чланова узимају 10 % (није фиксно) њихових прихода. Што је по мени друштвени односно "економски" проблем појединца и његове породице, поготово у ово наше кризно време.

Мене занима да ли држава може да заштити поједница и његову породицу од овакве појаве?

Кратко и јасно не.

Ако пунолетна особа жели да волонтира неки период у току недеље и да се одрекне већег или мањег дела прихода у корист организације којој припада, држава је ту немоћна.

Посредно, постоје одредбе у Уставу РС и Законима, против поробљавања и израбљивања, као и против преваре и злоупотребе поверења, али, чак и уз сарадњу чланова породице, у пракси је врло тешко применити ову регулативу.

Да ли држава контролише финасирање секти (или како неке назваше "верске заједнице") и ако их контролише на који начин то чини?

Ne kontrolise...

[andrej]

Да ли држава контролише финасирање секти (или како неке назваше "верске заједнице") и ако их контролише на који начин то чини?

Одговор оца Угрина је, у основи, тачан. Додао бих да ипак постоји мноштво посредних прописа о заштити потрошача, пословно-финансијској делатности, харитативној делатности и слично, који би се могли применити на организације сектног карактера, које, великом већином те прописе безобзирно крше. На жалост, ми смо тзв. "транзиционо друштво" тако да је чак и за примену закона потребна одговарајућа политичка клима... 

[Дарко]

Брате Шангај, ал' добијаш експресне одговоре 

[šangaj]

Брате Шангај, ал' добијаш експресне одговоре  smej.gif

Добри сте... што би рекли стари људи из лесковачког краја "Неће ве мењамо"...

Још мало па ћете и Ви да добијате експесна питања... само полако...

[Дарко]

Само навали брате  smej.gif

[šangaj]

Е дође ред и ја да поставим неко питање  isus-sinai

Не могу да се сетим где сам то прочитао, али ради се о следећем... Сава центар је отворен раније тачније изграћен је пре рока, само да би Јеховини сведоци одржали конгерс, мислим да је у питању 197-и нека...

Из овога може да се види да неке секте имају утицаја и на политиче одлуке у нашој држави...

Да ли је уопште могуће контролисати овакве догађаје?

[Дарко]

Брате Шангај, нажалост није могуће контролисати такве појаве, јер смо имали ситуацију да пре отприлике две недеље организација Шри Чинмоја одржи концерт у великој сали Дома Синдиката у Београду, иако сви знају да је он био главни гуру у Уједињеним нацијама. Јер да би се на било шта утицало у овој земљи потребна је јако политичка воља, које нажалост, тренутно нема.  isus-sinai

Што се тиче Сава центра да је раније изграђен због конгреса Јеховиних сведока то не знам, то ће ти Андреј одговорити, и ако сам ја нешто испустио он ће ме надопунити.

[Пантелејмон Нови]

Поздрав нашим љубазним модераторима!  isus-sinai

Мене интересују гностици и (или) агностици, шта је једно а шта друго, која је њихова мисија, наука и сл?

hvala

[Дарко]

Поздрав брате Пантелејмон, прво да одговоримо шта су гностици:

Гностицизам је учење које се борило против хришћанства још у време прве хришћанске цркве. Само име потиче од грчке речи гносис, што значи знање. Као религиозно-философски систем, гностицизам је старији од хришћанства. То је, у основи, синкретизам са основом у неоплатонизму. Свакако је био под утицајем будизма и других далекоисточних религија (може се повући паралела између будистичке нирване и гностичке плироме = пуноће), затим религије Мандејаца из месопотамије (халдејски манда – знање), итд. Основна поставка је коренита и ничим премостива разлика и удаљеност између нествореног и створеног.

Према неким изворима, један од зачетника гностицизма је био и Симон Маг који се спомиње у Делима Апостолским 8 гл. Једно од основних учења овог правца је и тзв. тајно знање које је пут до спасења. Ово тајно знање поседују само појединци.

У (псеудо)хришћанској верзији, гностицизам пре свега одбацује тројичност Бога. Постоје два бога – један творац, и други демијург (дуализам). Исус Христос је, заправо, привидно оваплоћени Бог (докетизам). Људи се деле на три класе: материјални (који гину са Сатаном), душевни праведници (који су под влашћу демијурга) и духовни људи или гностици (који својим духом припадају сфери нествореног). Видимо, дакле, и детерминизам. Свакако, одбацује се васкрсење тела.

Као што смо, једно од главних учења је и дуализам, схватање по којем постоји сукоб између духовног, невидљивог и материјалног, видљивог света. Ово се преноси и на самог човека који се састоји од душе која је добра и тела које је зло. Овакво учење је даље водило и до понижавајућег положаја жена. Пошто се кроз жену рађа тело детета, стога су жене изузете од спознавања потпуне истине, за разлику од мушкараца. Из овог учења вуче корен и аскетизам, као порицање телесности као једног од начина ослобађања од зле материје.

Пошто се ово учење борило против хришћанства, често пута се у гностичким списима могу наћи прикази библијских особа потпуно другачије приказани него у Библији. Ово се односи и на слику самог Исуса који се приказује као онај који исмева и понижава своје ученике.

Идеје гностицизма се не односе само на прошлост, него се оне итекако провлаче и у данашње време. Од популарних филмова попут Матрикса, Труманов шоу, 12 мајмуна, Vanilla Sky, X-Men, The Golden Compass; романа Да Винчијев код, па до популарног учења кабале, које је постало популарно због познатих особа који је изучавају (нпр. Мадона), провлаче се одређена веровања гностика.

Најпознатији представници гностицизма, са неколиким међусобних разлика у учењу, јесу: Василид, Валентин, Сатурнин, Маркион итд. Од раних Отаца против гностицизма нарочито се борио и писао је св. Иринеј Лионски.

[Дарко]

Агностицизам је филозофско убеђење да се постојање божанстава не може утврдити нити доказати. Реч агностицизам први је почео да користи Томас Хенри Хаксли 1869. године, а користи се и за оне који нису убеђени или не придају значаја сазнању о постојању божанстава или других такозваних духовних појава. Реч агностик води порекло од грчког α (без) и γνοςισ (знање).

Агностици могу да тврде да је немогуће доћи до потпуног и сигурног духовног сазнања; неки допуштају да је то и могуће, али они лично немају такво сазнање. Агностицизам у оба случаја укључује скептицизам према религиозним веровањима.

Неки агностици верују да религијска веровања нису доказана или их је немогуће доказати. Агностик, рецимо, може да сматра да религијске норме треба да буду доказане како и научне, евентуално користећи научне методе.

Најпознатији агностици (у модерном схватању речи) били су Томас Хенри Хаксли, Чарлс Дарвин и Бертранд Расел. Неки сматрају да је Дејвид Хјум у својим радовима, пре свега у Дијалозима о природној религији, исказао агностичарске ставове, мада око тога има неслагања.

Теисти и јаки атеисти доносе закључке о свету: теисти да „Бог постоји“, а јаки атеисти да „Бог не постоји“. Агностици доносе овакав заључак о овим ставовима: „Човек не може да зна да ли Бог постоји или не“.

Варијације укључују:

• јак агностицизам - мишљење да је немогуће знати да ли божанства постоје, или да барем људи то не могу сазнати;

• слаб агностицизам - мишљење да се тренутно не зна да ли божанстава постоје, али да у принципу може да се сазна; слаб агностик зато не доноси закључке док се не прикажу јаки докази;

• апатетични агностицизам - идеја да је питање постојања божанстава небитно, јер нема практичних последица;

• моделни агностицизам - идеја да се не може са сигурношћу потврдити да ли божанства постоје или не, али да се рационалном аргументацијом може доћи до закључка.

Овде можеш видети на шаљив начин како се објашњава агностицизам: bela ladja-cirko neznabozac  gringrin

Надамо се да смо бар мало помогли