Jump to content

Верници питају атеисте

Оцени ову тему


Guest свештеник Иван

Препоручена порука

Мораћу да набавим ту књигу и прочитам, пошто кажем мене та тема посебно интересује, друштвено понашање пошто је то основ друштвених наука, а ако хоћемо да објаснимо исто теорија о еволуцији морала нам је нужна. 

Evo je ovde:

https://www.google.ba/url?sa=t&rct=j&q=&esrc=s&source=web&cd=4&cad=rja&uact=8&ved=0ahUKEwjl9uyymqXKAhUG_iwKHfGcDicQFgguMAM&url=http%3A%2F%2Fwww.interliber.com%2Fcatlistdetail.asp%3FISBN%3D978jturk00015%26ml%3Db&usg=AFQjCNFBIN4zLPPr9E9pDA7ulN-Qo3xkIA

Tu je najeftinija.

Hoces da ti ja iskopiram i posaljem po autobusu ili kako vec mozes, mogu ti i kupiti.

  • Волим 1
Link to comment
Подели на овим сајтовима

O kom oboženju i ličnosti ti onda pričaš?Kakva je to ličnost koja nema slobodnu volju?Kako možeš da izabereš ili odbiješ zajednicu sa Bogom ako nema slobodne volje?Kako čovek koji je godinama bio verujući i posle postane ateista ako nema slobodne volje?Ili obratno?Mutiraju mu geni pa se on preobrati? 

 

Можеш тако што кроз дуг период константног рада на себи, молитве, поста, литургијског живота дође до замене мотива који воде твоју вољу, па уместо тих биолошких међу које спада и морал сада се водиш неким вишим мотивима и свет посматраш другачијим очима, мењаш парадигму. Не постоји пост и Литургија тек тако, ето неко рекао да мора па кад се мора шта да радиш, него баш зато да промениш себе. Када 30 година сваке недеље спомињеш ''спомени Господе мога најгорег непријатеља у Царству своме'' сам мозак се толико смори да претходна мржња према истом нестаје. 

 

Постоје студије које показују да кроз 3 месеца свакодневне медитације долази до промене веза међу неуорнима у мозгу, па се мења људско понашање, постајеш концентрисанији, мирнији, глава ти није пуна разних мисли, а кад имаш мање мисли онда имаш и мање мисли о томе како комшија узео нова кола па си љубоморан. Шта мислиш што постови трају толико дуго - јер исти траже барем 10 молитве сваки дан - управо зато што толики период доводи до таквих промена. Додуше за промену мотива треба много дуже, године и године, некад то прекине смрт. 

 

Воља није слободна јер је воде мотиви. Шопенхауер објаснио како са оним својим ''можеш да чиниш шта хоћеш, али не и да хоћеш шта хоћеш'' јер логички је бесмислено рећи ''хоћу да хоћу''. 

Link to comment
Подели на овим сајтовима

 

Ма јок, хвала, наћу ја некако, украшћу од неког  :D

  • Волим 1
Link to comment
Подели на овим сајтовима

a nisam ti ja brate kriv, ne krivi mene, svakako ovi crveni tu na forumu hoce jopet da me banuju....

jel mi ti mozes obijasniti kako geni uticu na razlikovanje dobra i zla?

Nije niko rekao da postoje geni sa svrhom koji odredjuju sta je dobro, a sta lose, jer se evoluciona biologija odvija i na nivou jedinke, pa i skupine. To vidimo kod primata kad odredjenu vrstu hrane dijele sa skupinom, dok neku drugu, na primer banane zadrzavaju samo za sebe. Moral je predodredjen biologijom, ali je kulturna evolucija kod ljudi toliko napredovala pa se vecina moralnih vrijednosti prenosi memima, usvaja, i vremenom odbacuje.

  • Волим 1
Link to comment
Подели на овим сајтовима

 svakako postoji hriscanska etika koja nije vezana za odredjeni tip civilizacije ni ista slicno, a ti ladno izbaci etiku iz hriscanstva i to jednom recenicom, bitno da znas kako su geni odgovorni za razaznavanje dobra i zla, to si sveo na nivo instikta, ja koliko znam geni regulisu samo instikte od psihickih funkcija i nista drugo, a ti i ovaj tvoj roland znate vise od mene pa bi vas molio ako imate volje da mi objasnite na koji nacin geni kontrolisu tako visok psihicki proces, evo sa nestrpljenjem cekam odgovor

 

Па на том нивоу инстикта и функцинише морал код тих животиња, може се исти свести на нагон, као кад си гладан јави се онај ружан осећај у стомак, кад си жедан у устима, кад си напаљен у препонама, тако и кад будеш неморала, јави се осећај ''гриже савести''. Дакле као што неки гени одређују глад-ситост, напаљеност-ненапаљеност, тако и одређују ''моралност-неморалност''. 

 

Мада ово може да се промени кроз околности и културу. Рецимо грижу савест осећа и црногорац који не изврши крвну освету. Па ако ти мислиш да то њему Божа кроз грижу савест говори како је неморалан што тамо неку будалу не рокне, онда се опасно вараш, јер грижу савест је формирала култура и друштво. Тако да није искључиво биолошког порекла. 

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Nije niko rekao da postoje geni sa svrhom koji odredjuju sta je dobro, a sta lose, jer se evoluciona biologija odvija i na nivou jedinke, pa i skupine. To vidimo kod primata kad odredjenu vrstu hranae dijele sa skupinom, dok neku drugu, na primer banane zadrzavaju samo za sebe. Moral je predodredjen biologijom, ali je kulturna evolucija kod ljudi toliko napredovala pa se vecina moralnih vrijednosti prenosi memima, usvaja, i vremenom odbacuje.

to su gluposti za mene, zamjena teza, bas kao sto dejavu navodi primjer plasticnosti neurona, tj. sinapsi i onda mu je zakljucak da se to desava zbog neke meditacije ili druge navike u zivotu sto je totalna glupost posto je plasticnost neurona njihova karakteristika broj 1, zapravo nije to njegov zakljucak nego je garant procitao u nekoj ludoriji od knjige bas kao sto i ti genima pripisujes intelektualne osobine zato sto si takve zakljucke nasao u nekoj ludoriji od knjige. daleko bilo da zivotinje nemaju emocije, visok nivo svijesti, cak i savijest ali to pripisati genima je skroz bez veze.samo instikti se prenose genima i vecina ih ima vremenski kratku ulogu, velika je razlika izmedju instikta i visih psihickih funkcija

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Па на том нивоу инстикта и функцинише морал код тих животиња, може се исти свести на нагон, као кад си гладан јави се онај ружан осећај у стомак, кад си жедан у устима, кад си напаљен у препонама, тако и кад будеш неморала, јави се осећај ''гриже савести''. Дакле као што неки гени одређују глад-ситост, напаљеност-ненапаљеност, тако и одређују ''моралност-неморалност''. 

 

Мада ово може да се промени кроз околности и културу. Рецимо грижу савест осећа и црногорац који не изврши крвну освету. Па ако ти мислиш да то њему Божа кроз грижу савест говори како је неморалан што тамо неку будалу не рокне, онда се опасно вараш, јер грижу савест је формирала култура и друштво. Тако да није искључиво биолошког порекла. 

Da, ali istrazivanja u buducnosti i idu ka tome da se utvrdi da li primati reaguju instiktivno ili su ipak i svjesni makar u naznakama nekih moralnih vrijednosti. Ukoliko zivotinja napravi neko dobro djelo na svoju stetu, postavlja se pitanje iz kojeg je razloga to uradila, jer nije obezbjedila prezivljavanje svojih gena, a ni gena najblizih rodjaka jer oni od ovog djela nemaju korist koja ce obezbjediti prezivljavanje njihovih, na nivou skupine. Mislim da ce istrazivanja u buducnosti mnogo toga objasniti. :)

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Па на том нивоу инстикта и функцинише морал код тих животиња, може се исти свести на нагон, као кад си гладан јави се онај ружан осећај у стомак, кад си жедан у устима, кад си напаљен у препонама, тако и кад будеш неморала, јави се осећај ''гриже савести''. Дакле као што неки гени одређују глад-ситост, напаљеност-ненапаљеност, тако и одређују ''моралност-неморалност''. 

 

Мада ово може да се промени кроз околности и културу. Рецимо грижу савест осећа и црногорац који не изврши крвну освету. Па ако ти мислиш да то њему Божа кроз грижу савест говори како је неморалан што тамо неку будалу не рокне, онда се опасно вараш, јер грижу савест је формирала култура и друштво. Тако да није искључиво биолошког порекла. 

razaznavanje dobra i zla nije nagon ni instikt, nije to nikakva usadjena funkcija prvog reda, to je mnogo visa stvar koja zavisi od kako kazes okolnosti , ne od gena, tim stvarima upravlja tvoj karakter u cjelini a ne neki geni sta ti je, svodite svijest na nivo gena

Link to comment
Подели на овим сајтовима

to su gluposti za mene, zamjena teza, bas kao sto dejavu navodi primjer plasticnosti neurona, tj. sinapsi i onda mu je zakljucak da se to desava zbog neke meditacije ili druge navike u zivotu sto je totalna glupost posto je plasticnost neurona njihova karakteristika broj 1, zapravo nije to njegov zakljucak nego je garant procitao u nekoj ludoriji od knjige bas kao sto i ti genima pripisujes intelektualne osobine zato sto si takve zakljucke nasao u nekoj ludoriji od knjige. daleko bilo da zivotinje nemaju emocije, visok nivo svijesti, cak i savijest ali to pripisati genima je skroz bez veze.samo instikti se prenose genima i vecina ih ima vremenski kratku ulogu, velika je razlika izmedju instikta i visih psihickih funkcija

Ali to im obezbjedjue opstanak i zastitu, ne znam kako bi to postigli primati da nisu razvili odredjene hajde da ih nazovemo moralne vrijednosti, sigurno ih ne prenose jezikom.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

  • Чланови који сада читају   0 чланова

    • Нема регистрованих чланова који гледају ову страницу
×
×
  • Креирај ново...