СВЕТИ ЈОВАН РУМУН

[Дража]

Св.Јаков Хозевитски или познатији као св.Јован Румун, чувени борац против новог календара

"А потом, тик уз мошти незнаних светих отаца, угледах нешто што је мене лично дубоко потресло. Нетљене и цјелокупне мошти св.Јована Румуна, знаног још и као Јована Јакова, подвижника из Њамца, који је живио и подвизавао се у Хозевитском манастиру, али живјео и подвизавао се тако да је иако је живјео врло кратко и упокојио се у 41.години живота (1919-1960), својом вјером и подвигом је достигао у висок степен светости, те је још за живота чинио чуда.

А о таквом једном Божијем човјеку вриједи рећи пар ријечи. Прије него је дошао у Хозеву, био је игуман једног манастира на Јордану, и 1952 је дошао у хозевитски манастир. Заједно са својим пријатељем о.Павлом, монахом са Кипра, удаљује се у пећине у близини скита св.Ане, и како пише у житију..''љети је трпео врелину сунца која је достизала и 55 степени а зими је подносио хладноу и влагу пећине. Много је патио од реуматизма и цијелог свога вијека је живјео у великом убоштву, да би га обогатио Бог по изласку из овог живота.

...Послије молитвеног правила бавио се читањем, превођењем светих текстова са грчког језика на румунски, други пут је састављао пјесме или се испуњавао радошћу и утјехом пјевајући духовне химне, јер је имао лијеп и сладостан глас..''

Његов ученик, који је живјео са њим, каже да су арапски бедуини, који су у близини келије напасали своје камиле, много пута бацали камење на прозор и врата од његове келије, али он, да би испунио ријечи светога Јеванђеља, све је трпио и ништа им није казивао. Осењен даром Духа Светога, он је унапријед познавао дан свога уснућа и забиљежио га на зиду пећине. И тако, 05.августа 1960 се упокојио у Господу. Послије уснућа је сахрањен у једном старом гробу а 1968 се у сну јавља свом ученику схимонаху Јоаникију, говорећи да треб да буде откопан, али игуман и оци манастира то нису дозволили. И тек послије годину дана од тог јављања игуман пристаје да се откопа (а то је пуних 20 година од упокојења).

Приликом откопавања гроба било је присутно око 10 лица и, скинувши поклопац и земљу, одједном се келија испунила светим благоуханим миомирисом, а када су склонули даску..угледали су велико чудо..св.Јован као да је спавао! Тијело му је било нетакнуто, нетљено, исто и хаљине, све је било тако као да је уснуо тог момента..Људи су остали запрепашћени тим призором, клекнули су на кољена и благодарили Богу што их је удостојио да својим очима виде ово велико чудо. Затим су отпјевали тропар светом Јовану : У теби се, оче, поуздано спасе што је по лику, јер узевши Крст, следовао си Христу, и делајући учио си презирати тело, јер је пролазно, а старати се о души, ствари бесмртној. Зато се и са анђелима заједно радује, Преподобни оче Јоване, дух твој. О.Пантелејмон из Америке, који је био светитељев пријатељ и којему се он јавио такође, добио је на велики дар – на благослов честицу моштију које је понио са собом. Ето онако укратко сам желио да се подсјетимо овога новојављеног светитеља о којем, сигуран сам, можете наћи много више и на Интернету. Од његових моштију су се потом дешавала многа чуда излијечења од тада па све до данашњег дана..

И заиста, будући близу светих моштију, могао сам да видим не само лик светога но и браду која је црна и цијела, као да је свети жив! Е браћо моја, какав је то био осјећај бити лицем у лице са светитељем Божијим..."

[Искушеник]

Моли Бога за нас!

[antipa]

4chsmu1

[Милан Меденица :)]

помјани нас оче у молитвама својим  170fs799081 dada

[JESSY]

Свети Јован Хозевитски

 

 

Све светлости овога света могу стати под  једну: светлост вере. А она не може стати ни под једну. „Ја сам светлост свету“ (Јн. 8, 12; 9, 5), изговорио је Господ, а најодважнији ову истину су ученили вечно својом. Један од оних који се таквом вером уистину радовао свакој минути живота у Христу био је и Свети Јован, подвижник из Њамца.
 

             У чудесном манастиру Светог Георгија Хозевита на обронцима живописног Хореба у области Вади келт Јерусалимске пустиње, поред моштију овог угодника Божијег, налазе се и друге знамнитости. На овом месту се у давнини подвизавао Свети пророк Илија, Свети Јован Крститељ је овде проповедао и крштавао водом (Лк. 3, 1-3), а Праведни Јоаким измолио од Бога Пресвету Богородицу. У овом манастиру посебну пажњу плени потпуно, цело, нетљено тело Светог Јована, родом Румуна, подвижника из манастира Њамц. Његове мошти су постављене у стаклени кивот и може се видети сваки детаљ, јер је тело скоро у потпуности сачувано – трепавице, брада, вене и тетиве по рукама и ногама...

 

            На крштењу, родитељи Максим и Катарина новорођеном сину дадоше име Илија, не слутећи да ће им се син подвизавати управо на месту Светог пророка Илије. Младић ће бити замонашен у манастиру Светог Пајсија Величковског – Њамц, под именом Јован Јаков. Од почетка, узори Јована Јакова били су палестински подвижници Свети Јефтимије Велики, Сава Освећени и Теодосије Велики. Када су 1924.г. Румуни прихватили грегоријански календар, строги подвижник је са многим румунским калуђерима напустио отаџбину и кренуо пут Свете Горе и Свете Земље. Био је врло строг према себи, а да би сачувао духовни мир, уопште није имао контакте са неправославнима. Умео је да говори да грешност света иде брже него што путују вести, и да се треба чувати ''моде'', јер са модом ветар грешности путује брзо као мисао. Бавио се и писањем дубокоумног духовног садржаја, а најпознатијја дела су му „Немојмо постати судије слугама Божијим“ и лирска поема „Духовна Храна“. У овим делима он поучава хришћане да не осуђују, јер каквом мером мериш таковом мером ће ти се мерити (Мт. 7, 2). Његове поуке и мисли увек су биле практичне и директне, раскринкавајући сваку обесрећеност човека.

 

            Стално се молио за свештенике јер је сматрао да су њихове дужности исте као и раније, али да су препреке за њих знатно умножене и подивљале, јер су стреле лукавога најжешће одапете управо на њих. Наука безбожних прогласила је рат против смисла духовног живота са циљем да урбаног човека удаљи од свете вере, речи су Светог Јована. Говорио је да се вера православна чува без икаквих уплива и новотарија, јер со вере која се вади из мора Цркве Христове лако се раствара када наиђе на влагу овога света.

 

            Упокојио се врло млад, у 47. години живота (1960 г.) После 27. година, тело су му случајно пронашли, у оближњој манастирској келији, пећини, у којој се годинама подвизавао, израелски војници приликом једне војне вежбе. на њему су и данас дугогодишња мантија у којој се подвизавао, као и ципеле.

 

            Манастирска братија бележи многе чудесне догађаје после проналаска његових моштију. У манастиру Светог Георгија Хозевита, једном приликом, када мошти светог Јована Јакова нису окађене због журбе једног монаха, Свети се јавио игуману и упитао га: „Зашто нас нисте кадили?“. А када једна жена, тобоже из велике верности, замоли да подигну стакло да би целивала мошти Светог Јована, она зубима откину једну длаку са његове браде, а Светац обавести братију да жену пронађу и длаку врате, што жена и учини.

 

            Један Румун крену у Свету Земљу са намером да ножем одсече део моштију и да тај део врати у отаџбину. Чим је чесним моштима пришао, укочо се у месту и није могао да се покрене, све док се није молитвено обратио Светом Јовану и покајао за учињено светогрђе.

 

            Свети Јован многа чуда чини и данас, па је тако 1998.г., окрену главу налево од поклоника, што данас није тако.

 

            Логос се оваплотио да би се све људско тело испунило Богом и његовим чудотворним свесилама. Кроз тело је и сва твар добила Богочовечански свесмисао, стога нам Господ и дарује на утеху и укрепљење мошти светих. Зато је и тајна моштију у срцу новозаветне светајне, у оваплоћењу Богочовека Христа, како је говорио Ава Јусин Нови. Један од оних који својим нетљеним моштима сведочи ову тајну јесте и Свети Јован Јаков Хозевит, који и данас небеском љубављу дочекује поклонике у свом манастиру, а испраћа их великом духовном утехом.

 

Аутор: Хаџи Драган Б. Поповић,

дугогодишњи водич по светим местима Блиског Истока и Русије

 

Православни мисонар