Саборска саопштења

[Guest]

Сутра почиње редовно заседање Светог Архијерејског Сабора Српске Православне Цркве

14. Мај 2012 - 15:12

Светом Архијерејском Литургијом, којом ће - са почетком у 9 часова у београдској Саборној цркви - началствовати Његова Светост Патријарх српски Г. Иринеј, почеће редовно заседање Светог Архијерејског Сабора Српске Православне Цркве.

Детаљније о институцији Светог Архијерејског Сабора можете прочитати ОВДЕ.

[Guest]

Епископ бачки Иринеј за РТС: О раду Светог Архијерејског Сабора

15. Мај 2012 - 10:06

Саборном Литургијом започео са радом Свети Архијерејски Сабор Српске Православне Цркве

15. Мај 2012 - 10:13

Саопштење Светог Архијерејског Сабора Српске Православне Цркве, 17. мај 2012. године

17. Мај 2012 - 15:14

Обраћање медијима Митрополита црногорско-приморског Амфилохија и Епископа бачког Иринеја

17. Мај 2012 - 16:27

Канонизација момишићких мученика

18. Мај 2012 - 15:16

Саопштење за јавност поводом најновијег државно-полицијског прогона припадника Православне Охридске Архиепископије

22. Мај 2012 - 13:40

[Guest]

Изјава Епископа бачког Г. Иринеја поводом писања новина Прес

23. Мај 2012 - 21:39

Изјава Епископа бачког Г. Иринеја поводом посете г. Бориса Тадића Српској Патријаршији

23. Мај 2012 - 21:40

Видео прилози: Обраћање медијима, 23. мај

23. Мај 2012 - 21:45

[Guest]

Саопштење за јавност Светог Архијерејског Сабора Српске Православне Цркве

25. Мај 2012 - 14:39

Саопштење за јавност

Светог Архијерејског Сабора Српске Православне Цркве

са редовног заседања одржаног у Београду

од 15. до 23. маја 2012. године

У Београду, у Српској Патријаршији, одржано је, од 15. до 23. маја 2012. године, под председништвом Његове Светости Патријарха српског г. Иринеја, редовно заседање Светог Архијерејског Сабора Српске Православне Цркве. У раду Сабора узели су учешћа сви епархијски архијереји Српске Православне Цркве осим Његовог Блаженства Архиепископа охридског и Митрополита скопског г. Јована, неправедно заточеног у скопском затвору Идризово, и Његовог Преосвештенства Епископа бихаћко-петровачког г. Хризостома.

Свети Архијерејски Сабор је свој рад започео саборним служењем свете архијерејске Литургије у Саборном храму Светог Архангела Михаила у Београду, на којој је началствовао Патријарх српски г. Иринеј и извршен призив Светога Духа, Духа истине и мудрости, Којим Црква живи и дела свагда, а посебно на саборима њених епископа. У току Литургије верницима се, по благослову Његове Светости Патријарха, обратио епископ бачки Иринеј и објаснио установу саборâ као израз суштинске саборности Цркве. После свете Литургије, на почетку првог саборског заседања, Председник Сабора, Његова Светост Патријарх, у свом уводном обраћању Сабору указао је на нека од актуелних питања живота и мисије Цркве у данашњем времену, времену великих искушења код нас и у читавом свету, али и времену наде и могућности за духовну обнову.

У току овогодишњег заседања Сабора Литургија је саборно и свечано служена још једампут – у суботу 19. маја, на празник Преноса моштију Светог Саве – у храму Светог Саве на Врачару. Литургијски и духовни живот Цркве је обогаћен и тиме што је Сабор прибројао каталогу светих Православне Цркве двојицу свештеномученика и четрдесет ђака мученика пострадалих 1688. у Момишићима (Подгорица). За дан њиховог литургијског спомена и празновања одређен је исти дан на који се празнује спомен светих четрдесет мученика пострадалих у граду Севастији у Малој Азији (празник познат под народним именом Младенци) и о томе ће Свети Синод службено обвестити све помесне Православне Цркве како би све оне могле да унесу њихова имена у своје богослужбене књиге и календаре. Сабор је такође одредио да се спомен светог Никодима, архиепископа пећког, празнује 12/25. маја, а не 11/24. маја као до сада.

Сабор је потврдио решеност наше помесне Цркве да у току идуће године богослужењима и одговарајућим духовно-културним манифестацијама достојно и достојанствено прослави значајан јубилеј хришћанства и културе – 1700-годишњицу Миланског едикта светог цара Константина (313 – 2013), документа о слободи вере и савести од прворазреднога значаја, актуелног и данас не само са историјског него и са егзистенцијалног аспекта. Јубилеј ће бити прослављен у свим епархијама Српске Православне Цркве, а централна прослава ће се одржати у Нишу, родном граду цара Константина, и у Београду. На учешће у обележавању ове годишњице биће позвани сви православни патријарси и остали предстојатељи Православних Цркава, друге угледне личности светскога Православља (јерарси, теолози, уметници...), високе делегације инославних хришћанских Цркава и црквених заједница, хришћанских и међухришћанских институција и организација, као и монотеистичких верских заједница, затим представници науке, уметности и културе и угледне личности домаћег и страног јавног живота. Све припреме и сâм програм обележавања координираће саборски одбор, формиран својевремено у ту сврху, и Свети Синод Српске Православне Цркве.

Сабор је, у истом духу и смеру, поново потврдио и свој непромењени став да треба интензивирати, продубити и богословски обогатити досадашњи процес припремâ за Свети и Велики Сабор Православне Цркве, поново сазвати свеправославно предсаборско саветовање, а по потреби и више таквих саветовања, и у догледно прикладно време сазвати тај општи Сабор, са дужном одговорношћу, наравно, и уз верност богонадахнутим начелима функционисања васељенских и великих помесних сабора Цркве.

Сабор је саслушао извештај Светог Синода о његовом раду и извештаје епархијских архијереја о њиховом раду и о стању у њиховим епархијама у протеклом периоду, доневши потом одговарајуће одлуке. На заједничкој седници чланова Сабора и Централног тела за довршење Храма Светог Саве на Врачару, после анализе извештаја о свему до сада урађеном, расправљало се и одлучивало о предстојећем великом послу коначног унутрашњег уређења Храма, укључујући и облагање зидних површина мозаицима и осликавање живописом. Упознавши се са релевантним чињеницама, Сабор је питање арондације Архиепископије београдско-карловачке, по броју верникâ највеће епархије у Српској Православној Цркви, одложио за извесно време како би се извршиле неопходне припреме и обезбедила елементарна инфраструктура будућих епархија на том простору. Из истих разлога Сабор је одложио и попуњавање новооснованих епархија аустријско-швајцарске и буенос-ајреске епархијским архијерејима и продужио мандат њиховим досадашњим администраторима. Исто тако, Сабор је умолио Епископа захумско-херцеговачког г. Григорија да и даље, у својству заменика, помаже Митрополиту дабробосанском г. Николају у обављању архипастирских дужности.

Сабор је и овог пута изразио своје дубоко жаљење и уложио протест због грубога кршења људских права и верских слобода верникâ аутономне Охридске Архиепископије у Бившој Југословенској Републици Македонији, са врхунцем у незаконитом шиканирању и хапшењима невиних људи, при чему су прогони и акти насиља ескалирали дотле да је Архиепископ охридски и Митрополит скопски г. Јован по шести пут утамничен под исфабрикованим оптужбама и поново на правди Бога осуђен на две и по године затвора. У свему је најтужније и најружније то што се све збива на захтев тамошње повлашћене расколничке организације која себе означава називом „Македонска Православна Црква”. Расколничка јерархија јавно и злурадо, без икаквог зазора, ликује због судско-полицијског прогона једине канонске и општепризнате Цркве у Македонији, а нарочито због поновног утамничења њеног Поглавара. Она тиме демонстрира колико јој је стало до елементарних истина и етичких начела хришћанске вере, о светињи јединства Цркве да и не говоримо. Уместо да се замисле над свим досадашњим протестима и апелима који долазе из Православних и других хришћанских Цркава у свету и над критикама које им међународне институције и организације упућују због спреге политике и корумпираног судства и због сталног кршења људских права и верских слобода у њиховој земљи, власти Републике Македоније, нажалост, само појачавају терор над Црквом, без преседана у савременом свету.

Сабор са једнаком пажњом и не мањом забринутошћу прати и поступке власти у Црној Гори, који такође – са нешто мање директног и грубог насиља, али са сличним курсом угрожавања мисије законите Цркве у Црној Гори и државног протежирања минорне, готово непостојеће Дедеићеве секте – гази основна људска права православних свештеника и верника, не либећи се ни потпуно антицивилизацијског и за европске појмове нечувеног депортовања појединих свештеника само зато што, наводно, Православна Црква, вековима старија и од Црне Горе, и од Србије, и од сваке постојеће државне творевине на Балкану, није „регистрована” код полиције по закону из времена Брозове „демократије”. Оспоравање и самог права на постојање Српске Православне Цркве у Црној Гори, амбиције појединих црногорских политичара да, иако по убеђењу махом атеисти, уређују црквена питања, да регулишу унутрашњи живот, устројство и односе у Православној Цркви, да помоћу притисака, па и уз претњу силом, манипулишу идентитетом Цркве у Црној Гори, њихова нескривена тежња да је учине инструментом својих политичких замисли и да они агресивно обликују садржај црквеног живота православних хришћана у Црној Гори – све то представља угрожавање основних људских права и верских слобода, делатно порицање секуларног – а то значи верски неутралног – карактера савремене државе и одбацивање демократског начела одвојености Цркве и државе, као и поновно увођење историјски давно превазиђеног разликовања између грађана првог и другог реда, и то на основу њихове верске и етничке припадности. Стога Сабор од државних органа Црне Горе очекује да поштују сопствени устав и законе, а самим тим и права Српске Православне Цркве и других Цркава и верских заједница, утолико пре што то представља и њихову обавезу пред међународном заједницом.

Сабор је посебно забринут што ни после толико година од егзодуса српског народа са Косова и из Метохије 1999. и мартовског погрома 2004. године, и поред присуства међународних снага и гарантијâ великих сила, још нема никаквих услова за повратак и слободан живот прогнаникâ и избеглицâ. Штавише, и даље су угрожене српске православне светиње, домови и имовина, као и права припадникâ српске заједнице, особито на подручју јужно од Ибра. У контексту домаћег и међународног дијалога о статусу јужне српске покрајине, Сабор сматра да би наметање решења супротних резолуцији Уједињених нација број 1244, Уставу Србије и нормама међународног права проузроковало једино дугорочну – а можда и трајну – кризу и нестабилност, односно људску несрећу, на простору који је ионако одавно постао символ подељености, сукобâ и страдањâ. Једна од ретких светлих тачака на њему јесте живот и рад обновљене Богословије Светих Кирила и Методија у Призрену, чији грађани, данас у огромној већини албанске народности и муслиманске вероисповести, омогућују несметан рад ове значајне установе Православне Цркве и српског народа. Такав однос заслужује наше поштовање и нашу захвалност.

Однос Цркве и државе у Србији и у Републици Српској Сабор сматра начелно добрим, али очекује да нова Влада Србије исправи грешке одлазеће владе по питању реституције одузете црквене имовине и статуса веронауке као предмета, односно катихетâ и вероучитељâ као просветних радника у јавним школама, као и да убрза процес увођења војних свештеника у Војску Србије.

Сабор са задовољством и благодарношћу Богу констатује да Српска Православна Црква одржава литургијско и канонско општење и сарадњу са осталим аутокефалним Православним Црквама, али да у том погледу постоји, нажалост, и један изузетак. Реч је о неканонском деловању епископата и клира Румунске Православне Цркве на канонском подручју других Православних Цркава, па и наше. У нашем случају, поједини епископи и клирици из суседне Румуније и даље незвани долазе у неке градове и села Источне Србије, односно Епархија тимочке и браничевске, и ту свештенодејствују, без знања и одобрења надлежних архијереја Српске Православне Цркве, рушећи тако саме основе православне еклисиологије и канонског поретка. Због сличних недопустивих поступака представникâ Румунске Цркве Јерусалимска Патријаршија је више пута најенергичније протестовала, а затим прекинула, до даљњег, литургијско и канонско општење са том Црквом. Сабор је поново, по ко зна који пут, упутио протест Патријарху румунском Данилу и његовом Синоду због неканонских упада у области под јурисдикцијом Српске Православне Цркве и са жаљењем поручио да ће, уколико појединци из сестринске Румунске Цркве – толерисани или подстицани од стране њеног Патријарха и Синода, свеједно – не престану да својим небратским и антиканонским деловањем, предузети све расположиве канонске и законске мере да се очува вековни канонски поредак и да се обустави неодговорно поигравање са светињом јединства међу Православним Цркава и међу братским народима, какви несумњиво кроз векове јесу српски и румунски народ. Ако те мере не помогну, Сабор ће бити принуђен да, са дубоким жаљењем, следи пример свете Јерусалимске Патријаршије. Саборским Оцима је притом познато да и међу самим румунским епископима, клирицима и теолозима многи не деле агресивни етнофилетистички курс који је последњих година изазвао не мале потресе у читавом православном свету. Исто тако, Сабор је, као и раније, искрено захвалан Румунској Цркви за њен коректан однос према администратору Темишварске епархије, њеном свештенству и верницима, као што и Српска Православна Црква негује братски однос са свештеницима и верницима Румунске Цркве који живе у српском делу Баната.

Мир и јединство Српске Православне Цркве нарушава, по оцени Сабора, и монах Артемије, свргнути епископ рашко-призренски, са својим присталицама, који чине праву парасинагогу (неканонско збориште) са све израженијом тенденцијом да прерасту у чисти раскол и секту. Стога је Сабор одлучио да и сада позове монаха Артемија (Радосављевића) да се, заједно са својим следбеницима бившим јеромонасима, монасима и монахињама, врати Цркви, путем покајања, са пута раскола, за који и сâм каже да је свестан „да је он велика рана на телу Цркве, велики грех пред Богом, грех који ни крв мученичка не може опрати”, и да стави у дужност Светом Архијерејском Синоду да ову одлуку образложи новим канонским преступима именованог и његовим све дубљим срљањем у раскол: стварањем „парасинагоге” унутар Цркве антиканонским, неважећим рукополагањима и монашењима, отварањем манастира и молитвених домова по Епархијама наше Цркве, јавним блаћењем, лажима, клеветама и оптуживањем Светог Архијерејског Сабора и епископата Српске Православне Цркве за јерес, лажни екуменизам, монтирање процеса, доношење пресудâ без суђења и тако даље. Уколико се монах Артемије, бивши епископ рашко-призренски, не одазове у што скоријем року позиву на повратак Цркви покајањем и послушањем одлукама Светог Архијерејског Сабора и вековном канонском поретку Православне Цркве, Сабор ће бити принуђен да предузме додатне канонске мере.

Сабор је, као и свих претходних година, много пажње посветио црквеном школству и просвети. Подробно су разматрани проблеми како Богословија, од којих неке треба да испуне стандарде предвиђене за улазак у просветни систем Србије, тако и високошколских установа, нарочито оних у региону и у расејању. У том контексту Сабор се упознао са пројектом који може много допринети квалитету теолошког образовања Срба на тлу Америке: то је пројекат под називом Српска кућа на Академији Светог Владимира, за чије функционисање већ постоје и средства и услови, тако да предстоји процес коначног договарања и реализације пројекта. Сабор је и овог пута разматрао питање адекватног привременог смештаја патријаршијског Архива, драгоцене ризнице докумената, као и питање изградње наменских објеката за Архив, Ризницу (Музеј) и Библиотеку Патријаршије. Одобрен је нови статут Човекољубља, добротворне фондације Српске Православне Цркве.

Сабор је поново подржао иницијативу Дома Карађорђевићâ да се посмртни остаци чланова српске краљевске породице који почивају у туђини пренесу и часно сахране у задужбини Карађорђевића на Опленцу. Сабор поново апелује на Град Београд да размотри могућност похрањивања костију српског, америчког и светског великана науке и духа, Николе Тесле, на Светосавском платоу или, евентуално, у крипти Храма Светог Саве на Врачару.

Састав Светог Синода остаје, одлуком Сабора, исти.

Сабор изражава своју забринутост због чињенице да је у српском народу више умрлих него рођених и да нас је сваке године мање за један град средње величине, што сведочи о дубоком моралном паду, о тешкој кризи породице и о недостатку праве вере у Бога код многих, премда се већина људи у нашем народу изјашњавају као верници и јесу верници макар у елементарном смислу те речи. Стога Сабор апелује на савест родитељâ, васпитачâ, државних чиновника и свих који могу да утичу на стање у друштву да учине све што могу да међу нама, упркос материјалној оскудици, слављење живота као највећег Божјег дара постане алтернатива несвесном култу смрти који је узео маха у савременој западној цивилизацији. Истовремено Сабор препоручује свим епархијама Српске Православне Цркве и подручним им црквеним јединицама да оснивају фондове за подршку породицама са више деце, да превентивно, пастирски и терапеутски, спречавају пошаст неморала, наркоманије, порнографије и свих других патогених појава које из корена угрожавају биће, душу и будућност српског народа и свих хришћанских народа, изложених пагубном утицају секуларизма, потрошачког менталитета, хедонизма, индивидуализма, псеудорелигиозности без појма о личном Богу, лажног хришћанства без Христа као Богочовека и без Цркве као богочовечанске заједнице, као и разних других идеологија бесмисла и безнађа. Сабор, са своје стране, позива све на живот и делање кроз веру, наду и љубав, јер – Бог је Љубав.

Доставља:

епископ бачки Иринеј,

портпарол

Светог Архијерејског Сабора

Српске Православне Цркве

[Guest]

Саопштење за јавност

1. Јун 2013 - 12:49

 

На данашњој седници Светог Архијерејског Сабора донете су одлуке које се тичу упражњених епархија Српске Православне Цркве. Попуњене су две епархије, а остале, из важних практичних разлога, и даље имају на челу администраторе. Конкретно, на упражњену катедру епископа зворничко-тузланских изабран је досадашњи епископ бихаћко-петровачки Хризостом, а на упражњену катедру епископа бихаћко-петровачких досадашњи викарни епископ хвостански Атанасије.

 

За администратора Епархије средњеевропске потврђен је Патријарх српски Иринеј, за администратора Епархије жичке епископ шумадијски Јован, за администратора Епархије аустријско-швајцарске епископ бачки Иринеј, а за администратора Епархије јужноцентралноамеричке митрополит црногорско-приморски Амфилохије.

 

Заменик митрополита дабробосанског Николаја биће и даље епископ захумско-херцеговачки Григорије.

 

Чланови Светог Синода у новом сазиву јесу господа епископи сремски Василије, шумадијски Јован, зворничко-тузлански Хризостом и рашко-призренски Теодосије.

 

Овом седницом окончан је радни део овогодишњег саборског заседања, а његов рад биће молитвено крунисан саборним служењем свете Литургије у Нишу на празник Светог цара Константина и царице Јелене, чиме ће бити прослављена 1700-годишњица Миланског едикта на нашем помесном нивоу, као припрема за општу прославу у октобру ове године.

 

 

Епископ бачки Иринеј
портпарол Светог Архијерејског Сабора

[Guest]

Саопштење за јавност

4. Јун 2013 - 13:56

 

Саопштење за јавност

Светог Архијерејског Сабора Српске Православне Цркве са редовног заседања одржаног у Београду и Нишу

од 21. маја до 3. јуна 2013. године

 

Редовно заседање Светог Архијерејског Сабора Српске Православне Цркве, под председништвом Његове Светости Патријарха српског г. Иринеја, одржано је, од 21. маја до 3. јуна 2013. године, у Патријаршији српској у Београду и у Нишу. У раду Сабора узела је учешћа већина епархијских архијереја Српске Православне Цркве. Одсутни су били само Његово Блаженство Архиепископ охридски и Митрополит скопски г. Јован и Његово Високопреосвештенство Митрополит дабробосански г. Николај.

 

Сабор је свој рад започео саборним служењем свете архијерејске Литургије у Саборном храму Светог Архангела Михаила у Београду, на којој је началствовао Патријарх српски г. Иринеј, извршивши, у склопу евхаристијског чинопоследовања, традиционални призив Светога Духа за успешан ток и исход Сабора и упутивши сабраним верницима архипастирску поруку посвећену сазивању Сабора. Потом, на почетку прве саборске седнице, у уводном обраћању сабраним архијерејима, Патријарх је као председник Сабора указао на најважнија питања живота, сведочења и мисије Српске Православне Цркве у овом историјском тренутку, у данима великих искушења и изазова, али и великих могућности за духовну обнову под призмом Миланског едикта светога цара Константина Великог, првог и прворазредног јавног документа о слободи хришћанске вере и о слободи савести уопште.

 

Сабор је са одобрењем примио на знање извештаје Светог Синода и Епископа нишког Јована о завршетку припремâ зa прославу значајног јубилеја хришћанства и културе – 1700-годишњицу Миланског едикта светог цара Константина Великог (313 – 2013) – у оквиру Српске Православне Цркве, као и о току припремâ за централну прославу у октобру ове године, конципирану као свеправославна, свехришћанска и општекултурна манифестација.

 

Саслушавши извештај Светог Синода о његовом раду и извештаје епархијских архијереја о њиховом раду, Сабор је донео одговарајуће одлуке како би се побољшало опште духовно стање у свим епархијама Српске Православне Цркве, унапредила црквена просвета и интензивирала јеванђелска мисија Цркве у савременом свету, у условима глобализације и секуларизације. На заједничкој седници чланова Сабора и Централног тела за довршење Храма Светог Саве на Врачару, после анализе извештаја о свему до сада урађеном, донете су одлуке о предстојећем великом послу коначног унутрашњег уређења Храма.

 

Сабор са задовољством констатује да Српска Православна Црква одржава литургијско и канонско општење и негује сарадњу са осталим аутокефалним Православним Црквама, али да у том погледу постоји, нажалост, и један изузетак. Реч је о неканонском деловању појединих представника Румунске Православне Цркве на канонском подручју Српске Православне Цркве. То угрожава саме основе православне еклисиологије и канонског поретка. Због сличних недопустивих поступака представникâ Румунске Цркве Јерусалимска Патријаршија је прекинула, до даљњег, литургијско и канонско општење са том Црквом. Поново је, по ко зна који пут, исказан протест због неканонских упада у области под јурисдикцијом Српске Православне Цркве и са жаљењем послата порука да ће, уколико појединци из сестринске Румунске Цркве не престану са својим небратским и антиканонским деловањем, бити предузете све расположиве канонске и законске мере да се очува вековни канонски поредак и да се обустави неодговорно поигравање са светињом јединства међу Православним Црквама и међу братским народима, какви бесумње кроз векове јесу српски и румунски народ. Сабор се нада да ће те мере помоћи како Српска Православна Црква не би  била принуђена да, са дубоким жаљењем, следи пример свете Јерусалимске Патријаршије. Саборским оцима је притом познато да и међу самим румунским епископима, клирицима и теолозима многи не деле агресивни етнофилетистички курс који је последњих година изазвао не мале потресе у читавом православном свету. Исто тако, Сабор је, као и раније, искрено захвалан Румунској Цркви за њен коректан однос према администратору Темишварске епархије, њеном свештенству и верницима, као што и Српска Православна Црква негује братски однос са свештеницима и верницима Румунске Цркве који живе у српском делу Баната.

 

Сабор је и ове године, као и увек раније, потврдио свој став  о потреби интензивирања и продубљивања духовне и богословске припреме за Свети и Велики Сабор Православне Цркве, као и неговања свеправославне одговорности за даљи ток званичних дијалога Православне Цркве, најпре дијалога са Римокатоличком Црквом и другим хришћанским Црквама и конфесијама, а затим и дијалога са другим религијама, у првом реду са јудаизмом и исламом.

 

Мир и јединство Српске православне Цркве нарушава, по оцени Сабора, и монах Артемије, свргнути епископ рашко--призренски, са својим присталицама, који чине праву парасинагогу (неканонско збориште) са све израженијом тенденцијом да прерасту у чисти раскол и секту. Уместо да се покаје и врати својој Цркви, он чак држи свој расколички „антисабор” и држи лекције Сабору. Стога, уколико се исти у што скоријем року не одазове позиву на повратак Цркви и вековном канонском поретку Православне Цркве, Црква ће бити принуђена да предузме додатне канонске мере.

 

Сабор је са жаљењем констатовао да међународни протекторат и присуство НАТО-снага на Косову и Метохији, па ни најновији преговарачки процес на највишем нивоу у Бриселу, није донео ни правду ни решење проблема. Наставља се страдање српског народа у Покрајини: после рушења и скрнављења православних светиња, изгона стотина хиљада Срба, трговине људским органима и сличних недела, сада су на делу нешто блаже насиље и „мекши” терор – варварско уништавање надгробних споменика, убиства, напади на имовину, гетоизација, свакодневне претње... Једном речју, има веома мало онога што својим присуством треба да јемче Европска унија и НАТО. Изражавајући бојазан да примена постигнутих договора и споразума не доживи неславну судбину ранијих „стандарда пре статуса”, Сабор је са одобрењем примио на знање активности Светог Синода предузете као допринос држави Србији и српском народу у целини на путу изналажења праведног и трајног решења.

 

Ради што бољег упознавања са напорима Владе Србије и других одговорних органа државе на истом путу, Сабор је замолио г. Александра Вучића, првог потпредседника Владе, да званично посети Сабор на заседању. Том приликом, после исцрпног и искреног разговора, уз обострано разумевање и добру вољу, констатовано је да, и поред разлика у приступу појединим питањима, постоји јединство и сагласност у суштинском опредељењу за будућност српског народа на Косову и Метохији, за очување његових светиња и за интегритет Србије, што значи одбијање непосредног или посредног признавања фантомске државности Косова и Метохије ван Србије. Саборски оци су, устима Његове Светости Патријарха, уверили г. Вучића да Влада и Скупштина Србије, делујући у том смеру, могу да рачунају на пуну подршку Српске Православне Цркве, у оквиру, наравно, њене надлежности и њених могућности.

 

Сабор поново подсећа домаћу и светску јавност на страдање Архиепископа охридског и Митрополита скопског Јована, поглавара канонске Православне Цркве у БЈР Македонији, по шести пут неправедно утамниченог на основу наручених лажних оптужби и монтираног, фарсичног судског процеса, као и на нове судско-

-полицијске претње архијерејима, клирицима и верницима Охридске Архиепископије. Сви су они, на челу са својим Предстојатељем, прогоњени – као да не живе у Европи 21. века и као да не постоји начело слободе вере и савести, чији први историјски документ јесте Милански едикт светога цара Константина, а данас га јемче обавезујуће међународне конвенције. Зато Сабор поново апелује на све људе и установе, код нас и у свету, које могу да допринесу ослобођењу архиепископа Јована и обезбеђивању грађанске равноправности за све припаднике Охридске Архиепископије, да подигну свој глас и што скорије учине све што могу јер је здравље Архиепископа-сужња већ озбиљно нарушено, добрим делом и због тамничких услова.

 

Са истом састрадалном љубављу и забринутошћу Сабор позива све позване и одговорне да се заузму за ослобођење отетог и незнано где заточеног Митрополита алепског Павла из древне Антиохијске Патријаршије, као и толико других невиних жртава суровог грађанског рата на тлу нама пријатељске Сирије. Исто тако, Сабор апелује на одговорност великих сила, као и домаћих политичких елита у земљама Блиског и Средњег Истока, за страдање и драстично смањивање броја хришћана на том подручју и за не мање страдање десетинâ милионâ муслиманских верника.

 

Сабор жали због честих антиправославних и антисрпских провокација у суседним земљама, – Хрватској, Босни и Херцеговини, Црној Гори, – као и због повремених инцидената у самој Србији, првенствено у Рашкој области.

 

Његова Светост Патријарх и чланови Сабора литургијски и молитвено су учествовали у сахрањивању посмртних остатака краља Петра II и других чланова Дома Карађорђевићâ, 26. маја, у храму Светог Великомученика Георгија на Опленцу.

 

У присуству Председника Србије, чланова Владе, представникâ других хришћанских Цркава, као и Исламске и Јеврејске заједнице Србије, представникâ САНУ, дипломата, истакнутих културних посленика и других угледних гостију, Његова Светост Патријарх је, заједно са члановима Сабора, отворио проширене и обновљене просторије Музеја Српске Православне Цркве  и изразио захвалност Цркве Влади Србије, посебно Министарству културе, што је омогућен тај значајан духовни и културни подухват. Сличну подршку Сабор очекује и кад је реч о обезбеђивању адекватног простора за Библиотеку и Архив Српске Патријаршије, као и за Православни богословски факултет и Богословију Светог Саве у Београду. Сабор очекује и бржу  - притом потпунију, а не селективну – примену Закона о реституцији црквене имовине, као и правичну реституцију одузете приватне имовине.

Сабор је такође одлучио да из средстава фондације Патријарх Павле помогне обнову православног храма у Кућанцима, родном селу блаженопочившег патријарха Павла.

 

Сабор је Епархији рашко-призренској, због специфичних услова на Косову и Метохији, одобрио оснивање Епархијског завода за заштиту духовног и културног наслеђа, и начелно прихватио иницијативу да се оснује и општецрквени Завод тога типа. Основана је и нова црквена Фондација за помоћ потребитима на Косову и Метохији, а уједно је одлучено да се интензивира и побољша рад постојеће добротворне фондације Човекољубље.

 

За друго седиште Епархије далматинске одређен је манастир Крка, одобрено је преношење седишта Епархије источноамеричке из Пенсилваније у околину Њујорка, а мисионарска парохија на острву Малти пренета је у јурисдикцију Епархије аустријско-швајцарске, која обухвата и српске православне парохије у Италији.

 

Проширен је састав саборске Комисије за дијалог са Хрватском бискупском конференцијом и утановљена посебна Комисија за дијалог са Бискупском конференцијом Словеније.

 

Сабор није прихватио предлог да лику светих буде прибројан наш највећи песник, Петар Петровић Његош.

Епископ зворничко-тузлански Василије и средњеевропски Константин трајно су разрешени дужности управљања својим досадашњим Епархијама.

 

Донете су одлуке које се тичу упражњених епархија  Српске Православне Цркве. Попуњене су две епархије, а остале, из важних практичних разлога, и даље имају на челу администраторе. На упражњену катедру епископа зворничко-тузланских изабран је досадашњи Епископ бихаћко-петровачки Хризостом, а на упражњену катедру епископа бихаћко-петровачких досадашњи викарни Епископ хвостански Атанасије.

 

За администратора Епархије средњеевропске потврђен је Патријарх српски Иринеј, за администратора Епархије жичке епископ шумадијски Јован, за администратора Епархије аустријско-

-швајцарске епископ бачки Иринеј, а за администратора Епархије јужноцентралноамеричке митрополит црногорско-приморски Амфилохије.

 

Заменик митрополита дабробосанског Николаја биће и даље епископ захумско-херцеговачки Григорије.

Чланови Светог Синода у новом сазиву јесу господа епископи сремски Василије, шумадијски Јован, зворничко-тузлански Хризостом и рашко-призренски Теодосије.

 

Због чедоморства је становништво Србије сваке године мање за један град средње величине, што сведочи о дубоком моралном паду, о тешкој кризи породице и о недостатку праве вере у Бога код многих, премда се већина људи у нашем народу изјашњавају као верници и јесу верници макар у елементарном смислу те речи. Сабор је стога подржао иницијативу лекарâ верникâ да држава забрани абортус, осим у случајевима када се он врши из медицинских разлога. Сабор апелује на савест родитељâ, васпитачâ, државних чиновника и свих који могу да утичу на стање у друштву да учине све што могу да међу нама, упркос материјалној оскудици, слављење живота као највећег Божјег дара постане алтернатива несвесном култу смрти који је узео маха у савременој западној цивилизацији. Истовремено Сабор препоручује свим епархијама Српске Православне Цркве и подручним им црквеним јединицама да оснивају фондове за подршку породицама са више деце, да превентивно, пастирски и терапеутски, спречавају пошаст неморала, наркоманије,  порнографије и свих других патогених појава које из корена угрожавају биће, душу и будућност српског народа и свих хришћанских народа, изложених пагубном утицају секуларизма, потрошачког менталитета, хедонизма, индивидуали-зма, псеудорелигиозности без појма о личном Богу, лажног хришћанства без Христа као Богочовека и без Цркве као богочовечанске заједнице, као и разних идеологија бесмисла и безнађа. Сабор, са своје стране, позива све на живот и деловање кроз веру, наду и љубав, јер – Бог је љубав.

 

Служењем свете Литургије у Нишу на празник Светог цара Константина и царице Јелене прослављена је 1700-годишњица Миланског едикта на нашем помесном нивоу, као припрема за општу прославу у октобру ове године, и орденом Светог Саве првог степена одликован град Ниш. Тиме је завршен рад овогодишњег заседања Сабора.

 

 

Епископ бачки Иринеј,

портпарол Светог Архијерејског Сабора

[verum est in beer]

Апел Светог Архијерејског Сабора Српске Цркве

 

 

http://spc.rs/sr/apel_svetog_arhijererjsog_sabora

[verum est in beer]

23. Мај 2014 - 14:09

На данашњој конференцији за медије, одржној у Патријаршији српској у Београду, Његово Преосвештенство Епископ бачки г. Иринеј, портпарол Светог Архијерејског Сабора, изјавио је да је Свети Архијерејски Сабор највећу пажњу посветио несрећи која је задесила наш народ у земљи и региону.

Током протеклих дана, архијареји чланови Светог Архијерејског Сабора, на челу са Патријархом српским г. Иринејем, посећивали су најугроженије епархије у Србији и Републици Српској и том приликом испоручили прикупљену хуманитарну помоћ. Свети Архијерејски Сабор се обратио свим помесним Православним Црквама за молитвену и сваку другу помоћ пострадалом народу.

Прихваћен је детаљан извештај о припреми сазивања Великог Сабора Православне Цркве. Донета је одлука да наша Црква и даље активно учествује у припремним предсаборским комисијама.  

Свети Архијерејски Сабор се бавио питањем односа са сестринским Православним Црквама. Разматран је положај хришћана на Блиском Истоку, а посебна пажња је посвећена стању Цркве у Урајини.

Свети Архијерејски Сабор се бавио редовним питањима унутрашњег живота наше помесне Цркве. Разматрани су извештаји епархијских архијереја. Нарочита пажња је посвећена стању у Православној Охридској Архиепископији. Свети Архијерејски Сабор је и овога пута позвао да се што пре ослободи неправедно утамничени Архиепископ охридски и Митрополит скопски г. Јован.

Посебну пажњу Свети Архијерејски Сабор је посветио питању црквене просвете и могућностима унапређења верске наставе.

Свети Архијерејски Сабор је разматрао стање у српској дијаспори. Том приликом је упознат и са напорима наших Епархија из расејања у најновијим хуманитарним активностима прикупљања помоћи за угрожене у поплавама у Отаџбини.

Информативна служба
Српске Православне Цркве

 

http://spc.rs/sr/izveshtaj_sa_konferencije_za_medije_episkopa_bachkog_irineja_portparola_svetog_arhijerejskog_sabora

Ова порука се налази и на насловној страници Поука. Погледајте!

[verum est in beer]

Саопштење за јавност Светог Архијерејског Сабора

24. Мај 2014 - 21:30

 

Саопштење за јавност Светог Архијерејског Сабора Српске Православне Цркве са редовног заседања одржаног у манастиру Студеници, Расу и Београду од 14. до 24. маја 2014. године

 

Редовно заседање Светог Архијерејског Сабора Српске Православне Цркве, под председништвом Његове Светости Патријарха српског г. Иринеја, започето је ове године 14. маја у манастиру Студеници, где је, у храму Успења Богородичиног, служена саборна света Литургија поводом 900-годишњице рођења светог Симеона Мироточивог (Стефана Немање), и настављено у Расу (Нови Пазар), где је, у храму Светих апостола Петра и Павла, истога дана извршен чин призива Светога Духа, да би затим, од 15. до 24. маја, у Патријаршији српској текла радна заседања Сабора. У раду Сабора узела је учешћа већина епархијских архијереја Српске Православне Цркве. Одсутни су били само Његово Блаженство Архиепископ охридски и Митрополит скопски г. Јован и Његово Високопреосвештенство Митрополит дабробосански г. Николај. Уз то, повремено су одсуствовали Епископи ваљевски г. Милутин, зворничко-тузлански г. Хризостом и други архијереји због посета најугроженијим поплављеним подручјима.

 

Пред почетак рада Сабора узнета је Богу молитва за покој душе блаженопочившег митрополита загребачко-љубљанског Јована, а истог дана у поподневним часовима служен је и молебан који се служи у време великих киша и опасности од њих.

 

На почетку првог саборског заседања, у свом уводном обраћању, Патријарх српски г. Иринеј је сабраним архијерејима предочио одговорност Цркве у сведочењу Јеванђеља и љубави Божје данас.

Сабор је на самом почетку донео одлуку да се као прва помоћ Цркве пострадалима од катастрофалних поплава у Србији и Републици Српској издвоји свота од десет милиона динара и да се сместа отвори фонд за помоћ, са посебним жиро-рачуном. Сабор је упутио и апел свештенству и народу наше Цркве, као и поглаварима Православних Цркава у свету, да помогну све унесрећене и угрожене поплавама. Сабор топло благодари свима који су учествовали у спасавању људи и имовине од поплава, како онима из наше отаџбине тако и спасиоцима из братске Русије и онима који из суседних земаља и света пружају помоћ угроженима. На све њих саборски Оци призивају благослов Божји.

 

Као и сваке године, Сабор је посветио дужну пажњу животно важним питањима Цркве – учешћу наше Цркве у припремама за Свети и Велики Сабор Православне Цркве; тешком стању српског народа на Косову и Метохији; унапређивању црквене просвете и верске наставе; односима Цркве и државних органа у Србији, Републици Српској и региону; деловању православних војних свештеника у Војсци Србије и Оружаним снагама Босне и Херцеговине; односима међу аутокефалним Православним Црквама и односима са инославним хришћанским Црквама и конфесијама, као и другим светским религијама; угрожености брака и породице услед беле куге, а још више услед агресивне пропаганде неморала, абортуса, противприродног блуда и хедонистичко-потрошачког духа уопште; угрожености ћирилице, у Србији и Републици Српској због нашег неопростивог немара и неодговорности, а у Хрватској и Црној Гори због бруталног прогона српског писма; току радова на Спомен-храму Светог Саве на Врачару; раду црквене добротворне установе „Човекољубље”, као и централних црквених културних и просветних институција, у првом реду Библиотеке, Музеја и Архива, и тако даље.

 

Сабор се обратио јавности и посебним саопштењем о тешком стању наше Цркве у Бившој Југословенској Републици Македонији, где власти те, нама иначе пријатељске земље, и даље, на основу судске фарсе, држе у затвору, под нечовечним условима, Архиепископа охридског Јована, а истовремено врше притисак, под претњом пресуда сличне врсте, и на остале епископе, свештенике, монахе, монахиње и вернике аутономне Охридске Архиепископије. Сабор поново, по ко зна који пут, апелује на све одговорне да учине све за ослобођење политичког затвореника број један у савременој Европи, архиепископа Јована, и престанак последњег верског прогона у Европи, прогона Охридске Архиепископије. Сабор је благодаран сестринским Православним Црквама, Светском Савету Цркава, Конференцији Европских Цркава, организацијама за заштиту људских права и многим угледним личностима на њиховом заузимању по овом болном питању.

Сабор је са одобрењем прихватио извештај о прослави 1700-годишњице Миланског едикта у октобру прошле године у Београду, Нишу и Подгорици, извештај Светог Синода о његовом раду у протеклом периоду и извештаје господе епископа о њиховом раду.

 

Сабор је прихватио покајање Живорада Павловића, бившег свештеника који се био прикључио секти Мираша Дедеића која себе назива некаквом „Црногорском Црквом”, и вратио га, као лаика, у црквену заједницу.

 

Сабор је попунио упражњене епархије Српске Православне Цркве изабравши:

 

- досадашњег викарног епископа липљанског г. Јована за епископа славонског;

- досадашњег викарног епископа ремезијанског г. Андреја за епископа аустријско-швајцарског;

- архимандрита Сергија (Карановића), сабрата манастира Рмња, за епископа средњеевропског;

- досадашњег викарног епископа јегарског г. Порфирија за митрополита загребачко-љубљанског;

- досадашњег епископа тимочког г. Јустина за епископа жичког;

- архимандрита Илариона (Голубовића), старешину манастира Букова, за епископа тимочког;

- архимандрита Арсенија (Главчића), сабрата манастира Студенице, за епископа топличког, викара Патријарха српског,

- и архимандрита Јеронима (Мочевића), сабрата манастира Ковиља, за епископа јегарског, викара Епископа бачког.

 

Чланови Светог Синода у новом сазиву јесу митрополит црногорско-приморски Амфилохије и епископи шабачки Лаврентије, зворничко-тузлански Хризостом и рашко-призренски Теодосије.

 

Доставља: Епископ бачки Иринеј,
портпарол Српске Православне Цркве

 

http://spc.rs/sr/saopshtenje_za_javnost_svetog_arhijerejskog_sabora

Ова порука се налази и на насловној страници Поука. Погледајте! Измењено Мај 24, 2014 од Милан Ракић