Саборска саопштења

[Guest Светлана]

Саопштење за јавност Светог Архијерејског Сабора СПЦ са редовног заседања одржаног у Београду од 14. до 22. маја 2009. године

23. мај 2009 - 13:51

Са благословом Његове Светости Патријарха српског г. Павла, а под председништвом Његовог Високопреосвештенства митрополита црногорско-приморског г. Амфилохија, који по члану 62 Устава Српске Православне Цркве врши дужност заменика оболелог Патријарха, у Патријаршијском двору у Београду одржано је, од 14. до 22. маја 2009. године, редовно заседање Светог Архијерејског Сабора Српске Православне Цркве. У раду Сабора узели су учешћа сви епархијски архијереји Српске Православне Цркве, укључујући и Његово Блаженство Архиепископа охридског и Митрополита скопског г. Јована и остале архијереје православне Охридске Архиепископије.

Са свешћу о одговорности Цркве за живот и спасење људи и о величини духовних изазова нашег времена, Свети Архијерејски Сабор се посветио решавању виталних питања Српске Православне Цркве данас.

Пре свега, Сабор је највећу пажњу посветио стању Цркве и народа у нашој јужној покрајини после незаконитог проглашења тобожње независности Косова и Метохије. Сабор је одао дужно признање држави Србији за све напоре да се то вапијуће безакоње, са свим несагледивим последицама које из њега могу проистећи у ближој и даљој будућности, заустави и онемогући, као и свим државама које га, поштујући међународни правни поредак и елементарни морал, нису признале, а посебно свима онима који су на делу показали солидарност са српским народом на Косову и Метохији, чија основна људска, верска и политичка права се безобзирно газе, уз хладно и равнодушно ћутање најмоћнијих и најгласнијих заговорника људских права. Сабор је захвалан свим међународним институцијама и организацијама, као и угледним личностима из света науке, уметности и културе, које дижу глас протеста против ове историјске направде и небивалог оспоравања норми међународног права. Сабор је уверен да Србија и српски народ никада неће пристати на насилно одузимање Косова и Метохије.

Посебна пажња је посвећена процесу обнове наших тамошњих светиња, порушених у мартовском погрому 2004. године. Та обнова, као прва фаза опште обнове која треба да обухвати и преко стотину храмова, манастира и црквених здања срушених или тешко оштећених пре мартовског погрома, треба да омогући живот монашким заједницама, свештенству и остацима прогнаног народа, као и да охрабри изгнанике да се враћају на своја прадедовска огњишта.

Умољен је Преосвештени Епископ рашко-призренски г. Артемије да хитно прими већ обновљене црквене објекте. Ради што озбиљнијег сагледавања проблема везаних за нашу јужну покрајину, одржан је и радни сусрет са министром за Косово и Метохију у Влади Србије, г. Гораном Богдановићем, и његовом пратњом коју су сачињавали саветници Председника Србије г. Млађан Ђорђевић и г. Дамјан Крњевић.

После разматрања приликâ у Српској Православној Цркви изазваних дуготрајном болешћу Његове Светости Патријарха српског г. Павла и анализе начина функционисања црквених тела и органа у садашњим условима, Сабор је одлучио да остане при својој ранијој одлуци да Патријарх и даље остане на челу Српске Православне Цркве.

У току заседања Сабора одржана је и заједничка седница саборских отаца и Централног тела за изградњу Спомен-храма Светог Саве на Врачару. Том приликом присутни чланови Сабора су се упознали са чињеницама о досад извршеним радовима и са планом предстојећих радова.

Сабор је, на основу извештајâ, анализирао положај Српске Православне Цркве на укупном српском духовном и етничком простору, у региону и у расејању широм света, и донео одговарајуће одлуке. Посебна пажња је посвећена положају Охридске Архиепископије и поздрављени су први наговештаји његовог побољшања, као и спремности свих на дијалог за коначно превазилажење нередовних црквених прилика у Републици Македонији.

Такође је показано дужно интересовање за интензивирање процеса реституције неправедно одузете црквене имовине, потребне Цркви ради вршења њене пастирске, социјално-добротворне, мисионарске и културно-просветне мисије, а не ради нечијег богаћења, како подозревају извесни ванцрквени „аналитичари".

Разматрани су односи међу сестринским Православним Црквама и са задовољством је констатовано да су они, уопште узевши, редовни, засновани на јединству вере и свези мира и љубави у Духу Светоме. Ипак, Сабор је био приморан да констатује да се наставља антиканонска и небратска делатност појединих представника Румунске Патријаршије у источној Србији, посебно у Епархији тимочкој. Сабор изражава наду да ће се проблем превазићи путем званичног дијалога двеју Цркава на највишем нивоу.

Имајући у виду предстојеће свеправославно саветовање о стању православне дијаспоре на свим континентима, Сабор је уобличио општи став о питањима везаним за живот, међуправославну сарадњу, организационе и друге тешкоће, али и одговорност за сведочење аутентичног устројства Православне Цркве у специфичним условима живота у расејању, у већинском инославном или чак иноверном окружењу. Сабор сматра да и убудуће ваља неговати одговоран и конструктиван дијалог са тим окружењем. Најважнија одлука Сабора у овом контексту јесте усвајање и потврда Устава Српске Православне Цркве на америчком континенту и коначног успостављања њеног пуног административног јединства, кроз прихватање саборног договора свих српских архијереја који делују у Америци о арондацији епархијâ и парохијâ.

Саслушан је и прихваћен извештај Светог Синода о његовом раду у протеклом периоду, са нарочитим нагласком на извршењу саборских одлука са прошлогодишњих заседања. Такође су саслушани извештаји господе епархијских архијереја о стању и проблемима у епархијама Српске Православне Цркве, као и извештаји о стању и проблемима у црквено-просветним установама и у настави веронауке у јавним школама, уз тражење путева и начина за побољшање њеног квалитета у сарадњи са надлежним министарствима и релевантним стручним службама и појединцима.

Разматран је и рад Човекољубља, добротворне установе Српске Православне Цркве, и других важних установа, као што су, примера ради, поклоничко-туристичка агенција Доброчинство или Информативна служба Светог Синода.

Сабор је са задовољством констатовао да је Влада Србије подржала иницијативу Светог Архијерејског Синода да се изграде Спомен-храм и Меморијални центар ради трајног молитвеног сећања на жртве агресије НАТО-пакта пре десет година, погрома над српским народом на Косову и Метохији, претходних трагичних грађанских и међуетничких сукоба на тлу бивше Југославије у последњој деценији прошлог века, као и првог и другог светског рата и ослободилачких ратова Србије уочи првог светског рата и уопште жртава сукобâ, терора и насиља током читавог 20. века и почетка 21. века. Тиме се, наравно, не поричу нити умањују жртве других народа са којима српски народ вековима живи или заједно или у суседству.

Сабор је основао и посебну саборску комисију која треба да припреми прославу 1700-годишњице Миланског едикта светог цара Константина (313-2013) којим је Црква, после три века гоњења, добила слободу деловања у тадашњој Римској Империји. Та прослава ће, ако Бог дâ, обухватити сав хришћански свет, али ће и у Српској Православној Цркви бити свеопшта, с обзиром на чињеницу да је Константинов родни град био Наисос, данашњи Ниш.

Поред свега осталог, Сабор је посветио дужну пажњу и обнови конака манастира Хиландара на Светој Гори, пострадалог у пожару, и користи прилику да апелује на вернике Српске Православне Цркве да и даље морално и материјално помажу својој браћи и сестрама на Косову и Метохији, манастиру Хиландару и свуда где је помоћ потребна. Сабор је свестан дубине светске и домаће економске кризе, као и још дубље духовне и моралне кризе која ју је изазвала, али подсећа на то да се духовним и моралним оздрављењем свака криза може пребродити и тиме означити нови почетак.

Његово Високопреосвештенство митрополит црногорско-приморски г. Амфилохије и даље ће вршити дужност заменика Његове Светости Патријарха у Архиепископији београдско-карловачкој и дужност председавајућег у Светом Архијерејском Синоду. За нове чланове Светог Синода Сабор је изабрао господу епископе нишког Иринеја, бачког Иринеја, далматинског Фотија и захумско-херцеговачког Григорија, а за чланове-заменике господу епископе жичког Хризостома и бихаћко-петровачког Хризостома.

Свој пуноћи Српске Православне Цркве, свим хришћанима и свим људима добре воље Сабор упућује поруку љубави и мира у име Господње.

Епископ бачки др Иринеј,

портпарол Светог Архијерејског Сабора

Српске Православне Цркве

http://www.spc.rs/sr/saopstenje_za_javnost_svetog_arhijerejskog_sabora_spc_odanog_u_beogradu_od_14_do_22_maja_2009_godine

[Наташа]

Помаже Бог.

Ево мало неких детаља око тога шта је ''умољен'' Владика Артемије, слава му и милост!

+++

Артемију је наложено да до јуна освешта све цркве на Космету које су обновљене страним донацијама и које је Сабор већ примио. У супротном, мораће да иде пред саборски црквени суд, који се формира искључиво због суђења владикама.

Епископ Артемије није дао благослов за посету америчког потпредседника Џозефа Бајдена манастиру Високи Дечани, што је поништио Архијерејски сабор СПЦ-а, изразивши жаљење због ње и додајући да је Бајденова посета “легитимна посета државама у региону, међу њима и Србији”.

Потпредседника САД у Високим Дечанима примио је заменик игумана манастира протосинђел Сава Јањић који је оценио да је Бајденова посета “охрабрење за све грађане Косова”.

Р.Л.

извор: ВЕСТИ, 23.05.2009

[Наташа]

Саопштење за јавност Светог Архијерејског Синода СПЦ

23. мај 2009 - 14:59

Свети Архијерејски Синод је са запрепашћењем и жаљењем примио вест о бруталном насиљу које се, у окриљу манастира Црна Река у Епархији рашко-призренској, примењује према оболелима од болести зависности. Приказани снимци и јавно признање рашко-призренског клирика несумњиви су доказ насиља, потпуно страног јеванђелском духу и мисији Цркве и апсолутно неприхватљивог.

Стога, Свети Архијерејски Синод позива Преосвећеног Епископа г. Артемија да одмах и без одлагања распусти нелегални стационар за лечење болести зависности, а да против својих клирика који су протагонисти насиља покрене црквено-судски поступак.

Свети Архијерејски Синод позива надлежне државне органе да, у вези са овим немилим догађајем, предузму мере из своје надлежности.

Жртвама насиља, као и свима који су на било који начин погођени овим срамним догађајем, Свети Архијерејски Синод, у име целе Српске Православне Цркве, изражава најискреније жаљење, поготову зато што се насиље догодило у близини моштију светог Петра Коришког, великог испосника који је целим својим бићем и животом сведочио љубав и ненасиље.

Из Канцеларије Светог Архијерејског Синода

Доставља:

Епископ бачки др Иринеј

Срамота шта се ради и на који начин се покувајау угушити нечија мишљења...па и самом тим нечије одлуке!

На многаја љета Владико Артемије!

[Guest Светлана]

Oве одлуке?

27.мај 2009.

Извор: Епархија рашко-призренска и косовско-метохијска

Обавештавамо јавност о мерама које је предузео Његово Преосвештенсво Епископ рашко-призренски Артемије поводом немилих збивања у рехабилитационом центру ''Црна Река''.

Саопштење за јавност

Последњих пар дана сазнали смо из штампаних и електронских медија да су се у Рехабилитационом Центру ''Црна Река'' примењивала и користила недопустива и непримерена средства и методи у раду са штићеницима (батинање до повређивања), што је и на Нас, као и на ширу јавност деловало шокантно и узнемирујуће.

У циљу решавања тога проблема, данас смо Нашом одлуком разрешили дужности досадашњег управника Центра протојереја Бранислава Перановића, против кога ће бити покренут и црквено-судски поступак. За новог Управника именовали смо и поставили јереја Дејана Јаковљевића, досадашњег помоћника, који ће убудуће руководити радом Центра у складу са хришћанским принципима на славу Божију, а на добро и корист нашег напаћеног и многострадалног народа, посебно оних којима је Центар последња нада и уточиште.

Уколико би се и у будуће, поред наше опомене, примењивала сила и физичко кажњавање штићеника, били бисмо принуђени да забранимо рад овог кампа.Доносећи такву одлуку, руководили смо се осећањима и потребом многих родитеља који су нам упућивали молбе и писмено и телефоном да Центар не затварамо, јер им је то једина нада да ће њихова деца са пута пропасти бити враћена на пут нормалног живота.

У том циљу обраћамо се и надлежним државним органима, код којих је Центар и регистрован, да наставе истрагу поводом немилих збивања у Центру, и да против криваца примене одговарајуће мере.

Епископ Артемије

Докле ће бити потребно да постављам ово саопштење за јавност, колико пута?

[Наташа]

Ово је званична презентација Православно Мисионарског и Духовно Рехабилитационог центра Црна Река

Хвала вам што сте одвојили време да посетите наш сајт. Овде можете наћи инфорамције о центру, зависностима, могуће начине превазилажења проблема као и информације о превентивном деловању.

Рехабилитациони центар Црна Река је формално регистрован 2005. године, мада суштински, у мањој или већој мери, постоји више од 15 година кроз делатност протојереја Бранислава Перановића. За то време, кроз центар је прошло око 1000 људи, зависника од дроге, алкохола и коцке, као и душевних болесника. У својој суштини, центар се бави поремећајима личности, а једна од најмасовнијих, овде је свакако наркоманија, било као аутономни поремећај или као последица других поремећаја.

Оргнизациона структура центра је подређена бихевиоралној терапији јеванђелског карактера. Као једну од најважнијих црта јеванђлског начина живљења, овде треба истаћи поштовање слободе воље другога, што значи да се ником од штићеника не намећу ставови, и њихов третман нипошто не зависи од израженог избора по питањима односа према Цркви. Томе у прилог стоји и чињеница да тренутно (Јан. 2009) у центру борави више Муслимана, Хрвата и један Албанац. Богослужења нису обавезна, као ни исповест нити било које друге активности везане за Цркву. Подразумева се да су те активности веома пожељне, јер су директно везане за духовну обнову и исцељење штићеника, и на тај начин штићеник може добити максимум за себе од овог центра, али само у случају да представљају последицу искрено изражене слободне воље.

Центар тренутно има четири одељења, и то: пријемно одељење Црна Река, и три одељења за наставак терапије: Цикоте, Цер и Дворска. Укупни капацитет центра је 230 штићеника. Одељења Црна Река и Цикоте имају своје Цркве за потребе богослужења и терапије, а интензивно се ради на томе да ниједно одељење не буде без Цркве. Четири свештеника брину о духовним потребама штићеника и увек су доступни за духовни разговор или исповест.

Наркоманија је у каснијим фазама болести сама себи циљ, али никад није последица саме себе. Готово по правилу, поремећаји личности су узроковани деформитетима духовних сила личности, а ти деформитети су природне последице тоталитарне црте потрошачког менталитета, који се намеће као једини нормалан, прихватљив и просперитетан модел људское егзистенције. Довољно је погледати списак највећих грехова и највећих врлина, који се може наћи у сваком црквеном календару, па да се види да је “неко” у темељу ове цивилизације (за коју се каже да је у основи хришћанска) буквално заменио грех и врлину. Тако промовисани начин живота подразумева гордост уместо смерности, промискуитет уместо родитељства, хедонизам и материјализам на место духовности и стицање уместо стварања.

Основа терапије у центру се заснива на наведеној дијагнози данашње цивилизације и сваког поједница понаособ. Суштина проблема је код сваког иста, а манифестације су се развиле према карактеру личности, родитеља и околине. Сходно томе, терапија се осмишљава према стању сваког појединца, па је код неког фокус на раду са животињама, у башти или на грађевини, или на некој другој активности, код неког на разговорима са свештеником, или са другим члановима групе, код неких је учествовање у богослужењима, а код свих је заступљен рад на себи, интроспекција, читање и анализа претходног живота. У самој суштини лечења, није довољно одстранити супстанцу из живота бившег зависника. Празнине које су настале употребом хероина или других опијата морају се испунити “добрим садржајем” да би особа могла да настави добар пут и суштински осмисли свој живот

извор: хттп://www.сретење.орг/индеx.пхп?оптион=цом_цонтент&виеw=артицле&ид=61%3Афп1&цатид=35%3Апрограм&ланг=ср

(извор је Званична презентација Православно Мисионарског и Духовно Рехабилитационог центра Црна Река)

[ribar]

Одлука Светог Архијерејског Сабора Српске Православне Цркве о арондацији епархија4. јун 2009 - 11:06

Свети архијерејски сабор, у седници својој од 21. маја 2009. године - под АСбр. 49/зап. 147, донео је ову одлуку:

На основу члана 16. Устава Српске православне цркве, а на утврђени предлог Епископског савета Српске православне цркве у Северној и Јужној Америци и два члана Светог архијерејског сабора (Његовог Преосвештенства Епископа жичког Господина Хризостома и Његовог Преосвештенства Епископа бачког Господина Иринеја), извршити арондацију постојећих епархија Српске православне цркве: Средњезападноамеричке, Источноамеричке, Западноамеричке и Канадске Српске православне цркве у Сједињеним Америчким Државама и Канади; и Епархије за Америку и Канаду Митрополије новограчаничке, са извесним преименовањима њихових назива и премештањем њихових седишта, тако да канонско подручје Српске православне цркве на територији Северне и Јужне Америке сада чини:

1) Митрополија либертивилско-чикашка, са седиштем у манастиру Светога Саве у Либертивилу (обухвата манастир Светога Саве у Либертивилу и Саборну цркву Васкрсења Христовог са три припадајуће јој парохије у Чикагу), чији ће Митрополит бити председник Епископског савета Српске православне цркве у Северној и Јужној Америци, као и Црквенонародног сабора и Централног саветâ, и ex officio представник Српске православне цркве на подручју Северне и Јужне Америке.

2) Епархија новограчаничко-средњезападноамеричка, са седиштем у манастиру Новој Грачаници (обухвата све парохије које се налазе у Чикагу - сем горе поменуте цркве Васкрсења Христовог - и другим државама Средњег Запада Америке из састава досадашње Епархије средњезападноамеричке Српске православне цркве, као и све црквено-школске општине, парохије и манастире досадашње Епархије за Америку и Канаду Митрополије новограчаничке на подручју досадашње Епархије средњезападноамеричке).

3) Епархија источноамеричка, са седиштем у Питсбургу/Марсу (обухвата све парохије садашње Епархије источноамеричке Српске православне цркве и парохије, црквено-школске општине и манастире досадашње Епархије за Америку и Канаду Митрополије новограчаничке на подручју садашње Епархије источноамеричке).

4) Епархија западноамеричка, са седиштем у Лос Анђелесу/Алхамбри (обухвата све парохије садашње Епархије западноамеричке Српске православне цркве и парохије и црквено-школске општине досадашње Епархије за Америку и Канаду Митрополије новограчаничке на подручју садашње Епархије западноамеричке).

5) Епархија канадска, са седиштем у Торонту/манастиру Милтону (обухвата све парохије садашње Епархије канадске Српске православне цркве и парохије и црквено-школске општине досадашње Епархије за Америку и Канаду Митрополије новограчаничке на подручју Канаде).

Овим се утолико мења и допуњује члан 8. тачка 1) текста Устава Српске православне цркве у Северној и Јужној Америци, чиме престаје важење досадашњих назива „Митрополија средњезападноамеричка" и „Епархија за Америку и Канаду Митрополије новограчаничке", и у исто време разграничавају све ове новоарондиране епархије Српске православне цркве у Северној и Јужној Америци.

Исто тако, овим се утолико мења и допуњује члан 15. Устава Српске православне цркве.

[PD]

SLAVA TEBJE BOZE NAS!

[PD]

Istorijsko ujedinjenje kanadskih parohija

desk - 23. jun 2009. u 10.46

Svetom arhijerejskom liturgijom koju je služio episkop kanadski Georgije u Brnabiju kod Vankuvera, uz sasluženje svih sveštenika zapadno-kanadskog namesništva, označeno je istorijsko administrativno ujedinjenje parohija SPC u Kanadi.

Time je ostvarena odluka Svetog arhijerejskog Sabora SPC-a iz maja da sve dosadašnje parohije mitropolije novogračaničke u Kanadi potpadnu pod duhovnu jurisdikciju kanadskog episkopa i kanadske eparhije SPC, ističe se na sajtu eparhije Bačke.

Ujedinjenjem parohija SPC u Kanadi konačno su zalečene rane višedecenijskog srpskog raskola u toj velikoj državi severnoameričkog kontinenta.

Istorijska liturgija ujedinjenja održana je u nedelju, 21. juna u prepunom hramu Svetog arhangela Mihaila u Brnabiju. (Srna)

[И.стојковић]

Двадесети Сабор Српске Православне Цркве у Северној и Јужној Америци одржан од 11-13. августа 2009.

17. август 2009 - 14:53

Двадесети Сабор Српске Православне Цркве у Северној и Јужној Америци почео је у уторак 11. августа 2009. године у Српској православној цркви Св. Ђорђа у Кантону, Охајо.Сабор је окупио архијереје, свештенство, председнике одбора верских удружења и делегате верских удружења из свих пет епархија Српске Православне Цркве у Америци.

Овај Сабор је посебно битан и за памћење је због тога што представља први сабор који се одржао од када се успоставила административна унија међу свим парохијама и конгрегацијама у Цркви овде и у Америци.

Отварање / Први дан Сабора

Двадесети Црквени Сабор СПЦ у Северној и Јужној Америци започео је са Божанственом Литургијом у цркви Св. Ђорђа. Велики број свештенства и делегата након што се причестио, започео је свој посао. Призивање Светог Духа обавио је Његово Преосвештенство Епископ Митрофан.

Сви епископи Српске Православне Цркве у Северној и Јужној Америци су присутни: Његово Високопреосвештенство Митрополит либертвилско-чикашки г. Христофор; Његово Преосвештенство Епископ канадски Г. Григорије; Његово Преосвештенство Епископ новограчанички и средњозападноамерички Г. Лонгин; Његово Преосвештенство Епископ источноамерички Др Митрофан, и Његово Преосвештенство Епископ западноамерички Др Максим.

Прва пленарна седница започета је са говором добродошлице Епископа Митрофана као домаћина скупа. Његова радосна констатација је да се ми више не сусрећемо као две одвојене администрације, већ као једна уједињена, била је дочекана са великим аплаузом. Он је позвао све присутне  да се осигура да Сабор буде плодоносан не само за нашу Цркву већ и за наш народ, који су уједињени пред Богом као једно Тело Христово.

Његово Високопреосвештенство Митрополит Христофор је отворио Пленарну седницу. Он је рекао да се његова осећања данас не могу описати речима, пошто је проживео дугу историју прошлих деценија. Митрополит је позвао све присутне да устану и да му се придруже у појању Тебје Бога Хвалим, као захвалност за овај диван поклон заједништва.

Епископ Лонгин је такође поздравио Сабор и притом рекао да је био сигуран да ће ово уједињење бити добро за нашу цркву и народ, као и за спас наших душа.

Фестивал беседништва Св. Николај Жички у беседништву

Делегати су имали прилику да чују финалисте Другог Светониколајског фестивала беседништва. Крис Радановић је представио финалисте који су били изабрани на такмичењу у свакој епархији. Тема овог фестивала је "Светлост и Спасење: Зашто је битно да се буде Православац у данашњем свету?"

Друга пленарна седница почела је после ручка. На њој су обрађивани извештаји више комитета, који су били установљени пре шест година да би помагали црквама, парохијама и епархијама у разним областима.

Након вечерње службе и вечере, Управитељски Комитет је одржао је панел дискусију са темом " Радосне прилике Православног хришћанског управљања".

Други дан Сабора

Званично фотографисање за Сабор и доручак следили су након Божанствене Литургије на други дан Сабора.

Митрополит Христофор се захвалио Богу што су наши Сабори ставили већи нагласак на учење и наше учвршћивање у Вери, и у представљању рада комитета и код наших говорника. Он је посебно похвалио младе учеснике Фестивала беседништва Св. Николаја Жичког, који су нас поучили својим размишљањима о хришћанском животу.

На поподневној заседању извештаји из комитета, као и финансијски извештаји у вези са финансирањем централних Црквених тела су били разматрани.

Увече, после вечерња, одржана је Конференција за младе пунолетне вернике и радионица " Развој младих лидера у парохијама".

Трећи дан Сабора

Последњег дана Сабора, у четвртак 13. Августа прослава je почела Архијерејском Божанственом Литургијом. У Литургији су саслуживали сви присутни архијереји: Његово Високопреосвештенство Митрополит либертвилско-чикашки г. Христофор, Његово Преосвештенство Епископ канадски Г. Григорије, Његово Преосвештенство Епископ новограчанички и средњозападноамерички Г. Лонгин, Његово Преосвештенство Епископ источноамерички Др Митрофан, Његово Преосвештенство Епископ толедски и средњозападни Г. Марко из Антиохијске Православне Архиепископије, и Његово Преосвештенство Епископ западноамерички Др Максим.

Велики број свештенства и делегата је примило Свету Причест.

Пета пленарна седница је започела одмах након доручка и бавила се законодавним стварима. Пар ревизија Устава је било размотрено. Циљ исправки је било да се неке одређене фразе и терминологија усклади са административном реорганизацијом коју је усвојио Свети Архијерејски Сабор у мају.

После ручка задња пленарна седница је одржана. Претходни Централни Црквени Савет је распуштен и добио је захвалност за свој рад, а онда је нови Централни Црквени Савет изабран.

Црквени Сабор се завршио појањем химне " Тебје Бога Хвалим".

Након вечерње службе учесници Сабора уживали су  у дружењу на завршном банкету. Честитка Сабору од  Његовог Високопреосвештенства Митрополита Г. Амфилохија у име Његове Светости Патријарха Павла и целе Мајке Цркве је прочитана.

[И.стојковић]

Централни одбор Светског савета цркава почео са радом у Женеви - Изабран нови Генерални секретар

28. август 2009 - 10:08

    На позив Светског савета цркава (World

Council of Churches) званични представници Српске Православне Цркве учествују на заседању централног тела ове организације које се од 26. августа до 2. септембра 2009. године одржава у седишту Светског савета цркава у Женеви. Представници, који су на предлог Светог Архијерејског Синода СПЦ изабрани на Скупштини ССЦ у Порто Алегреу, Бразил 2006. године, чине Његово Преосвештенство епископ аустралијско-новозеландски Г. Иринеј, члан одбора за јавна питања (Public Issues), и протопрезвитер-ставрофор проф. др Владан Перишић, продекан Православног богословског факултета Универзитета у Београду, члан одбора за номинације.

На овом заседању, сталним делегатима наше Цркве, придружио се у својству стјуарта, студент теологије Београдског универзитета, Немања Мрђеновић из Епархије аустралијско-новозеландске, који је ово место добио у међународној конкурецији.

    Светски савет цркава је заједница 349 Православних цркава и Англиканских и Протестантстких заједница из 120 земаља а које представљају 560 милиона хришћана са свих 6 континената. У своје време блаженопочивши Патријарх српских Герман је био један од подпредседника Светског савета цркава. У току његовог кључног мандата подигнута је нова (садашња) зграда Теолошког факултета у Београду на основу значајних прилога Светског савета цркава. За Српску Православну Цркву, особито у тим тешким временима, ова организација представљала је, поред наше дијаспоре, ''вапијући глас'' наше најсветије Цркве у свету. Наиме више пута ССЦ се залагао за суштинска питања у вези са животом и радом Српске цркве и српског народа, као и за важна питања осталих православних цркава.

У новије доба, ССЦ се својим резолуцијама залагао пред моћним институцијама овог света за нашу страдалну Цркву и наш народ на Косову и Метохији, а особито је то учинио на Скупштини ССЦ у Порото Алегреу фебруара 2006. године, као и на заседању Централног тела фебруара 2008. г. где је такође у Саопштењу о касетним бомбама осуђена употреба касетних бомби у нападима на 35 земаља од Другог светског рата, укључујући бившу Југославију. Затим, 24. априла 2008. године, Генерални секретар ССЦ, пречасни др Самуел Кобија, обратио се Светом Архијерјеском Синоду СПЦ поводом самовољног проглашења независности српске јужне покрајине, Косова и Метохије, указујући на одлучност ССЦ, у сарадњи са Конференцијом европских цркава (Conference of European Churches), да будно прате поштовање људских права и верску слободу, као и да разматрају успостављање одговарајућих мера.

    Тренутно заседање одржава се у току значајне двадесетогодишњице (1989-2009): а) посвећивање посланицом 1. септембра од стране Његове Свесветости васељенског Патријара Димитрија I о одржавању Богомдане чистоте природе; б) пад Берлинског зида, чији делић се налази управо у седишту женевског центра као поклон и видљиви знак захвалности Конференцији европских цркава за њихову значајну улогу у уклањању овог зида. А за нас Србе, којима ова јубиларна година представља 620. годишњицу Косовоске битке (1389-2009), од великог значајa је учествовање у хришћанским савезима који, штитећи нас од изолације, пружају нам значајну подршку.

Дана 27. августа о.г. на заседању ССЦ, изабран је за новог Генералног секретара ССЦ пречасни др Олав Фикс Твит (Olav Fykse Tveit), досадашњи Генерални секретар Савета за екуменске и међународне односе Норвешке цркве.

    * Саопштења са конференција

[И.стојковић]

Заседање Централног одбора Светског Савета Цркава

3. септембар 2009 - 15:19

На позив генералног секретара Светског савета цркава, пречасног г. Самуела Кобије, у својству сталних представника Српске Православне Цркве учествовали су Његово Преосвештенство Eпископ аустралијско-новозеландски Г. Иринеј и протопрезвитер-ставрофор проф. др Владан Перишић, продекан Православног богословског факултета Универзитета у Београду, на заседању централног тела ове организације које се од 26. августа до 2. септембра 2009. године одржало у Женеви.

Светски савет цркава је заједница 349 Православних цркава и Англиканских и Протестантстких заједница из 120 земаља а које представљају 560 милиона хришћана са свих 6 континената.

МЕЂУНАРОДНА КОНФЕРЕНЦИЈА ЗА МИР

Под окриљем ССЦ, Међународна екуменска конференција за мир одржаће се у Кингстону, Јамајка, маја 2011. године на крају Деценије за превазилажења насиља 2010-1011 (International Decade for Overcoming Violence 2010-2011). Православне цркве, у припреми за ову предстојећу конференцију, одржале су прво заседање у Букурешту под патронатом Румунске Патријаршије, a под називом ''Православна етика мира у Источном и Оријенталном хришћанству'' од 29. јуна до 3. јула о.г. У име СПЦ предавање је одржао професор др Богољуб Шијаковић. Овим скупом је званично отворен нови електронски портал www.orthodoxpeace.org Института за истраживање мира у Источном хришћанству. Средином септембра, такође о.г., на Леросу православни теолози, социолози и историчари, као и они који се професионално баве питањем мира и помирења, под покровитељством Васељенске патријаршије, одржаће друго заседање поводом ове теме.

ОДРЕЂЕНО МЕСТО ЗА СКУПШТИНУ 2013. ГОДИНE

Предложена су четири могућа места, свако место са својим предностима, за одржавање следеће скупштине ССЦ 2013. године, и то: Бусан, Јужна Кореја; Дамаск, Сирија; Адис Абеба, Етиопија и Родос, Грчка. На пленарном заседању, 31. августа о.г., највише гласова добио је предлог да се наредна скупштина одржи у Бусану, Јужна Кореја.

Сталном одбору за консензус и сарадњу је подељен нови приручник ''Читање програмских планова ССЦ из православне перспективе'', од стране његовог аутора, вице-модератора ССЦ и православног теолога Јоргоса Лемопулоса. Намера овог издања је да олакша православно схватање рада ССЦ протестанстским учесницима у разним телама ССЦ.

Такође, у Сталном одбору за консензус и сарадњу, много времена је посвећено раду Комисије за веру и поредак, која је од суштиснке важности за мисију Православља у екуменским покретима. Историјски ова комисија је заснована на делу и инспирацији протопрезвитера проф. др Георгија Флоровског.

ОДБОР ЗА ЈАВНА ПИТАЊА

Између осталних предмета, а особито на јавном плану са великим верским, друштвеним и политичким утицајем у свету, ССЦ редовно доноси изјаве (које се упућују владама и јавним институцијама) или белешке (које су интерног карактера и упућене су својим чланицама црквама, а и објављују се). На овом заседању састављене су и одобрене следеће изјаве:

- о финансијској правди и економији живота;

- о еко-правди и еколошком дугу;

- о насиљу над женама у Демократској републици Конго;

- о израелским насељима у окупираним палестнским територијама;

- о дискриминацији на основу касте;

- o дарфурској кризи у контексту Судана;

- о злоупотребу закона о бласфемији у Пакистану;

- о нади у тзв. ''годину прилике'' (2010): свет ослобођен од неуклеарног наоружања.

Такође су састављене и одобрене следеће белешке:

- о праву на противљење војној служби на основу приговора савести;

- о ситуацији у којој се налази Методистичка заједница у Фиџију;

- о одговорности цркава према заједницама које трпе анти-хришћанско насиље.

Поводом питања везаних за ситуацију у Хондурасу, Генерални сектретар је замољен да се обрати Председницима САД-а и Европске Уније, као и Генералном секретару Уједињених нација. Специјални извештај поводом питања геноцида у Дарфуру је дело у прогресу и припрема се у наставцима. Извршни одбор је замољен да се позабави изтраживањем кршења људских права у Коломбији и у Нигерији.

Заседања Централног одбора Светског савета цркава одржавају се сваких осамнаест месеци.

    * Саопштења са конференција

|

[Предање]

????????? ?? ??????? ?????? ????????????? ?????? ???

23. ??? 2009 - 14:59

????? ???????????? ????? ?? ?? ????????????? ? ??????? ?????? ???? ? ????????? ?????? ???? ??, ? ?????? ????????? ???? ???? ? ???????? ?????-???????????, ????????? ????? ????????? ?? ??????? ??????????. ????????? ?????? ? ????? ???????? ?????-??????????? ??????? ????????? ?? ????? ??????, ??????? ??????? ???????????? ???? ? ?????? ????? ? ????????? ??????????????.

?????, ????? ???????????? ????? ?????? ???????????? ???????? ?. ???????? ?? ????? ? ??? ???????? ???????? ????????? ????????? ?? ?????? ??????? ??????????, ? ?? ?????? ?????? ??????? ???? ?? ???????????? ?????? ??????? ???????-?????? ????????.

????? ???????????? ????? ?????? ???????? ??????? ?????? ??, ? ???? ?? ???? ??????? ?????????, ???????? ???? ?? ????? ???????????.

??????? ??????, ??? ? ????? ???? ?? ?? ???? ???? ????? ???????? ???? ??????? ?????????, ????? ???????????? ?????, ? ??? ???? ?????? ??????????? ?????, ???????? ???????????? ??????, ???????? ???? ??? ?? ?????? ???????? ? ??????? ??????? ?????? ????? ????????, ??????? ????????? ???? ?? ????? ?????? ????? ? ??????? ???????? ????? ? ????????.

?? ??????????? ?????? ????????????? ??????

????????:

??????? ????? ?? ??????

??????? ??? ?? ???? ? ?? ???? ????? ?? ????????? ??????? ?????? ???????...?? ? ????? ??? ?????? ??????!

?? ??????? ???? ??????? ????????!

?? ??????? ???? ??????? ??? ? ??????? ??? ?????.

[Предање]

???????? ?????????? ?????? ???????? ?????? ??????

3. ????????? 2009 - 15:19

?? ????? ?????????? ????????? ???????? ?????? ??????, ????????? ?. ??????? ??????...

?????? ?? ?? ????????? ?? ???? ???????? ??????? ????????? ?? ???? ???? ? ?? ?? ??? ???? ?? ???? ???????? ??????????. ?? ??? ?????? ?? ?? ???? ???? ? ??????????? ? ? ???? ?????? ????????????? ?????? ???.

[Vizantiona]

Свети Архијерејски Сабор СПЦ изгледа тек на пролеће

10 October, 2009 by Stjenik

Сабор за сада није заказан, а о његовом датуму јавност ће бити на време обавештена - кажу у патријаршији. - За заказивање Сабора надлежан је Свети архијерејски синод који ће то учинити наредних дана.

Београд 9. октобар, 2009. Редовно јесење заседање Светог архијерејског сабора Српске православне цркве, планирано за крај октобра или почетак новембра, по свему судећи, неће бити одржано - сазнају "Новости".

Црквени архијереји ове јесени неће се окупити у београдском Патријаршијском двору, тврде упућени у збивања у СПЦ, а као разлог наводе то што Сабор, без присутног патријарха, не може да донесе ниједну важну одлуку. Зато већина владика дели мишљење да Сабор не би дао никакав резултат. Текућа питања, у међувремену, решаваће Синод СПЦ.

Иза незваничне одлуке архијереја да се не окупе на јесењем Сабору "лебди" питање избора новог црквеног поглавара. Пошто патријарх Павле није у могућности да председава највишем црквеном телу, јер је већ две године на лечењу на ВМА, део епископа уверен је да је решење великог броја нагомиланих проблема, који све више оптерећују Цркву у - избору новог патријарха. Тек тада, сматрају они, биће створени услови да Сабор доноси одлуке од највећег значаја за СПЦ. За овакву идеју опредељене су углавном млађе владике.

У канцеларији Синода нисмо могли да добијемо информацију када ће бити одржано заседање највишег органа СПЦ.

- Сабор за сада није заказан, а о његовом датуму јавност ће бити на време обавештена - кажу у патријаршији. - За заказивање Сабора надлежан је Свети архијерејски синод који ће то учинити наредних дана.

Начелна одлука владика да јесењи Сабор не буде одржан још није коначна.

Вчерење Новости

[Зоран]

Саопштење за јавност Митрополије црногорско-приморске - 4. новембар 2009.

Ових дана, за Лучиндан и Св. Петра Цетињског, заједно са распопом Мирашем Дедеићем, самопроглашеним „Митрополитом Црногорским", за Православну Цркву непостојеће ЦПЦ, појавила се група наводних православних епископа. Званична РТЦГ и неки други медији су томе придали особиту важност, потпуно игноришући самог Св. Петра Цетињског и његов свети ћивот и свечаности у Цетињском манастиру, уз учешће пет православних Епископа, бројног свештенства и народа, као и Духовну академију Цетињске Богословије у Зетском дому на Цетињу и друге бројне службе у храмовима широм Црне Горе.

Осјећамо за своју дужност да у вези са овим  ради истините информације саопштимо јавности следеће:

Ни један од приказаних тобожњих епископа не припада канонским Православним црквама у свијету. Тако, приказани бугарски епископ представља посљедњи остатак некадашњег бугарског раскола и као такав нема никакве везе са Бугарском Православном Црквом. Тобожњи украјински архиепископ не припада Украјинској Православној Цркви већ такође украјинској расколничкој групацији, ни од кога признатој у Православљу. То важи и за наводне свештенике из Молдавије, који такође припадају једној другој украјинској вјерској групацији „самопосвећених". Што се тиче Дедеићевог Симеона, аустријског полицајца и непостојеће „Аргентинске православне Цркве" (од ње постоји само банкарски чиновник аргентиномексиканац, самопроглашени Црногорац од Дедеића названи „Епископ Горазд"), и то је уствари Мирашевска пјестокупљевина, попут оних двојице руских пробисвијета „архиепископа" којим се доскора китио, па их успут изгубио и попут недавно упокојеног тзв. Митрополита цијеле Италије Антонија дел Роса, који га се пред смрт одрекао и на пасје име испсовао.

У свему овоме двије ствари су жалосне и претужне за сваког иоле разумног човјека: прво, чињеница да ова Мирашевска позоришна комедија тако дубоко понижава Православну Цркву, како у Црној Гори, тако и у цијелом свијету; и друго, тужна чињеница да се свим овим комедијашењима, по ко зна који пут остварује горка истина Св. Петра Цетињског, изговорена за један број Црногораца његових савременика: Ви, каже он њима и њима сличнима данас у Црној Гори, праве и поштене одбацујете и не слушате их, а ако дође неки лажа и варалица, таковима вјерујете, за њима идете и клањате им се!

Није ли се ова горка истина Св. Петра и његово пророштво тако јасно и очевидно остварило над Црногорцима у непосредној прошлости: масовно су кренули за лажама и паралажама Марксом и Брозом, жртвовавши њиховој лажној идеологији своју вјеру и свој образ, претварајући ту безбожну идеологију - у религију. Посљедица тога је било крваво братоубилачко коло, од „пасјих гробаља" и „кечиних јама" до крвавог словеначког прољећа (1945) и Голих отока, до нових и најновијих раскола и диоба. Ова мирашевска племенско-партијска вјерска организација није ништа друго него посљедица тих диоба и раскола и покушај да се њима затрује и расцијепи само биће и душа народа Црне Горе - његова Црква Светопетровска Христова. Но, тврда је вјера и ћивот Светог Петра и његов „олтар прави на камен крвави." Као и у његово вријеме, као и вазда, тако и данас он позива Црногорце на слогу и братско мирење, на разум и лијечење од крвних освета и раскола, на узајамно праштање и слободу у истини живог Христа Бога, која једина ослобађа...

http://www.spc.rs/sr/saopstenje_za_javnost_mitropolije_crnogorskoprimorske_4_novembar_2009