Саборска саопштења

[Предање]

???? ?? ?? ??? ????? ?????? ??. ????? ? ?????? ????????? ???? ????? ? ???????? ????????? ??? ??????????? ? ??????????? ?????????: ??????? ?? ??????? ?? ?????? ? ?????????? ??????? ? ??????...

???? ?? ?? ???? ??? (????? ? ????), ????? ?? ?? (????) ???? ????????? ? ???? ??????, ? ????? ?? ??? ??. ? ????????? ?? ??????????? ???? (???? ???? ? ???? ?? ????) ? ??????? ?? ?????????? ???????????? ?????? ???????? ???? ???? ?? ?????? ?????? ? ?????? ??????????? ???????? ??????????? ??????????. ? ??? ?????????? ?? ??????? ??? ???????? ???? ???????? ? ?????? ????????. ???????? ???? Off Topic.

????? ????? ?? ???????.

[Vizantiona]

Sv. Arhijerejski Sabor

- Arhiep. pećki, Mitropolit beogradsko-karlovački i Patrijarh srpski PAVLE (Stojčević)

- Mitropolit zagrebačko-ljubljanski JOVAN (Pavlović)

- Mitropolit crnogorsko-primorski AMFILOHIJE (Radović) 

- Mitropolit srednjezapadnoamerički HRISTOFOR (Kovačević)

- Mitropolit dabrobosanski NIKOLAJ (Mrđa)

- Episkop šabački LAVRENTIJE (Trifunović)

- Episkop niški IRINEJ (Gavrilović)

- Episkop zvorničko-tuzlanski VASILIJE (Kačavenda)

- Episkop sremski VASILIJE (Vadić)

- Episkop banjalučki JEFREM (Milutinović)

- Episkop budimski LUKIJAN (Pantelić)

- Episkop kanadski GEORGIJE (Đokić)

- Episkop banatski NIKANOR (Bogunović)

- Episkop za Ameriku i Kanadu Mitropolije novogračaničke LONGIN (Krčo)

- Episkop istočnoamerički MITROFAN (Kodić)

- Episkop žički HRIZOSTOM (Stolić)

- Episkop bački IRINEJ (Bulović)

- Episkop britansko-skandinavski DOSITEJ (Motika)

- Episkop raško-prizrenski ARTEMIJE (Radosavljević)

- Episkop umirovljeni zahumsko-hercegovački ATANASIJE (Jevtić)

- Episkop bihaćko-petrovački HRIZOSTOM (Jević)

- Episkop osečkopoljski i baranjski LUKIJAN (Vladulov)

- Episkop srednjoevropski KONSTANTIN (Đokić)

- Episkop zapadnoevropski LUKA (Kovačević)

- Episkop timočki JUSTIN (Stefanović)

- Episkop vranjski PAHOMIJE (Gačić)

- Episkop šumadijski JOVAN (Mladenović)

- Episkop slavonski SAVA (Jurić)

- Episkop braničevski IGNJATIJE (Midić)

- Episkop mileševski FILARET (Mićević)

- Episkop dalmatinski FOTIJE (Sladojević)

- Episkop zahumsko-hercegovački GRIGORIJE (Durić)

- Episkop budimljansko-nikšićki JOANIKIJE (Mićović)

- Episkop valjevski MILUTIN (Knežević)

- Episkop gornjokarlovački GERASIM (Popović)

- Episkop zapadnoamerički MAKSIM (Vasiljević)

- Episkop australijsko-novozelandski Mitropolije novogračaničke IRINEJ (Dobrijević)

- Vikarni Episkop hvostanski ATANASIJE (Rakita)

- Vikarni Episkop jegarski PORFIRIJE (Perić)

- Vikarni Episkop lipljanski TEODOSIJE (Šibalić)

- Vikarni Episkop dioklijski JOVAN (Purić)

- Vikarni Episkop moravički ANTONIJE(Pantelić)

OHRIDSKA ARHIEPISKOPIJA:

- Arhiepiskop ohridski i Mitropolit skopski JOVAN (Vreniševski)

- Episkop pološko-kumanovski JOAKIM (Jovčeski)

- Episkop bregalnički i mjestobljustitelj bitoljski MARKO (Kimev)

- Episkop stobiski DAVID (Ninov)

[Vizantiona]

ПОДЕЛА ЕПАРХИЈА

[Зоран]

Саопштење за јавност поводом доласка на Цетиње лажних Епископа и свештеника

грбмитрополијеЦЕТИЊЕ, 4. новембра 2009. (Светигорапрес) – Ових дана, за Лучиндан и Св. Петра Цетињског, заједно са распопом Мирашем Дедеићем, самопроглашеним „Митрополитом Црногорским“, за Православну Цркву непостојеће ЦПЦ, појавила се група наводних православних епископа. Званична РТЦГ и неки други медији су томе придали особиту важност, потпуно игноришући самог Св. Петра Цетињског и његов свети ћивот и свечаности у Цетињском манастиру, уз учешће пет православних Епископа, бројног свештенства и народа, као и Духовну академију Цетињске Богословије у Зетском дому на Цетињу и друге бројне службе у храмовима широм Црне Горе.

Осјећамо за своју дужност да у вези са овим ради истините информације саопштимо јавности следеће:

Ни један од приказаних тобожњих епископа не припада канонским Православним црквама у свијету. Тако, приказани бугарски епископ представља посљедњи остатак некадашњег бугарског раскола и као такав нема никакве везе са Бугарском Православном Црквом. Тобожњи украјински архиепископ не припада Украјинској Православној Цркви већ такође украјинској расколничкој групацији, ни од кога признатој у Православљу. То важи и за наводне свештенике из Молдавије, који такође припадају једној другој украјинској вјерској групацији „самопосвећених“. Што се тиче Дедеићевог Симеона, аустријског полицајца и непостојеће „Аргентинске православне Цркве“ (од ње постоји само банкарски чиновник аргентиномексиканац, самопроглашени Црногорац од Дедеића названи „Епископ Горазд“), и то је уствари Мирашевска пјестокупљевина, попут оних двојице руских пробисвијета „архиепископа“ којим се доскора китио, па их успут изгубио и попут недавно упокојеног тзв. Митрополита цијеле Италије Антонија дел Роса, који га се пред смрт одрекао и на пасје име испсовао.

У свему овоме двије ствари су жалосне и претужне за сваког иоле разумног човјека: прво, чињеница да ова Мирашевска позоришна комедија тако дубоко понижава Православну Цркву, како у Црној Гори, тако и у цијелом свијету; и друго, тужна чињеница да се свим овим комедијашењима, по ко зна који пут остварује горка истина Св. Петра Цетињског, изговорена за један број Црногораца његових савременика: Ви, каже он њима и њима сличнима данас у Црној Гори, праве и поштене одбацујете и не слушате их, а ако дође неки лажа и варалица, таковима вјерујете, за њима идете и клањате им се!

Није ли се ова горка истина Св. Петра и његово пророштво тако јасно и очевидно остварило над Црногорцима у непосредној прошлости: масовно су кренули за лажама и паралажама Марксом и Брозом, жртвовавши њиховој лажној идеологији своју вјеру и свој образ, претварајући ту безбожну идеологију – у религију. Посљедица тога је било крваво братоубилачко коло, од „пасјих гробаља“ и „кечиних јама“ до крвавог словеначког прољећа (1945) и Голих отока, до нових и најновијих раскола и диоба. Ова мирашевска племенско-партијска вјерска организација није ништа друго него посљедица тих диоба и раскола и покушај да се њима затрује и расцијепи само биће и душа народа Црне Горе – његова Црква Светопетровска Христова. Но, тврда је вјера и ћивот Светог Петра и његов „олтар прави на камен крвави.“ Као и у његово вријеме, као и вазда, тако и данас он позива Црногорце на слогу и братско мирење, на разум и лијечење од крвних освета и раскола, на узајамно праштање и слободу у истини живог Христа Бога, која једина ослобађа…

[Зоран]

Саопштење за јавност Светог Архијерејског Сабора Српске Православне Цркве

19. новембар 2010 - 12:44

Свети Архијерејски Сабор Српске Православне Цркве, који је на упражњени трон Епископа рашко-призренских јуче изабрао досадашњег викарног епископа липљанског Г. Теодосија, са великим жаљењем и забринутошћу примио је вест о покушају насилне узурпације црквене власти у овој многострадалној Епархији Српске Православне Цркве од стране умировљеног Епископа Артемија, који је овим поступком и формално ушао у раскол са Светим Архијерејским Сабором, односно са Српском Православном Црквом.

И поред изричите забране свештенодејства, коју му је Свети Архијерејски Синод Српске Православне Цркве 15. октобра 2010. године изрекао због његових антиканонских поступака и неприхватања одлукâ највиших јерархијских тела, Епископ Артемије је, без одобрења Светог Архијерејског Сабора, администратора Епархије рашко-призренске и новоименованог Епископа рашко-призренског, данас служио свету Литургију у манастиру Дубоки Поток (општина Зубин Поток), а саслуживала му је група клирика, његових присталица, који су такође под забраном свештенодејства. Неовлашћеним служењем свете Литургије и злоупотребом гостопримства овог манастира Српске Православне Цркве прекршено је више црквених канона, па је Епископ Артемије, заједно са својим следбеницима, овим крајње неразумним поступком ступио на пут отвореног раскола и устао на саборно јединство Српске Православне Цркве.

Свети Архијерејски Сабор обавештава јавност да Епископ Артемије у својим самовољним, неканонским и по јединство Цркве разорним активностима нема подршку Епископата, као ни свештенства и монаштва Српске Православне Цркве, које је остало верно свом светосавском наслеђу и вековном црквеном поретку. Владику Артемија следи четрдесетак одбеглих монаха и монахиња који су погазили основни монашки завет послушности, као и мали број путујућих присталица, који су се у последње време окупљали у манастиру Шишатовцу и делују као својеврсна секта, одвојена од редовног литургијско-црквеног живота Цркве. Све делатности Епископа Артемија по самовољном напуштању манастира Шишатовца и при покушају узурпације епархијске власти и манастира Дубоки Поток канонски су ништавне и неблагодатне. Свештенство и монаштво Епархије рашко-призренске (осим споменутих лутајућих монаха и монахиња) остало је верно Српској Православној Цркви на челу са Патријархом српским.

Свети Архијерејски Сабор и овом приликом позива верни народ наше свете Цркве да не прихвата неистине и манипулације секташки настројених присталица Епископа Артемија и да ничим не учествује у њиховим антицрквеним активностима, како не би и сами преузели одговорност за неблагословено држање и цепање јединства Цркве.

Свети Архијерејски Сабор позива епископа Артемија и његове заблуделе истомишљенике и послушнике на покајање и повратак благодатном црквеном јединству и канонском поретку, ради спасења свога и спасења других, нарочито оних који му верују и следују.

[Зоран]

Ванредно саопштење за јавност Светог Архијерејског Сабора Српске Православне Цркве - 19. новембра 2010. године

19. новембар 2010 - 21:11

После упознавања са свим релевантним чињеницама и исцрпне расправе, Свети Архијерејски Сабор је, са великом жалошћу, али и одлучно стајући у одбрану светог и спасоносног јединства Цркве, због доказаних и од њега самога потврђених најтежих канонских кривица - свештенослужења под важећом забраном свештенодејства, одбијања послушности Сабору, стварања раскола и насилног заузимања појединих манастира Српске Православне Цркве у Епархији рашко-призренској, чак уз учешће наоружаних појединаца и физичко угрожавање монахâ у тим манастирима - лишио умировљеног Епископа рашко-призренског Артемија епископског чина и вратио га у ред монахâ.

Доставља: Епископ бачки Иринеј,

портпарол Светог Архијерејског Сабора

[Зоран]

Саопштење за јавност Светог Архијерејског Сабора СПЦ

20. новембар 2010 - 13:57

Саопштење за јавност Светог Архијерејског Сабора Српске Православне Цркве са редовног заседања одржаног у Београду од 17. до 20. новембра 2010. године

У Патријаршијском двору у Београду, под председништвом Његове Светости Патријарха српског г. Иринеја, одржано је, од 17. до 20. новембра, друго редовно заседање Светог Архијерејског Сабора Српске Православне Цркве у текућој години. У раду Сабора учествовали су сви епархијски архијереји Српске Православне Цркве, осим поглавара аутономне Охридске Архиепископије, Његовог Блаженства г. Јована, и Епископа средњеевропског г. Константина.

Свети Архијерејски Сабор је свој рад започео саборним служењем свете архијерејске Литургије у Светоарханглеском манастиру Раковици крај Београда, на којој је началствовао Патријарх српски г. Иринеј, служен парастос за покој душе блаженопочившег Патријарха српског Павла поводом прве годишњице његовог престављења, освећен крст на његовом гробу и извршен призив Светога Духа за благословен и благополучан рад Сабора. Потом је Његова Светост Патријарх, као председник Сабора, у свом уводном обраћању Сабору поново евоцирао сећање на личност и духовне заслуге свога претходника, блажене успомене патријарха Павла, као и на личност и духовне заслуге недавно преминулог митрополита либертвилско-чикашкога Христифора, и указао на потребу достојанственог и одговорног суочавања са питањима која су на дневном реду Сабора, у верности канонском Предању и вековном духовном искуству Православне Цркве, путем братског дијалога у духу животне максиме патријарха Павла да нам речи буду благе, а докази јаки.

Пре почетка редовног рада, Сабор је реаговао на вест о хапшењу Архиепископа охрдиског и Митрополита скопског г. Јована на граничном прелазу Калотина између Бугарске и Србије од стране бугарских пограничних органа и његовом задржавању у притвору на основу потернице македонске полиције - реаговао је најпре молитвом Богу за брата у невољи, затим јавним протестом због неправедног прогањања архиепископа Јована после судске фарсе против њега у Републици Македонији и, најзад, саборским апелом како државном врху Србије тако и председнику Републике Бугарске г. Георгију Прванову да он буде ослобођен.

Сабор је на овом заседању имао на дневном реду два крупна питања и неколико мањих. Два главна питања била су арондација и попуњавање неких епархија Српске Православне Цркве и решавање стања у Епархији рашко-призренској, оптерећеној многим невољама, уз додатни проблем неканонског деловања бившег Епископа рашко-призренског г. Артемија и својеврсне секте његових поклоника и присталица, које је кулминирало, управо у току заседања Сабора, самовољним напуштањем манастира Шишатовца у Срему, резолутним одбијањем послушности Сабору, изричитим непризнавањем саборских одлука и покушајем насилног преузимања манастира и објеката Српске Православне Цркве на Косову и Метохији, као и узурпације јерархијске власти у Епархији рашко-призренској.

Попуњена је упражњена епископска катедра рашко-призренска избором досадашњег викарног Епископа липљанског г. Теодосија за новог Епископа рашко-

-призренског. На плану арондације епархијâ урађено је колико је у датом тренутку било могуће: од делова Нишке, Жичке, Шумадијске и Браничевске епархије формирана је нова епархија, Крушевачка, са седиштем у Крушевцу, а начелно је прихваћено стварање још двеју епархија на подручју највеће епархије у Српској Православној Цркви, Архиепископије београдско-карловачке. Такође је епископима који пастирски делују на тлу Америке поверен задатак да проуче могућност арондације тамошњих епархија, а покренуто је и питање оснивања посебне епархије за Аустрију, са седиштем у Бечу, с обзиром на реалне духовне потребе и на величину и број верникâ садашње Епархије средњеевропске.

Сабор је са радошћу примио вест о једногласној одлуци Епархијског савета Епархије аустралијско-новозеландске и Црквено-народног сабора истоимене епархије Митрополије новограчаничке на њиховим недавним ванредним заседањима о успостављању пуног црквено-административног јединства.

После упознавања са свим релевантним чињеницама и исцрпне расправе, Свети Архијерејски Сабор је, са великом жалошћу, али и одлучно стајући у одбрану светог и спасоносног јединства Цркве, због доказаних и од њега самога потврђених најтежих канонских кривица - свештенослужења под важећом забраном свештенодејства, одбијања послушности Сабору, стварања раскола и насилног заузимања појединих манастира Српске Православне Цркве у Епархији рашко-призренској, чак уз учешће наоружаних појединаца и физичко угрожавање монахâ у тим манастирима - лишио умировљеног Епископа рашко-призренског Артемија епископског чина и вратио га у ред монахâ.

Сабор је, између осталог, донео и одлуке које се тичу предстојећег обележавања 1700-годишњице Миланског едикта (313-2013), којим је свети цар Константин Велики дао слободу хришћанима Римског Царства и поставио темеље хришћанске Европе, као и одлуке које се односе на успостављање службе војних свештеника у Војсци Србије.

Сабор апелује на све вернике Српске Православне Цркве да, упркос тешкој економској кризи која нас погађа, помогну даљу обнову конакâ манастира Хиландара на Светој Гори, уништених у пожару од пре неколико година, као и обнову кућâ и других објеката у Краљеву и околини, уништених или оштећених у недавном земљотресу.

[Guest свештеник Иван]

Саопштење за јавност Светог Архијерејског Сабора Српске Православне Цркве са редовног заседања одржаног у Београду од 17. до 20. новембра 2010. године

У Патријаршијском двору у Београду, под председништвом Његове Светости Патријарха српског г. Иринеја, одржано је, од 17. до 20. новембра, друго редовно заседање Светог Архијерејског Сабора Српске Православне Цркве у текућој години. У раду Сабора учествовали су сви епархијски архијереји Српске Православне Цркве, осим поглавара аутономне Охридске Архиепископије, Његовог Блаженства г. Јована, и Епископа средњеевропског г. Константина.

Свети Архијерејски Сабор је свој рад започео саборним служењем свете архијерејске Литургије у Светоарханглеском манастиру Раковици крај Београда, на којој је началствовао Патријарх српски г. Иринеј, служен парастос за покој душе блаженопочившег Патријарха српског Павла поводом прве годишњице његовог престављења, освећен крст на његовом гробу и извршен призив Светога Духа за благословен и благополучан рад Сабора. Потом је Његова Светост Патријарх, као председник Сабора, у свом уводном обраћању Сабору поново евоцирао сећање на личност и духовне заслуге свога претходника, блажене успомене патријарха Павла, као и на личност и духовне заслуге недавно преминулог митрополита либертвилско-чикашкога Христифора, и указао на потребу достојанственог и одговорног суочавања са питањима која су на дневном реду Сабора, у верности канонском Предању и вековном духовном искуству Православне Цркве, путем братског дијалога у духу животне максиме патријарха Павла да нам речи буду благе, а докази јаки.

Пре почетка редовног рада, Сабор је реаговао на вест о хапшењу Архиепископа охрдиског и Митрополита скопског г. Јована на граничном прелазу Калотина између Бугарске и Србије од стране бугарских пограничних органа и његовом задржавању у притвору на основу потернице македонске полиције - реаговао је најпре молитвом Богу за брата у невољи, затим јавним протестом због неправедног прогањања архиепископа Јована после судске фарсе против њега у Републици Македонији и, најзад, саборским апелом како државном врху Србије тако и председнику Републике Бугарске г. Георгију Прванову да он буде ослобођен.

Сабор је на овом заседању имао на дневном реду два крупна питања и неколико мањих. Два главна питања била су арондација и попуњавање неких епархија Српске Православне Цркве и решавање стања у Епархији рашко-призренској, оптерећеној многим невољама, уз додатни проблем неканонског деловања бившег Епископа рашко-призренског г. Артемија и својеврсне секте његових поклоника и присталица, које је кулминирало, управо у току заседања Сабора, самовољним напуштањем манастира Шишатовца у Срему, резолутним одбијањем послушности Сабору, изричитим непризнавањем саборских одлука и покушајем насилног преузимања манастира и објеката Српске Православне Цркве на Косову и Метохији, као и узурпације јерархијске власти у Епархији рашко-призренској.

Попуњена је упражњена епископска катедра рашко-призренска избором досадашњег викарног Епископа липљанског г. Теодосија за новог Епископа рашко--призренског. На плану арондације епархијâ урађено је колико је у датом тренутку било могуће: од делова Нишке, Жичке, Шумадијске и Браничевске епархије формирана је нова епархија, Крушевачка, са седиштем у Крушевцу, а начелно је прихваћено стварање још двеју епархија на подручју највеће епархије у Српској Православној Цркви, Архиепископије београдско-карловачке. Такође је епископима који пастирски делују на тлу Америке поверен задатак да проуче могућност арондације тамошњих епархија, а покренуто је и питање оснивања посебне епархије за Аустрију, са седиштем у Бечу, с обзиром на реалне духовне потребе и на величину и број верникâ садашње Епархије средњеевропске.

Сабор је са радошћу примио вест о једногласној одлуци Епархијског савета Епархије аустралијско-новозеландске и Црквено-народног сабора истоимене епархије Митрополије новограчаничке на њиховим недавним ванредним заседањима о успостављању пуног црквено-административног јединства.
После упознавања са свим релевантним чињеницама и исцрпне расправе, Свети Архијерејски Сабор је, са великом жалошћу, али и одлучно стајући у одбрану светог и спасоносног јединства Цркве, због доказаних и од њега самога потврђених најтежих канонских кривица - свештенослужења под важећом забраном свештенодејства, одбијања послушности Сабору, стварања раскола и насилног заузимања појединих манастира Српске Православне Цркве у Епархији рашко-призренској, чак уз учешће наоружаних појединаца и физичко угрожавање монахâ у тим манастирима - лишио умировљеног Епископа рашко-призренског Артемија епископског чина и вратио га у ред монахâ.

Сабор је, између осталог, донео и одлуке које се тичу предстојећег обележавања 1700-годишњице Миланског едикта (313-2013), којим је свети цар Константин Велики дао слободу хришћанима Римског Царства и поставио темеље хришћанске Европе, као и одлуке које се односе на успостављање службе војних свештеника у Војсци Србије.
Сабор апелује на све вернике Српске Православне Цркве да, упркос тешкој економској кризи која нас погађа, помогну даљу обнову конакâ манастира Хиландара на Светој Гори, уништених у пожару од пре неколико година, као и обнову кућâ и других објеката у Краљеву и околини, уништених или оштећених у недавном земљотресу.

Извор СПЦ

[Зоран]

Светом Литургијом започео са радом Свети Архијерејски Сабор СПЦ

16. мај 2011 - 10:12

Његова Светост Патријарх српски Г. Иринеј началствовао је Светом Архијерејском Литургијом у београдској Саборној цркви чиме је започело редовно заседање Светог Архијерејског Сабора Српске Православне Цркве. На крају Свете Литургије, у присуству свих Архијереја Српске Православне Цркве, служен је чин Призива Духа Светог за благословен и благополучан рад Сабора.

[Guest]

РТС: Изјава епископа бачког Иринеја

16. мај 2011 - 16:42

[Guest]

ФОТО: Свети Архијерејски Сабор СПЦ, мај 2011. године

17. мај 2011 - 8:42

[Guest]

[Guest]

[Guest]

[Зосима]

Шта је бре ово,сви ћуте,ко заливени...