Јереј Угрин Поповић

[Изида]

I ja se radujem sto sam opet ovde.

[Jelena Vitorovic]

UTORCI SA DUHOVNOM ARISTOKRATIJOM I deo

Otac Ugrin Popovic-prt1 video.wmv

[Jelena Vitorovic]

UTORCI SA DUHOVNOM ARISTOKRATIJOM II deo

Otac Ugrin Popovic-prt2 video.wmv

[Jelena Vitorovic]

UTORCI SA DUHOVNOM ARISTOKRATIJOM III deo ZAKLJUCAK

Otac Ugrin Popovic prt3 video.wmv

[Jelena Vitorovic]

Sa malim zakasnjenjem, izvinjavam se, ali konacno smo dosli do snimka gostovanja oca Ugrina V. Popovica na televiziji Studio B kod urednika i voditelja Sanje Lubardic nesiguran

P.S. Uskoro i slike iz Pecke Patrijarsije

Title01_Chapter01.mpg

[Стефан]

Посета оца Угрина Светом Косову и Пећкој патријаршији!

[Никола Ђоловић]

Lepota.... 

[Guest O.Ugrin]

САЈБЕР ВИЛАЈЕТ

Све у овом несталном палом постојању јесте двосекли мач као што и свака употреба има и своју злоупотребу а свака намера своју злонамеру. Оно што од намере чини злонамеру и оно што од употребног прави злоупотребу јесте човек, односно његова пријемчивост ка лаким решењима, инстант импресијама... одлука да не да најбоље већ да се препусти лаким и инертним решењима. Тако је Ларусову енциклопедију, Британику па и Вујаклију заменио ''свезнајући'' Гугл а сам однос двеју непоновљивих и боголиких личности - ''чит-чет'' преко Фејсбука, Твитера, Мај Спејса... који, будући да остаје у сфери сајбер неба, никада не може да досегне своју пуноћу и поенту док сами актери бивају ускраћени оног најбољег у њима тим пристајањем да такав половичан начин буде њихов начин и модел живљења.

Адам је пао јер је одбио да има Заједницу са Богом док човек данашњице живи тај пад јер одлучује да одбија заједницу са другим човеком мимо које, нити може досегнути Заједничарење са Богом нити може имати потпуну свест о себи која, опет, јесте и претпоставка односа са другим. А, онда фингирање животом, ове или оне фрустрације и фобије, ови или они бесови и потиштености налазе своје остварење на ''небу'' које нуди ту привилегију да собом може заклонити актера нудећи му ту бенифицију безобличне и безимене масе, којој је све већ по дефиницији дозвољено али којој такође ништа није ни свето. И, у оном моменту, када човек одлучи да погази ону највреднију и најсветију реалност у себи, сопствену личност дакле, тог момента све постаје дозвољено и бива слободно на штету, на погибељ анонимности, избор половичности и фрустрираности а човек човеку постаје странац, средство... нико и ништа – употребна и потрошна ствар.

Такав однос, као нус ефекат немања односа, представља последицу која, проглашена узроком, одаљује све више човека од човека чинећи га нечовеком а сам сајбер полигон ових збивања, ареном у којој анонимуси заривају своја отровна копља онолико дубоко колико у властитој реалности то не могу учинити. Страх јесте корен агресије док је исконски човеков страх управо страх од самоће, од немања другог, од ништавила једном речју, пошто је за личност неопходан тај други не би ли она сама имала име, имала постојаност, вредност која се односом љубави потврђује чинећи ту конкретну личност апсолутно непоновљивом, једном и једином – циљем; никада средством, никада више средством. Не сагледавши тог другог на начин циља човек остаје ускраћен димензије личности те бива сведен на ниво индивидуума који опстаје али који не може опстати. Све друго јесте последица тог немања и те половичности а тај страх, који јесте корен агресије, размењује се у реалности властитог промашаја. Један од најбољих полигона те промашености јесте сајбер свет, у којем је све дозвољено али не и слободно. Индивидуум не може разликовати дозвољено и слободно и ту почиње сајбер арена ових или оних анонимуса у њиховој паничној борби за потврду властитог постојања, вредности, битности... свега онога чега су се у збиљи одрекли. Свега онога за шта у збиљи нису имали храбрости не разумејући да се други не поробљава већ осваја. Осваја давањем никако узимањем, великодушношћу не ускогрудошћу егоцентризма у његовом јаловом покушају да свет заврти око себе. Други су пакао – јесте закључак те линеарноегоцентричне перцепције себе и других који се потхрањује илузијом дружења, необавезног ''чит-чета'' два индивидуума, сајбер ареном људске агоније и промашености, којима човек тражећи себе руга се другом, користи другог, мислећи да тиме себе конституише заправо се суштински поништава. Поништава као личност, као боголики створ чијим се избором Вечност отвара и чијим се односом творевина чини трајном, постојаном, уместо што ''тужи и чека'' посматрајући тај јалови ход индивидуума ка ништавилу, ка небићу властите анонимности. Толико је страшна та варка којом се живи и које је ''сајбер'' свет само израз и погодни полигон док узроци заувек остају затамњени том обманом блискости двеју јединки која се ''чит-четом'' изражава, необавезношћу поништава.

Те и тада, као и јуче, као и данас, остаје и остаће само човек наспрам другог човека и у зависности од плода тог односа целокупна ће се творевина радовати том надкосмичком загрљају Бога и човека, Творца и творевине или ће занавек ''тужити и чекати'' да се појаве ти ''синови Божији'' гледајући те несређене и необавезне индивидууме у њиховој арени ''чит-чет'' величине и постојаности.

Јереј Угрин В. Поповић

[Guest O.Ugrin]

Dragi moji, kako mi ne pada na pamet da se sa raskolnicima prepucavam tako njima i na njihovim, kontaminiranim, prostorima necu nista pojasnjavati niti pisati. Ono sto zelim naglasiti jeste - Istina je samo jedna - Srpska Pravoslavna Crkva - Koja ima Svog Patrijarha - g.g. Irineja!

Sva ostala pojasnjenja oko Erosa i Tanatosa stizu uskoro - cim se montira materijal emisije sa Bum-Bum radija na kojem sam jutros gostovao; te, kome je nesto nejasno oko toga, neka preslusa a ne da se sa svojim neznanjem hvali isticuci ga kao vrlinu pravoslavnog hriscanina. Nas narod je o tome rekao - Cime se budala hvali pametan se stidi...

Mislite o tome.

Otvorenog uma-otvorenog srca, mir vam - jerej Ugrin V. Popovic

[Tanja]

RASKOL-ODGOVOR prt1.wmv

[Tanja]

RASKOL-ODGOVOR prt2а.wmv

[Guest O.Ugrin]

http://www.youtube.com/watch?v=LsjVnz3cvac

[Guest O.Ugrin]

                            Jasno je - ЧОРБА peva - ISTINA JE JEDNA - gladan sam, pomenite.

                                                            - Zaova Zove-

grupa svetski priznatih strucnjaka,

gastronoma i gurmana

- Zaova Zove

- nosilac je nekoliko priznajna,

- medju kojima se izdvajaju:

- Ojagnjismo '09.

- Velikog Derbija - Vecera je samo jedna - izborimo se! '08.

- Budjenje Praganjca '10.

- Konacni Odgovor - Diareja '11.

Organizator je smotre - Jagnjilovo vice Taru - kao i mnogobrojnih okupljanja srodnih grupa u cilju promocije nacionalnih vrlina, kakav je - Svinjokolj na Majevici - recimo, ili - Ceka - mo - te - Dizni - razumejuci potrebu evroatlanskih integracija kao i multietnickog dijaloga sa susedima u Regionu pred komsije izlazi Festivalom - RAZANJ svima RAZNJICI nama - kao i sa prijateljima u svetu SATOR-Festom - KUCICE jedem - u samo sebi svojstvenom tumacenju nacionalnog duha ocuvanja sopstvene tradicije, cuvenom sad vec prigodom - Dzigerica za Mini - ili pesmama - Cija to kama po oboru seva - ili forumom - KOLJEM.ma - na sajtu - www.zaovcariti.com - sa prigodnim humanitarnim priredbama njihove Parazenstvene sekcije kojima proklamuju prednost zivota od vrednosti doktrinarnog puritanizma pokusavajuci da probude zabludeli narod seminarima na stranom necu izgovoriti kom jeziku - Lomaca is not dead - radi predstavljanja te ideje svetu ali starajuci se i o svome rodu seminarom - Gorela je Gorela - prisecanje na svu efikasnosta argumenata kojih vise nema ali se rado secamo svesni uzroka zbog kojih ih vise nema bitkom za cinjenicu o zigosanju sablazni novotarstva svojim vrlinama - ZELIM SEKIROM - u kampanji - SEKIRA JE ZAKON - protiv uvodjenja ''elektricnog djavola'' (tzv motorne testere) sa oprobanim smislom za humor kojim kazuju vise nego akadematiskim vokabu... recnikom - POBEZE TI PRASE - ili jos ociglednijom pitalicom - CIK SE POCESI - priblizavajuci i na taj nacin perspektivna zanimanja mladima danas, suocenim sa iskusenjem Novog svedskog poretka koji svojim sjajem zele da ih skrenu sa puta iskonskog puritanizma prevarama i lepim recima, dosetivsi se arsina ljubavi prema mladima i ogromnim iskustvom u sindromu zrtve, teoriji zavere, osnovama prepoznavanja novotarca na javnom mestu, svojim pisanjem po fasadama restaurniranih spomenika kulture dubokoumnim porukama u kojima je sadrzana i poruka o stetnosti robovanja gramatici jer je to delo zapada sa ipak akcentom na potrebu odbacivanja novotarstva kao i podrazavanju porukama: - NETREBA MI SAPUN - ili - NEZNAM za NE ZNAM - ili - NEČU DA ZNAM DA NEZNAM - isto i secajuce na tradiciju - LUKIJAN NIJE GLEDAO B92 - autoritetom spoznaje - DALI JE I TVOJ DEDA IGRAO SONI - bitnoscu tradicije te tradicije moderno prikazane mladima danas sto je po snishodjenju dozvoljeno za vcracanje indoktrinacijiom tih mladih danas - VISNJIC vs MATIC - tim neusiljuenim humorom ljubavi ili drugima nagovestava misticnoscu - U PODRUMU KOD NATASE KANDIC - dokazujuci svirepost Sinodalaca u danima posta - 17.XII '09 - STA CE POLA BUREKA SA SIROM ISPRED PATRIJARSIJE - budjenjem svesti o pravim vrednostima indoktriniranbih mladoobraznih staraca - NEMAM SULJEVE a ti? - i njihovim odvodjenjem kod vratima nacizmaticke svesti potrebe prastanja - DAJ MI DA TI DAM - ili - POMENI MEEEEE - sa vise nego jasnom neprelescenoscu podvigom - STA CEMI DIPLOMA - kao osnovom za vracanje Svetlog Srednjeg veka (u daljem nastavku SS - podrignuo sam, prastajte (psp.ured.) - urednik), ponovo u praksu isistinskih SrBpskih vrednosti - SARAC NEBI BIJO NAPOLJU - podvlaceci potrbu celicenja mladih naviknutih na sav luksuz zapada - STA CE TI WC - ili - DOBRA JE I SLJIVA - promocijom nasih proizvoda, Venisa (SrBska rec od Vene - zbog boje i sisa - zato sto prljavsinu prosto kao makazama odsece sa gunja) pamecu naseg domacina - U GACE SEREM!!! - pozivanjem na istoriju - SLJIVA NIJE SAMO DRVO - izvrcuci ruglu danasnji komoditet novotaraca - SOLJA JE ZA MLAKONJE - illi - MUSKARCI TO RADE NAPOLJU - i mnoge druge iz te oblasti namenjene nasim najmilijima sa vise nego vrednim uvirima nasih seja na njihovom bologu upucenom drugaricama van puta pozivom na poklajanje - BLUDNICE GORECES - upucuju na osnovne vrline skromnosti i skrusenosti nasih parazenskih seja kojima zovu seje koje su i dalje u zabludi da budu zene visokopuritanskim stavovima pravih vrednosti tekstovima vecerorazumnosti - RAHITICNA SAM - odnosa prema materiji koja odvlaci u pakao ako se uznesemo ovozemaljskim i zato nase seje narucuju smelo i samo njima transparentno do pobede isistinskih surevnjivosti - GLUPA SAM I GRESNA - pristupom - POMENI ME JADNICU - ili, jos iskrenije - OPROSTI GABORU - I - ako smes POMENI - lazirajuci neprestano svoju ravnodusnost prema tekovinama sveta - SMRDIM ZA TEBE - kozmetici - SOTONA SE SMINKA - prenoseci iskustva - NECU DA SE BRIJEM - da ne prevare laskavoscu - 'BES ZENU BEZ BRKOVA - otvorenim serijalom u kojem osvescuju polnost istinom i video snimcima i bjasnjenjima kako deca zapravo dolaze na svet, ne za MLADJE OD +37 inace..., tim razbijanjemj taburenceta istinom o radjanju - VRATICE SE RODE, SEJO - i otvoreno o abortusu - NEUBIJAJTE RODE - kao i posledicama - IZRASCE TI REP GRESNICE - ili, sada vec klasika - GORECES - O - O - DAAA - nacinom - SUMPOROM DO POBEDE: memory of Sodom i Gomor - iznoseci osnovna podozrenja da se nece pokajati tuzne su i pitaju se - SAMO DJAVOLI UZIVAJU - da li u kaznjavanju gresnika djavoli sluze Svrsi visoj ili srednje visoj - MITARSTVOM DO MUCENJA - ali i pokazatelj isplativosti indoktriniranim puritanizmmom o tomn danu - AJDE,AJDE... ZNAS TI KOD KOGA JE G-DIN DEMON DOS'O U GOSTE - tako da parazenstvene seje ovog jata Zaova Zove sire oprobane vrednosti i metode oslepelima od zapadnog uzivanja gresnicama blagim recima kojim kao korbacem sibaju gresnike isterujuci greh ne osudjujuci nikoga sto naglqasavaju kao veoma bitno u pristupu danasnjem gresniku novotaru svojom skromnoscu - RUZNA SAM K'O OLUJA - nepopuystljuivoscu u vrlini....

                                                    - NASTAVICE SE -

[Guest O.Ugrin]

Tekst posvećen g-dinu Stefanu Šparavalu

                                                            O ODGOVORNOSTI

                                              koja svojom težinom premašuje okvir godina

                                                          - da bi bila zadata -

                                                      ali ne i tu konkretnu Ličnost

                                                      - da bi moglo biti slučaja -

Emisijom kod g-dina Tanica ste posvedocili Hriscanski nacin zivota kao sopstveni izraz ljubavi prema coveku, prema Zajednici - kojom nalazite utemeljenje u Smislu Vecnog a svoje postojanje definisete kao hod Hristom i u Hristu a ka Hristu. Onome, dakle, koji je bio pocetak svih vasih moci spoznaje Njega kao Saputnika i Cilja; Istine kao Zivota i Puta ka Zivotu nacinom Zivota... Duh Sveti, Koji dise gde hoce, konstituise Crkvu prizivajuci Zajednicu Telu cini je Telom u njenom odabiru da sobom aktuelizuje Hrista sada i opet, kao sto je i juce, kao sto ce sutra... tu i jeste pokazatelj sinergije Trojicnog Boga posto nista ne biva mimo Volje Oca kroz Sina a u Duhu Svetome, tako da zaista veliku Tajnu znamo iako je mozda ne znamo izraziti, recju definisati... a, to nije ni toliko bitno, koliko ju je bitnije ziveti, sobom svedociti. U tome mozemo videti razliku Istoka i Zapada, Pacifizma i sholastickog ''opravdanog rata'', sluzenja i trebovanja, nas i njih... ali, ta razlika ne mora se pokazati granicom medju nama kao sto ni razlika u polu nije barijera te, iako je nepomirljiva u poredjenju, sobom privlaci i sobom daje...i, dok god je tako i dok god svojom ljubavlju izlazi iz sebe nadilazeci time zakone palog postojanja dajuci sebe, sve svoje, sto ima i sto jeste, da bi odnosom preobrazila drugog dozvolivsi promenu sebe same, oni cine konkretni pokret ka Vecnosti, zaokruzujuci se kao licnosti... Dalje, konacno prestaju da robuju svojoj drugacijosti ostvarujuci se sada u svojoj Istosti, razmenom identiteta a na nacin Ljubavi. I, onda, sve sto zelite jeste da taj odnos nikada ne prestane; i vi, napokon svoju logiku usmeravate ka bitnim, egzistencijalnim pitanjima doticuci se ontologije vi zivite etikom prevazilazeci moralistiku samim etosom postojanja - kao vapaja ka Vecnosti, ka Hristu i toj Poslednjoj Realnosti... tamo negde, u onom predivnom Sutra, koje predokusate tim do sebe - tom licnoscu, kojoj se dajete i koja vas davanjem prihavta, shvativsi napokon vezu, konekt ka Vecnosti, u kojoj vec sada jeste, posto vas je dvoje, sustinski Jedno, ostvarujuci taj predokus projekcijom te vesti svetu, svim onim drugim koji vas takodje na jednom nivou cine potvrdjujuci sobom vase kao i vi njihovo postojanje koje, opet, mimo te potvrde ne bi bilo ono postojanje koje je istupilo iz sfere egocentristicnog individualizma, okrenutog iskljucivo ka sebi davanjem a ka drugima periskopom trebovanja-koristnosti, preumivsi se sustinski i zivotom svojim, davanjem celog sebe dakle, bez zadrske i mimo bilo kakvog ocekivanja - tom drugom, kojeg je time prihvatio kao sto je i ovaj tako ucelovio oboje - svojim prihvatanjem tog drugog obostranim prozimanjem dajuci sebe; tako da - tu realnost, drugacijeg zivota u istim okolnostima, svedocite dalje... shvatajuci ap. Pavla u reci da smo po svemu slicni neznaboscima i u svemu delimo njihove realnosti ali ne u jednoj instanci i, ne u jednoj nijansi - svojim ponosom iskljucivo na gradjanstvo Neba... posto svedociti svoj Zivot Istinom jeste bez reci najbolji poziv, upravo magnet tog snopa svetlosti koji biva uocen kao arhetip one realnosti za kojom dusa (licnost - ne spirit u idiotizmu besmrtnog principa koji buduci pao i buduci vecan ima ideju savrsenstva, pothranjenu u secanju na stanje predpada te tim kolektivnim nesvestnim zapravo oseca pravu poruku konacnog povratka... ne - nema povratka u ontologiji bivstva posto bi impliciralo predpostojanje ili, u najmanju ruku, savrseno stvaranje-podobije-koje se nije pokazalo bas tako savrsenim cim eto Adam ''pade'' te s'tim u vidu covecanstvo se ima kaliti u pokori posrnulog i pozemljenog nacina bitisanja dok se ne iskupi, slobodno mogu reci - dok ne odrobija svoje grehe kojim uvredi Boga - a Ovaj ih je bas smrcu za tu ''rukavicu u lice'', kaznio da se ne bi ta kazna protegla u vecnost i da se ne bi kusnja, na nivou prijemnog ispita... u stvari - popravnog ispita (kao da smo se sami stvarali iz ne-bica u vecnosti... pa, eto, imamo gde smo mozda mogli pogresiti a na osnovu cega bi bili ''pravedno'' od Boga sankcionisani), koji ako polozimo tim apsurdom-igara bez granica-kojima, bas ono sto zelimo i na sta smo samom prirodom svojom upuceni (u krajnjoj analizi ne sami od sebe i po svojoj volji bas tek tako sazdani), ceznjom pokrenuti i tom zedji, koju vi Stefane hvala Bogu imate sada, kojom i potvrdjujemo Tertulijana - Ommnia Anima Cristiana est - dakle, diferencirajuci sebe kao putnika u vremenu ali ka Vecnosti... e, sve to ne smemo. Gazda zabranio!

                                 

                                              WARNING-WARNING

Moj novi izum - parabolom do razuma plastikom hiperbolicnosti - nije za sablaznjive i skrusene - tekst sadrzi scene blasfemije i neoekuteo virusa

                                                      PAZNJA-PAZNJA

Kafana je njegova, svaka razbijena casa se placa....ne, ne, ne ovde...kasnije, iza sanka kao predskazanje pranja sudova u drustvu mile Bepe Dzozef i kardinala Riseljea (koji se oglusio o Zakon, pri samom vrhu piramide ocekivanja, ''cast svakome, veresija nikome!'' - prodavsi malko (pre)vise indulgencija severnokoreancima unapred...problem je nastao kada ih je zgazio pijani Bagzi, kosmicki kamiondzija koji vozi TAM kroz Suncev sistem jer je ... nesto protiv Drzavne bezbednost, ne moram ni ja sve da vam kazem... svedok saradnik XII mitarstva u slucaju 03./03....i to je sve!

Uglavnom, posto im je prodao oprosnice za ubuduce (krenuli su ipak u Vegas...pa, kako?), sada ispada lopov Riznice a ... RIZNICA; ccc sta reci? Znaci - sve, sve se moze urediti, srediti... ali, Gazdi kafane ne mozes Riznicu da diras (pa, sto trpi muslimane...zbog lepih ociju? Ej, zelen si ti...nafta bate-nafta i dijamanti!!!), znaći ne možeš... Pirke je zbog toga morao biti ubiven, znaći - UBIVEN!!! - razumeš bate, a? Š'a da ti kažem bate, š'a? To ti je... znaći cela prića...razumeš bate, a?)

                                                      WARNING-WARNING

Moj novi izum - parabolom do razuma plastikom hiperbolicnosti - nije za sablaznjive i skrusene - tekst sadrzi scene blasfemije i neoekuteo virusa

                                                              PAZNJA-PAZNJA

Ne postoji ''gazda'' u Hriscanskom redu velicina kao sto ni ne postoji odrednica - moras! ''Ako zelis savrsen da budes...'' - Svestan te enormne rupe palog, narusenog postojanja koje je covek popunjavao kako je stigao - 1) materijalnom ovisnoscu (alkohol, droge, adrenalinski koktel, pedanterija, srebroljublje i tek zlatoljublje (da li ste se ikada Stefane, zapitali zasto srebro-ljublje a ne zlato-ljublje ako je ovo drugo vec vrednije i svakako oslikava realno teziste materijom izoblicenog coveka? Zanima me, mozete i na p.p. - odgovor jednostavan, molim vas da me zato ne zaboravite jer radoznalost jeste ona mana/osobina, kako kome, koja - uz nestrpljivost - svakako stvara osecaj rodjendanske neizvesnosti ili novogodisnje ili ... prilike kada vam neko donosi iznenadjenje. Dakle - urgent to me because I have an idea of the following text, I would not have to''escape'', understand my brother, huh? Because, if my run away ...

Ili - 2) duhovnom ovisnoscu (fanatizam u svojim oblicima - verski - nacionalni - idejni - kult: licnosti, vlastite licnosti ili ti - mesijanski kompleks - moralni - puritanski - mazohisticki - sadisticki - ksenofobicni - svako psihicko ili psiholoski patolosko stanje ili stadijum bolesti)

Pokazujuci time sebe kao zavisno bice koje i pored sve svoje sigurnosti i materijalne opipljivosti sumnja u svoje postojanje znajuci vec tada, ma koliko neinteligentan bio, da smrt jeste jedina egzaktna a bitna istina ovog palog postojanja... ono sto oseca ali nema hrabrosti ili prilike to i da osvesti, jeste - da je ona nus efekt - rascepa izmedju bica i zajednice te da je samim tim ona egzistencijalni problem ne moralisticki... dakle, eticki ne i moralisticki problem smrti stoji naspram svokog pojedinca iscuci odgovor... koji cesce puta ne dolazi, iz istog razloga kao sto se i obraz cesce puta okalja... - strah, kao arhetipski dojam pada, prva posledica i konacan saldo palog postojanja koji se u tajni nepoznatog razvija i sto je nepoznato to i plasi (zato su se Adam i Eva uplasili, osetivsi promenu a ne znajuci kakva je i sta sobom nosi (slicno detetu kada iz prenatalnog ulazi u postnatalni period...krikom), oni dalje postupaju iracionalno, protiv iskustva i protiv zdrave logike - kriju se!?! a Adam, optuzujuci Evu krivi Samog Boga, Koji vise nije Onaj Koji ljubi niti je Eva ljubljena vec sve i svi postaju puko sredstvo vlastitog odrzanja, pomagalo u prezivljavanju i taj pogled na coveka kao na objekat/sredstvo jeste onaj tragicni okvir pokrivanja golotinje i stida pred drugim, dakle - odbrambenog mehanizma kojim se i potsvestno branimo od tog nepoznatog drugog, gledajuci ga prvo kao opasnost i upoznavsi ga tek onda i u razdoblju koje varira od same jedinke do jedinke, mi pruzamo ruku i potvrdjujemo postojanje tog drugog kao, ne prijatelja, nekog ko nas 90% nece ugroziti i umirivsi se okrecemo ledja i idemo dalje... probajte i sami taj eksperiment - nekog koga tek povrsno poznajete i sa kojim ste na ''dobar dan'', komsiju iz zgrade ili slucajnost pred prodavnicom koga znate vec deset godina i znate da zivi tu negde i znate da ga prepoznate kada vam ide u susret i znate sta treba da kazete - ''dobar dan'' ''Kako ste''''dobro'' ''vi?'' – i nista vise!!! - ostvarujuci time ipak elementarnu potvrdu vlastitog i tudjeg postojanja tom razmenom nazovi interesovanja... Ako ste shvati koji tip poznanika ili coveka sam vam opisao, idemo dalje - dakle, ugledate poznanika sa kojim ste odlucili izvrsiti pokus i, kada se priblizite ustaljenom mimohodu i ustaljenom dijalogu-potvrdi, vi zaokrenite... in fact, zapocnite neuobicajen po vas dotadasnji nacin razgovora recimo, novim pitanjem - kako su vam deca, ili kako je na poslu, ili da li ste videli kakva nam se kisa sprema.... mozete i nekom objavom, deljenjem licnog sebe sa njim, koje prilici barem nekim ucestalijim poznanicima da se prica i time nadogradjuje iskustvo.... vi mu recite - dobio sam desetku, srecan sam... nego sta ste vi zavrsili? Ili, nikad necu zavrsiti fax, opet sam pao. Kako je vama bilo na faxu, koji ste zavrsili nikad ne stigoh da vas pitam... etc

Videcete, kada uradite ovo sto sam vam izlozio, kako ce ljudi u prvi mah - uzmaci, gotovo refleksno i to je izrazaj onog arhetipski sumnjivog u nama jos od Adama ukorenjenog njegovim izborom da od drugog nacini stvar, objekat ili sredstvo.... sto i danas ima posledice u tom vecitom i zelim i plasim se...

''Ne moze se sluziti i Bogu i mamonu...'' - jasna je stvar ali ona nije dominanta u nacinu razmisljanja prosecnog coveka a tome jeste uzrok takodje strah, samo to je onaj drugi, svepopularni - strah od Sopstva, upravo od predrasude o Ljubavi, koja je u glavama tih ljudi i zeljena i omrznuta, i slaze se i ne slaze se, i hoce i nece... cepanje sopstva jeste ozbiljan posao i vreme za koje ga mozemo obaviti nije ono vreme za koje ga mozemo zaceliti-usiti, jer - ''Rana, koja se krije, tesko i sporo zarasta...'' - Andric - ali, kako je ne sakriti kada svako otkrivanje implicira i dodavanje tudjih pogleda sebi na vrat i pored svih mogucih jos jedan bi bio previse. Onda se krece sa scenarijom ovisnika. Covek u skladu sa svojim back ground-om tada odabira materijalnu ili duhovnu katarzu robovanja i krece da zivi kuru samozavaravanja, te veste mimikrije koja od coveka cini ili fanatika ili mlakog. Mlakoga da shvati Hrista, ucestvuje u Njemu i Njime, zivi ka Njemu... refundirajuci taj nedostatak, zapravo invaliditet, svojom revnoscu... ali, ne Njemu vec Njegovom Zakonu, kojem krecu idololatrijski da robuju, namecuci raznorazne varijante istog - drugima, savrseno ubedjeni da Bogu na taj nacin plezir nose, da Mu sluze i da, ako oni ne mogu shvatiti mogu se barem potruditi da drugima objasne i tu krece apsurd palog postojanja ponovo da nudi ono sto ni sam nema - zivot! Ili - prevazilazak smrti, kako god, posto i smrt kao i zivot jesu egzistencijalna nacela i njima se definisemo, kako u odnosu na druge tako i u odnosu na sebe, samim tim imamo tu dvojicu ili trojicu - kako i cinimo Hrista aktuelizujuci ga, opet i opet u ovom palom postojanju u kojem nestalno cinimo stalnim... ali ne bolesnickim rutinama, navikama, svim stereotipijama... kojima pokusavamo da ono - neizvesno sutra - ucinimo tim ritualima - izvesnim danas, posto cemo uraditi isto kao i juce ili isto kao i proslog petka... nista nepoznato niti ista novo... sve po starom - sigurno. Da, ali... u takvoj postavci stvari sigurnost, koju imamo tim materijalnim sablonom, jeste u principu sigurnost smrti, sigurnost kojom cemo mozda, ali samo mozda mirno i bez potresa ziveti... ne i preziveti - oslonjeni sobom na materiju kao osnov naseg egzistencijalnog utemeljenja delimo sudbinu tvari - 1.-nestalnost, zato i ono - ''samo mozda'', 2. - prolaznost, jer sve sto ima pocetak ima i svoj kraj posto priroda je tvari takva, zavisna od drugog, kao i mi sto smo, samo sto materija jeste na nas upucena, nase naznacenje i jeste u gospodarstvu nad tvorevinom... a to znaci odgovornoscu nad tom tvorevinom, koja sada ''tuzi i ceka'' koga...? Nekog ko, umesto nju da uznese Tvorcu, njome bezi od sebe, onoga - sta on jeste - i odnosom sa drugim a ka drugome, konacno - ko on jeste -  tom dimenzijom ostvarivsi vecnost prirode u zagrljaju licnosti, Boga i coveka, Tvorca i tvorevine... i to jeste ontoloska kategorija, koju, buduci da znamo, imamo kao odgovornost pred svetom, pred nama samima, svima onima koji iza nas behu i koji ce posle nas doci. Jednima dajemo smisao potvrdom njihovog ''juce'' kao naseg danas i onima sutra promenom sebe - preumnjenjem kojim ovaj svet cinimo jednim boljim mestom za zivot svih... i njih - koji dolaze, da u bolje i sigurnije dodju.

I, to jestu te - ''suze za svet'' - Hriscanska odgovornost mimo fanatizma

Zivot - neostvariv mimo drugoga, kojem se u davanju ostvarujemo kao oni - ko jesu - pozivajuci tim svojim opitnim dvigom na drugaciju realnost one koji cine ono nase - sta jesam - mimo kojeg ni ono nase - ko jesam - ne moze biti/postojati pa samim tim ni vi mimo njih, tih cinilaca, te tu blagost prelivate svetu pozivom - Dodjite i vidite - cineci da vas je vec sada u Hristu dvoje i troje... Ziveci Liturgiju, njome cinite Radost svetu, Radost tvorevini, koja ''tuzi i ceka'', noseci joj sobom tu Blagu vest... da, tamo negde, kada ovim danas ostvarimo ono svoje sutra, da cemo time dati smisao i onom nasem juce - svemu sto cini nas da smo bas mi - mi - ja - ja - ja i ti - i mimo kojih ni mi sami to Carstvo, zamisliti ne mozemo...

Gore opisano jeste vec sada i ovde postojano u Liturgijskoj interakciji Eshatoloskog predukusa kojim mi njima, nasim pominjanjem, dajemo postojanje; kao sto i oni nama potvrdjuju Zivot -  svojom nemogucnoscu da Carstvo, taj Zivot dakle, zamisle i zive mimo nas; bez nas. Jedno su ‘’suze za svet’’ i ‘’secanje na Buducnost’’ a drugo jeste Ljubav kao nacin i Ljubav kao primena i Ljubav kao nezahtevna u Svojoj potrebi davanja, u potrebi drugoga... onog istog za koga Hristos postrada - svojom zrtvom dajuci nam vrednost – a, svojim Vaskrsenjem – Vecnost! Ali, kao amanet svima nama samima, koji Njegovim Putem zelimo ici...  da, tamo negde, u onom tamo nasem Sutra, kojim i jesmo Zajedno u ovom nasem danas cineci ga njime; mi cemo ucestvovati opet Liturgijom u Zivotu Sveta - Njime!

To je Ta Radosna vest - da cemo opet biti skupa i da cemo biti sa Njim – i… zar ima potrebe za jos necim?

Ostalo mi je nebitno... u pitanju sam JA!

                                                                                                                   

Mir Vam - Jerej Ugrin V. Popovic

Mitropolija Beogradsko-karlovačka

[Guest O.Ugrin]

F.B. - DIJALOG O IZVODLJIVOSTI

Eh, Sergej... ne budite tako skeptični, Hristos je rekao - vrata adova neće je nadvladati pa ni usiljena umerenost onih koji svoje neznanje žele predstaviti kao svoje nemirenje i odbacivanje svega ''sotonskog'' radi zaštite ljudi od nadolaz...ećeg Zapada i New Age pionira, Vatikan se podrazumeva po sebi sa jednim novim kvalitetom domaćeg porekla - ekumenisti ili ti njihovim rečnikom rečeno: ekumeno-novotara u svojstvu pandana domaćim izdajnicima i petoj koloni iz vremena Brozovog ''blagostanja''. Sve u svemu, umesto da se okruže znalcima, potvrdjujući time svoje liderske sposobnosti oni se nemirenjem brane od najljudskijeg u nama - da nešto ne znaju te u svom egocentrizmu radije biraju paranoju ksenofobičnog manifesta sa akutnim psihozama izazavanim susretom sa neoekumeno ''pripadnicima'' sto rezultira frontom i samo jednom istinom kao i učestale halucinacije, sve češće i češće na tom putu istine, koje se očitavaju u permanentnim promenama oblika stvari koje okružuju samog bolesnika u njegovom radno-molitvenom prostoru ispred monitora a ispod desetina ikona koje čine sobom oval toj pravougaonoj sobi i gde u jednom momentu povišenog nadražaja kao nus posledice frontalnog sudara sa neoekumenonovotarima, Sikstinska kapela postepeno izranja iz zida poprimajući sve jasniji i jasniji oblik dok Jovan Pavao II i Benedikt XVI držeći se za ruke čine sa Aleksandrom VI i Julijem II krug iz koga plamenom izranja Vavilonska kula koja se zatim deli na dvoje i to sada predstavlja Svetski trgovinski Centar koji, čas kasnije, nestaje u oblaku dima definišući sobom konturu čoveka čija pružena ruka pokazuje na Čiča Gorijinu kolibu dok je u naručju one druge, prislonjene skroz uz telo, telo Ace Lukasa - nepomično. Zatim vizija nestaje brzinom munje bivajući zamenjena mapom Trinidada i Tobaga po kojoj Teletabisi igraju Užičko kolo u čijem središtu sedi čovek pišući nešto... pogledavši malo bolje detektuje Domanovića i već u drugom mahu Skerlića a trepnuvši lik se ponovo preobrazi ali ovog puta u Nušića... komšije su same okrenule ''Lazu Lazarevića'' čije osoblje ovaj vide kao demone Sikstinske kapele, sestru kao Mikelandjela koji se smeje a svoju majku kao Nosferata koji ga sada predaje nižim činovnicima pakla na dril jer je na tasu prevagnula prasetina u odnosu na sočivo i hleb u kompoziciji - post na vodi - tako da vatreni mač odreza par eona Čistilišta a kada vide da je Ortodoksan odposla ga na mitarstva gde mora ostati dok ga majčine suze ne povrate što ga i užasnu shvativši da je ona u stvari Nosferatu te krikom zavapi ka Mihailu no dobi na to još pet svetlosnih godina zbog nepoštovanja suda i u tom momentu neki vir poče da ga usisava ritmičkim krugovima od šireg ka užem i užem i sve užem, iskočiše i jarci sa salaša - jedan, dva, tri, četiri....

Uh, ni pet kubika bromazepama IM nije pomoglo, tek ovaj novi koktel anestetika ''New Dream'' - obori ga. Kakav lik... i ko je taj Velijar ili onaj, kako reče... a, da - Abadon, na koga ga toliko podsećam čim je mislio da sam to ja... možda neki pevač iz Italije, mislim sigurno je to... imam ja to u sebi, zračim.

Zvuk sirene isprati ovog borca Večere putem snova u susret našem proslavljenom piscu Lazareviću uspavanog poslednjim rečima koje je, prkoseći do kraja, krajnjim naporima ipak shvatio - IM-će pomoći novima-da ustoliče New-Velijar i Abadon kreću iz Italije-odredište reka Drim-odakle će nas ozračiti pesmom Abadona.

Znam... baciće ''nuklearku''! Ali, prešli su se...

Ja znam...- bio je njegov zaključak posle trideset osmog a pre pedeset trećeg jarca u samom predvorju nesvesti - ipak znam... ISTINA JE JEDNA!!!

Ne, ne verujem da će Crkva poništiti sebe tim paranojama, nemoguće je to - vrata adova neće je nadvladati - reči Hristove vanvremene su te, samim tim, uvek aktuelne, prisutne i njih upravo Crkva svedoči ovome svetu uzvodeći isti sobom ka Carstvu i u tome jeste avangardnost hrišćanstva... upravo to sutra, tamo negde u budućnosti gde ćemo se sresti u Radosti ukoliko danas odolimo gluposti i damo ono najbolje, ono svoje najsvetije oslonjeno na Hrista a uprto trudom ka ovome svetu i ka večnosti... tom dijalektikom svedočeći Tajnu da jedino bitno jeste - učestvovati, živeti - sada i ovde taj predukus Eshatona svedočiti dalje i još dalje i šire i još šire... pozivom - erhu ke ide - i trudom vlastitih talanata, sopstvenog načina preobražavajući tim drugima a svojom ljubavlju ta mrtva slova u - Živu Reč - Logosa - i biće vas dvoje i troje - tom silom i tim dvigom... tamo negde, u budućnosti, kada sve ovo ostane u onom juče, yavaljeni u predgradju Novog Jerusalima nazvanog Nebeska Srbija, popićemo vi i ja to Novo Vino osmehujući se ovom svom danas i, poručujući još jedan meh tog Novog Vina na račun vaše izgubljene opklade, sozercavaćemo večnost novim očima i novim umom kao što ćemo i vino iz novih mehova tociti i novim peharima nazdravljati... tamo negde, Sergej, u budućnosti gde srešćemo se ovenčani vencem koji ovde pletemo svojom Verom kao poverenjem - ''...da vrata adova neće je nadvladati'' - nikada i hajdemo onda tu radost sopstvenim trudom pretočiti iz konstatacije u delo... delo Zajednice!

Mir Vam  - U.