Свети Вукашин

[Чунга Лунга]

Житије Светог Вукашина из Клепаца

 

    

 

Овај Православни Србин, Новомученик из Јасеновца, родом је из херцеговачког села Клепци, које се налази на источној обали Неретве (наспрам Чапљине).

Био је родом од фамилије Мандрапа, и звао се Вукашин. Треба да је рођен негде крајем 19. века, највероватније у своме селу, али је рано отишао и радио у Сарајеву, па га се зато они Клепчани којису преживели усташки геноцид над Србима 1941-45 мало сећају, док га се поједини Срби у Сарајеву добро сећају. У Сарајеву је породица Мандрапа била позната као побожна српска трговачка породица, блиско повезана са Старом Сарајевском црквом.

Када је 1941. године дошла усташка злочиначка НДХ, Вукашин, који је до тада често виђан у Старој Српској цркви Св. Арханђела у Сарајеву, склонио се у своје село, али су хрватске усташе римокатолици и тамо дошли, побили му све у његовој и другим кућама у Клепцима и суседним Пребиловцима, као и многе друге Србе у долини Неретве и по скоро читавој Херцеговини, и тада буде ухваћен и Вукашин. Кажу да је био на "неким шумским радовима", али изгледа да се био склонио "у шуму", тј. у неки од збегова Српског народа, где су се прогоњени и убијани Срби склањали да би сачували голи живот.

Из родне му Херцеговине одведен је у Сарајево, а одатле 1942. године депортован у злогласни логор Јасеновац, заједно са многим другим православним Србима. У Јасеновцу је Старац Вукашин (иако није био много стар, но је кријући се по шуми сав био зарастао у већ проседу браду), јануара 1943. године, погубљен од усташког кољача Жила Фригановића и то страдање је описао доктор Недо Зец, такође један од преживелих Јасеновачких логораша, под насловом Само ти, дете, ради свој посао .

Усташки зликовац Фригановић, видећи Вукашина, постаријег сељака, како спокојна лица и с неким недокучивим миром на лицу посматра страшно клање своје Православне сабраће, доведе га преко реда пред ископану јаму, где су од раног јутра клали и бацали невине жртве, те решен да му разбије тај мир и спокојство, затражи од њега да викне „Живео Павелић".

Како Свети Вукашин није ништа одговарао, него је само мирно и спокојно ћутао, убица му је ножем сјекао једно по једно ухо и нос.

Када му је мучитељ запретио да ће му и срце из груди извадити, ако не викне похвалу Павелићу (који је, као поглавник злочиначке "Независне Државе Хрватске", тада спроводио страховит прогон и затирање Православних Срба свуда у Хрватској и Босни и Херцеговини), блажени Мученик Вукашин је, мирно погледавши у мучитеља и кроз њега у Божју неизмер ност, полако и разговетно рекао:

„Ради ти, дијете, свој посао!"

 

    

 

Овај одговор и зрачећи небески мир са већ крвљу покропљеног лица Светог Новомученика разбеснео је убицу, па му је у бесу ископао очи, исјекао срце, преклао му грло од уха до уха, и онда га ногама сјурио у јаму. Мучитељ убица је затим полудио, и ово је све испричао у логорској амбуланти доктору Неду Зецу, који је ово касније и записао, и објављено је у збиркама сведочења преживелих логораша из Јасеновца.

Светог Мученика Вукашина сав народ српски поштује као Новомученика. Његова фреска поодавно је насликана у Ман. Св. Арханђела Гаврила у Земуну, и такође у скиту Јован-До код Острога, а свети лик му је насликан и међу Светитељима Захумско- Херцеговачке Епархије, коју је за прославу њене 780-годишњице урадио иконописац Александар Живадиновић (студент Академије СПЦ за конзервацију и обнову).

На Св. Апостола и Јеванђелиста Јована Св. Архијерејски Сабор наше Цркве свечано је прославио Светог Вукашина заједно са бројним другим новим свештеномученицима и мученицима и у календар Светих Православне Цркве унео.

У Манастиру Тврдошу насликана је икона Св. Вукашина и спеван му је Тропар.

На редовном заседању Светог архијерејског сабора Српске Православне Цркве 1998. године, Вукашин из Клепаца, као мученик, унет је у Именослов Српске Православне Цркве.

Датум празновања је 16. мај по јулијанском календару (29. мај по новом календару).
 

Тропар Светом Вукашину Јасеновачком

Вукашине Херцеговче,

Нови Српски Страстотерпче,

Христа ради Ти пострада

у логору Јасеновац.

Када Те мучитељ ножем клаше,

Ти њему кротко говораше

„Само ти дијете ради свој пocao",

јер нама је Христос живот вјечни дао.

Њега моли, Мучениче, као Спаса свију,

да спасе и род наш Православни.

Извор: http://www.pravoslavie.ru/srpska/103882.htm

[Чунга Лунга]

Свети великомученик Вукашин (лево Свети Ђорђе Кратовац, десно Свети ђакон Авакум)

У цркви посвећеној Светом Јовану Владимиру.

[Чунга Лунга]

ISPOVEST USTAŠE: Vukašinove reči "Radi ti, dijete, svoj posao" trzaju me iz sna, nemam mira i sad sam poslednja crkotina

Foto: Freska Stradanje svetog mučenika Vukašina
 

Vukašin Mandrapa, srpski seljak iz sela Klepci u Hercegovini, kanonizovan je 1998. godine za svetitelja, dobivši ime Sveti Novomučenik Vukašin Jasenovački koji se slavi 29. maja. Starca Vukašina je nakon svirepog mučenja januara 1943. godine zaklao ustaša Žile Friganović, koji je nakon tog čina poludeo. Ono što ustaški koljač nikad nije mogao da zaboravi je taj nebeski mir na licu starca i smireni pogled zbog kojeg te noći više nikoga nije mogao da ubije iako je već zaklao preko hiljadu ljudi. A te reči "Radi ti, dijete, svoj posao" svaki put bi ga prekidale kad bi se iznova dohvatio kame.

Zabeleženo je da Vukašin uopšte nije bio starac već samo zreliji čovek, ali je bio već zarastao u prosedu bradu krijući se po šumama. Rodom je iz sela Klepci, na istočnoj obali Neretve, naspram Čapljine. 

Pobijena mu je cela porodica, a njega su uhvatile ustaše i najpre je bio deportovan za Sarajevo, a odatle 1942. godine u "fabriku smrti" - ustaški logor Jasenovac. 

Zločin u Klepcima dovršen nakon pola veka

U selu Klepci bila je ranije crkva Svetog Apostola Luke, s početka 16 veka, zadužbina srpskih pravoslavnih crkvograditelja Hrabrena-Miloradovića. Od 1857. godine je obnovljena kao crkva Preobraženja Hristovog. Tokom rata u Bosni i Hercegovini, hrvatske snage su je 1992. godine sravnile do temelja i porušile celo selo Klepce. Time je dovršen zločin započet pola veka ranije. 

Januara 1943. godine ustaše su organizovale takmičenje u klanju logoraša, mahom pravoslavnih Srba. Kladili su se ko će zaklati više ljudi, kao da su ovce. 

Ono što se tada desilo, zabeležio je neuropsihijatar doktor Nedo Zec, koji je između ostalih zapisao i "ispovest" koljača koji je te noći ubio 1.100 ljudi, a poslednja žrtva mu je bio Starac Vukašin. Ovo je priča Žila Friganovića kako ju je u logorskoj ambulanti zabeležio doktor Zec:

"Ustaša koji mi je to pričao, ponovo je zastao, ispio čašu rakije, pa nastavio:

- Ti se sjećaš kad je u kolovozu (avgustu) bio veliki nastup u logoru i kad je Jere Maričić poslao oko 3.000 u Gradinu na klanje. Tada smo Pero Brzica, Zrinušić, Šipka i ja opkladili se ko će te noći zaklati najviše logoraša. Otpočelo je klanje, i ja sam već poslije jednog sata po broju zaklanih daleko odmakao od ostalih. Obuzeo me te večeri neki neobični zanos, činilo mi se kao da sam na devetom nebu, nikad u životu nisam osjetio takvo blaženstvo, i već poslije nekoliko sati bio sam zaklao 1.100 ljudi, dok su ostali jedva stigli da zakolju 300 do 400.

 

Foto: SPC

 

I tada, dok sam bio u najvećem zanosu, slučajno sam bacio pogled u stranu, i tu sam ugledao jednog postarijeg seljaka, koji sa nekim neshvatljivim mirom stoji i spokojno gleda kako ja koljem žrtve i kako se one u najvećim mukama preturaju. Taj me njegov pogled nekako presjekao, učinilo mi se kao da sam se iz onog najvišeg zanosa najednom skamenio i jedno vrijeme nisam mogao da se maknem.

A zatim sam otišao do tog seljaka i od njega saznao da je on neki Vukašin iz sela Klepaca kod Čapljine, kome su u kući sve poubijali, a njega sa nekih šumskih radova poslali u Jasenovac. On je sve to govorio s nekim nedokučivim mirom koji je mene teže pogađao nego sva stravična kuknjava oko nas. Gledajući i slušajući ovog starca, u meni se najednom razbuktala želja da mu razbijem spokojstvo najsvirepijim mučenjem i da u njegovim mukama i stravičnim koprcanjima povratim svoj zanos i blaženstvo uživanja u bolu.

Izdvojio sam ga i posadio na jedan panj. Naredio sam mu da vikne - "živio poglavnik Pavelić!", ili, ako to ne kaže, da ću mu odsjeći uvo. Vukašin je ćutao.

Otkinuo sam mu uvo. On nije rekao ni riječ. Ponovo sam mu rekao da viče - "živio Pavelić", ili ću mu otkinuti i drugo uvo. On je i dalje ćutao. Otkinuo sam mu i drugo uvo. Viči: "Živio Pavelić!", ili ću ti otkinuti nos! On je ćutao kao zaliven. Tada sam mu otkinuo nos. A, kad sam mu po četvrti put zapovjedio da uzvikne "živio Pavelić" i zaprijetio mu da ću mu nožem izvaditi srce iz grudi, on me pogledao i, uperivši pogled, nekako kroz mene i preko mene u neizmjernost, polako i razgovjetno mi je dobacio:

"Radi ti, dijete, svoj posao!…"

 

Foto: SPC

 

Poslije svega, ova njegova poslednja riječ potpuno me izbezumila, skočio sam na njega, iskopao mu oči, isjekao srce, preklao grlo od uva do uva i nogama ga sjurio u jamu. Ali je tada u meni nešto prepuklo, i te noći više nisam mogao da koljem. Pero Brzica je pobijedio jer je zaklao 1.350 logoraša i ja sam mu bez riječi platio opkladu.

Od te noći više nemam mira. Kad god u mučenju i klanju pokušam ponovo da doživim onaj posebni zanos i blaženstvo, uvjek me iznenada prostrijeli Vukašinov pogled, i tada malakšem, bacim nož i ne mogu više da koljem. Počinjem sve više da pijem, ali mi to pomaže samo za trenutak. U piću, naročito predveče, često me iznenada trgne glas: "Radi ti, dijete, svoj posao!…" I tada, izbezumljen, moram da tumaram okolo, da začepim uši, da se udaram u glavu, da vičem, da lomim sve oko sebe, i bjesomučno napadam koga stignem. Noću nemam nigdje mira, svaki se čas trzam iz sna i tada najednom u mraku ugledam prodorni Vukašinov pogled i čujem ono stravično: "Radi ti, dijete, svoj posao!"

I, eto, sad sam postao posljednja crkotina i ničim više ne mogu sebi da pomognem. Kada sam izišao napolje, osjetio sam kao da se budim iz nekog nesnosnog košmara i pokušao sam da se osvježim, udišući punim plućima okrepljujuću hladnoću zimske večeri. Te noći, u kojoj nisam mogao da spavam, neprekidno mi je pred očima lebdio svijetli lik Vukašina iz Klepaca, i klupče jada i bijede koje se zvalo Žile."

Извор: https://www.srbijadanas.com/clanak/ispovest-ustase-vukasinove-reci-radi-ti-dijete-svoj-posao-trzaju-me-iz-sna-nemam-mira-i-sad

[Чунга Лунга]

Усташки кољачи су учинили стравичне злочине убеђени да „Богу службу чине“ инспирисани ватиканском идеологијом по којој су Хрвати „предзиђе хришћанства“. Фото из архива Р. Српске.

"О страдалци многи под хумкама влажним, победа је ваша над хришћанством лажним!" (Св. владика Николај)

 

[Данче*]

 

Манастир Светог архангела Гаврила у Земуну

[Чунга Лунга]

На данашњи дан, 29. маја, 1943.

У Јасеновцу, концетрационом логору, усташа Фиргановић је убио ножем Вукашина Мандрапу, који је пар месеци раније доведен из Сарајева. Док му је џелат Жиле Фиргановић одсецао делове тела, он му је говорио "Само ти дете ради свој посао".

[obi-wan]

Srecan nam danasnji praznik velikog strastoterpca Vukasina.

...

[Чунга Лунга]

Само ти, дјете, свој посао ради
Нек кама твоја очи ми вади
Нос ми одсеци, одсеци и уши
Да лакне мржњи у твојој души
Па да се онда загрлимо јако
Разумијем ја тебе - није ти лако
А све ти праштам, чедо моје
Додај још соли на ове убоје

Него ми кажи, сад после свега
Бојиш ли се, сине, ти имало ЊЕГА?!

М. Јанковић


слика: prokupackevesti.rs