Стварање - Исконско живо предање

[Александар_Срнић]

Не може се предање посматрати кроз лично знање, већ лично знање кроз предање. Живо искуство Сабрања Божијег није скуп прича и легенди, већ жива веза са искони, са Ствараоцем, са Творевиним, са свим нашим прецима, са духовним светом. Управо то јесте Литургијско-предањски доживљај живота. На њој се не певају песмице у славу Бога, већ се кроз учешће у Христовој искупитељскиј жртви остварује веза са Творцем и преображеном творевином. Кад је Бог створио првог човека он није створио јединку са личним именом Адам, већ је створио хАадам (Човечанство), тиме што је у човека удахнуо Нишмат Хаим = Дахове Свих Живота који су од првог човека проистекли и у Христу добили свој смисао. Јер човечанство = хАадам је једно саборно биће чији је обећани син Месија. Зато Христа Називају Бен Адам = Син Човечанства, јер кроз њега Човек ступа у оно за шта је назначен, у Саборност; У суживот који треба да буде слика Тројединог Створитеља. Дакле у Богу имате Тројединство, у Човеку=Човечанству имате многојединство, кроз Сина Евине Наде, Месију (Христа). Да ли сте се икада запитали ко су вам преци, како су они живели, шта су радили, шта су осећали, носили, жртвовали да бисмо ми постојали данас. Да ли осећате везу са њима? Да ли вас знање да вам је отац био поштен човек, који је негде потрошио свој живот зато што се са нјим није суочио на прави начин, не инспирише да не поновите исте грешке? Да ли вас осећање да вам је Ђед радио најтеже послове да би вама обеззбедио живот, не подстакне да и ви учините исто за своју децу? Да ли понекад погледате кућу који је он направио са врло мало технологије и врло тешког рада, али са душом. Да ли пређете прстима преко камених стубова које је клесао својим рукама? Да ли чујете јеку ударца чекића и штемајза по рубопвима камена? Да ли осећате мирис камена који варничи од тих удараца? Ако то не осећате нећете ни схватити жељу са којом је он то чинио. Да ли се запитате како вам је прађед хранио децу и спремао гледао их како одлазе у рат, да се можда не врате, а ко се врати носиће на себи плодове жртве оних који су крва дали и захвалност јер су својом крвљу учинили да ти плодови изникну. Да ли се запитате како је било онима који су преживели да мисле о томе како неће имати ни браћу, нити синовце и даљи пород од њих, јер су они који су жртвовали себе, жртвовали и свој пород, да би бар неко опстао. Да ли може човек да то заборави? Да ли сме заборавити? Зар жртва коју су дали наши ближњи не обавезује и нас, да ли осећамо тај терет? Шта, ако вам је чукундеда био писмен човек који се у време неписмености у Србији деветнаестог века постарао да описмени своју децу? Шта ако је његов отац већ са шеснаест година почео да ствара породицу и гради нове људе и поред тога што је као сељак морао да ради најтеже послове. А његов отац и ђед који су се борили у два српска устанка, да њихова деца и унуци не би робовали и плаћали данак туђину. Даље, време учини своје, човек ако не записује или не преноси заборави и имена и дела својих предака, али ако је свестан, шта су све пднели они за које зна, мора се запитати какви су били они кје не зна. Како су се звали шта су радили, како су преживљавали? Човек је биће веома кратког домета сећања, и не памти пуно у прошлост осим онога што су му други предали. Данас имамо пример да људи не знају ко су им ђедови, а још мање шта су ови за њих учинили, ако су нешто учинили. Ипак ако предање једне породице не постоји у породици, онда после две генерације њихово потомство тоне у бесмисао. Губи везу не само са прецима, већ са свеукупном прошлошћу и са самом Христовом искупитељском жртвом. Ако Изгуби везу са Хрисовом Жртвом, онда губи везу и са напором свих Христових предака који су трпели и подносили животне недаће да би опстали и очували све оно што ће до Христа довести. Предања се временом претварају у легенде и добијају фантастичне описе, ѕато се свако предање кристалише кроз Христа. Али је чак и Христу била неопходна веза са праоцем. Зато је његов родослов и изнесен и Јеванђељима. Е сад Ако је Христу била неопходна веза са прошлошћу, онда је и нама потребна веза са Христом и кроз Христа остварујемо двоструку везу, са праоцем и са Богом. Са праоцем јер ми не знамо наше претке од Адама до нас и са Богом јер Без Христа Бог је само имагинарна безлична енергија, а не Личност која је све створила и све одржава. Е сад шта нам говори Христов Родослов. Везу са Праоцем и то веома блиску везу која није износла милионе година како то тврде они који су изгубили везу са Христом. Христови прци су били људи са истим одликама као и ми данас и то веома интелигентни људи који су имали живо искуство Бога. Како мислите да су на тако једноставан начин могли да опишу тајне Небеса и Земље ако нису имали префињен духовни доживљај какав данас нема ни једно људско биће. Данас је човек роб илузија, роб неукорењености у прошлост, а тиме и у Христа. Јер ако је човек укорењен само у прошјост без Христа онда је његова укорењеност заливена мржњом, а ако мисли да је укорењен у Христа, а није укорењен у прошлост, онда његов Христос није онај који нас сабира, већ неки који нас осамљује, а тај неко није Христос.

Све у свему. Нама је потребно да схватимо да је Живо предање Цркве Истинито и да се не може мењати. Оплемењивати да, али искуством, а не научним дефиницијама, јер је искуство превелик залогај за научне дефиниције.

[Aquilius Cratus]

Kakve ovo veze ima sa stvaranjem/evolucijom?

[Александар_Срнић]

Ima govorimo o vezi svakog rođenog od žene. I sviljudi na ovom svetu mogu se svrstati u dve grupe. U nosioce predanja i one koji lutaju jer ne prihvataju predanje. E takvi su izrodili njfantastičnije ideje o nastanku sveta.

[Aquilius Cratus]

Ovo bas i ne drzi vodu. Veliki doprinos, cak fundamentalni, tim "najfantasticnijim" idejama o nastanku sveta su dali ljudi koji su prihvatili predanje.

[Milan Nikolic]

Не иду такви аргументи у ,,природне науке'' и у тему о ,,стварању''.

[Исихије]

Значи Дарвин и њему слични су прихватили предање? -----------------------------------------------

------------------------------------------------------------------------------------------------------------

------------------------------------------------------- Молим браћу и сестре са форума да ми опросте ако мисле да сам груб али Милан јер теолог и сутра ће његово мишљење да има тежину.

Део поруке је избрисан од стране уредника јер се његов садржај може сматрати увредљивим. Ограђујем се од тога да ли је или није, али неко би га могао погрешно разумети.

[Juan Valdez]

Овако се компетентно пише о односу науке и теологије. Човек прво мора веома добро да зна оно о чему пише, па тек онда да се лати пера.

http://www.earthisnotflat.com/category/teologija-i-nauka/

[Aquilius Cratus]

Значи Дарвин и њему слични су прихватили предање? -----------------------------------------------

------------------------------------------------------------------------------------------------------------

------------------------------------------------------- Молим браћу и сестре са форума да ми опросте ако мисле да сам груб али Милан јер теолог и сутра ће његово мишљење да има тежину.

Део поруке је избрисан од стране уредника јер се његов садржај може сматрати увредљивим. Ограђујем се од тога да ли је или није, али неко би га могао погрешно разумети.

Ah taj cuveni Darvin. Sta to znaci? Francis Kolins, Pjer Tejar De Sarden,Georges Lemaître, Kenet Miler svi macku o rep? -----------

Zadnja opaska izbrisana. zvucalo je kao omalovazavanje.

[Александар_Срнић]

Народе Божији!

Аквилио беше у праву када рече да ова рубрика није требала да се нађе овде, али нисам знао где да је поставим. Но, може се искористити у сврху дискусија које водима, зато ми се чинило да је овде ипак најподеснија.

Као уредник овог подфорума ја сам сметнуо са ума да требам рећи нешто о себи, да видите са киме имате посла. Мој образ и желим да га мало сперем, па ми опростите за досадашњу немарност, али и поред тога што сам уредник, ја ипак немам пуно времена за писање по интернету, због тога што је стваран живот ипак ван њега. Но то није тема.

Дакле, име и презиме сте видели. Они који су споменути у првом посту ове теме су углавном моји преци и нјихови рођаци. У мојој кући се чува традиција да се о прецима зна ко су били и шта су радили. Зато ако неко има потребу да ми пребаци због тога што прихватам Христов родослов као меродаван, нека зна да то нема везе са било каквим протестантизмом или секташким креационизмом, већ је то део мога васпитања. Видите, Чарлс Дарвин је рођен 1809. године неку годину после рођења оца мога Наврндеде. То је било време када се распламсавао први српски устанак. У то време људи нису имали баш пуно простора да се школују, али се код нас у породици отац увек бринуо о писмености своје деце. Тако да нам тога никада није мањкало. У то време је требало имати среће и околности да оствариш неки озбиљнији напредак, јер ти је основна брига била да сачуваш главу на раменима што од турских ага, а нешто касниоје и од српских оборкнезова, који нису баш могли да се похвале својом писменошћу. Међутим која је поента ове приче. Некако уочи уласка у деветнаести век широм Османске империје требао је да се одржи реферандум. Турска као исламска земља ипак није одговарала европљанима и требало ју је што разбити што ослабити. Због тога је под притиском ''Великисх сила'' Турска била принуђена да распише референдум у коме би се Балкански народи изјаснили да ли и како желе да живе у оквиру ње или да се одвоје од ње. Дакле није то била Турска жеља већ морање. То се требало десити почетком деветнаестог века. Међутим, то није одговарало тежњама енглеске која би на тај начин добила утицај Русије на јадранском мору, због чега је Енглеска почела да утиче на то да се Балканскки народи организују на устанке. То је наравно разгневило Стамбол, тако да о референдуму више није било речи. Могло се са мало крви урадити мноко, међутим уз огромно проливање крви урадило се мало, Јер смо тек у време Милана Обреновића постали самостална држава. Чега нас је то коштало. Осим живота који су дати, што у Устанцима и међусобним чисткама, жртвовали смо писменост и креативност многих генерација. Али у реду, кад већ није било тако, знало се да треба дати живот, али како остварити то да та жртва не буде узалудна. Требало је то пренети кроз искуство, наредним генерацијама. Дакле не само причу, већ и мисли, визије, муку и наду, због које се глава даје. И то је до некле успешно и остварено. Од породице Филипа Срне (рођен око 1750 године) Данас само у селу у коме живим постоји има око сто породица (још између 50 и 80 живе у другим местима), а било би их пуно више да није било комунистичких тендеднција после другог светског рата. Дакле за двеста педест година од једне породице данас има око сто педест породица. Само од мог прадеде који је рођен 1876. године данас има 75 живих потомака што од његових синова што од ћерки, од укупно 117 душа које су проистекле из његовог бедра. Дакле Свест о породици и слободи увек нам је била на првом месту све до друге половине двадесетог века када је наступило опште духовно расуло. Изгледа да нико није могао да остане имун на такве ствари. Огроман број живота дат је у деветнаестом и двадесетом веку (Моја кућа је дала 7 мушких глава од 1912-1918, од тога су тројица били без потомства), за неко боље сутра, које је могло да наступи још почетком деветнаестог века да није било политичких игара Енглеске која је изнедрила и искористила једног Чарлса Дарвина и искористила његове идеје за своје империјалистичке идеје и крваве злочине почињене у разним деловима света.

Да се разумемо одмах, ја не мислим да је Дарвин био расиста иако је уздизао европску расу изнад свих. Знам да се и он дивио креативности Твроца  ''Који је удахнуо живот у први организам и успоставио законитости његовог развоја'' (последње поглавље књиге ''о пореклу врста''). На крају крајева, дарвин је ипак био теолог зар не. Али такође знам ко га је и на који начин злоупотребљавао и тумачио. Проучите рецимо Опаринову Хипотезу, где он узима дарвина као зачетника атеизма, што је без везе, али свако види оно што жели да види и биће тако докле буде света и века. Мени је рецимо еволуција фасцинантна као идеја, на крају крајева поседује одређену логику развоја, али ја не верујем у њу, јер ми ипак не даје одговоре који ће од мене изградити боголику личност.

Да се вратим још једном на предање. Никада нисам говорио о слепој покорности предању, али је предање ту да из њега нешто научимо. Ако иза себе имате искуства генерација, далеко вам је лакше да да се снађете и прилагодите животу и да трагате за истином. Ја не желим било коме да намећем предање, нити своје нити Црквено нити Библијско, само хоћу да кажем да ја као јединка посматрам ствари кроз искуство векова, јер ме то гради као биће. Ако неко у томе види фундаментализам нека ми образложи.

Када је у питању бублијско предање оно се може искористити да се кроз њега појми и еволуционизам.

На пр:

У почетку створи Бог небеса и земљу= стварање материје и антиматерије

Нека буде светлост = ослобођење материје и антиматерије (велики прасак)

некбуде свод... = формирање атмосфере

Нека пусти земља из себе траву итд... = појава биљног света (нигде није речено нека се створи трава већ нека је пусти земља)

Да буду на небесима светила велика... = када се атмосфера већ довољно избистрила могла су се на небу видети небеска тела

Нека проврве у води бића са душом живом и летећа бића нека лете небом... = дакле живот је кренуо у води и развио се на копну тј у ваздуху.

Нека се појаве на копну бића са душом живом... = развој живота на копну

и то је то.

Као круна еволуције се појављује човек и тим редоследом и Библија описује стварање.

Овде има једно али.

Све животиње и биљке су проврвеле, али је човеку посвећена пажња. Тј. човек није проврвео већ је створен, али да занемаринмо то.  Претпоставимо да је то бип еволуциони процес.

Следствени еволуцији живот напредује од простог ка сложеном од примитивног ка савршеном. Занемаримо реченицу ''виде бог да је добро'' ако су већ сви живи облици прошли искуство зла кроз борбу за опстанак, то је човек тај пут већ требао да има у своме наслеђу. Зашто би му се товарило на врат да још једном пролази кроз исту причу. Или је ток историје света цикличан па свет доживљава своју реинкарнацију кроз непрекидно искуство борбе са злом, или је Бог немилосрдан па ће миу стално пстављати замке које га могу довести до пада у зло, шта је од тога? Акоје земља већ била пропадива јер није уведена у заједницу са Богом, зашто је онда због човека проклета. Да ли је Бог заборавио да је већ пропадива или је хтео да је додатно унизи због човека? Нешто ту не штима?

Даље, ко би ми могао дати одговор откуда појава девојачке опне (Химен). Познато је да је мајмунице немају. Откуда да се појави баш код људске женке. Познато је да је еволуција у исто време идеја плодности. У њој све тежи размножавању. Ако рецимо химен не постоји код женке мајмуна а код људске женке га има, онда је тај детаљ аутогол еволуције, јер аутоматски стаје на пут оплодњи и размножавању. А тамо се негде рече да се у Царству Небеском људи неће ни женити ни удавати већ ће бити као ангели на небу. Да ли је девојачка опна остала као сећање на ангелолико стање човека или се појавила еволитивном грешком и то само на човеку, тај део ми је нејасан. Ко зна нека ми одговори. Ја и даље тврдим да ми је идеја еволуције фасцинантна, али јој не налазим место процесу настанка света. Штавише, идеју еволуције највише су користили људи који су правдали сексуалне слободе. Пардон, они који су правдали робованје сексуалности.