''Бог и рокенрол''

[Flojd]

Намерно сам искористио наслов књиге како бих могао да започнем ову тему. Како би са стране Православља требао да се понаша неко ко је бејкер и посећује рокенрол журке? Шта ви мислите о томе, да ли су та два света спојива?

[Жедни]

  On 4. 8. 2017. at 20:54, Danijel Petrovic рече

Намерно сам искористио наслов књиге како бих могао да започнем ову тему. Како би са стране Православља требао да се понаша неко ко је бејкер и посећује рокенрол журке? Шта ви мислите о томе, да ли су та два света спојива?

Expand  

Ово је неко од мојих пријатеља избацио на феју давно, ја копирао јер ме је текст одушевио, ево шта каже:

 

ВЛАДИКА ЈОВАН ЋУЛИБРК
Питање: ,,Оно што је мене као верника и љубитеља rock’n’roll-a збунило јесте књига монаха Арсенија ,,Бог и rock’n’roll.“ Можете да ми прокоментаришете то?"
Владика Јован: ,,Што се тиче овог првог питања, ја сам о томе говорио прошли пут, не бих се понављао, то је, говорећи о три модела у Југославији која су развијана када је у питању поп култура. Један је онај по коме Словеначки, да кажем, по коме је поп култура саставни део националне културе и то је Немачки модел, па су тако: Can, Kraftwerk и не знам ни ја ко, једнако немачка култура колико и Гете. Други модел је Британски, по коме јесте поп култура нешто различито, али у временима кризе ту је поп култура, она се укључује у живот нације, тако да кажем, то је модел превасходно развијен и код нас у Хрватској, знате како оно беше- Психомодо поп пева, Хрватска мора победити, Господе Боже какве ли то везе има са rock’n’roll-ом. И трећи модел јесте модел који је развијан у Београду, поготово у оно време новог вала по коме rock’n’roll апсолутно нема ништа са традиционалном културом. Он је револуција која има своје вредности и тако даље, трућ, трућ, бла, бла. То је тачно, апсолутно у једном делу, али исто тако постоје много шири делови о којима сам и говорио вечерас. Елем, значи, по том моделу све је црно бело, е то је модел оца Арсенија, да будем искрен, оно што, рецимо, што смо ми радили са Анастасијом, управо развија другачији поглед . Значи модел оца Арсенија, то је све било ужасно страшно и ми смо били силни грашници што смо се тиме бавили и сад ја нећу да чујем за то, поштујем као лични став, али гледано шире, овај, жао ми је. Моја култура или моје поимање Цркве и тако даље је појам Цркве која преображава космос. Ја апсолутно не прогоним оног који другачије свира, пева, игра, јодлује, него што ја волим, Боже мој, и ко ме евентуално и мрзи и сматра да ја немам ништа са њим, исто тако је Бог дао, али исто тако не сме да узме мени право да ја свирам, певам, играм како ја хоћу. И то оно што ја играм, певам, буде, тако да кажем, једно племенито, племенито спајање онога што је могуће, а сада, воли ли неко Партибрејкерсе или воли неко Анастасију, то нек Бог да. Ја мислим овако, да rock’n’roll, да будем прецизан, у свом бићу може дати ово што прича отац Арсеније или што господин сматра, али исто тако сматрам да он може бити и много, много другачији. Али то захтева стваралачки однос, овај, ако ми сматрамо да је то све sex, drugs and rock and roll, ja сматрам да је то, лично, редефиниција која је настала половином осамдесетих и да је то једно тоталитарно посматрање поп културе по коме је то искључиво тако и никако другачије и ,,ко другачије мисли“, како оно беше? Публика: ,,клевеће и лаже”, клевеће и лаже, јесте. И враћам се на прву теорију, а то је да је нeтрпељивост Југословенског rock’n’roll-а према библијском и религијском чисти идеолошки уплив, комунистички или социјалистички, какав год хоћете, који не постоји у изворном rock’n’roll-у. Тачка!"

[Flojd]

Ако сам добро разумео, поента текста је да је битан циљ нашег деловања, односно оно што радимо да не садржи у себи неку негативну конотацију. Значи ако је то што радим на моје и опште добро и ако из тога могу да извучем неку паметну поуку онда је то благословено. 

[ИгорМ]

  On 4. 8. 2017. at 20:54, Danijel Petrovic рече

Како би са стране Православља требао да се понаша неко ко је бејкер

Expand  

@Јанко 

[AnaLaz]

  On 4. 8. 2017. at 21:23, Жедни рече

Ово је неко од мојих пријатеља избацио на феју давно, ја копирао јер ме је текст одушевио, ево шта каже:

 

ВЛАДИКА ЈОВАН ЋУЛИБРК
Питање: ,,Оно што је мене као верника и љубитеља rock’n’roll-a збунило јесте књига монаха Арсенија ,,Бог и rock’n’roll.“ Можете да ми прокоментаришете то?"
Владика Јован: ,,Што се тиче овог првог питања, ја сам о томе говорио прошли пут, не бих се понављао, то је, говорећи о три модела у Југославији која су развијана када је у питању поп култура. Један је онај по коме Словеначки, да кажем, по коме је поп култура саставни део националне културе и то је Немачки модел, па су тако: Can, Kraftwerk и не знам ни ја ко, једнако немачка култура колико и Гете. Други модел је Британски, по коме јесте поп култура нешто различито, али у временима кризе ту је поп култура, она се укључује у живот нације, тако да кажем, то је модел превасходно развијен и код нас у Хрватској, знате како оно беше- Психомодо поп пева, Хрватска мора победити, Господе Боже какве ли то везе има са rock’n’roll-ом. И трећи модел јесте модел који је развијан у Београду, поготово у оно време новог вала по коме rock’n’roll апсолутно нема ништа са традиционалном културом. Он је револуција која има своје вредности и тако даље, трућ, трућ, бла, бла. То је тачно, апсолутно у једном делу, али исто тако постоје много шири делови о којима сам и говорио вечерас. Елем, значи, по том моделу све је црно бело, е то је модел оца Арсенија, да будем искрен, оно што, рецимо, што смо ми радили са Анастасијом, управо развија другачији поглед . Значи модел оца Арсенија, то је све било ужасно страшно и ми смо били силни грашници што смо се тиме бавили и сад ја нећу да чујем за то, поштујем као лични став, али гледано шире, овај, жао ми је. Моја култура или моје поимање Цркве и тако даље је појам Цркве која преображава космос. Ја апсолутно не прогоним оног који другачије свира, пева, игра, јодлује, него што ја волим, Боже мој, и ко ме евентуално и мрзи и сматра да ја немам ништа са њим, исто тако је Бог дао, али исто тако не сме да узме мени право да ја свирам, певам, играм како ја хоћу. И то оно што ја играм, певам, буде, тако да кажем, једно племенито, племенито спајање онога што је могуће, а сада, воли ли неко Партибрејкерсе или воли неко Анастасију, то нек Бог да. Ја мислим овако, да rock’n’roll, да будем прецизан, у свом бићу може дати ово што прича отац Арсеније или што господин сматра, али исто тако сматрам да он може бити и много, много другачији. Али то захтева стваралачки однос, овај, ако ми сматрамо да је то све sex, drugs and rock and roll, ja сматрам да је то, лично, редефиниција која је настала половином осамдесетих и да је то једно тоталитарно посматрање поп културе по коме је то искључиво тако и никако другачије и ,,ко другачије мисли“, како оно беше? Публика: ,,клевеће и лаже”, клевеће и лаже, јесте. И враћам се на прву теорију, а то је да је нeтрпељивост Југословенског rock’n’roll-а према библијском и религијском чисти идеолошки уплив, комунистички или социјалистички, какав год хоћете, који не постоји у изворном rock’n’roll-у. Тачка!"

Expand  

И на овом предавању је дао одговор по питању ове књиге.