Zastrašujući podatak: Velika Britanija u posljednjih 25 godina uništila skoro dva i pol milijuna ljudskih embrija

[Ronald]

пре 3 часа, Дијана. рече

Ako ikad uzivo vidim Cirilicara, izvuci cu mu usi.  Zloupotrebicu to sto sam sigurna da nece uzvratiti shodno teti s naocarima koja moze da mu bude majka. 

Ti izvući uši?  Pa ti si emotivna, teško da ti možeš biti stroga

[Рапсоди]

пре 16 минута, Ronald рече

Pa ti si emotivna

Када није у фази страшног инквизитора и форумобранитеља  обично је добра,  емотивна и предобна . 

Шалим се наравно...

[Ronald]

пре 6 минута, Рапсоди рече

Кад није у фази страшног инквизитора и форумобранитеља  обично је добра,  емотивна и предобна . 

Шалим се наравно...

Ma uvijek je ona emotivna i kad mene napada što nisam prepodoban, što je ispravljanje za Clouda,i kad se raspravljo o bilo cemu nije to meni problem da razdvojim, heheheNisam ja kao ti da su ti kao Bošku emocije uvijek užarene, ali vi ste konzervativci, hehehe Sala naravno

[Рапсоди]

пре 4 минута, Ronald рече

пре 4 минута, Ronald рече

Nisam ja ko ti da ti da su ti kao Bošku emocije uvijek užarene

 

Tako, budući mlak, i nisi ni studen ni vruć, izbljuvaću te iz usta svojih.

пре 4 минута, Ronald рече

ali vi ste konzervativci, hehebe

Конзерве  чувају од кварења.

[Ronald]

пре 2 минута, Рапсоди рече

Tako, budući mlak, i nisi ni studen ni vruć, izbljuvaću te iz usta svojih.

Конзерве  чувају од кварења.

Nisam mlak, već hladan i racionalan, hahaha U konzerve ne dopire svjetlost znanja i istine

[Рапсоди]

пре 1 минут, Ronald рече

U konzerve ne dopire svjetlost znanja i istine

Свјетлост знања и либ, либ,  истине .

[Дијана.]

пре 9 часа, Ronald рече

Ti izvući uši?  Pa ti si emotivna, teško da ti možeš biti stroga

Ti se ne javljaj!  Ja sam stroga i zahtjevna, ali emotivna tj. volim covjeka. Ne mogu biti zlobna, povredjujuca, stroga, itekako.

Jao kako su mi djeca u razredu pravila sou, koliko sam god glumila strogocu... okretali su me oko malog prsta. Objesenjaci, znaju da ih volim i da ih ne bih povrijedila. Znaju da ih necu kazniti ocjenama a zbog idiotskog sistema to je veliko sredstvo pritiska na njih. Pa onda tezim putem ka postovanju...   

[Ћириличар]

On 5.12.2016. at 18:16, Рапсоди рече

Хришћанска Православна Црква учи да ембрион (плод) има душу од момента његовог зачећа, па је зато његово побацивање човекоубиство о чему сведочи и једно правило Св. Василија Великог по коме је плод самопостојећи живот од тренутка зачећа, јер човек настаје зачећем а не рађањем. У еванђељу по Луки, Јелисавета, рођака Маријина приноси славословље плоду од неколико дана: "благословен је плод утробе твоје !" (Лк. 1,42) и назива Марију "мати Господа мојега" (Лк. 1,43). Наиме, Вечнодјева Марија је одмах после Благовести тј. мало дана после зачећа посетила своју рођаку Јелисавету која испуњена Духом Светим слави Господа који је само плод од неколико дана. То неоспорно доказује да у њеној утроби није била бездушна ћелијска маса, већ људска природа са разумном душом Бога Логоса. .

Ево по други пут на теми...

Као  што рекох:"Ми вјерујемо да живот почиње зачећем јер тако нам наша вјера каже.". А то се не може узети као аргумент када човјек настаје, јер се своди на пуку вјеру, без доказа.

Ако ћемо бити дослиједни, Библија такође онанију третира као гријех управо јер се баца сјеме које је могло створити новог човјека ( аргумент потенцијала настанка новог људског бића ), да није бачено у земљу ( мислим да је то негдје везано за Ноја, не сјећам се тачно ).

Цитат

Сперматозоид и јајна ћелије нису човек, сами за себе, јер у свом индивидуализму умиру. Они су саодносни, што значи да једино ако ступе у сједињење могу дати нови живот, тј. " ако се испуне потребни услови". Ту је невероватна аналогија са тим да човек не може бити личност,  ако не ступи у битијни однос са другим човеком, да схвати да је други човек његово друго ја. Дакле, најпростије речено и опрезно редуковано: личност је биће у односу са другим које  има тежњу да у вечности постоји у заједници. Нека ме бољи и речитији теолози исправе где грешим, да и ја научим нешто....

Сад ја не знам јеси ли овим изнио аргумент за то да ембион није човјек јер не може бити личност? Мени тако изгледа. исправи ме ако гријешим.

Цитат

To sa majmunom ti je ilustracija da fiziologija nije jedino merilo, za šta si se ekskluzivno uhvatio.

И сам сам то рекао, није једини, али је за сада најкориснији за вршење диференцијације шта је човјек а шта није. Форсирање гена, тј. ДНК ми је прешироко за одговарање "шта је човјек". Наиме, ако се узме да човјек настаје зачећем, тј. спајањем гена оца и мајке, то практично човјека своди на ДНК. То даље значи да ако извадиш ДНК из ембриона, да је тај ланац ДНК човјек, што је просто нетачно ( јер је ДНК ланац киселина, а не људско биће ). Са друге стране, ако се каже да је само ДНК унутар ћелије ( ембриона ) човјек, то значи да се прихвата да је човјек заједница ДНК и тијела у којем се налази ДНК. То значи да је потребно за људско биће да има и генетику и тијело. Но, како се онда по тијелу људски ембрион разликује од других ембриона? Никако, што се тиче своје физиологије. Што се тиче ДНК, разликује се по њеној структури. Али као што рекох већ, ДНК је само ланац киселина, а ембрион тјелесно се не разликује од других ембриона. Дакле потребна је манифестација гена кроз физиолошке карактеристике како би се почео формирати човјек. И чим се добију прве карактеристике човјека ( први органи, крвни и нервни систем - што се развија релативно брзо ), ту се прича завршава. То је човјек са свим својим генетским и физичким особинама ( које само још нису развијене до врхунца ).

И даље, јеидни противаргумент на ово је "Ми вјерујемо да је тако.".

Цитат

Argument fiziologije ne stoji, jer npr. ima ljudi sa oštećenom fiziologijom, pa i dalje su ljud

Ако се фетус развије са неким деформитетом, и даље је човјек. Али 99% људи има заједничке физиолошке карактеристике када се роде и то је чињеница. Деформитети су изузеци од тог правила јер је дошло до неког поремећаја који опет не одузима нужно ( заправо скоро никако се то не дешава ) остале људске особине новорођенчету. Ако се беба роди без једне руке, то не значи да је мање човјек ( јер и даље има људске физиолошке карактеристике, генетику, психу и сл., од којих је најмање једна "окрњена", али све остале опстају - што је аргумент преовлађујућих карактеристика ), али то ни не значи такође да се људи не одређују преко физиолошких карактеристика ( бипеадлност, горњи и доњи екстремитети одређене структуре, неруолошка специфичност, органи својствени човјеку ). Ништа од тога ембрион нема са друге стране.

Само кажем, дајте ми другу диференцију специфику која боље врши диференцијацију људи од осталих живих бића, а да је логички одржива. Ако ћете заћи у област "хришћанско учење се не засниа потпуно на логичности" онда се нема више шта причати, јер се опет враћате на аргумент "Ми тако мислимо јер нам тако наша вјера каже" што је логичка грешка личног увјерења ( неподупртог конкретним доказима ).

Цитат

Praviš pogrešnu generalizaciju, i logičku grešku, kada kažeš da ,,embrion im potencijal da postane čovek". Ne, embrion ima potencijal da preživi, tu je potencijal, odnosno rizik. Ako hoćeš da se igraš logike moraš precizno da se izražavaš. Dakle embrion je pod rizikom da ne preživi. Ili ima potencijal da preživi.

Не играј се ријечима. Различите ријечи, исто значе. Ембрион има потенцијал да се развије у човјека исто значи што си овдје рекао ( да се развије у фетус, па у потпуно развијену бебу, па да се роди и да одрасте, итд. ). Значи немој те муљаторске тактике примјењивати.

Цитат

li iz toga ne sledi generalizacija da ,,embrion ima  samo potencijal da postane čovek", jer takva konstrukcija implicira da je to nešto što se ne zna šta je ni šta će od njega nastati. Pogrešna generalizacija, koja ti onda omogućava da zaključiš šta god hoćeš, ali imaš logičku grešku u startu. I etičku.

Не значи уопте, ако се жели бити интелектуално поштен и држати се контекста у кјем се прича. Чињеница је да се људски ембрион може развити само у човјека, што је ноторна чињеница и сви расправљамо овдје под претпоставком да сви тако и мислимо - из чега произилази да из те изјаве не може никако произићи закључак да се људски ембрион може развити у било шта друго. Дакле, немој ми муљања, јопет.

Цитат

Zaboravljaš da u toj situaciji više nije u pitanju jedan život, već dva.

Не заброављам. ТО је око чега се и споримо. Да ли је током абротуса, док је још у питању ембрион, прича о два живота, или о једном. ТО је спорно питање. ош није доказано да је та тврдња тачна.

Цитат

Najjednostavnija potreba koju može da mu pruži je život.

Живот није потреба, живот је стање. Али знааам, сада ће доћи неки теолошки онострани нелогички аргумент који опет све своди на "ми вјерујемо јер..:".

Цитат

I o kakvim neugodnostima pričaš?

Нпр. цуретак од 16 година затрудни и због моралиста не може абортирати. Притом је из сиромашније породице која не може финансијски пружити дјетету шта треба. И онда је присиљена родити дијете у неимаштину, недостатак могућности у животу, школовању и свему због недостатка финансија, све због "Ми вјерујемо...". То је тај догматизам. Ако ти мораш трећи пут да ме питаш "какве неугодоности ја то побогу спомињем", онда могу помислити само двије ствари - или си јако емотивно везан за ову расправу па правиш такве интелектуално непоштене логичке скокове, или немаш појма о ситуацијама које се дешавају у стварном животу. Једно је од то двоје.

Цитат

Loš argument, stavljaš embrion u istu ravan sa nekim ko ugrožava drugog, sa zločincem. Ali znam da ti ne misliš tako, zato odbaci tu misao.

Не стављам. Некомпаративно је када ти сад кажеш да сам упоредио ембрион са злочинцима. Немогуће је, јер злочинци од своје воље другима одузимају могућности, док ембрион то не ради од своје воље. Он нема своју вољу. Он нема вољу. Не стоји ти компарација управо због тога.

 Категорија је много шира. Дакле, ембрион има потенцијал да другоме одузме могућности ( јако битне ) у животу, док потенцијал да дочекамо сутрашњи дан уопште нема ту могућност.

Ах, не могу више. Понављам се сто пута. Рекао сам шта сам имао. Бона ноте...

[Иван ♪♫]

@Ћириличар  

Izjavljuješ apsurdne stvari. Evo ti dr mr sci pa se rvi s njima: 

https://www.princeton.edu/~prolife/articles/wdhbb.html

Цитат

Myth 2: "The product of fertilization is simply a �blob,� a �bunch of cells�, a �piece of the mother�s tissues�."

Fact 2: As demonstrated above, the human embryonic organism formed at fertilization is a whole human being, and therefore it is not just a "blob" or a "bunch of cells." This new human individual also has a mixture of both the mother�s and the father�s chromosomes, and therefore it is not just a "piece of the mother�s tissues". Quoting Carlson:

"... [T]hrough the mingling of maternal and paternal chromosomes, the zygote is a genetically unique product of chromosomal reassortment, which is important for the viability of any species."¹⁵ (Emphasis added.)

Myth 3: "The immediate product of fertilization is just a �potential� or a �possible� human being�not a real existing human being."

Fact 3: As demonstrated above, scientifically there is absolutely no question whatsoever that the immediate product of fertilization is a newly existing human being. A human zygote is a human being. It is not a "potential" or a "possible" human being. It�s an actual human being�with the potential to grow bigger and develop its capacities.

Myth 4: "A single-cell human zygote, or embryo, or fetus are not human beings, because they do not look like human beings."

Fact 4: As all human embryologists know, a single-cell human zygote, or a more developed human embryo, or human fetus is a human being�and that that�s the way they are supposed to look at those particular periods of development.

Myth 5: "The immediate product of fertilization is just an �it��it is neither a girl nor a boy."

Fact 5: The immediate product of fertilization is genetically already a girl or a boy�determined by the kind of sperm that fertilizes the oocyte. Quoting Carlson again:

"...[T]he sex of the future embryo is determined by the chromosomal complement of the spermatozoon. (If the sperm contains 22 autosomes and 2 X chromosomes, the embryo will be a genetic female, and if it contains 22 autosomes and an X and a Y chromosome, the embryo will be a genetic male.)"¹

Цитат

This new single-cell human being immediately produces specifically human proteins and enzymes¹¹ (not carrot or frog enzymes and proteins), and genetically directs his/her own growth and development. (In fact, this genetic growth and development has been proven not to be directed by the mother.)¹² Finally, this new human being�the single-cell human zygote�is biologically an individual, a living organism�an individual member of the human species. Quoting Larsen:

"... [W]e begin our description of the developing human with the formation and differentiation of the male and female sex cells or gametes, which will unite at fertilization to initiate the embryonic development of a new individual."¹³

 

 

[Ћириличар]

пре 1 сат, Иван ♪♫ рече

Izjavljuješ apsurdne stvari. Evo ti dr mr sci pa se rvi s njima: 

Амин, Боже дај, коначно нерелигијски доказ са којим се може радити. А таман сам мислио да баталим ово јер се вртимо у круг.

а)

" Opinions contrary to the above statement do not question that the zygote is a living being. Rather, they question whether or not it is a human being from this initial point of its existence. There is general agreement that at the time of fusion, the zygote is a living entity. But is this living entity an individual with active potential to become an adult human being? Mainly because of three factors, there have been voices raised against the proposition that humanity or personhood, or ensoulment, begins at fertilization of sperm and ovum.29 These factors are:

1. Most of the zygotes that are formed are never implanted. The mortality rate for zygotes before implantation is usually estimated anywhere from 20% to 60%; some estimate as high as 80%.30 The intuition is offered that it seems ridiculous to claim that God creates a human soul for each zygote and then shortly afterward allows it to die.31

2. Multiple births may occur after the one cell zygote has been formed. In the case of monozygotic twins for example, was there one person present, or were there two persons present, when the zygote was formed? If there was only one, what happens to this person when the second person appears? If there were two persons to begin with, were they both living in the same body? Those who present this argument prefer to delay hominization until the time when multiple births are impossible and use the term Pre-embryo to designate the zygote from the first days of its existence. 32

3. The matter must be commensurate with the form. In order to prove that the matter and form are commensurate, there should be visible some semblance of the organs which signify human consciousness. The primal streak, the beginning of the central nervous system (CNS) at least should be present in its initial stages in order to presage the compatibility between the human body and the human form, the spiritual soul.33 "

" Maintaining that human life begins at fertilization and that society has a responsibility to protect unborn children does not imply that human life is an absolute good. Human life, even of unborn infants, need not be prolonged until prolonging life is a physical impossibility. The Catholic tradition in regard to prolonging life is well developed; if the means to prolong life do not offer hope of benefit or impose an excessive burden, a person beset with a fatal pathology, or the proxy for that person, may forego the means to prolong life, even if death would result. 49 Applying these norms in the case of the unborn and infants is indeed a difficult proposition, but one truth of our teaching should not be over emphasized to protect another truth. "

" Conclusion Is the embryo a human person? It seems there can be no equivocation; the answer is affirmative. Convincing our peers of this fact will not be easy. The appearance of the zygote and its lack of physical development in the first stages of existence are the main arguments put forward to deny this truth. The concept of potency, in one way or another, must be relied upon to show the true nature of human development. "

Извор

Не даје добре аргументе против изнесених тврдњи, али опет, то јесу аргументи са религијске стране, док биолошке аргументе добро представља. И то је ово подвучено - аргумент потенцијала и присутна генетика са 46 хромозома карактеристичних за људе.

б) А ево мало контре ( додуше жешће ):

"

Defining What an Embryo Actually Is

 

This is just religious dogma dressed up in pseudo-scientific garb. There are so many flaws in this reasoning that it is difficult to know where to begin, but here are some examples:

The early embryo is not an individual. Until about 14 days after conception, the embryo can divide into two or more parts. Under the right conditions, each of those parts can develop into a separate fetus. This is the phenomenon known as "twinning." Twinning shows that adult human beings are not identical with a previously existing zygote or embryo. If that were true, then each pair of twins would be identical with the same embryo. This is a logically incoherent position. If A and B are separate individuals, they cannot both be identical with a previously existent entity, C.

As the early embryo is not an individual, it cannot be the moral equivalent of an adult human. To claim that someone is harmed, there must be "someone" there. We do not and should not grant moral rights to mere groupings of cells.

The potential of the embryo does not make it a human person. Those who rely on the potential of the embryo to support their claim that it is morally equivalent to an adult human conveniently ignore the important role that extrinsic conditions play in embryonic and fetal development. An embryo in a petri dish is going nowhere. An embryo needs nutrients provided by the mother through the placenta in order to develop into a fetus and beyond. These nutrients regulate the epigenetic state of the embryo. The embryo does not have the inherent capability of expressing its potential on its own.

Additionally relevant to this discussion is the fact that embryos used in research are spare embryos from in vitro fertilization (IVF) procedures. In other words, they are embryos that are destined for the trash can, unless they are used in research. Therefore, they have no prospect of developing into a fetus. Their potential is no more than a theoretical construct.

The claim that the embryo is the moral equivalent of a human person is implicitly rejected by everyone. One important fact about embryonic development that is often overlooked is that between two-thirds and four-fifths of all embryos that are generated through standard sexual reproduction are spontaneously aborted. If embryos have the same status as human persons, this is a horrible tragedy and public health crisis that requires immediate and sustained attention. Not only should we abandon stem cell research, but we should reallocate the vast majority of our research dollars from projects such as cancer research into programs to help prevent this staggering loss of human life. Interestingly, none of the opponents of embryonic stem cell research have called for research programs that might increase the odds of embryo survival. Their failure to address this issue is puzzling if the embryo deserves the same moral respect as human persons.

Similarly, IVF, at least as currently practiced, would appear to be morally objectionable regardless of whether some embryos produced by this procedure are used in research. Those who utilize IVF intentionally create many embryos that they know will be discarded eventually. How can we accept a process that consigns entities that supposedly have the status of human persons to the rubbish bin?

The moral views of opponents are incoherent.

 

Извор ( при дну пише име аутора )

"An Embryo Should Not Be Considered a Human Being." Human Embryo Experimentation. Ed. Christine Watkins. Detroit: Greenhaven Press, 2011. At Issue. Gale Opposing Viewpoints In Context. Web. 2 Sep. 2011.

в)

Цитат

My answer? #14. The ability to survive outside the body of another sets a practical limit on defining when a sustainable human life begins.

by

Ricki Lewis, PhD

•  
•  
•  

Ricki Lewis is a science writer with a PhD in genetics. 

 

Извор

Питање је колико је аргумент самодовољности ван мајчиног тијела добар, јер се отварају врата разним интерпретацијама разих ријечи у тој дефиницији. Шта значи "моћи преживјети" ( да ли то значи само имати потенцијал да се може преживјети уз потребну исхрану и услове, а да се не умре одмах чим се организам нађе у спољашњости? Да ли то може значити да је организам самодовољан да сам себи обезбиједи егзистенцију, без туђе помоћи? ), да ли се треба узети "практични лимит" за дефинисање људског бића? А очигледно је да је погрешно изједначавати "живот" са "одрживим животом", што су двије различите ствари.

г) Ево један са чисто политички ангажоване странице која подржава абортус. Већина текста је пристрасна пропаганда, али даје се један добар аргумент ( који ипак није дефнитиван доказ да ембрион није људско биће )

However, anti-choicers insist not only that a fetus is a human being, but that this status is an objective scientific fact. Unfortunately, they are assuming the very thing that requires proving, thereby committing the logical fallacy of "begging the question." Biology, medicine, law, philosophy, and theology have no consensus on the issue, and neither does society as a whole. There will never be a consensus because of the subjective and unscientific nature of the claim, so we must give the benefit of the doubt to women, who are indisputable human beings with rights.

Извор

Принцип "у случају сумње, у корист оног ко има више шанси да му право буде повријеђено". Није дефинитиван, али јесте практичан. Но, важио би ако би се дебата овдје водила око тога да ли треба дозволити абортусе. Овако, јок.

д)

What do human embryologists have to say about the beginning of human life?

"The scientific answer is that the embryo is a human being from the time of fertilization because of its human chromosomal constitution. The zygote is the beginning of a developing human."

Keith L. Moore, T.V.N. Persaud, Mark G. Torchia, Before We Are Born: Essentials of Embryology, 8th edition. Philadelphia, PA: Saunders, 2013. p.327

Извор

Е сад да ја мало ( пуно ) лапрдам. Аргумент да је ембрион људско биће је тај да ембрион има сву потребну генетику. Значи да без хромозома организам се не може сматрати људским бићем. Да ли то значи онда да је ДНК једино што је потребно да би се организам сматрао човјеком? Ако је одговор да - то онда значи да ДНК ван организма ( ћелије ) је човјек. А то није случај. Ако је одговор не - то онда значи да је још нешто потребно. Нема друге, него да се каже да је потребно да ДНК постоји унутар неког тијела. И томе додати аргумент потенцијала развоја у потпуно формираног човјека. Дакле човјек није ДНК, него нешто више.

То значи да је човјек оно што има потребну ДНК унутар тијела, уз присутан потенцијал да се развије у човјека под правим условима.

Е сад, да анализирамо. Прво, аргумент потенцијала ми је недослиједан, јер он имплицира да је ембрион људско биће јер има потенцијал да се развије у потпуно формираног човјека ( чак се каже негдје у овим чланцима да ембрион, што се тиче физиолошких карактеристика, одликује низак степен развијености људских физиолошких карактеристика ). То у суштини изгледа као да се каже да А је Б, јер А може постати Б. Тј. гусјеница је лептир јер може постати лептир. Но, то се не каже аргументом, него се каже да је ембрион човјек код којег се још нису манифестовале те физиолошке карактеристике. Или преведено на гусјеницу по аналогији - гусјеница је лептир код којег се нису манифестовале физиолошке карактеристике лептира. По томе се закључује да А јесте Б, иако нема све карактеристике које има Б. Аргумент потенцијала заиста не стоји у расправи, јер доводи до овакве запетљане ситуације која ништа не рјешава.

Значи остаје нам дефиниција "ДНК унутар тијела". Ембрион има људски ДНК, али нема људско тијело. Ако је ембрион човјек, а нема људско тијело, то значи да је суштина човјека ДНК. Али ДНК ван тијела није човјек. Али "ДНК унутар неког тијела" јесте човјек. Али то тијело још није физиолошки људско ( па отпада као детерминанта за човјека ), што значи да је ДНК само човјек. Али ДНК није човјек.... И тако у круг. Значи да у дефиницији постоји нека грешка. А ево гдје мислим да се налази:

"Ембрион је људско биће које има људску генетику и тијело са ниским нивоом развијености физиолошких карактеристика човјека". Опет да смарам са тим физиолошким карактеристикама. Елем, каже се( у неком од ових наших постова )  "низак ниво развијености физиолошких карактеристика". Низак ниво значи да нечега има, али веома мало. Шта то, гледе људских физиолошких карактеристика, има ембрион? Скелет, удове, нервни систем, крвни систем? Има планове за њих, али још неиспуњене ( нацрт зграде није зграда ) - тј. ништа од тога ембрион нема. Значи да није у питању "низак ниво развијености физиолошких карактеристика" него "непостојање физиолошких карактеристика".

Океј, онда узмимо да су физиолошке карактеристике небитне, да ембрион нема људско тијело - па нас то оставља са дефиницијом да је ембрион људско биће које има ДНК човјека унутар тијела које није ( још ) људско. Ако тијело није људско, онда није детерминанта за одређивање шта је човјек. То нас оставља опет само са ДНК које само по себи није човјек. Мислим, небитно сада који је др. мр. шта писао - ја овдје не могу наћи пут до тврдње "ембрион је човјек ( у чисто биолошком смислу )". Ако је посједовање људске ДНК све што је потребно да се буде човјек, онда је ДНК исто што и човјек. А није. ДНК је ДНК, план за човјека, а не човјек.

Једино што се може рећи је да је довољно да ДНК буде унутар тијела, и да је само то потребно да организам буде човјек, а да чим се ДНК извади из тог тијела организам престаје бити човјек. Но то је већ заиста питање преференције, на крају крајева - када се изузму сви аргументи који не стоје сами по себи ( аргумент потенцијала, вјерски аргументи, аргументи личне преференције и/или искуства ) или који се користе генерално код абортуса а искључују ембрион из дефиниције "човјека" ( аргумент осјетности, аргумент личности ); јер се дошло дотле да се не може превагнути ни на једну страну. Са једне стране има и генетику и тијело, али са друге стране нема ништа заједничко са иоле развијеним људским бићем мимо ДНК ( а ДНК опет није човјек, него ДНК ).

И оно, хајд сад сам ближе да повјерујем да је ембрион у просто биолошком смислу човјек ( чисто јер сам и сам нашао више чланака од PhD аутора који имају смисла, а који се и баве овим ). Али онда опет у успоредби са фетусом и оним "од бебе до бабе", ембрион нема ништа што они имају мимо ДНК. Оно, чак и да јесте просто биолошки човјек, много више сличности има фетус са бабом, него ембрион са фетусом ( иако су временски веома блиски ). Онда се ваља поставити питање да ли човјека чини нешто више од просте биологије? Ако је тако, онда без обзира који аругмент се користио ( свијест, осјетност, могућност да преживи ван мајчиног тијела, личност итд. ) ембрион онда није човјек по том неком вишем стандарду ( а аргумент потенцијала за стицање свега тога наравно не стоји, јер ако је А=А, а Б=А+В, онда А није Б ).

Онда је питање који критеријум користити? Просто биолошки - океј, убијеђен сам донекле, чисто због количине квалификованих аутора који тако кажу ( и поред других који су ми искочили у претрази, али нису били нешто увјерљиви. Част изузецима од аргумената, попут стопе смртности зигота ). Било који други који ставља линију за зеру више? Ноуп

И то ме доводи до једног питања - ако је човјек само смјеша ДНК унутар неког тијела, има ли то какве импликације на вјерско гледање шта је човјек, овако у глобалу ( не само што се тиче ембриона )?

[Wlof]

@Ћириличар

Puno si se raspisao i tu se ponavljaju stvari o kojima smo mi diskutovali, a mene mrzi da citam zid teksta i da pisem zid teksta.
Jel imas sta da kazes na moja dva rgumenta? Jer ako su premise tacne, onda zakljucak mora da bude tacan.

[Иван ♪♫]

пре 13 часа, Ћириличар рече

Амин, Боже дај, коначно нерелигијски доказ са којим се може радити. А таман сам мислио да баталим ово јер се вртимо у круг.

Ti mora da si pravnik/advokat? Jer uporno ubacuješ nešto što nisam rekao, jer je valjda lakše za demantovati. Naravno da argument iz autoriteta, ex cathedra, nije valjan (izjava može biti tačna sama po sebi, ali ne samo zato što je ex cathedra). Ali ja nisam izjavio tako nešto. I ako mi je pri svakoj replici prva misao ,,ne, ja to nisam rekao" onda to ne vodi nikuda.