Играчке – трећи родитељ у васпитању деце

[JESSY]

U današnje vreme kada je lako naći prelepe igračke po pristupačnim cenama - igračke kakve u doba vašeg detinjstva nisu postojale, ne u toj količini - nije retka situacija da vašoj deci mnogi poklanjaju igračke u toj meri da vam ponestaje prostora za njih, a i dalje nemate novca za neke druge stvari koje bi deci bile korisnije.

Za svaki dečji rođendan, ili praznik, ili samo kad vam neko navrati u posetu, ista priča: vaše dete dobije neku lepu igračku ili gomilu lepih igračaka. Toliko ih se nadobijalo i toliko ih ima da više ne ume ni da im se raduje. Obraduje se kad ih dobije, naravno, ali nakon toga vrlo brzo prestanu da ga zanimaju. I vi se nađete u pomalo paradoksalnoj situaciji: kuća vam je toliko puna prelepih igračaka da vam se čini da ćete se ugušiti, vaše rođeno dete vam na momente deluje razmaženo jer se tim igračkama i ne raduje nešto posebno, i jedno i drugo je nešto što biste povezali s izobiljem i imanjem velike sume novca, a novca za neke stvari koje biste voleli da priuštite detetu baš i nemate. Na primer, vaše dete je izrazilo interesovanje da uči neki jezik u vrtiću, ili da ide na časove plesa, a vi to nemate čime da platite. I onda se upitate: zar ne bi bilo bolje, ako su već svi toliko skloni da daju poklone vašem detetu, da umesto toga daju novac (može i na račun koji biste otvorili na ime vašeg deteta) pa da vaše dete umesto igračaka s kojima ni vi ni ono više ne znate šta ćete nauči nešto korisno?

Bilo bi lepo kada bi postojeći resursi mogli da se tako racionalno rasporede. Nažalost, racionalna raspodela resursa uglavnom baš i nije u ljudskoj prirodi. U ovom konkretnom slučaju, nemate načina da darodavce zamolite za tako nešto a da ne ispadne da, na neki način (izvinjavamo se zbog izraza) prosjačite. Kaže se da se poklonjenom konju u zube ne gleda; nije na vama da darodavcima govorite šta će pokloniti vašem detetu.

Što se gomile igračaka s kojima ne znate šta ćete tiče, može im se naći korisna primena. Recimo, možete svoju decu podstaći da nauče radost poklanjanja i velikodušnosti, i da igračke s kojima se ne igraju poklone deci kojoj bi one više značile (i to će vašoj deci koristiti, baš kao što bi im i časovi koristili). A možete i pokušati da te igračke prodate i na taj način dođete do novca za željene časove.

Ukoliko vaše dete ipak na kraju ne bude moglo da ide na časove koje želi, makar će naučiti jednu korisnu lekciju, onu da ne dobijamo uvek sve što poželimo, i još ponešto pride (tu lekciju ste i vi naučili u nekom trenutku). Nije prijatno, ali je realno, i pre ili kasnije svako to nauči. A naći će se već nešto čime ćete obradovati svoje mališane, nešto što može da bude dragocenije od bilo čega što se može novcem kupiti - mislimo na stvari kao što su mamin i tatin osmeh, vreme provedeno s decom u igri, čitanje priča deci... Roditeljska ljubav i pažnja su deci dragocenije od svega materijalnog, a ne koštaju ni dinara

 

krstarica.com

[JESSY]

Прислушкивање комуникације коју дете има са играчкама је најбољи начин да родитељ схвати шта детету смета и на који начин оно доживљава свет око себе

Аутор: Катарина Ђорђевић

(Фото Пиксабеј)

Мартина загонетна кутија – сет игара осмишљен као забава за целу породицу – добила је овогодишње признање „Добра играчка”, које већ 29 година додељује удружење Пријатељи деце Србије.

Ова друштвена игра инспирисана је серијалом књига Уроша Петровића о девојчици Марти Смарт, која живи у необичној Гинковој улици и воли да решава мистерије, а као идејно полазиште узета је игра Занимљива географија.

Време ће показати да ли ће Марта бити достојна конкуренција Дизнијевим принцезама Ани и Елзи – првим луткама које су помрачиле популарност легендарне Барбике.   

Психолози истичу да прве играчке савремених малишана нису лутке и лопте већ – мобилни телефони и таблети, јер су родитељи схватили да ови уређаји дуже заокупљају дечју пажњу. Психотерапеут др Зоран Илић констатује да одраста прва генерација малишана за коју се у шали каже да је пре научила да се служи компјутерским мишем него ножем и виљушком.

– Виртуелни свет за њих је од једнаке важности као и онај у коме се физички налазе. Најомиљеније играчке су им мобилни телефони и таблети и међусобно најбоље комуницирају преко интернета. Мислим да ће будуће генерације деце бити информатички још супериорније, јер са компјутерима боље комуницирају него са људима – каже др Илић. 

Међутим, прича о малим ИТ генијалцима има и наличје. Француско Удружење за амбулантну педијатрију недавно је изразило забринутост због резултата истраживања које су спровели на узорку деце млађе од три године – половина њих редовно игра интерактивне игрице на таблетима или паметним телефонима.

Педијатри су упозорили да деца тог узраста чула треба да користе у интеракцији са околином и животном средином, а не са екраном таблета или смартфона.

И док забринути педијатри апелују на родитеље да децу изведу у парк, психолози ликују због тога што су коначно натерали компанију „Мател”, творца популарне Барбике да мало „подгоје” ову лепотицу.

Амерички дечји психолози тврде да ниједна играчка не делује тако погубно и фрустрирајуће на полни идентитет девојчица као ова луткица која шаље директну психолошку поруку – буди  лепа, мршава и заводљива па ћеш имати кућу на три спрата, ултрамодерни возни парк, ергелу коња, гардеробу из снова и богате удвараче.

Не треба, међутим, заборавити да Барби још није постала мама и да је свет пун анорексичних и лутколиких девојчица које се труде да личе на своју омиљену играчку из детињства.

Психолог Ана Радовановић истиче да су играчке трећи родитељ у васпитању малишана. Оне су уједно и „водичи” за разумевање свих игара које се играју у свету одраслих и средства за изградњу полног и професионалног идентитета.

– Прислушкивање комуникације коју дете има са играчкама је најбољи начин да родитељ схвати шта детету смета и на који начин оно доживљава свет око себе. Врло често се дешава да дете измлати лутку након што је и само добило батине, или да девојчица објашњава „беби” како њен „тата” није дошао кући, јер има много посла –  каже овај психолог.

Ана Радовановић додаје да је највећа грешка родитеља – куповина играчака непримерених узрасту детета. Новопечене маме су склоне да поверују да ће присуство „бебе” која плаче најбоље друштво за њихово новорођенче јер су уверене да се уз њих неће осећати саме. Заблуда је да се деца одушевљавају својим „фалсификатима” – оне се на њих само невољно навикавају.

 

http://www.politika.rs/scc/clanak/365263/Igracke-treci-roditelj-u-vaspitanju-dece

[JESSY]

  

Kakva je uloga igračaka u razvoju deteta?

- Svrha igračaka u pravilnom psihološkom razvoju deteta je odavno poznata i roditeljima i stručnjacima. Plišani meda ili omiljena lutka i u svesti odrasle osobe bude sećanje na nežnost, bezbednost i prijatnost, koju je svako od nas trebalo da oseti u  detinjstvu. Ako bismo pokušali da odgovorimo šta je tako magično i pozitivno u igračkama, onda bi odgovor bio da igračka predstavlja ono što smo mi sami. Tačnije, da kroz omiljenu igračku, dete nesvesno odražava samo sebe. A, ovladavajući igračkom, ono stiče osećaj da vlada samo sobom. Ovaj mehanizam je veoma važan u prevladavanju prirodnih razvojnih faza, ali i  situacija praćenih napetošću ili strahom. Možda je najočigledniji primer odlazak na spavanje sa omiljenom igračkom, koja detetu pomaže da prevlada strah od mraka ili odvajanja od roditelja. Ono što je sigurno od najveće važnosti jeste da su u klasičnim igračkama jasno ocrtani dobro i zlo, najčešće kao lepo i ružno, tako da dete može jasno da uoči razliku između njih.

  

Kako igračke utiču na pravilan razvoj deteta?

- Igračke obogaćuju dečji svet brojnim saznanjima i doživljajima o izgledu tela, osećanjima i ulogama... saopštavaju različita saznanja o svetu koji mališane okružuje. Kako to igračke ostvaruju? Pre svega, važan je njihov izgled, materijal i boje. U igračkama sa ljudskim oblikom, nežni oblici lica ne zbunjuju dete, a ovalne forme tela ne asociraju na agresivnost. Proporcije tela lutaka približno odgovaraju proporcijama dečjeg tela, pa stoga predstavljaju prihvatljiv model prepoznavanja. Prirodne i vesele boje podstiču jasnoću dečjih osećanja. Simpatični likovi igračaka životinja podržavaju slobodu neverbalne komunikacije, koja je kod dece veoma izražena i važna. Plišani materijali dete asociraju na nežnost, toplinu i sigurnost. U igri sa omiljenom igračkom, dete često imitira svoje roditelje, ili nam posredno ukazuje na strah, bol i patnju, ili komunikaciju koja mu nedostaje.

  

Zašto je potrebna obazrivost prilikom izbora igračaka za decu?

- Tokom igre sa igračkama, dete komunicira na prirodan, otvoren način, sa psihičkim sadržajima koji su oličeni u nekoj igrački. Kod igračaka sa zastrašujućim, ili «prerađenim» agresivnim sadržajima, koje su samo na izgled prilagođene dečjem uzrastu, dete preslikava u svojoj podsvesti sadržaje igračke i iskustva u igri sa njom. Samim tim, negativni psihički sadržaji se prihvataju kao bliski, a tako i verodostojni ili istiniti. Tokom odrastanja, dete može da postane prijemčivo za slične nedefinisane, bezlične, ili otvoreno agresivne sadržaje realnog života, ili da ih posmatra nekritički.

 

Šta se preporučuje roditeljima prilikom odabira igračaka?

- Negovanje dečjeg mišljenja, koje treba podržavati i usmeravati. Samo izbegavanje igračaka sa predznakom ružnih, agresivnih ili zlih - ne može pomoći detetu da razume zašto se lišava neke igračke. Međutim, otvoren razgovor sa detetom na temu igračaka, uz poštovanje dečjeg mišljenja, veoma je važno. Time dete stiče sigurnost u posmatranju onog što mu je ponuđeno, i uči da bira. Kada dete izabere igračku, obavezno mu postavite pitanje zašto želi baš nju.

  

Kako iz ugla deteta izgleda pravilan izbor igračaka?

Manja Ćuk kao suprotan primer izdvaja igračku poznatu kao «mistik beba».

- Mistik beba ne liči na čoveka, ali ne liči ni na neku životinju... pa ni na zmaja. Ona ima neke lepe stvari na sebi, ali i neke strašne. Ima rogove i zastrašujuće je boje. To znači da nije prikladna za decu. Ona ne radi ništa. Deca mogu samo da zamišljaju da ona, na neki način, ima veze sa vatrom, ili da je živa.

Kako bi izgledalo kada bi mistik beba zaista bila živa?

- Mogla bi samo da detetu nanese zlo. Jer, ako bi mistik bebe postale ljudi, oni bi bili mnogo zli. Zamislite ljude sa rogovima, repom, sa tri prsta na stopalima i četiri prsta na rukama! Takav čovek ne bi bio nikakav! Onima koji veruju u dobrotu, mogao bi da učini samo zlo.

  

Šta nam o igračkama poručuju deca?

Manja Ćuk, učenica II2 razreda osnovne škole «J. Miodragović» u Beogradu, kaže da igračke mogu da budu dobre i loše, prikladne ili neprikladne.

- Prikladne su one igračke sa kojima se deca lepo igraju i lepo osećaju, sa kojima su srećna jer ih imaju. Ali i kada mogu sama da izmišljaju igre sa njima. Na primer, «pet šop» igračkice koje mrdaju glavom, nemaju nikakvu «zlu stvar» na sebi. Kada bi oživele, bile bi još slađe. Mogli bismo da ih zadržimo kao kućne ljubimce. Oni bi mogli samo nešto lepo da učine, da nekom pomognu...

Zanimljive su i druge lutke. Posebno barbike, jer se kod njih sve pokreće: i koleno, i ruka, i glava - kao kod ljudi... a druge lutke to ne mogu.

Mede su slatke, meke, pufnaste... kod dece izazivaju volju za igrom. Najlepše su bele mede, jer bela boja kod dece podstiče ljubav i dobrotu.

  

Dragi roditelji, možemo mnogo da naučimo od naše dece, samo ih treba slušati (ali stvarno) i poštovati njihovo mišljenje. Treba ih «pratiti», jer se deca oslanjaju na svoj osećaj, koji je skoro uvek nepogrešiv.   

http://www.yumama.com/dete/igre-i-zabava/1728-Koliko-vaan-izgled-igraaka.html

 

[Sun14861]