БЕСЕДА ABBE АРТЕМИЈА НА ВЕЛИКИ ЧЕТВРТАК У МАH. ФЕНЕК

[Guest свештеник Иван]

Чавез, ово је тачно ако је Владика наложио пост, али и Владика нема вето над Причешћем. Ако би кога Владика одлучио од Причешћа, а нађе се да тај човек није ништа крив, онда се сам Епископ ставља на суд. Ово није игра.

Мислим да је Жика питао за конкретну праксу непричешћивања у некој црквеној заједници. То је оно када се нико не причешћује (сем свештеника) и сви те гледају као да си пао са Марса ако приђеш Путиру.

У сваком случају, ако постоји та пракса (за мене потпуно бесмислена, чак антицрквена) не треба тамо ни ићи. Иди у своју Цркву, ако свештеник тражи да се пости пред Причешће (и кад није пост, или не знам још које услове и предуслове), треба га питати зашто то тако ради и да ли он сам пости пред свако Причешће, поштп постоји правило да без Причешћа нема ни Литургије (па макар се само свештеник причестио)

[Жика]

  Цитат

  Цитат

Оче,да ли треба приступити Причешћу уколико други не приступају?То питам кад одем у неку другу парохију где се деси да нико не приступи.У мојој парохији на свакој литургији има причасника.

О причешћивању одлучује Владика јер је то заједничко дело. Ако Владика каже да не може тог и тог дана јер тражи пост од недељу дана да буде онда то треба поштовати.

У принципу је или сви или нико, тако да мислим да није у реду да се причести неко ако се цела Црква не причести. Чак милсим да је можда и гордост, као ето ја знам више од вас других који нећете.

Ја се у потпуности не склажем са Владиком Артемијем јер милсим да и идемо у Цркву да се причестимо, али ако он каже да не може онда је то закон али само код њега, у његоовј епрахији.

Али,брате,откуд ја знам који је став владике у тој епархији?Став владике моје епархије је да треба приступати Причешћу редовно,то знам.И ето,отац Иван ми каже да тад треба да приступим,а ти да не треба пошто остали не приступају.Мораћу сам да одлучим. :smiley:

[trapa]

Мислим да је најбоља припрема за следеће причешће управо претходно причешће. Да ли ћу се ја ако сам себе одлучим на годину дана бити спремнији од некога ко се редовније причешћује и тако узраста у љубави према Богу. Мислим да те дуге припреме немају ефекта поготову данас јер чим се одлучим неко дуже време ђаво односи победу а ја се пуним страстима. А редовним причешћем и редовном исповешћу ми редовно чистимо наше срце и не допуштамо да се запусти и на тај начин се најбоље припремамо за следеће причешће.

Ево препоручићу текст Митрополита Калиста Вера већ сам га поставио али видим само 36 прегледа, па ћу искористити да опет упутим на њега реч је управо о припреми и исповести и причешћу

https://www.pouke.org/forum/index.php/topic,5026.msg136994.html#msg136994

[Милица]

  Цитат

crossrc

А ви појединци само и даље мудрујте и омаловажавајте. И нека вас ваши лажиучитељи наставе чешати по ушицама да се случајно не би кад откријете праву Истину разочарали и пали у некакво униније.  isus-sinai

Зашто сви који мисле да је често причешћивање грешка

користе баш ове исте изразе

"чешање по ушима", "лажиучитељи", "лагили су те малко", "ти који су те учили, нису те добро научили"...

и сл?

Вероватно зато што вас има око 15 и сви сте у истом друштву.

[Милица]

  Цитат

  Цитат

А откуд то да је владика Артемије у Срему обзиром да је заточен у манастиру и ограничено му је кретање  crossrc isus-sinai vaistinu

Мора да је добио слободно за викенд због доброг владања  smej.gif 4chsmu1

да, Јуки ово је могло да се изостави....

тај коментар разумем као својеврстан протест

због оних порука које су кружиле

кад се све то дешавало...

[Искушеник]

  Цитат

  Цитат

Имам само једно питање за тебе:

Колико грехова ти дневно направиш?

Изгледаш као да си попио сву памет овог света. sHa_sarcasticlol

Кад ме већ питаш,па да ти одговорим....

Направим једно, од прилике 3890000020000000000000 грехова,мада сигурно више...то јест безброј...

[Искушеник]

Ево само нешто мало од онога што кажу свети Оци,а што се веома разликује од онога што је рекао владика Артемије :

"Увек можемо да се причестимо кад нам је савест чиста и мирна. И Господ свагда милостиво прима такве, када Му приступају“ (Писма В. 829).

св.Теофан Затворник

"Свето Причешће не пројављује своју силу због наше достојности, него услед доброте Божије. Спремност за достојно причешћивање - састоји се у исповедању грехова, са тврдом решеношћу да не поклекнемо пред грехом и да не пропустимо да учинимо ниједно добро за које нам се укаже прилика“ (Писма, И, 189)."

св.Теофан Затворник

Ово се слаже са оним што је рекао +Артемије,али не говори о аутоматском исповедању пред свако причешће,као што је то владика навео.

"Увек можемо да се причестимо кад нам је савест чиста и мирна. И Господ свагда милостиво прима такве, када Му приступају“ (Писма В. 829).

св.Теофан Затворник

Ово се директно разликује од онога што је рекао Епископ у беседи !

"Ако желимо вечни живот, молићемо се да у нама буде Дародавац бесмртности, да се не удаљимо од благослова 'тј. од Причешћа', као што чине неки немарни. Нека нам искусни у лукавству ђаво не постави замку и мрежу у виду штетног страхопоштовања у односу на божанствену Тајну. Али, шта ми ти говориш: 'Ево, Павле пише да онај, који недостојно једе хлеб и пије чашу Господњу, осуду себи једе и пије. Ја сам, дакле, испитавши себе, увидео да сам недостојан да се причестим'. Ја ћу ти на то одговорити: 'А када ћеш бити достојан? Када ћеш стати пред Христа? Уколико се увек будеш плашио својих ситних сагрешења, никада нећеш престати да их чиниш и тако ћеш заувек остати непричастан спасоносној светињи"! (св.Кирило Александријски)

" Литургија је икона Царства Небеског. Упоредићемо је са иконом св. Георгија; нека ми сам Господ и св. Георгије опросте! Да ли би се ико усудио да изгребе или на б ило који други начин наружи ту икону св. Георгија од побожних људи који долазе редовно на Свету Литургију,а не причешћују се. Наравно да не би нико ни помислио да то уради плашећи се,јер зна колики је то грех. А не зна да још већи грех чини кад се не причешћује,јер тако не ружи икону једног Светитеља,него целог Царства Небеског где су сви свети сабрани око престола Божијег,јер не причестивши се одбија зајдницу са њима. И како је већ у Цркви са својом браћом која су се причестила,он бива као огреботина,непотпуност на тој земаљској Икони Небеске Цркве."

(Блаженопочивши жички старац архимандрит Герасим)

[feeble]

А где то овде пише да владика "говори о аутоматском исповедању пред свако причешће"?

Савест нам је мирна - ваљда ако смо се исповедили за оно што мислимо да смо погрешили. Наравно да се не очекује од нас да се исповедамо пред свако причешће, ако сами не мислимо да требамо нешто исповедити. Дакле, ја овде заиста ништа скандалозно не видим. Наравно да треба да се припремамо, постом и молитвом, али постом који је установљен и редован. Не видим да овде владика спомиње неке ванредне постове. Мада је јасно, да вероватно нико није савршено чист и достојан, али требамо урадити оно што је до нас да се што достојније припремимо. Чини ми се да је тако нешто и патријарх Павле говорио.

[Искушеник]

Свети Алексеј Мечов (+1923): "Причешћујте се чешће и немојте говорити да сте недостојни. Ако тако будеш говорио, никада се нећеш причестити, јер никада нећеш бити достојан. Мислите да на земљи постоји макар један човек, достојан причешћивања Светим Тајнама? Нико тога није достојан, а ако се ми и поред тога причешћујемо, то је само по посебној милости Божијој. Нисмо ми створени за Причешће, већ Причешће ради нас. Управо ми, грешни, недостојни, слаби више од свега имамо потребу за тим источником спасења... Причешћујем вас често, полазећи од жеље да вас приопштим Господу, да би ви осетили како је добро - пребивати са Христом."

"Иако знамо да нисмо без греха, ипак не треба да се уклањамо од светог Причешћа... И што је човек чистији духом, то јасније види себе нечистим, налази разлог за смирење а не за узношење... Ми не треба да се удаљавамо од причешћивања због тога што спознајемо да смо грешници, већ да све више и више са жеђу журимо к Њему ради исцељења душе и очишћења духа, али с таквом смиреношћу духа и вером да би, сматрајући себе недостојним примања такве благодати, желели још веће исцељење наших рана. У супротном је и једном годишње недостојно примати причешће, као што чине неки који, живећи у манастирима, достојанство, освећење и благотворност небеских тајинстава оцењују тако што мисле да треба да их примају само свети, непорочни. А било би боље мислити да нас та тајинства преношењем благодати чине чистима и светима"

Свети Јован Касијан (Разговори. 23, 21)

"Не устручавај се да приступиш, осуђујући себе као грешника, него сматрај да се грешник који приступа Спаситељу, удостојава отпуштења грехова. И у Писму видимо оне који Му приступају с Вером и чују онај божанствени глас: отпуштају ти се многи греси. Када би онај који Му приступа био достојан, он не би имао грехова, али пошто је био грешник и дужник, он је и добио опроштај грехова. Послушај Самог Господа, Који говори: Нисам дошао да позовем праведнике него грешнике на покајање. И још: Не требају здрави лекара него болесни. И тако, сматрај себе грешним и болесним и приступи к Ономе који може да спаси изгубљеног" (одговор 460).  Савет у питањима и одговорима преп. Варсануфија и Јована

"Када Светим Тајнама приступају грешници као рањеници и они који траже милост, онда примају исцељење и Сам Господ их чини достојним Својих Тајни, говорећи: Ја нисам дошао да позовем праведнике на покајање – и још: Не требају здрави лекара него болесни.. И нико не треба себе да сматра достојним Причешћа, него да говори: Ја сам недостојан, али верујем да ћу се осветити Причешћем, и то ће се испунити на њему по вери његовој, у Господу нашем Исусу Христу" (одговор 461).

Савет у питањима и одговорима преп. Варсануфија и Јована

"Видим да многи просто, случајно, више по обичају и установљеном поретку него с расуђивањем и свесно, приступају Телу Христовом. Сада је, говоре, време св. Четрдесетнице или дан Богојављења и сви – какав год да је ко (по унутарњем расположењу), - треба да приступе тајнама. Али није време то што даје право приступања (тајинству), јер ни празник Богојављења ни Четрдесетница не чине приступајуће достојнима, већ светост и чистота душе. С овим својствима приступај увек; без њих – никада. "Јер кад год", - говори (апостол), - "једете овај хлеб и пијете ову чашу, обзнањујете смрт Господњу" (1 Кор. 11, 26), тј. савршавате спомен о свом спасењу и о Мојој жртви. Сети се с каквим страхом се приступало древним жртвоприношењима. Шта се није радило, шта се претходно није чинило? Увек су се унапред очишћавали; ти, пак, приступајући Жртви, пред којом ангели дрхте, одређујеш савршавање тог дела одређеним временом? Како ћеш после тога пред судилиште Христово, ти, који се нечистим устима и рукама усуђујеш да примаш Његово Тело? Ти се ни цара не усуђујеш да целиваш, када је из твојих уста задах, како се онда зле душе усуђујеш да целиваш Цара Небеског? Такав поступак је – оскорбљење за Њега. Кажи ми, да ли би се дрзнуо да с прљавим рукама приступиш жртви? Мислим да не би. Напротив, пре би решио да уопште не приступиш него да (приступиш) с нечистим рукама. Међутим, показујући у маломе такву пажњу, усуђујеш се да приступиш и дотакнеш се (велике жртве) нечистом душом? Јер, на рукама је она (нечистота) само привремено, док душу сасвим обузима. При томе, зар не видиш како су чисто умивени и како јарко блистају (свештени) сасуди? Душе наше дужне су да буду још чистије, светије и светлије. Зашто је то тако? Зато што се сасуди тако (умивају и чисте) за нас; они не упијају у себе, не осећају то што је у њима, а ми – напротив. Како после тога ти, који сигурно не би хтео да (при богослужењу) употребиш неочишћени сасуд, приступаш (тајинству) неочишћене душе? Овде видим велику несаобразност. У друго време буде (у души) чистије, али ви једнако не приступате; а на Пасху, макар на вама лежао и преступ, приступате. О, обичаји! О, предрасуде! Узалуд се приноси свакодневна жртва, узалуд предстојимо пред олтаром Господњим – нико се не причешћује! Ипак, ја не говорим да ви само приступите, већ да се припремите да достојно приступите. Ако ниси достојан да приступиш, то ниси достојан ни учешћа (у литургији верних), а значи ни у – молитвама. Ти слушаш како ђакон возглашава: сви који су у покајању, изиђите. Који не приступају, они су у покајању; ако си и ти у покајању, ниси дужан да приступиш, јер који не приступају прибрајају се онима који се кају. Зашто после тога (ђакон) каже: изиђите сви који не могу да се моле, а ти продужаваш бестидно да стојиш? Али, ти ниси међу онима (који се кају), већ међу онима који могу да приступе? Но, ти ипак на то не обраћаш никакву пажњу и као да то Дело сматраш неважним? Погледај, молим те: ево стоји царска трпеза; ангели служе за њом; сам Цар је присутан. А ти стојиш немарно, нема у теби никакве мисли, и још у – нечистим одеждама. Но, одежде твоје су чисте? У том случају приступи и причести се. Сам (Цар) сваки пут долази да види присутне овде; са свима беседи, и сада вам у вашој савести говори: пријатељи, како ви то овде стојите, немајући брачну одежду? Није рекао (Господ ономе који нема брачну одежду) (Мт. 22:12): зашто си легао? – већ је рекао да је недостојан позива и (значи и) уласка; Он није рекао: зашто су те позвали, већ – зашто си ушао? То исто Он и сада говори, обраћајући се свима нама, који бестидно и дрско стојимо. Сваки који не приступа св. Тајнама, стоји бестидно и дрско;  зато се, пре свега, удаљују они који су – у гресима (који се кају). Као што у време обедовања у присуству господара није дозвољено потчињеним слугама да учествују у њему, него се удаљују, тако треба да буде и овде. Када се износи жртва и у жртви предлаже Христос – Владичино Јагње; када слушаш: помолимо се сви заједно, када видиш да се отвара завеса – замисли да се разоткривају небеса и да свише силазе ангели. Како нико од непросвећених не може да присуствује, тако не може ни нечист, макар био и просвећен. Уколико би ко, будући позван на гозбу, пристао, дошао и већ приступио трпези, али не би и учествовао у њој, - кажи ми – зар не би ожалостио онога који га је позвао? И зар не би било боље да није ни дошао? Тачно тако си и ти дошао, певао песме, као да признајеш да си заједно са свима достојан (светих Тајни), јер ниси изишао с недостојнима. Зашто си остао, а ипак не учествујеш у трпези? Недостојан сам, говориш. Значи: недостојан си општења и у молитвама, јер Дух не силази само онда када су предложени (дарови), већ и када се певају (свете) песме. Зар не видиш како наше слуге изнова омивају сто, чисте дом, и тада стављају посуде са јелом? (У храмовима) ово се савршава молитвама које узноси ђакон, који, као сунђером, чисти цркву, да се предложење саврши у чистој цркви, да не би било ниједне мрље, ни трунке прљавштине. А заправо буду у цркви такви чије су очи недостојне да виде (то што се овде представља виду), чије су уши недостојне да чују (то што се овде возглашава). Ако животиња ступи на гору, рекао је (Господ), да се заспе камењем (2 Мојс. 19, 13). Ни (Израиљци) нису били удостојени да се попну (на гору), иако су се после попели и видели где је стајао Господ; после су могли да дођу и виде. Удаљи се и ти, када је (Бог) овде теби није дозвољено да будеш присутан више него оглашеноме. Јер није свеједно – никада не приступати тајнама, и – после, када си их достојан, пренебрегавати их и чинити себе недостојним. Може се рећи још више и још страшније, али да не оптеретим ваш ум, довољно је и ово. Ако вас ово не уразуми, то и више од овога (неће имати успеха). Дакле, да вас не би стигла већа осуда, молим вас не да не дођете овде, не – него да себи заповедите да будете достојни да уђете и присуствујете. Ако би неки цар наредио следеће: ко чини ово или нешто друго, тај није достојан моје трпезе, зар не би, - кажи ми, - тога ради учинио све што можеш? (Бог) нас је призвао на небеса, за трпезу Цара великог и дивног – а ми одбијамо, оклевамо, не журимо да искористимо тај позив? Каква је после тога у нас нада на спасење? Немогуће је за то кривити немоћ – немогуће је кривити природу. Немар – ето шта нас чини недостојним, како смо и сами рекли. Дух који смекшава срце и даје умиљење нека дотакне умиљењем и ваша срца и дубоко у њима засади семе (благочешћа), да бисте га примили у своју душу са страхом, обновили у себи дух спасења и задобили слободу да приступате (тајни Причешћа). "Синови твоји",  - казано је, - "као гране маслинове, око стола твојега"  (Пс. 127, 4). Нека у нама не буде ничега старог, ничега дивљег и грубог, ничег недозрелог! Једино је такав нови засад способан да донесе плод, плод диван, значи – маслинов, и може да присуствује око трпезе, и при томе не просто и не било како да се сабере, већ са страхом и трепетом" (Јован Златоусти, Беседе на посланицу Ефесцима. Беседа 3.4-5).

[Guest свештеник Иван]

  Цитат

А где то овде пише да владика "говори о аутоматском исповедању пред свако причешће"?

Савест нам је мирна - ваљда ако смо се исповедили за оно што мислимо да смо погрешили. Наравно да се не очекује од нас да се исповедамо пред свако причешће, ако сами не мислимо да требамо нешто исповедити. Дакле, ја овде заиста ништа скандалозно не видим. Наравно да треба да се припремамо, постом и молитвом, али постом који је установљен и редован. Не видим да овде владика спомиње неке ванредне постове. Мада је јасно, да вероватно нико није савршено чист и достојан, али требамо урадити оно што је до нас да се што достојније припремимо. Чини ми се да је тако нешто и патријарх Павле говорио.

И ја не видим никакв проблем у овој беседи, али је треба правилно схватити. Иначе, да је проблем, не бих је ни поставио. Оно што сам покушао овде да појасним, јесу аномаличне појаве у Цркви. И немојмо да се правимо наивни: и сами знате колико има свештеника и свештеномонаха који не дозвољавају причешће ван поста. У томе је и проблем.

[Искушеник]

  Цитат

А где то овде пише да владика "говори о аутоматском исповедању пред свако причешће"?

Савест нам је мирна - ваљда ако смо се исповедили за оно што мислимо да смо погрешили. Наравно да се не очекује од нас да се исповедамо пред свако причешће, ако сами не мислимо да требамо нешто исповедити. Дакле, ја овде заиста ништа скандалозно не видим. Наравно да треба да се припремамо, постом и молитвом, али постом који је установљен и редован. Не видим да овде владика спомиње неке ванредне постове. Мада је јасно, да вероватно нико није савршено чист и достојан, али требамо урадити оно што је до нас да се што достојније припремимо. Чини ми се да је тако нешто и патријарх Павле говорио.

Ево овде је рекао :

  Цитат

Зато је Света Црква установила да се за Свето Причешће припремамо постом, молитвом, светом тајном Покајања и Исповести, да исповедамо грехе своје које смо као људи починили, па тек онда да се причестимо светим Телом и Крвљу Господа Христа. Без такве припреме, браћо и сестре, боље је не причешћивати се, него недостојно приступати светој Чаши. То је наука Цркве Православне, то је пракса која се држи две хиљаде година, и не треба сада, по некој новој науци, као што многи на западу раде, да се причешћујемо на свакој Литургији без икакве припреме. То није на спасење, то је на суд и на осуду!

[feeble]

Овде каже да исповедимо грехе које смо починили, а не да се аутоматски исповедамо пред свако причешће. Зар је проблем исповедити се ако се нешто погреши? Мени чак штавише буде лакше кад се исповедим.

Знам да има свештеника који не дозвољавају причешће изван поста, али не видим да владика тако нешто говори.

[Guest свештеник Иван]

Владика не говори, али многи ће баш такву поуку да извуку. Зато смо и продискутовали о овоме.

[ЛазарД]

  Цитат

                Брате Лазаре, узми неко дело преп. Максима Исповедника, св. Атанасија Великог, св. Василија великог и пробај да код њих разумеш нешто "народски"....не верујем да ћеш ишта разумети.

Такви људи су у своје време били оптуживани за "новотарство" исто као данас савремени богослови, а били су на правој страни православља и истински борци за узвишеност православне Истине.

               Сви јеретици, са друге стране, су поједностављивали , "ради народа" , хришћанске истине и догме. Почевши од Арија који је "поједностављивао" Свету Тројицу, није веровао у њу (1.Васељенски Сабор), преко Македонија који није веровао у божанство Светог Духа, то му било  много компликовано (2.Васељенски Сабор), затим имамо Нестора коме је такође много компликовано да Марују Дјеву назива , замисли "богородицом".....итд.

                Брате, да је богословље проста и једноставна ствар, онда не би морали факултрети да постоје.....могао би свако тиме да се бави, као што већина незнавених овде претендује.....сви би да буду тренери репрезентације.

Оче Љубо,вл.Артемије није беседио на теолошком факултету,него је беседио у Цркви међу простим народом.Не видим зашто би неко беседио високо теолошки међу онима који то тешко могу да разумеју?Чему онда таква беседа у Цркви,ако је 1 од 10 људи разуме?

А ово што хоћете еп.Артемија да поистоветите са јеретицима,а ове новотарце са Светим Оцима,не знам шта да кажем.

[ЛазарД]

  Цитат

Кад ме већ питаш,па да ти одговорим....

Направим једно, од прилике 3890000020000000000000 грехова,мада сигурно више...то јест безброј...

И шта те онда спречава да се исповедиш пред причешће?