Немањићке терме Српске Свете горе

[Драгана Милошевић]

Српска Света Гора у Овчарско-кабларској клисури била је бањски центар још у средњем веку - забележио је чувени путописац Евлија Челебија. Он је 1662. остао запањен пред масом људи која је уживала у топлим купкама на платоу под високим драматичним литицама Овчара и Каблара.

 

На месту данашње мале Овчар Бање под манастиром Благовештењем, средњовековни путник је нашао "село од хиљаду кућа, са седам манастира и неколико дућана". Са дивљењем описује туристички центар из "доба краљева" како је називао време процвата немањићке Србије.

- У близини овог великог насеља у планинама богатим дрвећем налазе се купке села Бање. Још у доба краљева на овој лековитој води подигнуте су величанствене високе куполе, велики базени, многобројни хладњаци, гостопримнице и свлачионице. Ту се годишње у доба лубеница сакупи четрдесет до педесет хиљада душа, одржавају се панађури и тргује се. То је величанствено излетиште и место за уживање - записао је Челебија.

Овчарско-кабларска клисура опчинила је 1860. и великог путника Феликса Каница: "И Србија има свој Монферато и свој Атос. У дубокој клисури између Каблара и Овчара леже на обе обале реке по четири манастира, са својим причама о некадашњим чудима".

- На самој Морави постоје две бање, на десној обали овчарска манастира Сретења, а на левој кабларска манастира Благовештења. Ово су врела најлековитије воде у нашој домовини за реуматизам. Уобичајено је још да се на дан Светог Илије 20. јула (2. августа) скупи по неколико хиљада душа на сабору ове бање, што се претвара у прави панађур - извештава крајем 19. века епископ жички Сава Дечанац.

 

Топли извори Овчара и Каблара били су и у праисторији и антици чувени као благотворни, о чему сведоче проналасци жртвених фигурица које су захвални болесници посвећивали божанствима планина и вода. Предање каже да је кнез Страцимир, брат великог жупана Стефана Немање, после оснивања Чачка на силним литицама кањона Западне Мораве утемељио први манастир. Убрзо су клисуру населили највећи мистици православља, исихасти, који су живели у испосницама посвећени тиховању и преписивању и украшавању књига које су атоској Светој Гори донеле светску славу.

Њихове испоснице у планинским масивима и данас се могу видети крај древних

монашких стаза које су изврсно обележене захваљујући планинарима чачанског клуба Каблар и ренџерима. Ходочасници и љубитељи природе настављају миленијумску традицију и после обиласка висија Српске Свете Горе и њених чуда обично уживају у базену с топлом водом у Овчар Бањи.

 

Они који остају дуже у Овчар Бањи преноћиште могу да нађу у хотелу, планинарским домовима и приватном смештају, а до свих манастира се може стићи и аутомобилом, осим до капелице Савине воде, на месту где је по предању тиховао Свети Сава. Ипак, једино право ходочашће и доживљај лепоте клисуре пружа обилазак Овчара и Каблара планинским стазама.

ЖЕНЕ СВЕТОГОРКЕ

Пејзажи Овчарско-кабларске клисуре необично подсећају на светогорску пустињу на Атосу. Зато су се овде у 14. и 15. веку у великом броју досељавали светогорски пустињаци склањајући се од каталонске, а затим османске најезде. О везама са Светом Гором Атонском сведочи и хиландарски типик по коме и данас живе монаси манастира Преображења. За разлику од Атоса, овде има и женских манастира, а жене их посећују у великом броју.

МЕТА НАПАДАЧА

НА стенама уског процепа које је Западна Морава пробила између масива Овчара и Каблара, некада се налазио велики број манастирчића и скитова, од којих је данас преостало девет. Од уласка у клисуру из правца Чачка с леве стране пута нижу се Ваведење, Јовање, Успење, Никоље, Благовештење и Илиње. С десне стране налазе се Преображење, Сретење, Вазнесење и Света Тројица.

Манастири Српске Свете Горе били су жаришта побуна против Турака, а у тада беспутној клисури и њеним пећинама склоништа збегова. Зато су ове светиње палиле и уништавале многе војске, од османских аскера до немачког "Луфтваеа", који их је 1941. бомбардовао.

- Нећемо погрешити ако кажемо да је Српска Света Гора окађена тамјаном уз усрдне даноноћне молитве подвижника-калуђера за спас и слободу српског народа. Сва она напојена је сузама страдалника и орошена светом крвљу мученика и незнаних јунака-бораца за крст часни и слободу златну - записао је архимандрит Јован Радосављевић.

новости