Ноам Чомски: Трамп је застрашујућа фигура!

[Aquilius Cratus]

7 minutes ago, Kratos рече

Eee al tamo se novac ne ,,oplođava,,.Nema kamate.Bankarski sistem je upravo na tome zasnovan.Setimo se samo piramidalnih banaka kod nas i najezde ljudi željnih ,,oplodnje,, kapitala.neko je izvuko debele pare a neko je izgubio sve.Novac je u suštini bezvredno parče papira a njegova vrednost zapravo leži u našoj potražnji i željom za njim.Kada bi svi uradili ovo što ti predlažeš recimo to bi bio kolaps čitavog sistema.

Imao bi i tada kredit ali bi znanto manji broj ljudi uzimao kredite jer ne bi mogao da si priusti po tako visokim kamatama. Sada drzava u dilu sa bankarima vestacki obara referentnu kamatnu stopu tako da bankari mogu sto vise nesretnika da namame na "povoljne" kredite (i to uglavnom a budalastine) i onda novac koji im je na depozitu a i onaj oroceni izdaju na mnogo duzi rok nego sto su se obavezali da vrate stedisama. U tome je cela kvaka sto bankari znaju da ce ih centralna banka pokriti stampanjem para upravo za tu vremensku razliku koju oni probiju zato da bi sto veci broj ljudi namamili. Inace bankarstvo je u pocetku bilo bez takvog vida kradje i kamatni sistem je funkcionisao bez ikakve smetnje.

[Volim_Sina_Bozjeg]

12 minutes ago, Juan рече

А како би биле могуће мултимилионске и милтимилијардерске инвестиције без фракционог банкарства?

In v slucaju, da ne budo dovoljno profitabilne, drzava kao jemac mora oruzjem da nabavlja novac ili da bankrotira.

[Deja Vu]

3 minutes ago, Grizzly Adams рече

Ако сви дођу да искеширају банка једноставно неће имати пара.

Hoće  Banka uvek ima para, ako treba izmisliće ga. Jer šta su pare tj. novačanice? Dokaz da si ti ostavio ćup sa zlatom kod bankara. A taj dokaz za razliku od zlata, bankar može da štancuje i piše kakve hoće cifre. Samo kada bi svi došli odjednom po zlato i otvorili sef, videli bi da je tu ničevo. Medjutim, jel ti na računu imaš zlato ili neke cifre? Otkad su ljudi prestali da koriste zlato kao razmensku robu?  

[Juanito]

1 minute ago, Grizzly Adams рече

Зашто не би биле могуће?

Па знатно мање људи би имало могућност да толико инвестира. На пример, ми данас имамо ситуацију да Амери много  више зарађују него Европљани, драстично више. Мени се врти у глави од свих тих сума које сам видео тамо, често не могу да их замислим, не знам шта бих радио с толиким парама не рачунајуће евентуалне јахте и крстарења. У свакодневном животу ми толико једноставно не треба, чак и кад задовољим највеће хирове и купим неке ствари из најчистијег задовољства. Много се у САД троши, много се и инвестира, много се обрће. Али колико је од тог новца заиста реално, а колико је управо последица фракционог банкарства? Ти можеш да наплатиш много више него програмер у Холандији управо зато што твоји клијенти имају измишљене паре које им је банка дала, а зарадили су их од својих клијената с измишљеним парама. Ти си лично успео да избегнеш ту замку потрошачког друштва, али твоје паре су де факто тог порекла. Имаш и у Европи централно банкарство, али скоро нико не узима кредите. У Америци је апсолутно све у кредитима, од бизниса и штука на врху, па до оних потрошача који сваке недеље пуне гепеке гомилом ствари из волмарта од којих им пола не треба, а опет на основу тих измишљених пара. Кад укинеш фракционо банкарство, по дефиницији имаш далеко мање пара у систему, далеко мање за инвестиције, далеко мање за потрошњу.

[Aquilius Cratus]

17 minutes ago, Juan рече

А како би биле могуће мултимилионске и милтимилијардерске инвестиције без фракционог банкарства?

Ne trebaju nikome multimilionske i multimilijardske investicije. To imamo sada jer je to jedini nacin da u inflatornom sistemu smanji cena/proizvoda i usluga i napravi veci profit u svakoj iteraciji. Ako nema inflatorni nego deflatorni sistem (primer bitcoin) onda ti ne trebaju milioni i milijarde jer kupavno moc raste obaranjem cena robe, usluge i rada. Niko se ne bi bunio ako bi mu se nominalno plata smanjivala a kupovna moc bukvalno rasla.

Ali tome je preduslov da svi pocinju da proizvode na kvalitet a ne na kvantitet i da ne zele da trose vise nego sto mogu da plate. Sada u ovom sistemu nije moguce, pa makar koliko ko da je posten, ici na kvalitet jer ce te pojesti inflacija. Ne da neces imati profit nego ces biti u minusu. Sve zbog toga sto gomila hoce da uzima kredite za gluposti koje nije zaradila. To je moguce pokriti jedino inflacijom koja ne dozvoljava proizvodjacima da idu na kvalitet nego na kvantitet. To je rodilo sve one telemarketere koji prave milijarde na brzoj distribuciji djubrete.

Vrzino kolo.

[Deja Vu]

6 minutes ago, Aquilius Cratus рече

To je rodilo sve one telemarketere koji prave milijarde na brzoj distribuciji djubrete.

I posle neko pljuje po kapitalizmu koji stvara potrošačko društvo. 

[Кратос]

15 minutes ago, Grizzly Adams рече

Па ако оћеш "оплођавање" онда то носи ризик.

Зашто би био колапс? Па тако је било читав XIX век и то је био период највећег економског напретка у историји човечанства.

Slažem se za rizik,to ti je kao u kockarnci ,kuća uvek dobija.

Ne znam na koji najveći ekonomski prosperitet misliš?

[Aquilius Cratus]

Управо сада, Deja Vu рече

I posle neko pljuje po kapitalizmu koji stvara potrošačko društvo. 

Upravo to. Kapitalizam je JEDINI lek, koji podrazumeva slobodne pojedince, protiv potrosackog drustva. Potrosacko drustvo nastaje kad u kapitalizmu poremetis ono sto ga cini kapitalizmom. Trzisnu alokaciju kapitala (novca odvojenog za investcije).

[Grizzly Adams]

1 minute ago, Juan рече

Па знатно мање људи би имало могућност да толико инвестира. На пример, ми данас имамо ситуацију да Амери много  више зарађују него Европљани, драстично више. Мени се врти у глави од свих тих сума које сам видео тамо, често не могу да их замислим, не знам шта бих радио с толиким парама не рачунајуће евентуалне јахте и крстарења. У свакодневном животу ми толико једноставно не треба, чак и кад задовољим највеће хирове и купим неке ствари из најчистијег задовољства. Много се у САД троши, много се и инвестира, много се обрће. Али колико је од тог новца заиста реално, а колико је управо последица фракционог банкарства? Ти можеш да наплатиш много више него програмер у Холандији управо зато што твоји клијенти имају измишљене паре које им је банка дала, а зарадили су их од својих клијената с измишљеним парама. Ти си лично успео да избегнеш ту замку потрошачког друштва, али твоје паре су де факто тог порекла. Имаш и у Европи централно банкарство, али скоро нико не узима кредите. У Америци је апсолутно све у кредитима, од бизниса и штука на врху, па до оних потрошача који сваке недеље пуне гепеке гомилом ствари из волмарта од којих им пола не треба, а опет на основу тих измишљених пара. Кад укинеш фракционо банкарство, по дефиницији имаш далеко мање пара у систему, далеко мање за инвестиције, далеко мање за потрошњу.

 

ОК, пази. Има неколико ствари овде. Прво, количина новца је потпуно небитна. Она је у економији транспарентна, не прави никакву разлику. Ако убациш у систем већу количину новца, само се прилагоде цене и то је то. У реалности има још неке последице, прерасподелу богатства и сл. али кад би сад сваком грађанину дуплирао количину новца који има - не би се променило апсолутно ништа. Само би и све цене биле помножене са два. И сви би имали исту куповну моћ, исте инвестиције итд.

Друго, у праву си да нека занимања не би била толико добро плаћена, зато што су у ствари последица "балона" које изазива фракционо банкарство. Али то није лоша ствар. То би било сјајно! Ова садашња ситуација је неприродна и лоша. Програмери су ту мањи проблем, њихове плате јесу већим делом последица иновација и унапређења продуктивности. Али биле би погођене плате, на пример, сток брокера, инвестиционих банкара, трговаца некретнинама и слично. Rings a bell? Зар нису то "омражени капиталисти" којих се гаде социјалисти и остали? Па они су продукт управо таквог извитопереног банкарског система.

И треће, наравно да би било инвестиција. Инвестиције нису последица веће количине новца, већ "вишка вредности", продуктивности. Људи би и даље "штедели", тј. зарађивали више него што троше, јер је то последица раста продуктивности, а не штампања пара. Само би те инвестиције биле под директном контролом количине коју имамо на располагању. Директно би зависиле од продуктивности. Ако смо продуктивни, онда би имали више за инвестирање, ако не, онда мање. То је "тржишна контрола" која регулише инвестиције и ризик. Централне банке ту контролу потпуно "оверајдују" и тиме уносе у привреду стравичан ризик. Инвестиције би без њих биле пуно боље и квалитетније. Овако се паре бацају на све и свашта, нема контроле ризика, праве се балони, који пуцају, људи остају без милијарди... Свега тога не би било да имамо слободан банкарски систем.

[Juanito]

32 minutes ago, Grizzly Adams рече

Па тако је било читав XIX век и то је био период највећег економског напретка у историји човечанства.

А у односу на шта га поредиш? Неразвијене земље имају често већи напредак од развијених јер крећу са нижег нивоа. Скоро је неко од ових политчарских билмеза изјавио како Србија гради највише нових мостова у Европи или тако неку потпуну тачну глупост.

[Кратос]

17 minutes ago, Aquilius Cratus рече

Imao bi i tada kredit ali bi znanto manji broj ljudi uzimao kredite jer ne bi mogao da si priusti po tako visokim kamatama. Sada drzava u dilu sa bankarima vestacki obara referentnu kamatnu stopu tako da bankari mogu sto vise nesretnika da namame na "povoljne" kredite (i to uglavnom a budalastine) i onda novac koji im je na depozitu a i onaj oroceni izdaju na mnogo duzi rok nego sto su se obavezali da vrate stedisama. U tome je cela kvaka sto bankari znaju da ce ih centralna banka pokriti stampanjem para upravo za tu vremensku razliku koju oni probiju zato da bi sto veci broj ljudi namamili. Inace bankarstvo je u pocetku bilo bez takvog vida kradje i kamatni sistem je funkcionisao bez ikakve smetnje.

Kamatni sistem može da funksiconiše samo ako banka u periodu oročenja štednje investira deponovani novac i ostvari profit iz koga bi izvukla sopstvenu zaradu i isplatila klijenta.

[Grizzly Adams]

Управо сада, Juan рече

А у односу на шта га поредиш? Неразвијене земље имају често већи напредак од развијених јер крећу са нижег нивоа. Скоро је неко од ових политчарских билмеза изјавио како Србија гради највише нових мостова у Европи или тако неку потпуну тачну глупост.

Па не поредим ја, то сам читао код економиста који знају.

Значи, највећи "привредни раст" (GDP и тако даље) забележен у историји је XIX век Велика Британија и САД су мислим у питању. С` обзиром на број иновација (индустрија, транспорт, комуникације ...) и брзину којом су се шириле не видим ту ништа чудно, логично је.

[Deja Vu]

11 minutes ago, Aquilius Cratus рече

Upravo to. Kapitalizam je JEDINI lek, koji podrazumeva slobodne pojedince, protiv potrosackog drustva. Potrosacko drustvo nastaje kad u kapitalizmu poremetis ono sto ga cini kapitalizmom. Trzisnu alokaciju kapitala (novca odvojenog za investcije).

Sto ga ujedno cini i ekoloski povoljnijim za klimatske promene i velika zagadjenja, jer taman u onom sporom ali sigurnom rastu ima dovoljno vremena za razvoj potrebnih tehnologija koje resavaju te probleme i naravno ne stvaraju se ogromna djubrista neiskoristene i nepotrosene robe pored naravno potrosene. 

[Aquilius Cratus]

Управо сада, Kratos рече

Kamatni sistem može da funksiconiše samo ako banka u periodu oročenja štednje investira deponovani novac i ostvari profit iz koga bi izvukla sopstvenu zaradu i isplatila klijenta.

To su banke radile i pre implementacije frakcionog bankarstva. Ali nije to sto si ovde opisao nog sto frakciono bankarstvo cini frakcionim. Ako ja od tebe pozajmim 1000 dinara na mesec dana i tih hiljdu dinara u raznim paketima (200,300,500 kako god) dam nam zajam drugim sa kamatom a ali tako da mi svako od njih sa kamatom vrati u roku od mesec dana onda je sve ok. Ja ti posle vratim 1000 din i meni ostaje kamata kao profit. Mozemo jos jedan krug. Problem je kad ja procenim da mi nije dosta to sto tako mogu da zaradim jer nema dovoljno ljudi koji mi u roku od mesec dana mogu vratiti  tih 200,300 dinara sa kamatom nego moram da im pozajmim na duzi rok od mesec dana. E u ovom boldovanom je to prokletstvo koje frakciono bankarstvo cini frakcionim. Jer ti onda dodjes posle mesec dana po svojih 1000 din a oni vecinom jos uvek kod mojih klijenata. I sta ja onda radim? Pa nista zovem mog pobratim politicara da mi odstampa jednu hiljdarku i ja ti tako dam "tvoje" pare. I? Eto inflacije? Eto porasta cena, eto gubitaka za svakoga ko pokusa da ide na kvalitet umesto na kvanitet.

Nije problem u zaradi od kamate to je odlicna stvar, ako je pravno jasno definsiano, ali je problem kad posrednik pozajmljuje na jedan rok a izdaje na znatno, znatno duzi. E taj vremenski jaz pravi uzasne probleme i medju ostalom sve finansijske kolapse koje smo videli.

 

[Grizzly Adams]

Ево за фајронт нешто пригодно: