Разговори о логопедији - Александра Вукосављевић, дипл. дефектолог логопед

[АлександраВ]

Драги @geronymo мислим да ће и овај одговор бити од користи.

Ивонина листа мотиватора је велика помоћ. Са дететом све треба да буде игролико, и логопед се са дететом игра, прати интересовања и постигнућа и ставља пред дете захтеве, па иако постоје циљеви и план рада, све и даље делује као игра. То можете и ви да радите - искористите игру за вођену стимулацију.

Све активности пратите говором. Све што дете уради именујте, подстичите дете на имитацију, користите ономатопеју везану за ситуације, слике или играчке, вежбајте налоге (дај, узми, донеси...), када дете вокализује обратите пажњу, поновите за њим и подржите сваки успех.

Морам да подвучем да све што дете учи треба да му је од користи, јер реч има сврху само ако је употребљива. Основни смисао вербалних стимулација јесте да се детету пружи прилика да сакупља што већи број јасних вербалних утисака, да те утиске диференцира, да те утиске памти и препознаје када их поново чује. Стимулација је неопходна ради акумулације карактеристичних аудитивних сигнала. Идеалан материјал за вербалну аудитивну стимулацију чине вокали и слогови ( е – као смех, и – изненђење, о – дозивање, па-па, бум, ту-ту, ко-ко, ђи-ђи, ав-ав, ла-ла....) Овим се гласовима или слоговима могу дати различита значења. Даљом доградњом слогова ствараће се прве речи, али је већ и по један глас – реч за себе, ако се осмисли. Зато су ове елементарне вежбе неопходне за аудитивни перцептивни развој а касније и за почетне вербалне исказе.

Материјали за вербалну стимулацију су свуда око нас. Најбоље је да се користе предмети и објекти, као и догађаји из околине али се могу уводити и различте картице, сличице и други материјали. Пошто ваше дете воли да црта и боји, то можете да искористите на више начина, и сва та игра може да носи гласове, слогове, речи, имитацију и налоге, и да то буде једна лепа стимулативна игра. Корисне су и ритмичке игре, нпр. пљескање, цупкање, игре имитације - нпр. дете скаче као зека, и друго.

Код проговарања је показни гест веома важан, показујемо руком оно што именујемо и скрећемо пажњу покретом руке.

Време када радите са дететом треба да буде оно када је дете одморно и лепо расположено.

Ето, то би било укратко. Уколико имате још питања биће ми драго да одговорим. Свако добро.

[Aurelije]

Mozda glupo pitanje, ali koja je "vezba" za nas koji pricamo brzo da pricamo sporije? 

[Arsenija]

Mislim da je to tačno ... Medjutim verujem da ljudi koji imaju te probleme  - zapravo imaju problem sa motornom inervacijom jezika ...  

Pa da li je to tačno ? Da li su kod nekih ljudi nervi koji motorno inervisu odredjene mišiće - nedovoljno razvijeni ? ... Ili šta je u pitanju kada čovek ne može brzo da priča ... ? Navika ili anatomija ? 

[АлександраВ]

20 hours ago, Aurelije рече

Mozda glupo pitanje, ali koja je "vezba" za nas koji pricamo brzo da pricamo sporije? 

Драги Аурелије, нема глупих питања, и хвала на овом веома важном питању.

Брзоплетост у говору (тахифемија) и убрзан говор (тахилалија) су поремећаји ритма и темпа говора, присутно је неправилно говорно дисање, краткотрајна и површна слушна пажња, сажимање, изостављање и неправилан изговор гласова и слогова, нејасна интонацијско-мелодијска структура говора.

Препоручила бих да обратите пажњу на говорно дисање. Пошто ми користимо ваздушну струју за говор, важно је правилно коришћење издисаја (експиријума). Приликом говора ми користимо ваздух коју издишемо за формирање гласова, али то не чинимо до краја, одређена резерва ваздуха остаје у плућима, њу не користимо за говор а када до ње стигнемо (осећамо да губимо дах и глас се утишава), правимо паузу у говору и удишемо. Када стигнемо до те резерве, ми формирамо својеврсну изговорену целину а говор лагано прекидамо паузом која нам је потребна за удах, и те паузе су логичке, не кваре исказ цепкањем ради удаха. Да бисмо ово урадили потребно нам је неко време. Људи са убрзаним говором обично говоре све док имају ваздуха, говоре и на тој резерви ваздуха, губе дах, узимају ваздух кроз говор, глас губи своју јачину а то све има за последицу један брз, „задуван“ и неуједначен, сливен говор. Ово наравно доводи до слабије разумљивости говора. Вежбе дисања су једноставне. Покушала сам да то представим сличицама, немојте да се смејете мом цртању

удах - руке горе, издах - руке доле; прво и удах и издах на нос, а затим удах-нос, издах-уста

на издисају лагано изговарамо прво Х+вокал, а затим А, након чега уводимо и остале вокале

Веома је корисно:

- вежбање прецизног изговарања гласова, нарочито самогласника (на тај начин се успорава говор); вежбање прецизног изговарања појединих речи

- појачавање концентрације и опсега пажње у односу на говор

- слушање себе самог

- вежбање формулације реченице, мисаоно формулисање реченице

- прекидање дужег говора и враћање на уобичајену дужину

- гласан, одсечан и наглашен говор; кратки одговори; вежбање интонације речи и реченица

- повећавање виличног угла, нарочито приликом иговарања вокала, а посебно гласа А где је највећи вилични угао - глас А се изговара тако што отворимо уста, брада иде надоле а ваздух који издахнемо покреће гласнице и формира се глас А. Повећавањем виличног угла (повлачењем браде више надоле) успорава се говорни темпо

- ритмички говор - рецитације и говор при извођењу ритмичких покрета; музички слух; учење кратких рецитација развија осећај за ритам, помаже код постизања потребне брзине говора, код развоја језичке структуре и језичког памћења; може се тактирати на слоговима уз лаган изговор (ово користимо на почетку вежбања, касније није потребно) - нпр.   Ка-жи - му -  да -  до-ђе.

- учење кратких прича развија акустичку пажњу, способност имитације акцента и мелодије, спретности изражавања и даје пример за језичку формулацију

Код читања говор се успорава показивањем (повлачењем прста који прати текст који се чита, прст успорава темпо), као и читање целина са удаљеним речима, нпр:

Драган       је        упитао         где         иде         овај         аутобус.

Оно што сам саветовала пацијенте који су имали убрзан говор јесте да стану када год се запетљају, да направе паузу у говору (логичку паузу, дакле тамо где је природна пауза у исказу, а не тамо где једноставно немамо ваздуха па се боримо за удах), да користе краће реченице, да мало продуже самогласнике и да их користе као када се пењемо степеницама па имамо плато између два спрата где и даље ходамо али мало и одморимо у том пењању, да мисао мора бити јасна и да добра мисаона формулација претходи изговореном, и да ниједна логичка пауза или лагана успореност у говору не значи осујећену већ осмишљену поруку и добар комуникативни модел. Такође, јасна орална експресија, истурање усана, веће отварање уста итд, доприноси јаснијем изговарању гласова, а ово јасније изговарање запошљава говорне органе којима треба времена да се правилно позиционирају, па на тај начин и успоравамо говор.

Ето, надам се да ће написано бити од користи. Поздрав!

[александар живаљев]

Школа у којој се часови одржавају у пећини

понедељак, 07. нов 2016, 23:00 -> 23:19

Извор: РТС

 

Поред учионица и табли, једна београдска основна школа има слану пећину и интерактивни зид. Не без разлога. Похађају је деца са сметњама у развоју – од блажих облика до аутизма и Дауновог синдрома. Њима је 45 минута школског часа предуго, па се део часа премешта у просторије које изгледају као играонице.

Кроз капију ове школе сваки ђак жели да уђе, јер се у њој не уче само српски и математика. Ученици земунске школе "Сава Јовановић Сирогојно" уче нешто што им је потребније, како да се крећу, реагују, осећају и говоре.

"Овде имамо различите елементе који нам омогућавају да им помогнемо да се пронађу, како би касније у даљем животу могли лакше да се сналазе", каже помоћница директора Татјана Илић.

За то што у школи готово да нема изостанака заслужна је друга соба, тачније слана пећина. У њој, играјући се, деца остају здрава. Потпуно је обложена морском сољу, а опуштају их музички и светлосни ефекти.

"Слана терапија помаже код респираторних обољења и најчешће је пулмолози препоручују код обољења горњих и доњих респираторних, јако је добра код кожних болести, смањује и алергијске реакције. Користи се у континуитету, а десет дана узастопно замењује месец дана боравка на мору", објашњава медицинска сестра Слађана Димитријевић.

Ми смо се уверили да овде постају и креативнији.

Како се осећају, нису умели да опишу. А они који их боље познају кажу да одавде тешко одлазе кући.

"Она се играју, веселе се, срећна су и понекад и тешко одлазе кући", каже Салим Горанац, директор ОШ "Сава Јовановић Сирогојно".

Осим унутрашњости школе, и двориште је потпуно прилагођено потребама детета. Овде се налази све што би родитељ пожелео за своје дете – место за игру, релаксацију, зимзелено дрвеће, па чак и ароматично биље.

Називају га и исцелитељским вртом, јер за ову децу можда је најважнији додир са природом. Од недавно, тај додир упознају и у школи.

 

 

 

[АлександраВ]

13 hours ago, Arsenija рече

Pa da li je to tačno ? Da li su kod nekih ljudi nervi koji motorno inervisu odredjene mišiće - nedovoljno razvijeni ? ... Ili šta je u pitanju kada čovek ne može brzo da priča ... ? Navika ili anatomija ? 

Узроци су различити. А опет, различити узроци дају исте или сличне симптоме. Говорно-језички поремећаји веома често могу као симптом да буду и показатељи да се нешто догађа са здрављем човека и понекад су од непроцењивог значаја за диференцијалну дијагностику. Узроци говорно-језичких поремећа умногоме одређују даљи ток и облик третмана и од значаја су за прогнозу, дакле смерница су у смислу шта и колико можемо да очекујемо од третмана.

Неки од узрока могу бити неуролошке етиологије, а могу бити и научено понашање, наслеђе, анатомске неправилности, психогена етиологија, итд. Обећала сам Дијани тему о муцању, и ево поново обећавам, у следећих пар дана издвојићу време да се мало посветим и тој теми, а волела бих да паралелно испратимо и остале поремећаје флуентности говора, да то мало разјаснимо. Хвала на питању Арсо

[Aurelije]

1 hour ago, АлександраВ рече

Драги Аурелије, нема глупих питања, и хвала на овом веома важном питању.

 

Ето, надам се да ће написано бити од користи. Поздрав!

Vau! Zaista nisam ocekivao ovako detaljan govor niti da se ovoliko zna o ovome. Hvala ti puno.  

[АлександраВ]

4 minutes ago, Aurelije рече

Vau! Zaista nisam ocekivao ovako detaljan govor niti da se ovoliko zna o ovome. Hvala ti puno.  

 

[александар живаљев]

Ханс Фурт и рад са децом оштећеног слуха

уторак, 06. дец 2016, 14:43 -> 16:27

Извор: РТС

Аутор: Косовка Ивковић Бобић

Ханс Фурт је био професор психологије на Универзитету у Вашингтону,  а као родитељ глувог дечака посебно се интересовао за могућности когнитивног развоја деце са оштећеним слухом. У склопу истраживања о целокупном развоју глуве деце отвара радионице за подстицај психофизичког, интелектуалног и когнитивног развоја у школи за децу са оштећеним слухом у Западној Вирџинији.

Деца су свакодневно након школе похађала, у групама од по највише осам ученика, радионице мишљења или лингвистичке радионице. Фуртов методски приступ за подстицај когниције и језика код деце са оштећењем слуха у потпуности је био ослоњен на Пијажеове радове о когнитивном развоју.

Час уметности у школи за глуве девојке, Висконсин, 1880. година

Истина, Пијаже се није бавио развојем глувог детета, али је истраживањима и теоријским поставкама о когнитивном развоју детета подстицајно утицао на психологе и дефектологе који су се бавили когнитивним развојем глуве деце. Фурт, као велики следбеник Пијажеовог когнитивног правца, своја истраживања усмерава ка расветљавању мисаоних процеса код потпуно глуве деце.

У радионици мишљења реализовале су се следеће вежбе за подстицај различитих аспеката мишљења:

1. вежбе класификације (ређање, проста серијација, двострука и вишедимензионална серијација);
2. вежбе за откривање шаблона-мустре (сортирање, доцртавање, пермутација);
3. вежбе вероватноће (игре предвиђања);
4. вежбе перспективе (сналажење у простору, цртање, однос предмета у простору);
5. игре разних улога (имитирање, погађање предмета или ликова, драматизација).

У оквиру тих пет група вежби планиране су игре и задаци који стимулишу моторику, опажање, логику и стваралаштво.

Радионице које је осмислио Ханс Фурт и применио 1970. године у школи у Западној Вирџинији у Србији је преузео и осавременио Центар за интегрални развој глуве деце из Београда у оквиру Методе за интегрални развој глуве деце. Примена радионица је реализована 2000. године у Школи за децу са оштећеним слухом „Стефан Дечански".

 

[александар живаљев]

Третмани рада за децу са сметњама у развоју ‒ кондуктивна едукација

недеља, 29. јан 2017,

Извор: РТС, Аутор: Косовка Ивковић Бобић

 

Кондуктивна едукација је метод који омогућава образовање и рехабилитацију деци са сложеним моторичким и когнитивним сметњама у развоју.

Метод је смислио мађарски лекар Андраш Пете (1893‒1967), који је живео и радио у Бечу и Будимпешти, где је 1952. године oсновао Национални институт за терапију моторичких сметњи у развоју и Фондацију за кондуктивну едукацију.

Један од третмана рада за децу са сметњама у развоју

Метод је посебно прикладан за децу са церебралном парализом која у више од 65% случајева имају интелектуалне и друге сметње у развоју. Стручњак који примењује кондуктивну едукацију је кондуктивни педагог, а за то звање је потребна обука у трајању од четири године.

 

Андраш Пете, као и сваки кондуктивни педагог, церебралну парализу није посматрао као медицински проблем, већ као проблем учења. Због оштећења централног нервног система деца имају проблем са учењем и адаптацијом.

Принципи рада

Принципи кондуктивне едукације подразумевају следеће активноти: уче се вештине; кондуктивни педагог води рачуна да атмосфера буде као када се деца играју уз песму и ритам; обраћа се пажња на све области развоја и свакодневног живота.

Програм траје читав дан ако је дете у институту или пола дана ако долази на терапију и у школу; деца уче вештине које се током типичног развоја у породици стичу (ходање, лична хигијена, игре, рад, хоби итд.). Почиње се са лаким захтевима и напредује према сложенијим; активности се пажљиво планирају за сваки дан, имају структуру и време за реализацију. Поред учења предмета за школу укључене су и музичке стимулације, стимулације покретом, функционални говор, развој говора итд.

Свака активност у раду са децом треба да испуњава следеће задатке:
интеракцију детета са терапеутом и вршњацима; визуелна и аудитивна опажања; перцепцију; подстицај памћења, пажње, вољних и афективних радњи, као и мишљења.
Важно је омогућити рад на остваривању координације покрета; покрета и опажања; покрета и мишљења, уз подстицај спацио-темпоралне оријентације (у времену и простору), развој ритма и темпа у покрету и говору. Такође, подстиче се рад на стицању самопоуздања и самосталности.

Метод укључује посебан намештај (столови,столице итд.), дидактички материјал (свеске, тастатуре итд.).
Метод се данас примењује у оквиру основних школа, посебних установа за рехабилитацију, школа за образовање ученика са сметњама у развоју у великом броју земаља.

 

[АлександраВ]

Značaj rane stimulacije

Nove naučne studije iz oblasti logopedije sve više ukazuju na činjenicu da je započinjanje rane stimulacije kod dece koja ne govore veoma važna i da je uspeh tretmana i oporavak deteta značajno efikasniji, brži i ostavlja manje posledice na dete.

U logopedskoj praksi često se dešava da roditelji sa detetom koje ima problema u komunikaciji i kasni u govorno-jezičkom razvoju, kod stručnog lica – logopeda dođe prekasno. Razlog za to je savet koji roditelji dobijaju da dete logopedu ne treba upućivati pre treće godine, što je uzrok zablude da dete u tom periodu još usvaja maternji jezik.

Druga zabluda koja prouzrokuje kasni dolazak roditelja je pogrešno shvatanje uloge samog logopeda, koji se po njima bavi isključivo tretmanima kod dece koja imaju razvijen govor i jezik,  a pošto njihovo dete još se nije razvilo govorno-jezički nema ni razloga da se poseti logoped i započne stručna stimulacija.

Međutim, savremena istraživanja iz oblasti logopedije polaze od činjenice da dete i pre treće godine ima potencijal da razvija komunikaciju sa svojom okolinom i pre nego što razvije govor. Iako je svako dete individua za sebe i različito se razvija, postoje govorno-razvojne norme po kojima se prati da li se ono nalazi u razvojnom okviru predviđenom za njegov kalendarski uzrast.

Intenzivan razvoj govora kod dece traje u periodu od 2. do 5. godine života deteta. Ukoliko dete već sa dve godine ne prati norme govorno-jezičkog razvoja, neophodno je da se već u tom periodu roditelj obrati logopedu, radi obavljanja kontrolnog dijagnostičkog pregleda i započinjanja stručne logopedske stimulacije.

Razvoj govora kod deteta je složen proces koji zahteva strpljenje, upornost i istrajnost. Govor se ne razvija „preko noći“, već je potrebno vreme kako bi dete usvojilo i obogatilo rečnik. Ako se zna da se govor razvija od 2. do 5. godine, dolaskom kod logopeda od treće godine, gubi se dragoceno vreme, a detetu je sve teže da uhvati korak sa svojim kalendarskim uzrastom.

Kroz pravovremeno stimulisanje deteta u ranom razvojnom periodu, poboljšava se njegova pažnja i koncentracija. Dete počinje znatno brže da bogati svoj rečnik, brže se socijalizuje i počinje učestalije da ostvaruje kontakt sa osobama koje ga okružuju, počinje da se igra i koristi igračku u svrhu za koju je namenjena. Svi ti parametri dovode do bržeg sazrevanja deteta kako na socijalnom tako i na psihološkom aspektu i predupređuju se eventualne posledice koje se mogu javiti u predškolskom i školskom uzrastu u savladavanju gradiva, prihvatanju školskih obaveza i zahteva koji se pred dete stavljaju.

Kao zaključak, koji u svom naučnom radu iznosi i prof. dr sc. Draženka Blaži, nameće se da je rana logopedska dijagnostika nužno potrebna, jer rano otkrivanje odstupanja u govorno-jezičkom razvoju omogućava ranu intervenciju, a rana intervencija daje bolje razvojne ishode.

[АлександраВ]

Postoje norme po kojima je neophodno pratiti dete u usvajanju i razvoju govora i jezika. Iako se u praksi svako dete individualno razvija, na ovoj strani vam prikazujemo norme govorno-jezičkog razvoja koje bi trebalo da prati dete određenog kalendarskog uzrasta.

Određena manja odstupanja od normi mogu se tolerisati. Međutim, ukoliko dete ne prati većinu normi predviđenih za njegov kalendarski uzrast, neophodno je hitno obratiti se stručnjaku logopedu, radi temeljne i detaljne logopedske dijagnostike i testiranja, kao i započinjanja adekvatne logopedske stimulacije govora.

http://www.logopraxis.rs

Razvojne govorne norme do 2. godine

Od 2. meseca dete započinje:

• gukanje,
• odojče svoje zadovoljstvo iskazuje kroz raspevavanje glasova,
• dobro guta,
• dobro vuče kada sisa i
• dobro otvara i zatvara usta.

U periodu od 5. do 6. meseca započinje:

• faza brbljanja, koja obiluje kombinovanjem samoglasnika i suglasnika (ap, ba, da, ta, ga, apa)

Od 6. do 8. meseca

• dete povezuje dva ista i različita sloga (ba-ba, pa-pa, ma-ba, ta-ba),
• intenzivno tepa,
• razume i reaguje na svoje ime.

Od 8. do 12. meseca:

• dete upotrebljava više reči sa udvajanjem više slogova (“baba”, “deda”, “tata”…),
• tepanje prelazi u govor,
• ume da pokaže “gde zeka pije vodu?”, “gde je pametna glava?”,
• sluša i imitira zvuke iz svog okruženja (“av-av”, “mau”, “tu-tu”…),
• razume značenje nekih reči poput “daj”, “no-no”, “evo”, “pa-pa”.

Od 12. do 18. meseca:

• dete razume kada mu kažete “dođi”, “donesi “, “idemo”,
• prepoznaje predmete i delove tela (oko, usta, nos, kosu),
• razume kada pitate “gde je ovo ili ono?” i to pokazuje,
• neke reči označava slogovima (ga – glava, nona – noga…),
• ima rečnik od 10 – 20 reči (“mama”, “baba”, “tata”, “deda”, “pa-pa”),
• koristi frazu od dve reči („daj to”, “mama, ajde”…)

Od 18. do 24. meseca:

• reguje na „pokaži mi kuću, čiku, tetu, kapu”,
• može da pokaže lutkino oko, nos, usta, nogu, ruku,
• prati jednostavna uputstva: ”baci”, “šutni”, ”stavi”,
• razume naloge: „sedi na stolicu”, “donesi patike”, “uzmi loptu”…
• imenuje neke predmete: lopta, lutka, sat…
• odgovara na pitanje: “kako se zoveš?”, “kako laje pas?”, “kako maca mauče?”,
• rečnik se znatno bogati dete ima prosečnih 300 reči,
• izgovara samoglasnike i oko 25% suglasnika (p, b, t, d, n, m, j, v), ponekad i k i g,
• voli da sluša priče i pesmice i da gleda slike.

[АлександраВ]

Razvojne govorne norme od 2. do 3. godine

• može da prepozna na osnovu slike za šta se predmet upotrebljava
• prstima pokazuje ili kaže koliko ima godina,
• saopštava svoje želje, namere, probleme,
• vodi razgovor sa igračkama,
• broji do 3,
• upoređuje boje i postaje svesnije sličnosti i razlika,
• na nalog izvodi onomatopeju (mau, mau; av, av) i oponaša neku emociju,
• dolazi do uvećanja obima i raznovrsnosti rečnika (500 – 1000 reči),
• upotrebljava zamenice i priloge,
• koristi zamenicu ”Ja”,
• počinje sa upotrebom prideva i predloga.

Razvojne govorne norme od 3. do 4. godine

• izvršava dve naredbe date istovremeno: ”uzmi lutku i stavi je na sto”,
• daje odgovarajuće odgovore na postavljeno pitanje: “Šta radiš kada si žedan?”, “Šta radiš kada si pospan?”, “Šta radiš kada ti je zima?“,
• broji redom do 5,
• raspolaže rečnikom od 1.500 reči,
• govor mu je razumljiv,
• ulazi u fazu „radoznalosti“ i razvija saznanje o svetu koji ga okružuje,
• koristi reči i razume suprotnosti „veliko-malo“, „bata-seka“ itd,
• priča o sebi, o drugima, o svojim događajima,
• prati sadržaj priče i postavlja pitanja,
• razlikuje levu i desnu stranu,
• prepoznaje i imenuje prste na obe šake,
• zna pesmice od tri strofe.

Razvojne govorne norme od 4. do 5. godine

• govor je u potpunosti gramatičan,
• u govoru koristi veznike: jer, ali, ili..
• prepričava priče koje čuje,
• broji redom do 10,
• ima rečnik od 2.000 reči ili više,
• u izgovoru koristi svih 30 glasova,
• ispravlja sopstvene greške u govoru.

Razvojne govorne norme od 5. do 6. godina

• potpuno razume govor okruženja,
• izvršava tri uzastopne naredbe date istovremeno “ uzmi čašu, sipaj vodu i stavi čašu na sto”
• govor je u potpunosti gramatičan,
• prepričava duže priče,
• može da definiše jednostavne reči: “Šta je kuća? Šta je sunce? Šta je majka?”
• broji preko 10.

Razvojne govorne norme od 6. do 7. godine

• govor i jezik deteta dostižu razvijenost govora i jezika odrasle osobe,
• dete je u potpunosti ovladalo svim vrstama reči,
• zna da imenuje godišnja doba i da objasni razliku između njih,
• može da izvrši analizu i sintezu reči od 4-5 glasova (“kuća”, “vreme”),
• broji do 20 unapred i unazad.

http://www.logopraxis.rs

[RYLAH]

пре 2 минута, АлександраВ рече

Razvojne govorne norme od 6. do 7. godine

А које су развојне норме после 33. године?

[Juanito]

@АлександраВ

Да ли су ти познати ”индексикали” (показивачи?)?

https://en.wikipedia.org/wiki/Indexicality

Ако јесу, можеш ли да објасниш простим језиком шта су, како се називају на српском и кад се развија способост коришћења? Чини ми се да има везе са

пре 50 минута, АлександраВ рече

• izvršava dve naredbe date istovremeno: ”uzmi lutku i stavi je na sto”,

Такође, да ли побољшање

пре 52 минута, АлександраВ рече

• izvršava tri uzastopne naredbe date istovremeno “ uzmi čašu, sipaj vodu i stavi čašu na sto”

има везе са простим повећањем капацитета радне меморије или је у питању нешто више од тога?

пре 53 минута, АлександраВ рече

• broji do 3

А зашто баш само до 3, а не до 4 или 5? У чему је разлика између 3 и 4?

И, коначно, колико деце одступа од описаног развоја било да се развијају брже или спорије?