RYLAH Написано Септембар 29, 2016 Пријави Подели Написано Септембар 29, 2016 41 minutes ago, Juan рече Али које су непознате стваре у које верујеш, тј. како од те интуитивне вере да постоје непознате ствари долазиш до конкретних које ћеш да испиташ? Број непознатих ствари је по дефиницији бесконачно већи од броја познатих. Једини начин који може да нам укаже шта је важно од непознатих ствари (тј. где да их тражимо) су теорије чија дедкуктивна предвиђања оману. Знаш ли ти неки други начин? Ако мислиш да се довољним бројем експеримената може елиминисати непознато, онда грешиш, јер, да поновим, ”број непознатих ствари је по дефиницији бесконачно већи од броја познатих”. У старту сам рекао да сам лаик по овом питању, и да су моја размишљања лаичка. И стварно бих волео да уопште нисам у праву, и да ово буде почетак нове револуције којом би се искорениле многе болести од којих човечанство данас пати. Али мислим да се није посветила дужна пажња довољном експериментисању у овој области да бисмо тек тако почели да се играмо овим стварима. Доли сам навео као пример тога да се овде трагедија једне грешке види тек после пола живота, али да онда може да прерасте у катастрофалну трагедију. ДДТ сам навео као нешто о чему је постојао научни консензус у то време, све док то није разбијено. Шта је било са оном децом са реклама која су прскана ДДТ-јем не знам, али тешко да им је то користило. Капирам и да не може довека да се чека, и да постоји реална потреба за овако нечим, само мислим да је за сада преурањено, а може да остави огромне последице по тај живот којим се експериментише. АлександраВ је реаговао/ла на ово 1 Link to comment Подели на овим сајтовима More sharing options...
Juanito Написано Септембар 29, 2016 Пријави Подели Написано Септембар 29, 2016 40 minutes ago, RYLAH рече ДДТ сам навео као нешто о чему је постојао научни консензус у то време, све док то није разбијено. Шта је било са оном децом са реклама која су прскана ДДТ-јем не знам, али тешко да им је то користило. Није иста ствар у питању. Постоји милион начина на који нека супстанца може да буде штетна. Постоји толико места на силним протеинима на којима дата супстанца може да се веже и изазове разне проблеме. Једини начин да то теоријски предвидиш је да одабереш одређени протеин и израчунаш како се дата супстанца за њега везује на унапред одређеном месту или да пак предложиш неки други механизам (којих опет има бесконачно много) и да онда израчунаш свашта везано за тај механизам, те да онда провериш експериментално шта си урадио. Наравно да је увек могуће пропустити толико тога и магичног решења нема. Потенцијално све могуће сусптанце, укључујићи оне које уносимо кроз храну свакодневно, могу да буду штетне, али и неочекивано корисне. Практично сва наука која се објављује на те теме је или добра, али ад хок (важи само за тај појединачан случај под уско дефинисаним условима), или катастрофално лоша (на основу разних статистика и бесмислених корелација једног дана објаве како кафа убија, а следећег дана како продужава живот). То је зато што је јако тешко, ако не и немогуће, направати генерални теоријски модел о штетности и корисности супстанци. Систем је превише комплесан да се практично може да предвиди било шта значајно. С друге стране, механизми који одређују понашање ДНК су једноставни, елегантни, лако разумљиви и прилично добро формализовани. Не може да се пореди са токсикологијом, нутриционизмом и сличним. АлександраВ, Ronald, Justin Waters and 1 члан је реаговао/ла на ово 4 Link to comment Подели на овим сајтовима More sharing options...
Препоручена порука