О. РОМИЛО (Хиландарац, Кнежевић): ТЕСЛА - НАУЧНИК, "HOMO THEURGOS" И СВЕТИТЕЉ

[александар живаљев]

Romilo Knežević

Doktorski kandidat

Balliol College

Univerzitet u Oksfordu

 

 

 

Tesla – naučnik, Homo Theurgos, monah i svetitelj

 

 

 

Ideja nekoliko međunarodnih grupa za kanonizaciju čuvenog srpsko-američkog naučnika Nikole Tesle naišle su na nezvanični i bogoslovski uopšten odgovor Crkve. Utisak je da se to na prvom mestu dogodilo zbog toga što nije poštovana procedura uobičajena u ovakvim slučajevima. Crkva ukazuje izuzetno poštovanje Tesli, kao značajnoj istorijskoj ličnosti, zbog njegove naučne i stvaralačke darovitosti, i zalaže se za prenos njegovog pepela na trg ispred Hrama Svetog Save u Beogradu. Teslin slučaj je bremenit simbol duboke bogoslovske dileme koja nadaleko prevazilazi granice pomesne Crkve, dotičući pitanje od važnosti ne samo za hrišćansko bogoslovlje, već i za celokupno čovečanstvo.

Ako tvrdimo da Tesla ne može biti svetitelj, ali je uprkos tome ipak značajna istorijska ličnost, to bi znači da pravimo nepremostivu razliku između večnih i eshatološko vrednih darova i onih koji su potpuno efemerni i prolazni. Prvi darovi su osveštavajući ili sakramentalni, dok potonji to očigledno nisu. Prilazeći ovoj dilemi sa strogo hrišćanskog stanovišta, u pozadini ovakvog pojma svetosti uočavamo dve temeljne doktrine, naime, doktrinu o Božijoj svemoći i doktrinu o stvaranju čoveka. U skladu sa ovim doktrinama, svetitelj je onaj ko je ljubav prema Bogu i bližnjem ispoljio kroz usrdnu molitvu, pokajanje i smirenje.

S obzirom da je Bog svemoguć (reč je, naravno, o jednom pojednostavljenom shvatanju božanske svemoći), naše molitve mu nisu potrebne. Bogu se molitva upućuje kako bismo primili blagodat koja će nam pomoći da se molimo za spasenje sveta. Stoga, svetitelj je onaj ko se prvenstveno moli za izbavljenje celog sveta. Ovako se uglavnom još od prvih vekova do danas opisuje suština monaškog zaveta.

S druge strane, Teslin glavni doprinos svetu su bili njegovi pronalasci. Međutim, kao što smo videli, usled pogrešnog tumačenja božanske svemoći Teslini stvaralački darovi Bogu nisu važni. Budući svemoguć i sveznajući, a budući i Tvorac svih naših stvaralačkih mogućnosti, Bog je u stanju da predvidi sve što bi naučnik ili umetnik mogao da stvori. Ovakvo shvatanje božanske svemoći ozbiljno dovodi u pitanje smisao stvaranja čoveka. Dakle, iz klasične doktrine o božanskoj svemoći sledi da čovek ne samo da je palo biće čiji je glavni i jedini zadatak da se moli za spasenje; čovek je i krajnje suvišno biće budući da, pod budnim pogledom Božjim, on može jedino da bira ono što se, iz nebeske perspektive, ukazuje kao ograničeni broj kombinacija.

Pretpostavimo, međutim, da Bog ispoljava sopstvenu svemoć na bogolikiji i čovekoljubiviji način. Kao što Bog Otac rađa Sina i proishodi Duha želeći da večno bude obogaćen njihovom ličnosnom jedinstvenošću, tako stvara i čoveka – homo theurgos-a - kao biće koje bi trebalo da ga večno obogaćuje i iznenađuje. Bog dakle iskazuje svoju svemoć na istovetan način kao i prilikom svog Ovaploćenja i smrti na Krstu, tj. ograničavajući sopstvenu moć. Sa ovog stanovišta, istinsko ljudsko stvaralaštvo nalik Teslinom, poput istinske kulture, javlja se kao vid našeg doprinosa božanskom životu. Tako smo donekle drugačije protumačili doktrinu o božanskoj svemoći kao i učenje o stvaranju čoveka. Čovek više nije suvišno biće; Bog stvara svaku ljudsku ličnost kao mogući izvor obogaćenja sopstvenog života. Čovekova moć da obogaćuje božanski život postaje suštinska odlika ljudskog bića. Shodno tome, put ka svetosti bez ikakve sumnje mora biti popločan pokajanjem, smirenjem i ljubavlju, ali nikada ne može da stigne do svog naznačenja ako njegova glavna odlika nije stvaralaštvo.  

Da bi hrišćansko učenje imalo nekog smisla za ljude koje je Bog obasuo najvećim darovima; da bi ništa manje imao smisla i za sve one koji se, čak i u najsvakodnevnijim pojedinostima života, u naizgled najprizemnijem izražavanju neponovljivosti svojih ličnosti ponašaju kao umetnici; da bi darovi svake ljudske ličnosti udahnuli život i svežu krv u obamrlo telo Crkve, zastereli pojam svetosti, utemeljen na ljudskog grešnosti i suvišnosti ljudskog bića, sada valja utemeljiti na pojmu čoveka-tvorca – homo theurgos-a – bića čije stvaralaštvo obogaćuje božanski život.

 

 

 

Извор: The essential Nikola Tesla: peacebuilding endeavor  © 2015 Tesla Memory Project, UNESCO Center for Peace. (Ed. Aleksandar Protić) стр 63-65

 

 

•  

[RYLAH]

А шта је са страдалницима за веру, међу којима има и много оних који нису били нешто црквени, али су касније канонизовани? Такође, шта је са многим световним великодостојницима, и код нас и у другим земљама, који су после смрти канонизовани, а животи им, најблаже речено, нису одражавали ове идеале, али су имали друге, огромне заслуге, за ширење и напредак вере на појединим просторима (другим речима, својим делима, а не својим молитвама су зарадили своју светост)? По овој логици, неко сагради пар манастира и побије пар хиљада оних који нападају на веру и постане светитељ, а човек који је задужио цео свет не може исто тако својим делима, која су већа и виша и Богу милија од овог претходног, да постане светитељ. Ако бисмо гледали и љубав, мислим да би аргументи опет били на Теслиној страни, јер је све што је радио хтео да несебично подари целом човечанству.

Не знам зашто бисмо уопште имали овакве дебате или постављали нека правила. Мени се баш свиђа овај приступ "од случаја до случаја". Као што су многи станови на Небесима, тако је и много врста светитеља.

Још да уведемо и комисијско признање чуда и оснујемо којекакве сталне комисије за суђења светитеља...

(Иначе, мислим да нема потребе проглашавати Теслу светитељем, ако ни због чега другог, онда зато што је било упитно да ли је уопште био Праволавац или имао неки синкретистички приступ вери, него причам уопштено).

[Justin Waters]

6 hours ago, александар живаљев рече

Према најприсутнијим описима светитеља то су они људи који изражавају своју љубав према Богу кроз молитву Њему угодну.

Inace, proglasavati Teslu svetiteljem nema potrebe. Mada on je najpre ispunio onu: "za badava sete dobili za badava i dajte". Mada se ovo prvenstveno odnosi na svestensto i svete tajne, ali moze se primjeniti i na svaku vrlinu i dar koju covjek posjeduje. Puno je toga posjedovao i zelio je sve to besplatno da ponudi ljudima. Imalo bi materijala, ali dzaba kad nije bio monah, a nije izgradio ni jedan manastir, i nije mucenicki postradao za vjeru. 

[Аурор]

Tesla je za religiju govorio da je zaostatak intelektualnog razvoja covecanstva, da je prevazidjena i nepotrebna itd.

[александар живаљев]

Напомена, уводни текст замијењен је преводом на српски самога оца, сада и доктора наука, Ромила Хиландарца, који нам га је љубазно послао уз благодарност за интересовање за његов рад, и нашу благодарност за његово стваралаштво и сарадњу.

[александар живаљев]

Молио бих да примјетите да је текст оца Ромила у рубрици "Православље за почетнике", дакле за све оне "дигиталне" и ине ствараоце који траже Пут, а овај текст може много да им каже о синергији Божјег и људског стваралаштва.

Не саблажњујмо се око "светитељства", и сачекајмо да изучимо недавни напис професора Богдана Лубардића: "Никола Тесла и СПЦ".

Молим Вас, бар у овој теми не наклапајмо о бризи за Теслину научност, јер је чињеница да немамо превод Теслиних дјела на српски који би одговарао љепоти његовог језика, нити истраживаче његове писане заоставштине.

Књига у којој је објављен рад оца Ромила Хиландарца, дјело је Теслиног меморијалног пројекта, који води неуморни Александар Протић. Пројекат, под покровитељством УНЕСКО, окупља научнике заинтерсоване за Теслу на Сорбони, Кембриџу, а, однедавно и на Харварду и МИТу. Сама књига је штампана у 333 примјерка и дјелиће се најзаслужнијим појединцима за ширење Теслиних визија, а свима је, у Теслином духу, бесплатно доступна у електронском облику.

Сајт Теслиног меморијалног пројекта: http://tesla-memory.org/

Тешко се миримо са чињеницом да много тога не знамо о "нашем Тесли", а шта би рекли тек о односу који је имао са другим "светитељем" Михајлом Пупином.

Због тога вам предлажем да погледате изврсно предавање ТЕСЛА И ПУПИН НА ИСТОМ ПУТУ које су одржали бриљнтни господин Протић и неуморна Пупинова светосавка, Александра Нинковић Ташић. (из техничких разлога предавање није могло да се постави у видео рубрику Поука)

https://youtu.be/P6fXWtUHEE8

[Славиша Буквић]

Тесла никако не може бити светитељ јер у српском црквеном језику светитељ је епископ који има пуноту тајне свештенства и посвећује свештенике.За оне који нису епископи кажемо свети.Например свети преподобни Серафим Саровски.Светитељ се обично употребљава за свете епископе.Али добро.Још ми је већа мистерија да неко живи на Светој Гори па иде да докторира.Шта ће му то стварно не разумем.Како је неко овде поменуо поштовани аутор као да је заборавио свете мученике који су изнад свих других светих јер су дали свој живот за веру,а неће бити да су се молили за читав свет.Поред тога не знам о каквој процедури за проглашење светим говори аутор.Код нас нема такве процедуре.Свети Сава например никада није прошао никакву процедуру нити је проглашен светим па је ипак наш највећи светитељ.Што се тиче Николе Тесле никада ми није ни пало на памет да би он био свети.То се дешава(такве иницијативе) зато што нецрквени људи то-свети-доживљавају као титулу којом се неко уздиже и даје му се чин.Као што свако може постати министар или епископ изгледа да свако може постати свети.Народ мисли да је свако ко је проглашен светим добио неки чин па је и онај ко је то случајно постао исти у рангу као Свети Петар например првоврховни апостол.