Kina skupo plaća svoju demografsku politiku: U kraljevstvu jednog deteta

[александар живаљев]

Kina skupo plaća svoju demografsku politiku: U kraljevstvu jednog deteta

Piše Martin Bulard, Le Monde diplomatique

Politikta jednog deteta nije ostavila samo ekonomske i demografske posledice. Ona je iskovala celu jednu generaciju malih prezaštićenih prinčeva obožavanih od roditelja, do te mere da su nesposobni da se sami snađu u životu odrasle osobe

„Dok u Francuskoj već dva veka vidimo pad nataliteta od tri četvrtine - što ostavlja dovoljno vremena neophodnog da se dovrši industrijska revolucija, ekonomija preusmeri ka uslugama i razvije opšti sistem socijalne zaštite - u Kini ovakva tranzicija, kada je reč o natalitetu, traje samo sedamdeset godina!", naglašava stručnjak za demografiju Kine, Izabel Atane. (1) Drugim rečima, Peking mora da u dve ili tri generacije ostvari ekonomske i socijalne promene za koje su drugima bili potrebni vekovi. To sigurno neće biti bez potresa.

Među uzrocima ovog ubrzanog pada su autoritarne politike kontrole rađanja sedamdesetih godina, te politika jednog deteta, započeta u isto vreme.

O uzrocima ovog ubrzanog pada su autoritarne politike kontrole rađanja sedamdesetih godina, te politika jednog deteta, započeta u isto vreme kada i ekonomske reforme Deng Sjaopinga iz 1979. godine. „U toku 1983, jedne od najgorih godina", beleži Ataneova, „dogodilo se petnaest miliona abortusa i više od dvadeset miliona sterilizacija, često prisilnih."

U svom filmu Shadow Days (2), Džao Dajung prikazuje, uz pomoć upečatljivih slika u čijoj uverljivosti se oslikava njegova prošlost autora dokumentarnih filmova, upornost predsednika partije da „sprovede u delo" sterilizaciju i prisilne abortuse u jednom sablasnom selu u dalekim krajevima Burme. To nije centralna tema ovog filma koji je istovremeno okrutan, nežan i smešan, ali se javlja kao simbol društva zasnovanog na lažima, korupciji i mržnji prema ljudima.

Godine 2015, zakon o jednom detetu je zaboravljen od vlade. Zabrana je nestala, ali teški životni uslovi čine da roditelji ne preuzimaju taj korak. Čak i parovi kojima je pre dve ili tri godine dozvoljeno da imaju više od jednog deteta (u slučaju da je jedan od roditelja jedinac) odustali su od toga, pre svega zbog visokih cena jaslica, smeštaja u gradu, škole i zdravstva. Ta činjenica je još jasnija kada je reč o migrantima, koji dolaze sa sela, rade u gradu i nemaju nikakva prava, uprkos reformi koja je obećana i koja još nije sprovedena. Malo je verovatno da će se stopa nataliteta povećati dok su nejednakosti tako velike, a socijalna pomoć tako mala.

Posledice su poznate: starenje stanovništva u tom trenutku u kom se ekonomski napredak usporava, dok su čak i oni sa najvišim diplomama nezaposleni. Trenutni odnos je 3,1 aktivan stanovnik naspram jednog penzionera, 2050. godine bi broj aktivnih trebalo da se spusti na 1,3 stanovnika. Naravno, neki koraci su preduzeti: poboljšanje efikasnosti rada i povećanje pomoći stanovništvu, itd. Ali to je trka sa vremenom. „Da li je Kina na izdahu?", pita se Izabel Atane. Kina? Možda ne. Njen razvojni model, sigurno.

Politika jednog deteta nije ostavila samo ekonomske i demografske posledice. Ona je iskovala celu jednu generaciju malih prezaštićenih prinčeva obožavanih od roditelja, do te mere da su nesposobni da se sami snađu u životu odrasle osobe. Vrlo suptilno, kineska novinarka i spisateljica Sinžan prikazuje dirljive i ponekad komične portrete ovih mladih koje roditelji previše paze. (3) Ona živi u Londonu i u Kinu se vraća dva puta godišnje, i ima samo jedno dete. Svoje iskustvo ukršta sa iskustvom mladih Kineza koje gosti i sreće.

Svakoga pita šta misli o aferi Jao Đasjin koja je u oktobru 2010. uzdrmala zemlju: sjajni student treće godine muzičke akademije automobilom obara 26-godišnju migrantkinju, a kada vidi kako ona podiže njegovu registarsku tablicu, on je izbode, strahujući od tužbe koja bi mu uništila karijeru i zadala bol njegovim roditeljima, koji su sve žrtvovali za njegove studije.

Njegov potez zapalio je kineske društvene mreže, neki su imali razumevanja i čak mu opraštali, dok su ga drugi osuđivali. Taj događaj, kao i rasprava koja je zapalila blogove, postao je simbol veza između roditelja i jednog deteta koje oblikuju načine razmišljanja.

 

PREVOD: Isidora Petrović

 

(1) Isabelle Attané, Kina bez daha, Fayard, Pariz, 2016, 267 strana, 19 evra.

(2) Zhao Dayong, Shadow Days, Dissidenz Films, Pariz. U bioskopima od 30. marta 2016.

(3) Xinran, Dete jedinac, Philippe Picquier, Arl, 2016, 384 strana, 23 evra.

 

 

[Дијана.]

Kina zaista placa cijenu svoje demografske politike. Starenje stanovnistva i pad nataliteta u razvijenijim i srednje razvijenim zemljama, a hiperprodukcija stanovnistva i siromastvo u nerazvijenim su globalni problem.

Nego, evo naseg problema. Nama abortus dodje kao mjera demografske politike. 

http://www.novosti.rs/vesti/naslovna/drustvo/aktuelno.290.html:625553-VISE-ABORTUSA-NEGO-DECE-Srbija-u-zabrinjavajucoj-demografskoj-situaciji