Жељко Ињац: Патријарх Вартоломеј и Зуроф у Јасеновцу

[Милан Ракић]

Први пут у хришћанској историји један цариградски патријарх је боравио на просторима садашње државе Хрватске. Васељенски патријарх Вартоломеј заједно са српским епископима и патријархом служио је литургију у Јасеновцу поводом обележавања 75 година од почетка рада злогласног логора смрти Јасеновац. Патријарх Вартоломеј је у Јасеновцу на месту геноцида над српским православним народом истакао да су мученици који су пострадали у Јасеновцу светитељи целокупног православља. Тим речима васељенски патријарх је подигао свест о геноциду над Србима на васељенски тј. светски ниво.

Наши медији су пропратили ова дешавања, на жалост углавном штуро преносећи хрватска агенцијска саопштења која су тежила да од овог догађаја у предизборној тишини у Хрватској направе још један повод за напетост са Србима. Већина медијских саопштења се свела на полемику око броја пострадалих у Јасеновцу и покушаја Колинде Грабар Китаровић да као противтежу протури причу о канонизацији Степинца, која је заправо хрватски државно-политички пројекат. Тако је јавност и у Хрватској, а и код нас, могла да стекне утисак како је цео догађај заправо још један у низу српско-хрватских бесконачних и већ помало бесмислених сукоба. Домаћи медији нису дали ни приближно потребан медијски простор овом, да кажемо историјском догађају, да ли због тога што не желе да «иритирају Хрвате» или због недовољне свести о значају догађаја.

Цео догађај заправо има сасвим другу димензију. Организован од стране епископа Јована славонског, на обележавање у Јасеновцу, сем васељенског патријарха дошао је и Ефраим Зуроф, директор Центра „Симон Визентал“, који се у хрватским медијима представља скоро па као државни непријатељ. Подсећања ради треба поменути да су српска и јеврејеска заједница у Хрватској одбили ове године учешће у званичној државној церемонији обележавања годишњице страдања у Јасеновцу. Доласком васељенског патријарха Вартоломеја и светски познатог и утицајног директора Центра „Симон Визентал“ Ефраима Зурофа у Јасеновац, први пут је ово обележавање пропраћено у свим значајнијим светским медијима. Тако је најзад после 70 година ћутања, свет вероватно први пут имаo прилику да чује истину о страшном геноциду над Србима, Јеврејима, Ромима и другима народима у најстрашнијем и најмонструознијем логору Другог светског рата.

Може се рећи да су светски медији више извештавали о овоме но српски, што је благо речено срамотно. Насупрот томе Ефраим Зуроф је још у априлу у Јерусалем Посту писао о „проблематичној историји Хрватске“ и о потреби да се Хрватска држава озбиљно обрачуна са „усташком носталгијом“ и успоном неофашизма. Исто тако, оштро је реаговао на покушај хрватских ревизиониста да Јасеновац преименују у радни логор, док Зуроф Јасеновац назива «балкански Аушвиц».

Сви досадашњи покушаји Срба да се истина о Јасеновцу који је симбол свеукупног страдања и геноцида над Србима у НДХ обелодани – да доспе до светске јавности, били су потпуно онемогућавани, или су били слабог интензитета јер су организовани од усамљених појединаца или неких мањих удружења без значајнијих ресурса.

Никада као сада, иза овог пројекта нису стали истовремено српска црква, држава и организације које се баве овом тематиком са једне, и светски утицајни појединци или институције попут Васељенског Патријарха и Директора Центра „Симон Визентал“ са друге стране.

Исто тако и изложба која је организована у УН, а посвећена је истини о логору Јасеновац, и коју је отворио светски познати режисер Кустурица, представља још један пример како се можемо и морамо борити да истина о српској страдалничкој историји пробије «медијску блокаду».

Све то, и још неки други догађаји нам по први пут уливају наду да ће толико болна за Србе, дуго скривана и прећуткивана истина о геноциду, најзад постати део званичне приче о Холокаусту током Другог светског рата, те да ће Срби добити исти третман као и други народи који су били масовне жртве нацизма и фашизма.

[Дијана.]

Odličan tekst. Puno bitnih pokrenutih pitanja o kojima se može razmišljati i diskutovati. Precizno istaknuto dvije važne stvari: otpor i negacija hrvatske države i hrvatske javnosti  istini i pravdi, spram srpske nebrige, nemara i neznanja, apatije u borbi za istinu i pravdu. 

Istorijska posjeta kojoj treba da uslijedi isti korak pape, i onda će tek moći da se otkoči i pomirenje i stvarni ekumenistički dijalog. Papa može da napravi ravnotežu.

[коЖељ њацИ]

Ако изузмемо негативне коментаре на зилотским сајтовима, код нас Србова као да нико није укапирао шта се управо десило.

[Човек Жоја]

17 minutes ago, Жељко рече

Ако изузмемо негативне коментаре на зилотским сајтовима, код нас Србова као да нико није укапирао шта се управо десило.

Лично, највеће наде полажем у Јевреје, односно, сматрам да највеће шансе да целу истину испричамо свету имамо ако се ослонимо на њих. Наш, усамљени глас, нико неће чути, нити можемо сами по себи задобити пажњу светске јавности. Што због незаинтересованости и немара, што због наших политичких дилетаната на државним функцијама. Са Јеврејима је други пар опанака. Мислим да не постоји канал до којег не могу да дођу и кажу/ураде оно што су намислили. Ја бих се њих држао као пијан плота, не само по овом питању, већ и иначе. Страдалнички су народ, нико нас неће разумети као они.

[Човек Жоја]

36 minutes ago, Дијана. рече

Istorijska posjeta kojoj treba da uslijedi isti korak pape, i onda će tek moći da se otkoči i pomirenje i stvarni ekumenistički dijalog. Papa može da napravi ravnotežu.

Њега као поп икону треба политички искористити, док је још употребљив, тј. док га Курија трпи и користи како би испеглала имиџ РКЦ.

[александар живаљев]

9 hours ago, Жељко рече

Ако изузмемо негативне коментаре на зилотским сајтовима, код нас Србова као да нико није укапирао шта се управо десило.

И, нажалост, црквене медије као ТВ Храм, који је преносио вијести ХИНА.ХР.

[NinaD]

Nas kao narod najbolje opisuje Knjiga o Milutinu. Milutin, kome je najveći cilj da popravi tarabu jer mu se konačno rodio sin, koji nije zainteresovan za stvari van te tarabe i ne zna za braću u Bosni pa se pita što se oni sami ne oslobađaju i što on mora u tome da učestvuje. Taj prostodušni Milutin nesvestan je zapravo da upravo zbivanja van te njegove tarabe, u koja on najradije ne bi da se meša niti njima da se bavi, određuju smer njegovog vlastitog života ka tragičnom završetku.

[Човек Жоја]

1 hour ago, verum est in beer рече

Али ми прво треба да се уздамо у себе, да се врати свест код људи и да почнемо да деламо, а тек онда можемо да рачунамо на помоћ других.

Не бих мрачим, али нажалост, мислим да од тога нема ништа. Прилике за освешћивање су одавно прошле а генерације које долазе имају своје путеве и стремљења на темељу раније пропуштених прилика. Реверзибилан процес, који би подразумевао припрему терена одоздо (ако на то освешћивање мислиш) на бази чега би уследило деловање, ту више није могућ, односно нереалан је. Уздање јесу истакнути појединци и организације, попут ето владике Јована и Цркве, који већ имају изграђу свест, а чији би ентузијазам отворио врата код оних чији се глас чује, и чије би деловање био модел који би дао повратну информацију друштву да се може, да акција даје резултат. Мислим да се, у овој заглушујућој медијској и васпитно-образовној буци којој су изложени и која им меси мозак, само тако може допрети до људи и указати на значај, и то опет само делимично. Дакле угледање, учење по моделу.

[Човек Жоја]

16 minutes ago, verum est in beer рече

Па то се никада не зна, ето само у последњих 10 година смо прошли фаза и фаза, а можда будемо у некој фази, па се и нама појави неки Теодор Херцл.

Значи Земунац. 

17 minutes ago, verum est in beer рече

И Јевреји су били раштркани, многи без циља, али ето, на крају су се скупили и почели да раде за њихову ствар.

Зато и могу да нас разумеју као "бушну канту", знају шта то значи, односно имају представу да се та промена не дешава фронталним нападом на свест народа, већ сегментарно тј. да је то процес за који су потребни иницијатори. 

Оно што хоћу да кажем јесте: прво деловање појединаца и група, онда повратна информација друштву на бази резултата која би сукцесивно анимирала део по део друштва да се укључи. Промена свести која би претходила деловању је по мом мишљењу нереална.