Kako je doslo do cuvene podele na "starotarci" i "novotarci" ?

[Јован Чакарески]

Vase Misljenje ?

[Guest свештеник Иван]

Ја мислим да је то направљено да би нам било мало занимљивије, а и да би о нечему разговарали. Досадно онако: све добро, пуна црква људи (сваке недеље) нарочито у пасивним сеоским срединама, сви се причешћују, сви поштују Епископе и свештенство, пуно љубави да прелива...

А сад нешто сасвим другачије:

Ко год прави ту поделу, није нормалан. Црква је једна и недељива а различите праксе, етос Цркве, само чини да се веру доживљавамо слободно у љубави. Не постоје шаблони, постоји поредак (али то није калуп).

Ово што се догађа је и добро, јер се свашта увукло у Цркву, а сада полако долази на видело.

Не постоје теорије завере, нити приближавање Папи, нити "реформе", постоји враћање изворима Православља и ја од срца то подржавам.

[Emilijan]

razilke su nastale oko toga sto pojedine stvari jedni tumace na jedan drugi pak na drugi nacin....

mislim da je stvarno vise dosta podela medju srbima..... ovo je cirkus, jedni jedno drugi drugo a narod sve to gleda.... i posle se zale kako je mali broj ljudi u crkvi....

sto se tice razgovora sa rimokatolicima, mislim da uopste nije vreme za to (ne kazem da ne treba) jer je kod nas cirkus jos od tita, pa bi prvo morali da sredimo stvari kod nas, pa tek onda razgovor sa rimokatolicima oko njihovog prelaska u pravoslavlje..... sve mi deluje jako neorganizovano.... a sto se liturgijskog pitanja tice, mislim da su neke promene ok ali isto tako mislim da ne sme biti velikih i cestih promena.... ne sme mnogo da se menja, ne vidim nista lose kod starih obicaja.......

[дибидусрус]

Политика и тајне службе.

[дибидусрус]

И нови дух времена.

[Milan Nikolic]

Има право о.Иван када каже да се свашта увукло у Цркву. Можда је тешко разумети, али прави начин да се покаже свачије право лице, је управо да православни имају дијалог са римокатолицима.

У таквој атмосфери, таквоме дијалогу, појављује се узнемирење међу православнима, којима темељ није чврст у православљу. Такви не желе да чују о теолошком дијалогу, јер, како се чини, тешко да имају неко другачије схватање хришћанства од римокатоличког.

Тужно је посматрати плануле људе, који се понашају политикантски, гордо, свађалачки итс, који не желе да имају теолошки дијалог ни са ким, па ни са својима православнима. Желе да буду православни више од Отаца Цркве, а о учењу тих Отаца Цркве неће ни да дискутују. Довољно им је само да прогласе да су други јеретици, паписти, новотари; а све то, можда несвесно, да би прикрили своју стварну ситуацију у којој се налазе, бивајући пред самим отцепљењем од православља.

[Баба]

Ево шта каже Agapije   са форума видовдан :

http://forum.vidovdan.org/viewtopic.php?f=48&t=6884&p=153868#p153868

Боље би било за све нас да узмемо у руке Свето писмо и да се образујемо, за праве хришћане.Од озбиљних питања за које нисмо од Бога квалификовани ни задужени чинимо острашћене пијачне  полемике,бурке и гријех.

Како се усуђујемо дискутовати о стварима Божијим?Црква је Божија,Господ Христ је глава Цркви, и Христ пише писма Црквама, којима ће Он судити.

Како ћемо знати да смо погријешили, каже Маји.

Па тако да престанемо бити бунтовници, да поштујемо утврђени ред, договор,обичај,па био то ред кућног савјета, заједничког домаћинства, сваки закон, и царев а посебно Божији.

Нико не чита Библију више од назарена па се они опет вазда свађају по питању вере.

Зато ми ваљда и имамо попове да нас усмеравају као што диригент усмерава оркестар.

Е сад наши су попови изгледа преучили Библију па се сад и они свађају ко назарени.

Ја сам лаик те откуд знам ко је у праву.

Некако се ипак приклањам ономе ко се држи традиције и корена а не онима за које ми се чини да клизе у екуменизам и кокетирају са глобализмом утркујући се да покажу свету да нису сви Срби Србенде.

Isim nacinom misljenja u Grckoj je nastala raskolnicka struja koja se dockan potpuno odvojila od grcke pravoslavne crkve tyv. starokalendarci.

Ovi isti starokalendarci polazeci od toga da treba da brane "tradiciju" i naciju od novog kalendara koji je grcka crkva uvela kao sluzbeni su prvo buntovali uz veliku podrsku naroda protiv zvanicnih crkvenih vlasti , protiv sinoda i sabora.

Zatim i posle proglesenja novog kalendara su nastavili da se drze starog kako narod tako i klirici, sve dok nisu doveli do raskola, njihova neposlusnost sinodu i saboru grcke pravoslavne crkve je dovela da jedan deo oko 100 000 hiljada ljudi napusti pravoslavlje.

Ubrzo po raskolu ove grupe starokalendarca i u samim redovima starokalendaraca je doslo do daljeg podvajanja.

Tako se desava sa svim raskolnicima , kad jednom krene osipanje ono ide u nedogled.

Svaka neposlusnost majci crkvi koja nema elemente pokajanja vodi u raskol .

Jedan deo tih starokalendaraca, kada su sagledali sta su ucinili se vratio ponovo u okrilje grcke pravoslavne crkve a onaj drugi najekstremniji deo i dan danas postoji, sve ovo se desavalo pocetkom dvadesetog veka.

Sasvim je sad ne bitno ko je potencirao prelazak na novi kalendar, ali posledice neposlusnosti majci crkvi su uvek sektasenje.

Ovi isti starokalendarci sektasi su dosli 90-ih godina 20-og veka i u srbiju i doneli svoju pometnju.

Tada intenzivno pocinju price u srbiji medju pravoslavnim vernicima o cistoti vere , o drzanju kanona i cak i o starom kalendaru iako se nasa crkva (SPC) i dalje drzi starog kalendara kao sluzbenog.

Zatim se pod uticajem interneta i nekih brosura koje su ovi strokalendarci obilno stampali i rasturali po srbiji omasovljuje prica o nekakvim toboznjim novotarcima i starotarcima , o kanonima i predanju o ispravnom bogosluzenju i pogresnom itd.

Po svojoj prethodnoj praksi iz grcke ovi sektasi starokalendarci se navodno naslanjaju na nacionalizam toboze braneci nacionalne ideje od novotaraca koji su navodno prozapadno orijentisani.

Na osnovu ovog svog laznog nacionalizma starokalendarci pridobijaju jedan deo naroda za svoju ideju, jer narod po prirodi stvari pritisnut sa svih strana pomislja u svojoj neobavestenosti kako su ovi sektasi zapravo neki branitelji vere.

Prost narod neupucen u raznorazne zavere i ujdurme sektaske na shvata da su to samo jedni vuci u jagnjecoj kozi , spremni da razore vekovni poredak i jedinstvo crkve zarad svojih sitnih sektaskih intersa.

Iz redova patriota i ekstremnih revnitelja ovi sektasi vrbuju svoje nove zrtve.

Akakije cuveni vodja ove sekte kod nas u srbiji je svojevremeno pisao pismo blazenopocivsem nasem patrijarhu Pavlu u kome kritikuje njegovu veru i osudjuje naseg patrijarha za izdaju nacionalnih interesa.Svakako da je jadan pokusaj bio taj da se nasem patrijarhu dosoli vera, ili patriotizam , ali ovim pismom je svojevremeno mahao nesretni Akakije i pridobijao sve ogorcene nase patriote koji su zajedno sa nama ostalima srbima pretrpeli poraz za porazom.

Na takvim osnovama ocaja i paranoje sire ovi sektasi svoju toboznju radosnu vest a ustvari zalosnu besvest.

Dolivajuci ulje na vatru i gurajuci pojedine u raskol , bez trunke pokajanja i grize savesti.

Da zlo bude vece , njihova prica obicnom Srbinu domacinu deluje srpskije i pravoslavnije nego nkakva prica o ljubavi i jedinstvu sa zapadnom papskom crkvom.

Sto je sasvim logicno.

Na zalost reci nasih klirika koji su optuzeni za izdajstvo i unijatizam se zahvaljujuci dirigovanim medijima slabo ili nikako ne cuju u narodu i zaista se stice utisak da jedan deo nase svete crkve naginje uniji.

Bezobrazluk ovih revnitelja , zurlota i akakijevaca kalemi se na ovu neinformisanost i daje neverovatne rezultate, skoro svi nacionalni pokreti u nas podrzavaju te takozvane revnitelje.

Pocevsi od Obrazovaca koji organizovano sa revniteljima odlaze da prekidaju bozansku liturgiju u pojedinim parohijama do foruma kakvi su Ihtus pa evo sada i foruma vidovdan, na nasu srpsku zalost.

u velikoj meri i sami nacionalisti svojim nedovoljnim verskim obrazovanjem idu solidno na ruku ovim sektasima .

Tako se pojavljuje jedna nova struja sacinjena od uplasenog klira i neznavenog naroda zvana starotarci , koja pod dejstvom kao sto vec rekoh zilota i revnitelja akakijevih odlazi u ovu krajnost ipak oni se zadrzavaju u okvirima crkve i ne napustaju zvanicno SPC nego kako vele bore se za cistotu pravoslavlja iznutra  sto samim tim znaci da su ima akakijevci saveznici jer se oni bore spolja.

A kakvo to saveznistvo moze biti izmedju naseg klira i jedne sekte bog sveti zna, ja to ne mogu razumeti.

Terminologija koju koriste ti takozvani revnitelji i starotarci je ravna huliganskoj terminologiji navijaca sa tribina.

Koliko je takva borba pravoslavna ja ne znam, ali ne postoji zabelezeno u istorijskim analima da su se tako izrazavali nasi stari jereji i arhijereji u borbi za cistotu vere nase pravoslavne, ali stoji da su se prema njima tako donosili i turci i latini i sektasi i komunisti na kraju.

Da li i danasnji starotarci predstavljaju samo nastavljace gore pobrojanih neprijatelja pravoslavlja i srpstva ili je to nekakva nova ojava unutar crkve poslednjih vremena i to takodje bog sveti zna, ja ne znam.

[Guest свештеник Иван]

Што је најгоре, ти који праве те поделе, користе смушеност нашег народа, политичку ситуацију, незрелост и неутврђеност у Православљу... довољно је данас показати прстом на некога и рећи: "ево овај ће и веру да нам прода, погледај шта возе владике, попови, лопови..." (а када мало испитамо која је та "вера", свашта би чули) и већ имате армију незадовољних људи, најпре својим животом, статусом у друштву, породице, који ће и убити не би ли показали "праву веру", која је, заправо препуна римокатоличких и протестантских заблуда.

[Баба]

оче Љубо јесил ти овај Агапије тамо?   0203_cool

[Лазар Нешић]

Мртва прича, мртва побожност, мртва литургија, мртва теологија, мртви лаици, мртво свештенство, мртво хришћанство, мртве догме, мртав начин живота, мртва Црква, мртвог метафизичког Бога мртвих онтотеолога православаца ... то су извори свих "проблема" ( али свих! ) у Цркви данас ... бар по мом мишљењу.

Из ових "извора" настају сви мали и велики проблеми ... бар по мом мишљењу.

Ко ово има м..а да схвати, благо њему, јер ће почети да се лечи ... бар по мом мишљењу.

[Guest свештеник Иван]

Ко почне да о овоме и размишља, жабе из жабокречине одмах закрекећу: јеретик, паписта, реформатор...

Са друге стране има и оних који Цркву доживљавају као прћију где може да се ради шта Ти је воља иако то угрожава и опстанак заједнице.  То је она друга крајност о којој такође треба разговарати.

Наћи златну, царску средину је највећи подвиг.

[Milan Nikolic]

Решење је у саборној свести и послушности. Са друге стране, свако има право да се огласи са примедбама, али у опасним оптуживањима треба да се излази са личном одговорношћу.

[Лазар Нешић]

Ко почне да о овоме и размишља, жабе из жабокречине одмах закрекећу: јеретик, паписта, реформатор...

Са друге стране има и оних који Цркву доживљавају као прћију где може да се ради шта Ти је воља иако то угрожава и опстанак заједнице.  То је она друга крајност о којој такође треба разговарати.

Наћи златну, царску средину је највећи подвиг.

Да, тачно је.

Решење је у саборној свести и послушности. Са друге стране, свако има право да се огласи са примедбама, али у опасним оптуживањима треба да се излази са личном одговорношћу.

Никако да објасним себи: шта данас 2010. године значи "саборна свест и послушност".

Не замери, али мени то данас звучи јако романтично.

Ја јесам за СВЕ ТО, али шта је то, шта то значи данас у свету?

[Цвеле1993]

Део интервјуа са патријархом:

Такозвана „литургијска питања” изазвала су, оправдано или не, многе недоумице и подељеност у српском народу. У Вашој Епархији нишкој таквих проблема није било. Како решити те настале проблеме, и какав је став Цркве и Светог архијерејског Сабора по том питању?

– Да, то је једно врло важно питање. То питање је, по мени, искрсло потпуно непотребно, мада суштински то нису нека дубока питања, дубоке разлике. Али, с једне стране можда је и добро што је народ реаговао на такав начин, вероватно страхујући од већих разлика и размимоилажења, па је устао да брани поредак који код нас траје готово вековима. Грешка је, по мени, и до једне и до друге стране. Грешка је прво оних који су лансирали те новине, што то није ишло преко Цркве. Требало је да то буде потврђено ауторитетом Сабора, да Сабор донесе своје мишљење и свој став по тим питањима. А грешка других јесте што исувише оштро реагују и стварају нимало мање проблеме од оних првих својом реакцијом која је неоправдана, јер се не ради ни о догмама ни о суштини Литургије. Ради се о неким обичајима који јесу обичаји, али не задиру у суштину. Е сад, то је тешко објаснити и свима представити у у правом светлу. Ту апсолутно треба стати на одлуци Сабора, док се не донесу нове одлуке по дотичним питањима. Треба да се држимо сви старог обичаја, да се не уносе забуне у народ, јер има прилично забуна и реакција. У Нишу ми недавно једна госпођа, врло честита, каже: „Ја више не улазим у ову цркву, овде су новотарци!” А зашто? Свештеник је (да ли случајно или намерно, не знам) пропустио да навуче завесу на Литургији! Дакле, народ је врло осетљив, и то ми морамо имати у виду.

Извор: http://www.standard.rs/-cvijanovi-vam-preporuuje/3815-prvi-intervju-patrijarha-irineja-ne-sme-da-se-muri-pred-pojavama-koje-su-protiv-naroda-i-istorije.html

[obi-wan]

Мртва прича, мртва побожност, мртва литургија, мртва теологија, мртви лаици, мртво свештенство, мртво хришћанство, мртве догме, мртав начин живота, мртва Црква, мртвог метафизичког Бога мртвих онтотеолога православаца ... то су извори свих "проблема" ( али свих! ) у Цркви данас ... бар по мом мишљењу.

Из ових "извора" настају сви мали и велики проблеми ... бар по мом мишљењу.

Ко ово има м..а да схвати, благо њему, јер ће почети да се лечи ... бар по мом мишљењу.

Ovo je - da prostite - gola dijagnoza, tacan snimak (ren`gen!) danasnje nase "crkvenosti"...