Prava istina o multitaskingu

[АлександраВ]

2 hours ago, obi-wan рече

Sigurno, svaka cast koliki trud ulaze, medjutim, za moj pojam ovakav zivot je krajnje nenormalan, jer je sveden na puku efikasnost na racun svega ostalog.

Апсолутно се слажем.

2 hours ago, obi-wan рече

Pa i ne treba da se stigne ili stize bilo sta. Cini mi se da je kljuc za zivot bez napetosti upravo smanjenje, a ne povecanje dnevnih aktivnosti. Jer najcesce nismo ni svesni da su u stvari nasi neutihli prohtevi i "puste zelje" ono sto nam guta vreme i stihijski oblikuje zivot. Sve to stvarno moze i drukcije - da donekle smanjimo i narocito jos preoblikujemo (= bolje iskristalisemo i usmerimo) svoje zelje i prohteve - to bi otprilike bilo resenje.

Е да су то моје жеље... то су моје обавезе... вероватно би било другачије да немам троје деце (пу пу далеко било ), нарочито због њихове велике разлике у годинама, пса, мужа који ради све дане у недељи 15 и више сати дневно, и "клизно" радно време (клизи ми углавном по живцима), итд.... иначе се слажем са написаним... Мој проблем су други, што каже Џеси, чекаш бус 100 година, комшија ти истресе пуну пепељару на чист веш па га переш поново, стојиш на улици па те окупа ауто па се враћаш да се пресвучеш и касниш, тако, те обичне свакодневне животне околности у Србији...

2 hours ago, obi-wan рече

Koristite li vi neku vrstu rasporeda ili podsetnika u toku dana ili npr. sedmicno?

Не, због тога што још увек, хвала Богу, нисам ниједном нешто заборавила да урадим (сви знају да када нешто не урадим то је зато што то нећу), а приоритети су ми дефинисани, међутим, ја сам у позицији да сам често увучена у причу да будем другима подсетник, е то ме умара и додатно оптерећује.

[obi-wan]

3 hours ago, Рапсоди рече

никако да купим блокче

Uvek isto skoro kod svih...

[Paradoksologija]

Dva posla i troje dece - multitasking mi je druga priroda.

Imam nekoliko blokčića sa spiskovima obaveza, samo nekad zaboravim gde mi je koje blokče.

Najlepša i najveća stvar koju mi iko (msm, uvek muž, ko drugi) može priuštiti jeste par neometanih sati u zaključanoj radnoj sobi dok se koncentrišem na jedan posao - obično onaj koji najviše volim, čitanje i pisanje radova i koječega. Mozak naviknut na multitasking odskoči u situacijama slobode kao što čovek koji se kretao sa bukagijama odskoči kad ih skinu.

[Ненад Р.]

Ја сам данас видео човека који раменом држи телефон и разговара, а истовремено избаца кутије из камиона. Тада схватим колико сам привилегован, када отиђем у природу, у свој пчелињак и сам одредим шта ћу и колико да радим.

То је моја животна тежња, да што више сам одлучујем о својој судбини.