Учимо кроз тело: Реедукација психомоторике

[АлександраВ]

Telo koristimo kao medijum komunikacije mnogo pre početka upotrebe reči. Pokret postaje sredstvo da se saznaje, da se istražuje, da se komunicira potreba i mnogo šta drugo. Mnoge aktivnosti koje čak i odrasla osoba izvodi vezane su za telo, kao baze iz koje se pokret upućuje. Naša pokretlјivost nije vezana samo za reflekse i automatizovane mišićne radnje već i za volјne pokrete koje nastaju kao rezultat sprege neokorteksa i sistema motoričkih ćelija u različitim delovima CNS-a koje šalјu mišićima signal da se pokrenu. Telo je medijum preko kojeg dete oseća veliki broj senzacija od koje neke opaža i tumači ih kao smernice za akciju. S toga, telo je medijum za učenje i medijum za delanje.

Reedukacija psihomotorike ili tretman pokretom je metoda rada sa decom koja se zasniva na vezi između razvoja ličnosti i doživljaja telesne celovitosti.

Ideja je da se dete sagleda kao celina i teži se sveobuhvatnom razvoju, umesto podsticanju razvoja pojedinih oblasti. Polazi se od razvojnih potencijala, od onoga u čemu je dete dobro i postepeno se dostižu naredni razvojni nivoi. Uspostavljanjem odnosa poverenja i razmene pozitivnih osećanja između deteta i terapeuta, omogućava se pokretanje razvojnih mogućnosti i njihovo dalje razvijanje.

Sredstva kojima se ostvaruje razmena i učenje su dodir i pokret, što su važna oruđa u detetovom saznavanju sebe i sveta. Svaki pokret i svako osećanje koja ga prati, imenuju se kroz proces. (Aha, seo si na ljuljašku. Zatvorio si oči. Pružaš ruke i uzimaš loptu. Praviš jedan korak, pa drugi, pa treći.) Na taj način, dete iskustveno saznaje suštinu pojma. Ideja je da kroz proces ne pretpostavljamo unapred šta bi detetu moglo biti potrebno, već da prihvatimo da dete u različitim periodima saznaje na drugačiji način i da se ono što mu prija kao vrsta podsticaja menja vremenom. Zajedno sa detetom učimo kroz proces. Izvođenje različitih pokreta doprinosi sazrevanju mozga- kroz proces učenja izgrađuje se neuronska mreža i raste broj neuronskih sinapsi- rezultat je bolja organizovanost psihomotorike i viši stepen funkcionisanja deteta. Uz navedena sredstva, primenjuje se i relaksacija sa ciljem smanjenja opšte podražljivosti nervnog sistema i smanjenja napetosti deteta.

Vežbe koje se izvode tokom tretmana osmišljene su na osnovu procene razvojnih potreba, prilagođene su uzrastu i ličnosti deteta. Dele se na opšte i specifične. U opšte spadaju: vežbe ritma, vežbe imitacije i vežbe doživljaja telesne celovitosti. Specifične vežbe su: vežbe orijentacije u vremenu, vežbe orijentacije u prostoru, vežbe gnostičkih sposobnosti (angažovanje svih čula u uočavanju sličnosti i razlika, svrhe i delovanja stvari, prepoznavanju osećanja…), vežbe praksičkih sposobnosti i veština pokreta (koordinacija pokreta, držanje tela u prostoru, serijacija i klasifikacija različitih vrsta i oblika predmeta, gradnja i rušenje, skupljanje i prosipanje), vežbe za razvoj školskih veština čitanja, pisanja i računanja i vežbe govora (spontana upotreba govora i razvoj semantičkog nivoa jezika).

Kome sve može koristiti reedukacija prihomotorike?

Reedukacija psihomotorike koristi deci:

• sa smetnjama u razvoju govora i jezika i smetnjama u učenju (razvojna dislalija, razvojna disfazija, disleksija, disgrafija, diskalkulija…),
• sa usporenim i disharmoničnim razvojem (razvojna disharmonija),
• sa kašnjenjem u razvoju motorike (dispraksija)
• sa pervazivnim razvojnim poremećajima (autizam, Asperger…)
• sa poremaćajem pažnje i hiperaktivnošću (ADD, ADHD).

Promene se dešavaju u sledećim oblastima:

• pokret je slobodniji i svrsishodniji
• raste samopouzdanje deteta i njegovo poverenje u sopstvene snage
• stiču se, obnavljaju i dograđuju senzomotorna iskustva važna za razvoj saznanja, mišljenja, emocija, motorike, govora i jezika( razvija se pojam vremena, prostora i uzroka, umanjuje ili nestaje strepnja i nesigurnost kod deteta, napreduju motorne sposobnosti, poboljšava se razumevanje i govorno-jezičko izražavanje… )
• pojmovi postaju jasni u svesti deteta, a sopstvena osećanja se bolje prepoznaju
• kreće se od konkretnog mišljenja prema apstraktnom (dete prvo barata konkretnim predmetima, zatim predstavom o predmetima, sledi baratanje simbolima tih predmeta, odnosno rečima, i na najvišem nivou dete razvija sposobnost poimanja apstraktnih pojmova)
• stimuliše se razvoj ličnosti u celini.

Извор

[Јелена011]

Imam jedno prakticno pitanjce Tekst je super informativan, neg mene zanimaju odrasli. Ne odrasli tipa posle povreda, slogova i tsl nego odrasli koji su fizicki zdravi ali su imami razvojni poremecaj koji je nelecen, neprepoznat i td, ili koji su imali razvpjne Traume, one velke, pa imaju iskrivljen dozivljaj selfa tj svog tela i telesnosti. Gde o tome moze konkretnije da se procita, ne mislim na psihijatrijsku literaturu nego bas na ovo, kao sto se sa decom rade vezbe da li postoje prilagodjene odraslima slicne varijante?

[АлександраВ]

Вероватно пре @александар живаљев може да те упути што се тиче литературе и уопште, ја сам мало испала из те приче, знам да професорка Оцић има одличну неуропсихолошку литературу. Што се тиче одраслих, ја сам радила са оним најтежим клиничким случајевима, 48-72 сата после инсулта, рана стимулација, афазије, са људима који су имали неуропсихијатријске говорно-језичке поремећаје, укључујући и повремено неурохирургију, кардиохирургију и ургентну, и вигилне коме на физијатрији. Значи, тешка клиника.

Принцип који је суштински је индивидуални приступ, прво добра неуропсихолошка дијагностика, мора да се утврди где је запело, па онда остало. Оно што тебе интересује је ипак неуропсихолошка рехабилитација, и зато кажем, боље да нам Александар ту помогне, знам доста, али нисам баш компетентна, ја само "крадем" знања из неуропсихологије у оквиру логопедске дијагностике и третмана говорно-језичких поремећаја.

[александар живаљев]

8 hours ago, Јелена011 рече

Gde o tome moze konkretnije da se procita, ne mislim na psihijatrijsku literaturu nego bas na ovo, kao sto se sa decom rade vezbe da li postoje prilagodjene odraslima slicne varijante?

Итекако постоје, драга Јелена, логопеди, који постижу велике успехе у рехабилитацији болесника послије можданог инзулта, или других тешких обољења. Нажалост као и у развојном добу, ова важна област је потиснута на маргине здравстевеног система. Још једно, нажалост, а вјерујем, да ће се сложити и @Александра В, јесте и то што је ова област стављена и на маргину нашег научног истраживања.

[Јелена011]

Malo kasnije kad sednem za komp mogu duze, elem to sam pomenula jer pretpostavih da to postoji. Nije mi to tema.

Nego bas rad, vezbe, za "zdravim" ljudima, koji nisu imali takve neuroloske probleme, ali imaju neke "repove" iz detinjstva i razvojnog doba. Kome oni da se obrate osim psihijatrima, da li postoje neki materijali i primeri da se nađu i ovako.

Npr covek, ozenjen , sa decom, funkcionise dobro u svakodnevnom okruzenju ima problem nedostatka fokusa i paznje. To je uspevao zbog prirode posla da maskira, al bez obzira nemoguce mu je da zadrzi paznju duze od par minuta, cesto odluta mislima, "nije prisutan", ima teskoce u gledanju sagovornika u oci...uprostila sam, ima tu dosta istorije iz detinjstva i svega, al u principu covek je "zdrav", a razvojni poremecaj koji je trebao biti primecen nije i to je tako zaostslo. Nisam jos konsultovala psihijatriju, al ja nesto nisam kupac bioloski orjentisanih u ovim slucajevima gde ne postoji patologija koja zahteva farmakoterapiju pa bi mi znacilo ako postoje neke vezbe slicne onima za decu al malo prilagodjene.

[АлександраВ]

Питање је да ли су то репови из детињства, можда се нешто ново дешава, постоје некада микрокрварења која је готово немогуће открити а дају симптоме веће него што би локализационо могло да се претпостави, уколико се уопште и "види". Можда се нешто ново развија након неке развојне проблематике, а можда и на темељу ње.

Пажња се анатомски везује за структуре средње линије и фронталне режњеве. Ако су у питању само дефицити пажње, можеш да направиш један брзи скрининг:

- пацијент понавља цифре у постепено увећаном низу нпр: 2-3, 3-5-8, 2-9-4-1, итд. Последњи успешно поновљен низ је уједно и знак распона пажње. У нормалним условима распон пажње се креће од 5-9 (7 плус/минус 2) појединости – речи, цифара, предмета.. Обрати пажњу на персеверације, изостављање или погрешно означавање, може да укаже на говорно-језички проблем

- сложенији облици пажње и концентрације – бројање од 1-20 (лакше) и 20-1 (теже); могу и задаци серијског сабирања по три или серијског одузимања по седам (као у ММСЕ, ако си имала прилике да користиш овај тест, Мини ментал скриниг тест)

- оно што им је тешко – набрајање месеци уназад.

Стимулација пажње – бројање 1-10 и 10-1, аутоматизми, затим тражење одређеног слова или облика међу већим бројем различитих, решавање задатака типа ТМТ (Trail Making Test), ...

Е сад, по овоме што си написала, рекла бих да је у питању АДХД, а ако јесте, онда је битна организованост, рутине, планирање обавеза и активности, то онда није само поремећај пажње, него целокупно функционисање, да не давим сада. Код њих је веома битно и успостављање социјалних вештина. Много кмомпликовано, најбоље индивидуална процена и третман, има ту простора да се помогне да се превазиђу и ублаже проблеми. Ако је АДХД ипак иду лекови, колико ја знам, у оквиру мултимодалног приступа, уз учење, саветовање, итд. Ето, колико сам могла сада овако, збрда-здола.

[Јелена011]

Hvala

Sad je moja paznja deficitarna

Ozbiljna je tema, a ja ti kvarim tvoju. Hvala ti na ovim testovima, pitacu te jos samo da se naspavam.

Ovo bas nije moje polje, al mi znaci za evaluaciju. Jedino sta je meni iz ove oblasti poznato je brain fog, to sam dozivela licno. Gledam u zavesu i ne mogu da se setim kako se kaze zavesa, ali samo terminoloski, mogu da objasnim da je to nesto sto se kaci na prozore, da sluzi tome i tome... Samo je grozno dok se ne naviknes da ces u jednom trenutku objasnjavati da ti treba recimo ono platneno tj pamucno sa cime brisemo ruke u kuhinji. I cim krenem u povezivanje i objasnjavanje posle najvise desetak sekundi se setim naziva. Al to mi rekose da je uobicajeno i da budem spremna na to.

Za adhd znam iz prica pacijenata, al da je taj neki lek bar tada bio deficitaran il nije bio na listi slagacu te, i eoditelji su ga davali deci zbog skole, da mogu da prate nastavu. To je doduse bilo pre desetak godina i znam da se jedna zena psihijatar inace bioloske orjentacije bas bavila time. Radila je u nekom dz u zemunu al se bas posvetila deci i adolescentima i bas su je hvalili roditelji.

Ovde ima vise toga, al o tom potom