Rotšild: Živimo u eksperimentu, čuvajte kapital

[Ignjatije]

Rotšild: Živimo u eksperimentu, čuvajte kapital

London -- Svet već nekoliko godina živi u finansijskom eksperimentu koji vrše centralne banke, smatra rukovodilac fonda "RIT Kapital partners" lord Džejkob Rotšild.

Rotšild u pismu klijentima navodi da se besomučno štampaju rekordna novčana sredstva, dok se kamate spuštaju do istorijskog minimuma.

Kako upozorava, šefovi centralnih banki nastavljaju najveći monetarni eksperiment u istoriji, a posledice ultraniskih kamata se ne mogu predvideti.

Monetarno pumpanje, prema njegovim rečima, povlači za sobom porast cena akcija (oko tri puta od 2008. godine na americkom tržištu) i državnih obveznica, preneo je Sputnjik.

U ovom eksperimentu, poručuje Rotšild, stran je realni sektor ekonomije, iako šefovi svetskih centralnih banaka kao glavni cilj navode njegovu obnovu.

Skoro sve vrste investicija su porasle monetarnim prilivom, dodaje Rotšild.

Međutim, kako ističe, ekonomski rast ostaje anemičan, potražnja slaba, a u mnogim razvijenim zemljama vidi se deficit.

Šef "RIT Kapitala" konstatuje pogoršanje geopolitičke situacije na planeti - bliskoistočni konflikt dugo će ostati nerešen, a istovremeno se usporava druga po veličini ekonomija sveta - kineska.

Rotšild u ovim uslovima savetuje pre svega da se čuva kapital dok traganje za mogućnostima njegovog umnožavanja treba da ode u drugi plan.

http://www.b92.net/biz/vesti/svet.php?yyyy=2016&mm=08&dd=17&nav_id=1166600

[florenntina]

Ako sam dobro razumela, upravo suprotno treba raditi. Jer ako cuvas kapital, vremenom ce ga samo pojesti inflacija, zar ne i jedini nacin da pokusas da mu sacuvas vrednost jeste da investiras. 

[Ignjatije]

2 hours ago, florenntina рече

Ako sam dobro razumela, upravo suprotno treba raditi. Jer ako cuvas kapital, vremenom ce ga samo pojesti inflacija

Слажем се. 50 брзвредних папира исто је као и 1000 безвредних папира.

 

2 hours ago, florenntina рече

edini nacin da pokusas da mu sacuvas vrednost jeste da investiras. 

Тако је. Само је питање у шта инвестирати. Ако се заиста ближи светски економски крах, а неизбежно ће се десити само је питање времена, треба паметно инвестирати. Најпре у сопствени систем за преживљавање који је што мање завистан од система који ће бити погођен крахом. Створити мини окрожуње за самосталну, породичну прозводњу хране и обезбедити извор воде. Вишак се може уложити у нешто друго. Опет у производњу хране, али сада комерцијалну, са хибридним семеном. Јер ипак држава ће морати да обезбеди гориво и семе пољопривредницима. Без туристичких услуга у време глобалне кризе се може, али без 'лебац неће да може.

 

Дан пре Ротшилда се огласио и Сорош, у фазону опкладе

 

Soros baca poslednjeg keca: Dupla opklada na krah

Njujork -- Američki milijarderski investitor Džordž Soros izvukao je poslednjeg keca iz rukava udvostručivši svoju opkladu na krah indeksa Njujorške berze S & P500.

 

Soros je do slave i bogatstva došao kladeći se protiv funte 1992. godine, piše "Vol strit džornal".

Ovaj 86-godišnji mađarski izbeglica objavio je da je do 30. juna povećao ulog protiv glavnog indeksa S & P500, koji obuhvata akcije 500 najvećih američkih kompanija, stavljajući na prodajnu opciju (put option) 4,0 miliona akcija svog Fonda sa prvobitnih 2,1 miliona akcija.

Takozvana "put opcija" daje investitoru (kupcu opcije) pravo, ali ne i obavezu, da proda te akcije u budućnosti po utvrđenoj ceni u određenom roku. To znači da će Soros debelo profitirati ukolilko indeks S & P 500 "kolabira", navodi "Vol strit džornal".

U međuvremenu, Sorosov fond je takođe oštro smanjio svoje pozicije u zlatu, rasprodajući većinu akcija koje je u poslednjem kvartalu kupio u kompaniji "Barik gold", najvećem svetskom proizvođaču zlata, i drastično je srezao svoje pozicije u zlatnom ETF fondu koji je osnovao Svetski savet za zlato.

Milijarder je takođe objavio da je nastavio da "povlači" svoju izloženost prema Kini, koju je označio kao epicentar sledeće finansijske oluje, rasprodajući svoje pozicije u "Šlumbergeru", najvećoj svetskoj kompaniji po tržišnoj vrednosti koja pruža usluge naftnom sektoru, piše "Vol strit džornal".

http://www.b92.net/biz/vesti/svet.php?yyyy=2016&mm=08&dd=16&nav_id=1166476

 

Нешто се гадно спрема када нас чак и они обавештавају.

[florenntina]

Ne verujem u krizu apokalipticnih razmera ali svakako da ce biti korekcija, kao sto ih je uvek i bilo.

U sta je najbolje investirati ne moze niko sa sigurnoscu da ti kaze ali sto vise diversifikujes (ulozis u razlicite investicije) svoje ulaganje, smanjujes rizik od gubitka. To je prosta matematicka logika koja vazi i za seosko domacinstvo i za njujorsku berzu. Znaci, ne sve u svinje nego miksaj, malo pilici, malo voce, malo povrce  Na berzi ne sve u jedan fond/etf nego mixaj pa malo Amerika, malo internacionalno, malo drzavne obaveznice, malo preferencijalne akcije...

Sto se tice Sorosa, nastranu sto mi je tip licno ekstremno antipatican, ali uvek se treba zapitati da li je ovo potpuna vest posto objavljuje samo ono sto mu odgovara ili sto se mora objaviti vezano za berzanske propise itd. Evo dacu ti primer od pre par godina kada je promovisao prodaju zlata i na sva usta savetovao "izlazak" iz zlata  u smislu zlatnih poluga dok je sa druge strane kupovao udele u rudnicima zlata (verovatno su to udeli koji se sada spominju u tekstu). I sada, ako imas prvi deo price a nemas drugi, mozes steci pogresan utisak.

Sto se tice S&P 500, to je berzanski indeks koji prati 500 najboljih kompanija u SAD. Njegova vrednost je sada vrlo visoko (mada pada zadnjih par nedelja) i moguce je da dodje do korekcija narocito ako se uzme u obzir da na jesen idu izbori a posle izbora obicno dodje do korekcija... Medjutim, kada pricamo o necemu kao sto je S&P 500, niko pa ni Soros ne moze sa sigurnoscu znati kada ce doci do korekcije i kolika ce ta korekcija biti. Razmisli i sam, ko moze predvideti kretanje 500 najvecih Americkih kompanija?

Sve gore navedeno je samo moje licno misljenje, cisto da ne bude zabune, ne pozivam se na bilo cije izvore, analize itd....

[Deja Vu]

2 hours ago, Ignjatije рече

Најпре у сопствени систем за преживљавање који је што мање завистан од система који ће бити погођен крахом. Створити мини окрожуње за самосталну, породичну прозводњу хране и обезбедити извор воде.

Ne mogu svi da obezbede mini okruzenje za samostalnu porodicnu proizvodnju hrane koliko god mislio da u Srbiji ima dosta napustenih parcela koje cekaju da ih neko obradjuje, jer te napustene parcele su i dalje mali broj u odnosu na broj ljudi. Pritom, to vracanje u poljoprivredno doba znaci pad civilizacije sto sigurno ne znaci nista dobro, jer ako mislis da ce te mini okruzenje sacuvati od necega posle pada civilizacije, grdno se varas, jer ce krah civilizacije dovesti do kraha etickih principa na kojima ta civilizacija funkcionise, sto ce reci rapidno povecanje broja ''losih momaka'' koji ce ti napasti to mini okruzenje, opljackati i u krajnjem slucaju ubiti.

[LogosAgape]

1 hour ago, Deja Vu рече

rapidno povecanje broja ''losih momaka''

Možda je tako ali njihova koncentracija u gradovima će biti (i jeste) hiljadu puta veća.

I svaku krizu u prošlosti smo preživeli upravo zahvaljujući selu...

[Deja Vu]

9 hours ago, LogosAgape рече

Možda je tako ali njihova koncentracija u gradovima će biti (i jeste) hiljadu puta veća.

Zapravo ce ta koncentracija da se prelije na sela jer u gradovima nece imati sta da traze i da jedu posto je pala civilizacija samim tim nema ni posla.

9 hours ago, LogosAgape рече

I svaku krizu u prošlosti smo preživeli upravo zahvaljujući selu...

Pa tesko, dovoljno je pogledati Srbiju pre II sv. rata.

I kao sto rekoh ne mogu svi na selo i da se bave poljoprivrednom jer ce doci do agrarne prenaseljenosti i velike nezaposlenosti koja nuzno proizvodi vise losih momaka i kriminalaca, Sa druge strane, ako bi se svi bavili poljoprivrednom, ko bi nas onda lecio, ucio, pravio stvari koje nam olaksavaju posao? Uzmi npr. lecenje. Ako svi budu radili u njivi, nece biti lekara jer ne moze neko ceo dan da radi na njivi i leci ljude. Lekar mora ceo dan da leci ljude i stice nova znanja o tome kako sto bolje da ih izleci. Lekarima su potrebni prostori gde ce raditi dakle bolnice, zatim tehnicka oprema sto dovodi do potrebe za industrijom koja pravi tu opremu, onda treba hitna pomoc i dolazak do udaljenih predala znaci proizvodnja automobila sto znaci i razvoj automobilske industrije, kojima su potrebni dobri putevi znaci ljudi koji ce da ih prave i na kraju potreba za obukom lekara sto znaci potreba za univerzitetima sa sve zaposlenima. A kada ovako nesto napravis u jednom selu dobio si grad. Sto ce reci da gradovi nastaju iz potreba ljudi, a kada oni padnu pada u ovom primeru pada i zdravstvo znaci nema lekara pa ni lecenja, veci broj ljudi oboljeva i umire. I ovo imas svuda gde je i dalje selo dominantno poput predela u Africi i Aziji.

[Justin Waters]

15 hours ago, LogosAgape рече

Možda je tako ali njihova koncentracija u gradovima će biti (i jeste) hiljadu puta veća.

I svaku krizu u prošlosti smo preživeli upravo zahvaljujući selu...

Da su ljudi mogli prezivjeti na selima, ne bi nastajali gradovi. Govorim onako uopsteno. Oko sela se puno pravi nerealnih predstava.

[LogosAgape]

 

23 hours ago, Deja Vu рече

vracanje u poljoprivredno doba znaci pad civilizacije

11 hours ago, Deja Vu рече

u gradovima nece imati sta da traze i da jedu

5 hours ago, Justin Waters рече

Da su ljudi mogli prezivjeti na selima, ne bi nastajali gradovi

A jel ima neka izjava gde selo nije baba roga?

Prosto se pitam gde se vi hranite... kad tako mislite...

[Човек Жоја]

3 minutes ago, LogosAgape рече

A jel ima neka izjava gde selo nije baba roga?

Prosto se pitam gde se vi hranite... kad tako mislite...

Nije selo babaroga i siguran sam da Deža tako ne misli, ali prosto ogromna većina ljudi koji ne žive na selu imaju totalno pogrešnu predstavu o tome kako selo funkcioniše. Svi imaju sliku prirode, bašte, voćnjaka, rodnih polja, punih obora, staja, seoskog turizma i štatijaznam, ma idila, ali u realnosti, u stvarnom seoskom životu koji se bazira na poljopripvrednooj proizvodnji, to je toliko daleko od te slike, da meni nije jasno kako uopšte više takva slika i opstaje. Više sam i prestao da ljudima govorim, besmisleno je postalo.

Ja živim na selu i 50% namirnica nabavljam. Kupujem za gotove pare, keš. Sve što je potrebno za proizvodnju, kupujem, takođe za gotove pare. A onih 50% što proizvedem, kad stavim na papir pa odoka sračunam, uz uloženio rad, sredstva i potrošeno vreme, košta me isto kao da sam otišao pa kupio. Tako sam i batalio, ko hoće da zeza sa poljoprivredom neka se zeza, ja Boga mi više ne. 

Ako se dobro sećam pričali smo o tome ranije, da se ne ponavljam.

A ako neko misli da se primitivnom proizvodnjom (u uslovima civil. kraha) može opstati, on ne zna o čemu govori. Em bi prinos na tim poljima bio minimalan, jedva dovoljan da se preživi (ako bi uopšte i zadovoljio elementarne potrebe shodno brojnom stanju), em te zemlje ima malo, zbog čega bi se, što kaže Deža, ljudi povatali za guše, kao što su uostalom to i radili kroz istoriju oko i zbog zemlje, po logici "mala bara puno krokodokodila".

[Ignjatije]

6 hours ago, Justin Waters рече

Da su ljudi mogli prezivjeti na selima, ne bi nastajali gradovi. Govorim onako uopsteno. Oko sela se puno pravi nerealnih predstava.

Људе су код нас после 2. Св. рата на силу терали са села у градове. Ту спада и мој покојни прадеда. А видим да се враћају на село људи, мали број али тенденција ипак постоји.

[drvce]

On 8/17/2016 at 19:30, florenntina рече

Razmisli i sam, ko moze predvideti kretanje 500 najvecih Americkih kompanija?

[LogosAgape]

Svaki od ovih što vuku konce, u prevarantskim izjavama udeli i mrvicu istine... 
Kapital u ovom slučaju (kao što neki ovde shvatiše) je u prirodnim resursima za samo-održivost,
čini mi se da ko drugačije čita upao je u projektovanu mentalnu matricu pomenutih autora.

[Deja Vu]

46 minutes ago, LogosAgape рече

 

A jel ima neka izjava gde selo nije baba roga?

Prosto se pitam gde se vi hranite... kad tako mislite...

Ja zivim na selu i hranim se u 80% slucajeva onim sto moja porodica proizvede. Nemam nista protiv sela, stavise voleo bih da ostanem na njemu jer je mirnije i imam veliki prostor, u grad mi se bas ne ide. Bilo kako bilo ono sto sam napisao nije napad na selo, nego na jedno kod nas cesto, konzervativno, a pogresno razmisljanje da ce sve biti dobro ako se ljudi vrate selu i poljoprivredi, sto nije tacno jer ce se pojaviti agrarna prenaseljenost koja nije dobra bas kao ni njena suprotna strana u vidu urbane prenaseljenosti i deagrarizacije u odredjenoj meri. 

Druga strana je ideja koju je Ignjatije izneo, da ce kada padne trenutna civilizacija (ili sistem) jedini spas biti svoje mini imanje sa mini proizvodnjom, sto je netacno zbog pojave kriminalaca i bandita koji ce formirati klanove i koji ce to opljackati, oduzeti, vlasnike imanja naterati da rmbace za njega ili ih prosto ubiti. To se desava jer padom te civilizacije na nizi nivo (moze se nazvati varvarskim) dolazi do pada etickih principa na kojima ona stoji, pa dolaze neki drugi principi i pravila igre, varvarska, klanovska, plemenska.

[LogosAgape]

Ako se postave stvari tako mračno opet selo ispada bolja opcija jer po izjavi da 

1 hour ago, Deja Vu рече

dolazi do pada etickih principa

to uprvo zbog resursa kulminira u selu odatle sledi da u gradu ni toliko nema. Znači šta ispada, neće te ubiti zboh hrane nego crkneš od gladi (ili hrane a la "soylent green"), http://www.imdb.com/title/tt0070723/?ref_=nv_sr_1

1 hour ago, Deja Vu рече

agrarna prenaseljenost

Da li je bilo toga pre stotinak godina kad je više od pola stanovništva je bilo na selu...