Хероји данашњице

[Grizzly Adams]

И ја се то питам - где су били родитељи?

[Милан Меденица :)]

ајде не тупите, знате колико је довољан тренутак непажње да дете нестане из видокруга или падне и разбије се ко звечка и кад је у видокругу и на милиметар од рукохвата.

[Grizzly Adams]

Па није "тренутак". Прво је почела да се дави цурица од три године, онда је дечак то видео, ушао у базен, допливао до ње, извукао је... Значи, то је трајало неко време.

А оставити дете од три године да само плива у базену је већ несхватљиво.

[Милан Меденица :)]

дај звонко, то све може за један минут да се деси.

остаје питање колико је дубок и колико је велик тај базен, а није као да пише да је олимпијски у питању и јесу ли дечица имала гумењаке и шта ти ја знам

нешто нисам у фазону да ислеђујем или да је неко крив за ово што се десило, мада ме не би чудило ни да су медији све надували до бесмислених пропорција, поготово кад имамо у виду lost in translation који се редовно дешава на овим просторима.

[Grizzly Adams]

Не знам, само постављам питање. Трогодишње дете у базену (или било где другде кад смо већ код тога) родитељ не би смео да изгуби из вида ни секунду.

Некако ми је чудна цела ова прича...

[Милан Меденица :)]

таква је каква је - тужна за растанак ал радост Васкрса

[miki 018]

Milane, kao prvo niko ovde ne tupi, te kvalifikacije prisij nekom drugom.

kao drugo, o deci nemoj pricati kad vec nemas licnog iskustva.

najlakse je reci da ti dete pobegne na sekund i da moze da se "desi" tragedija i da, jeste tako.

upravo zato postoji RODITELJ koji ne sme sebi da dozvoli ni sekund nepaznje.

koji crni bazen sa malim detetom, dok mame i tate pijuckaju kafu i grickaju sladoled kako to obicno biva.

to nije odgovorno roditeljstvo.

mene bre vrat zaboli ponekad upravo zbog toga sto ne smem iz vidokruga da pustim dete, i to bas ako se tako potrefi da nisam pored njega stalno.

slobodno idi do nekog parka u bg-u, videces skup mama i tata, kako mirno sede po klupama i tracare, dok se deca sama igraju.

a sta ta deca rade, to samo oni znaju, dovoljno je da na sekund okrenes glavu i da bude belaj.

ta filozofija da pustis dete samo je cist hedonizam i sebicluk roditelja, koji bi i da budu mame i tate i sve nesto pride.

deca nisu trazila da se rode, mi smo, i imamo debelu odgovornost da im se nista ne desi.

I ne pricam ja ovo da bih upro prstom u tu majku, njoj je sada najteze.

Pricam generalno, upravo da do ovakvih situacija ne bi doslo.

Seti se pre par godina kako je ono dete od tri godine nastradalo, mama je bila u kuhinji i pazila na devojcicu, prozor od terase je bio otvoren i macka je poletela napolje.dete u svom neznanju je poslo za mackom i u sekundi proletelo kroz prozor treceg sprata.

za sekund i kraj.

da, najlakse je reci da je dete sada medju andjelima, ali to nasu odgovornost ne umanjuje.

svaki roditelj vrlo dobro zna kakvo je njegovo dete i zna da mora da ocekuje neocekivano, upravo zbog toga sto je to dete, sto nije nikako u mogucnosti da razmislja "racionalno" i logicki.

izvini ali ostaviti dete bez strogog nadzora na bazenu je vrlo neodgovorno.

prvo jer se nezgode desavaju i vecoj deci, oklizne se dete, uhvati ga grc, gurne ga neko u bazenu, ne mozes ti kontrolisati masu dece ni pod razno.

a to da se jedno dete davi, pa drugo da mu priskoci u pomoc, ne moze da prodje neprimeceno, osim ako je samo ta jedna majka jednog deteta bila sama na bezenu.

gde su ostali?

gde su svi ljudi okolo? u sta su zevali?

nego valjda kad vidis "tudje" dete, ni ne pomislis da se nesto lose desava, niti da je to "tvoja" briga.

za sekund moze dete da se unakazi ili pogine, tako da ni malo ovo nije tupljenje.

na zalost te majke, ova prica bi trebalo da bude preventiva, za nju je sada kasno i moze samo da se uzme u pamet za drugo dete.

nista ona nema ni od krivice niti od samooptuzivanja, ne pricam ni o toj krajnosti.

[Милан Меденица :)]

без увреде, ал ја мислим да ти имаш проблем с неким другим а не са мном

[Guest]

Hrabra devojka umrla spasavajući dečka i komšije iz zapaljene zgrade

M.A. | 09. 09. 2012. - 15:47h | Komentara: 18

Hrabra devojka iz Dog Ajlenda, u istočnom delu Londona, umrla je nakon što je otrčala u zgradu u plamenu da upozori komšije na opasnost. Arhitekta Sofi Roser (23) vraćala se sa rođendanske žurke kada je primetila da je višespratnicu u kojoj je stanovala s dečkom Oskarom Silvom zahvatio požar. Odmah ga je pozvala mobilnim telefonom, upozorivši ga da pod hitno napusti zgradu, a zatim otrčala unutra kako bi obavestila i ostale.

Sofi Roser pored dečka Oskara

Oskar i njegov drug, koji je stanovao zajedno s parom, pokušali su da se probiju kroz plamen, ali su ih oblaci dima naterali da se vrate nazad i izađu na terasu.

Kad je pogledao kroz prozor Silva je video vatrogasca kako izlazi iz zgrade u plamenu, noseći njegovu devojku.

Heroj: Sofi Roser

- Prepoznao sam je po odeći. Nadao sam se da će se pokrenuti, ali ništa. Živeli smo zajeno više od dve godine i nameravali smo da zasnujemo porodicu. Takva je Sofi. Uopšte nije bila sebična, uvek je pokušavala da pomogne drugima. Ona je mala žena velikog srca - rekao je on.

Posmrtni pregled pokazao je da je Sofi umrla od teških opekotina. Istraga o uzrocima požara je u toku.

Silvu i njegovog druga spasili su vatrogasci, nakon čega su prevezeni u Londonsku kraljevsku bolnicu u okrugu Vajtčapel, gde je Sofi istog dana preminula.

[мирођија]

Невероватна душа.

Да је Господ утеши и прими у царство своје.

[Andre Williams]

Храбри ватрогасац: Био сам пресрећан када сам јој угледао окице

Bila je presrašena i drhtala je, ali je meni jedino bilo važno da je pri svesti i da nije povređena priča vatrogasac Bojan Stanisavljević           

                           

                          

Vatrogasac Bojan Stanisavljević

BEOGRAD - Bravo!

Osmogodišnja T. K. i njena majka Marijana K. (38) spasene su iz požara koji je u četvrtak rano ujutro oko 6.30 sati izbio u u adaptiranom podrumu u Ulici Ivana Đaje na Vračaru gde devojčica i majka stanuju poslednjih nekoliko godina!

Zahvaljujući hrabrosti vatrogasaca Bojana Stanisavljevića i Zorana Đorđevića,

devojčica je u poslednjem trenutku izvučena iz sobe u kojoj je spavala

kad je buknula vatra! Drama koja je na kraju imala srećan završetak

započela je u cik zore.

- Pripremala sam doručak i spremala se da probudim ćerku za školu,

kad sam odjednom osetila da iz hodnika dopire miris paljevine. Izašla

sam iz prostorije, ali, kad sam se popela stepeništem do najblićeg

prozora, iza mojih leđa je buknuo požare - ispričala je kasnije, kako

saznajemo, Marijana vatrogascima. 

Ubrzo je došlo nekoliko vatrogasnih ekipa.

- Ispred zgrade nas je dočekala unezverena Marijana. Dotrčala

je i panično, histerično, povikala: "Moje dete, spasite mi dete"! Rukom

nam je pokazala na uzano stepenište koje vodi ka podrumu u kom žive - ispričao je za Kurir Bojan Stanisavljević.

Kad su on, Zoran Đorđević i još nekoliko kolega stigli do ulaznih vrata, vatra već uzela maha!

-

Vrelina je bila nesnosna! Osećao sam kako me koža peče ispod uniforme i

rukavica i kako se bukvalno topim! Kolege i ja smo uspeli da ugasimo

vatru i odmah smo ušli u adaptirani podrum. Dim je bio toliko gust da se

nije video prst pred okom! Kolega Zoran Đorđević i ja smo se, na kraju,

spustili na kolena i četvornoške opipavali pod, ne bi li našli dete. On

je sve vreme dozivao : "Ima li koga? Da li nas čuješ?", ali odgovora

nije bilo. U jednom trenutku sam pomislio na najgore, ali sam odlučio da

odagnam negativne misli i koncentrišem se samo na to da spasim dete.

Hrabri vatrogasac priseća se kako su kolega i on pretražili ceo stan,

kad su najzad primetili da se ispod pokrivača na krevetu neko pomera.

- Prišao sam i povukao jorgan. Nikad neću zaboraviti osećaj kad sam

video njene okice. Bila je presrašena i drhtala je, ali je meni jedino

bilo važno da je pri svesti i da nije povređena, što su mi potvrdili i

lekari Hitne pomoći. Pošto smo devojčicu izneli na sigurno, kolega Zoran

i ja smo se ponovo vratili u stan, kako bi smo spasili i njena dva

papagaja - priča Bojan kroz osmeh.

Posle intervencije vatrogasaca, T. K. je, za svaki slučaj prevezena u

Dečju kliniku u Tiršovoj, dok je njena majka zbrinuta na VMA.

Hitna pomoć je na VMA prevezla i dve komšinice stare oko 24 i 66 godina, jer su se "nagutale" dima.

Marija Drljača

 

    

 

 

http://www.kurir-info.rs/hrabro-vatrogasci-heroji-spasli-majku-i-dete-iz-pozara-clanak-629039

[Danijela]

Solidarnost za Ginisa

 

Oko 300 moto-taksista parkiralo je svoja vozila na neosvetljenoj pisti u Kontamani u Peruu, i uključilo farove, kako bi avion u kome je bila žena sa novorođenčetom mogao da poleti.

 

 

Kontamana je jedno od najsiromašnijih područja Perua. Iako broji oko 26.000 ljudi, nema bolnicu, a avionska pista je neosvetljena, pa su letovi mogući samo danju.

Međutim, jedna žena koja se tek porodila i njena bolesna beba morale su hitno da budu hospitalizovane tokom noći, pa je lokalna radio stanica pozvala moto-taksiste da osvetle pistu, što su oni i učinili.

Pored 31-godišnje majke i njene bebe, čiji su životi bili ugroženi zbog komplikovanog porođaja, u avionu je bio i teško bolesni mladić, koji je tokom leta preminuo.

Samjuel Tamani je bolovao od leptospiroze, bolesti koja se prenosi urinom pacova. Da bi iz svog mesta stigao do Kontamane, morao je tri sata da putuje brodićem, pa tek onda da leti avionom do bolnice.

 

http://www.youtube.com/watch?feature=player_embedded&v=f3ko6e1ZTFE

 

 

izvor: http://www.b92.net/zivot/vesti.php?yyyy=2013&mm=04&dd=10&nav_id=703743

[obi-wan]

Bravo! Tako rade ljudi...

[Пг]

 

Стојадин Цоле Мирковић -

Заборављени јунак са Повлена

 

http://www.politika.rs/rubrike/Srbija/Zaboravljeni-junak-sa-Povlena.sr.html

[Баба]

Човек који је користио купоне како би куповао храну и возио се аутобусом, прикупио је тајно богатство од 187,6 милиона долара и све завештао у добротворне сврхе.


Џек Мекдоналд који је преминуо у 98. години, носио је исцепану одећу и годинама живео у једнособном стану, а све време био мултимилионер.

Мекдоналд, који је умро у Сијетлу, оставио је новац Дечјој болници у том граду, Универзитету у Вашингтону и Армији спаса.

Учествовао је у Другом светском рату и касније постао адвокат који је штитио права ветерана.

Његови родитељи који су имали кланицу завештали су му имање које је Мекдоналд потом претворио у богатство захваљујући берзи.

Током живота уплатио је на стотине анонимних донација, укључујући и 150.000 долара за канадски град Елору у ком је његов деда живео након што се доселио из Шкотске.

Мекдоналд није имао биолошке деце и супруга му је умрла 1999. Само најближи чланови породице знали су колико је богат.

Његова пасторка Реген Денис рекла је: “Наша породица живела је са тајном Џековог богатства дуже од 40 година и сви смо били задивљени његовим аскетским начином живота. Био је ексцентричан на много начина, али увек веран себи тако што је радио према својим убеђењима”.

Извор: Б92