Регистар давалаца коштане сржи

[АлександраВ]

Недовољно уписаних у регистар давалаца коштане сржи 

Прва транплантација матичним ћелијама на ВМА урађена је пре више од 30 година. На тој клиници лече се најтежи болесници из целе Србије, којима је пресађивање коштане сржи једини вид лечења. У домаћи регистар потенцијалних давалаца коштане сржи тренутно је уписано око 5.000 грађана Србије, што је недовољно. Захваљујући чланству Србије у Светском регистру, који има 25 милиона људи, многи пацијенти из Србије добили су свог донора.

Нини Корлат нико од сродника није могао да буде донор. Захваљујући регистру он је нађен у иностранству. Трансплантација на ВМА успешно је урађена пре две и по године.

"Температура, болови у грлу, али то тако треба, значи да је трансплантација успела. након свих оних хемотерапија и свега што сам прошла, знала сам да је то сам крај, тако да сам издржала", каже Нина Корлат.

Један пацијент боловао је од акутне леукемије. За трансплатанцију која је урађена на ВМА, донор матичних ћелија била је његова млађа сестра.

Каже да је почетни тренутак врло непријатан за све, али да је сама трансплантација охрабрујућа вест. Истиче да се сам процес лако поднесе јер знате да сте у сигурним рукама, и да су лекари посвећени вама.

Стручњаци кажу да приближно четвртина болесника има донора у породици. Најчешће су то брат или сестра. За остале даваоци се траже у домаћем али и Интернационалном регистру добровољних давалаца.

"У тим центрима у иностранству од добровољних давалаца се узимају матичне ћелије, било из периферне крви или коштане сржи и онда курирском службом у адекватним условима се транспортују до нашег центра, где припремљеном болеснику дајемо матичне ћелије", каже проф. др Драгана Стаматовић.

Додаје да данас нема потребе да се болесници из Србије упућују у иностране центре јер се за њих адекватне ћелије могу добити из интернационалног регистра.

Трансплантација је шанса многима са малигним болестима коштане сржи. Њој претходи испитивање подударности узорка крви оболелог и и потенцијалног даваоца.

"После провере дајемо пацијенту прво премедикацију, онда се укључи трансплант који иде једно сат времена у зависности од количине. За то време проверавамо виталне знаке", истиче медицинска техничарка Светлана Мраковић.

На Одељењу за трансплантацију коштане сржи Клинике за хематологију ВМА годишње се уради око 80 трансплантација. Сви који желе да буду потенцијални донори могу се јавити најближом центру за трансфузију крви.

Извор

Моја драга колегиница је данас жива и здрава захваљујући донорима и овом невероватном, стручном тиму, на челу са проф. др Белом Балинтом и проф. др Драганом Стаматовић.

[АлександраВ]

Šta je transplantacija kostne srži i kome je neophodna?

Kostna srž može biti uništena nekim teškim bolestima, zračenjem ili lekovima. Tada se ne stvaraju nove ćelije krvi i nastaju bolesti koje ugrožavaju život kao što su leukemija, aplastična anemija, imune deficijencije, urođeni poremećaji metabolizma i druge. Danas je ove bolesti moguće lečiti tranplantacijom kostne srži.

Transplantacija kostne srži je obnavljanje obolele kostne srži ćelijama
zdravog davaoca.

Ubrizgavanjem zdravih ćelija kostne srži u venu bolesnika (isto kao pri transfuziji krvi) očekujemo da kostna srž počne da proizvodi normalne zdrave ćelije krvi. Uprkos najboljem medicinskom tretmanu, kod bolesnika su moguće teške komplikacije, ali se većina transplantacija danas završava uspešno.

Transplantacija kostne srži od zdrave osobe može biti mogućnost da se nastavi život i obnovi zdravlje bolesnika kome je kostna srž teško oštećena. Transplantacija može biti potrebna i deci i odraslima.

Šta je to Registar davalaca kostne srži?

Registar davalaca kostne srži sadrži podatke o osobama koje žele da pomognu i koje su, kao što Vi sada razmatrate, već dali mali uzorak krvi za HLA tipizaciju.

Kada je nekom bolesniku neophodna transplantacija, u Registru se traži davalac koji je sa njim podudaran.

Da bi olakšali ovo traženje, Registri velikog broja zemalja su se udružili u Svetski registar davalaca kostne srži. U Svetskom Registru se danas nalazi preko 10 miliona doborovljnih davalaca kostne srži iz celog sveta koji žele da pomognu.

Uprkos tome, mnogi pokušaji pronalaženja odgovarajućeg davaoca su još uvek neuspešni. Ali sa porastom broja davalaca u Registru povećava se verovatnoća pronalaženja davaoca kostne srži za sve veći broj bolesnika.

Verovatnoća da se nađe davalac odgovarajuće podudarnosti je veća ukoliko su davalac i bolesnik iste etničke pripadnosti, s obzirom na to da je učestalost HLA različita u različitim populacijama.

Možda ste baš Vi jedina osoba koja je podudarna sa bolesnikom kome je transplantacija kostne srži jedina nada! Vi možete biti jedina osoba na svetu koja odgovara, koja ima istu HLA tipizaciju kao bolesnik, jedina osoba koja bi mogla da spase život nekome koji umire od teške bolesti kostne srži.

Kako Vi možete da se priključite Registru?

Prijavljivanje je veoma jednostavno: dovoljno je da popunite Prijavni list i Medicinski upitnik i da date mali uzorak krvi za HLA tipizaciju. Što pre. Bolesniku vreme brzo ističe. Mi Vas molimo za brz odgovor i dugotrajnu saradnju.

Nikad se ne zna, možda ćete Vi biti podudarni i imati prilike da spasite nečiji život.

Zato, ako ste zdravi i imate između 18 i 50 godina, potrebni ste Registru sada. Kada se jednom prijavite, Vaši podaci ostaju u Registru dok ne napunite 60 godina.

Postoje i drugi kriterijumi koji ukazuju na Vašu podobnost da se priključite Registru i zato Vas molimo da popunite Medicinski upitnik. Svrha ovog upitnika je da nam pomogne u proceni da li je za Vas potpuno bezbedno da budete mogući davalac kostne srži. Svi podaci će biti strogo poverljivi i dostupni samo za procenu da li Vi možete da budete davalac kostne srži.

Najvažnije je da ste Vi osoba koja želi da pomogne i da sarađuje sa nama, da želite da ostanete u kontaktu sa nama i da prihvatite da date uzorak krvi za dalja testiranja ukoliko bude potrebno.

Molimo Vas da razmotrite ovaj važan korak. Budite sigurni da je to zaista Vaša prava odluka.

Priključivanje Registru Vas neće koštati ništa ali za nekog drugog bi to mogla da bude cena života.

http://www.rdks.org.rs/