Одузимање деце - родитељ или старатељ?

[Ronald]

  On 30. 7. 2016. at 11:24, АлександраВ рече

можда, а можда си и ти такав да када ти се допадне коментар, у том тренутку другачије обојиш саговорника

Expand  

Pa dopao mi se jer je to konkretan odgovor bez emotivnog naboja, nisam ja uzbudjen ni na jednoj temi, ni kada su u pitanju bilo kakvi problemi, cak vezani i za moje zdravlje koje na primer moji ukucani uopste ne razumiju. To je  normalno, ne ocekujem previse ni od koga, cak ni razumijevanje kada sam ja u pitanju. Trudim se da ja razumijem drugog.

[АлександраВ]

  On 30. 7. 2016. at 11:25, Ronald рече

Ali kako onda moze izgovor za oduzimanja biti siromastvo, ako je pomoc 45000 dinara, pa ja sam ubjedjen da bi se sa tim novcem moglo podici dijete cak i da se zivi kao podstanar?

Expand  

Па управо о томе и причамо на теми. Зашто се сиромашним родитељима одузимају деца и дају хранитељским породицама које за то добијају толики новац? Не причамо о потреби да постоје хранитељске породице, оне су изузетно важне и треба да добијају велика средства. Али се сиромашни родитељи морају помагати, не сме се дозволити да сиромаштво буде криминализовано, како рече Миливојевић, с почетка теме.

[Ronald]

  On 30. 7. 2016. at 11:30, АлександраВ рече

Па управо о томе и причамо на теми. Зашто се сиромашним родитељима одузимају деца и дају хранитељским породицама које за то добијају толики новац? Не причамо о потреби да постоје хранитељске породице, оне су изузетно важне и треба да добијају велика средства. Али се сиромашни родитељи морају помагати, не сме се дозволити да сиромаштво буде криминализовано, како рече Миливојевић, с почетка теме.

Expand  

Da ja sam previdio visinu pomoci i u skladu sa tim pisao. Pomoc je i velika u ovim uslovima, tako da ne vidim kakve ce bolje uslove imati u hraniteljskoj, kad i oni mogu uzeti dijete samo radi novca.

[Јелена011]

i ko je onda bio emotivan, mi il ti

Mi ti sve vreme pricamo kako je suludo oduzeti nekom dete jer nema pare, a tolike pare davati hraniteljima.

 

[Н И Н Е]

Права тема за овај форум.

Тешко је наћи неко решење. Можда би за почетак могли да обиђемо сиромашну породицу са малом децом ако живе близу нас, да питамо да ли треба нека помоћ, позовемо на кафу и колаче. Можда оној породици са почетка теме не би одузели децу да је неки комшија рекао неку лепу реч о њима.

Држава би могла да помаже живот на селу, да изгради путеве до села, да отвори радионице где би се учила рукодеља, стари сеоски занати. Живот на селу је јефтинији и здравији. Кинеска роба је јефтина али ипак кошта а одећа од руна сопствене овце је бесплатна. Ефикаснија борба против алкохолизма је такође битна, то је оно што осиромашује неке породице.

[Ronald]

  On 30. 7. 2016. at 11:47, Јелена011 рече

i ko je onda bio emotivan, mi il ti

Mi ti sve vreme pricamo kako je suludo oduzeti nekom dete jer nema pare, a tolike pare davati hraniteljima.

 

Expand  

Nisam bio emotivan, nego sam pogresno zakljucio kolike su pomoci hraniteljskim porodicama i otisao na drugu stranu da im ne treba davati nikakve pomoci, sto i dalje mislim. One su bile emotivne kad su iz mojih komentara izvukle da ja zagovaram oduzimanje i zabranjivanje djece siromasnim, sto nisam rekao nigdje. Kasnije sam pitao Aleksandru da mi objasni sta ima u trenutnim okolnostima i uz takvu pomoc nema nikakve svrhe oduzimati dijete.

[Sanja Т.]

Мени је ова тема јако лична.

Недавно су мојој суграђанки и познаници узели децу,њих троје. Дали су јој услов до септембра да среди кућу ,додуше поприлично запуштену, тада би јој вратили децу. С обзиром да за струју и воду већ дугује преко 100 000, она нема одакле да купи фарбу и средства за хигијену. 

Завршола је средњу, чини ми се керамичараку.Ради у преради меса, нередовна су примања. Поред себе има оца алкохокичара и мајку која је дијабетичар и лечи се психијатриски.

Мужа нема.

Сестра јој је погинула пре пар година,то је било веома трагично за њих.

Рецимо,у тој ситуацији њу можда са све децом треба извући из те средине, али шта са ово двоје старијих? Држава такво решење нема.Она жена се бори у целој тој ситуацији колико може. Можда то нису најваспитанија деца на свету, али њена су. Сад кад их је социјално узело,она каже да би радила и два посла,али где да нађе,ко да јој да.

Мени је то претужно, још ми је жалије што не могу ништа да урадим за њу. Пара немам да јој на свој рачун све очистим . А и људи од сиромаштва беже као од колере, тако да стварно не знам шта може да се учини.

[GeniusAtWork]

Ја бих законом забранио било какво одузимање деце, осим у случајевима да родитељи директно физички угрожавају безбедност и здравље деце. Значи злостављање, потпуно запостављање деце, небрига за њихов живот и здравље, и слично. У овим случајевима држава мора да се умеша да би спасила живот и здравље детета. Али потпуно је сумануто да неки бирократа може да има арбитрарно право да некоме одузме децу јер су по његовој процени родитељи сиромашни, кућа им није сређена, цела породица спава у истој соби, или родитељи много пуше па је свуда дувански дим.

Нису бре деца бицикла или мердевине па ћеш да их пренесеш из ходника у ходник и ту где их оставиш, ту ће да стоје и ником ништа. То су људска бића која тек треба да се развијају и да улазе у живот и која си отео од родитеља, какве ће последице то да остави по ту децу? То би смео да буде само задњи и најекстремнији корак у најекстремнијим случајевима где је живот у питању, све друго је терор државе најгоре могуће врсте. 

[Sanja Т.]

@GeniusAtWork Подржавам, од речи до речи.

[Јелена011]

Sanja da li si sigurna da je u pitanju samo to. Meni je stvarno tesko da poverujem da samo zbog toga oduzinaju decu. Znala sam jedan par koji je isto tako imao dug za struju, potpisali su ugovor sa edbom, polako su to otplacivali po par hiljada mesecno, nekako se to sredilo, ali da izvines niko im decu nije pomenuo da ce uzeti zbog toga. Tu ima mnogo vise problema od siromastva, ako je i bolest tu i alkoholizam, moguce je da centar misli da tu ima jos necega.

[Тања1]

  On 30. 7. 2016. at 12:35, Ronald рече

Dobro necemo komunicirati vise na temama, tako je najbolje, posto nisam ozbiljan sagovornik, nemoj gubiti vrijeme na moje komenatre.

Expand  

Слажем се са тобом да се мора се прекинути стара навика размишљања да државни новац није рецимо  сваког од нас појединачно, твој, мој. Ниси директно то изразио, али индиректно мислим да јеси.

Ако сам те добро разумела ти се овде више питаш да ли имамо личну одговорност да помогнемо сиромашнима? Разумем депресију између богатих и сиромашних у свету и фокус на људску обавезу да се помогне. И требало би да будемо добри људи, а то значи богати да помогну сиромашнима. Светски ресурси су неравномерно распоређени, драги Ronald. Трагично је да људи покушавају да живе са овим схватањем. Сиромаштво и беда у свету су забрињаајући, дужни смо да нешто учинимо. Западни свет има економски вишак и капацитет да помогне земљама Трећег света.  Код нас не мислим да можемо да променимо људски морал, али имамо обавезу да смо морално добри колико је могуће. Образовање и здравствена заштита су најбоља одбрана од сиромаштва, ако као појединци још увек не можемо да урадимо ништа против светске/домаће корупције и ратова. Можемо да направимо много рационалних разлога зашто као појединци нисмо у стању ништа да променимо. Али ја како видим, нема оправдања за то. Огромна већина нас доноси одлуке које спашавају више од једног живота. Једноставно није фер да не помогнемо. За мене је кључно да се немају морално ваљани аргументи да се не помогне. Помагањем се обезбеђује већа стабилност и бољи услови за будуће генерације, које ће исто тако одбацити слику себичности. Када кажемо морамо помоћи, не мислим помоћи више, већ праведније. И ту се слажем да је хуманије помоћи новчано/саветима неког ко ће радити, а не неког ко ће леба џаба јести. Ја за то не желим плаћати од својих прихода и пореза, и у основи прво је морално исправно а друго није. И желим помагати без личних губитака суштински.  А критичари нека се запитају да ли дају 10 посто свог прихода на добротворном раду, па ћемо о емоцијама.

 

[Ненад Р.]

  On 29. 7. 2016. at 20:13, Ronald рече

 

A šta ako nema posla ni mogucnosti u truloj državi da li treba taj covjek da bude iskrenije prema sebi i kaže da nije sposoban za podizanje dijeteta i da zbog toga možda ne bi trebao da ga ima. Jedna je stvar ako ti padnes finansijski dok imaš djecu, a sasvim druga kad u krajnjem siromaštvu odlučis da će te mozda dijete usreciti i da bi zbog toga mozda treba da ga imaš. Svi koji se odluce za dijete, preuzimaju i odgovornost za njega.

Drzava ne bi trebala da odlučuje ni o čijoj djecu, kao što ne bi trebala ni da daje pomoć bilo kome ko hoće da dobije dijete, a nije sposoban da mu pruži ni najosnovnije. 

Danas je dijete mnogo teže i skuplje podizati nego nekad zbog čega ljudi trebaju da budu i mnogo odgovorniji.

Expand  

Роналде, делимично би се сложио са тобом, свакако одговорности треба да има за свако дете.

ne bi trebala ni da daje pomoć bilo kome ko hoće da dobije dijete,

А зар не би требало да буде циљ ове државе да има што више деце и да се пошто пото стане на крај  паду наталитета?

[Ronald]

  On 30. 7. 2016. at 13:01, Тања1 рече

Слажем се са тобом да се мора се прекинути стара навика размишљања да државни новац није рецимо  сваког од нас појединачно, твој, мој. Ниси директно то изразио, али индиректно мислим да јеси.

Ако сам те добро разумела ти се овде више питаш да ли имамо личну одговорност да помогнемо сиромашнима? Разумем депресију између богатих и сиромашних у свету и фокус на људску обавезу да се помогне. И требало би да будемо добри људи, а то значи богати да помогну сиромашнима. Светски ресурси су неравномерно распоређени, драги Ronald. Трагично је да људи покушавају да живе са овим схватањем. Сиромаштво и беда у свету су забрињаајући, дужни смо да нешто учинимо. Западни свет има економски вишак и капацитет да помогне земљама Трећег света.  Код нас не мислим да можемо да променимо људски морал, али имамо обавезу да смо морално добри колико је могуће. Образовање и здравствена заштита су најбоља одбрана од сиромаштва, ако као појединци још увек не можемо да урадимо ништа против светске/домаће корупције и ратова. Можемо да направимо много рационалних разлога зашто као појединци нисмо у стању ништа да променимо. Али ја како видим, нема оправдања за то. Огромна већина нас доноси одлуке које спашавају више од једног живота. Једноставно није фер да не помогнемо. За мене је кључно да се немају морално ваљани аргументи да се не помогне. Помагањем се обезбеђује већа стабилност и бољи услови за будуће генерације, које ће исто тако одбацити слику себичности. Када кажемо морамо помоћи, не мислим помоћи више, већ праведније. И ту се слажем да је хуманије помоћи новчано/саветима неког ко ће радити, а не неког ко ће леба џаба јести. Ја за то не желим плаћати од својих прихода и пореза, и у основи прво је морално исправно а друго није. И желим помагати без личних губитака суштински.  А критичари нека се запитају да ли дају 10 посто свог прихода на добротворном раду, па ћемо о емоцијама.

 

Expand  

Tanja ljudski moral evoluira, on jeste bioloska kategorija jer je razvijen i kod primata i drugih zivotinja, sto je najbolje opisao Frans De Waal najbolji primatolog na svijetu. Altruizam je takodje jedan od pokretaca evolucije. Medjutim i pored njegove bioloske osnove, moral je i kulturna kategorija i tu su ljudi otisli mnogo dalje u odnosu na svoje evolutivne pretke. Mi bi se zgrozavali na neke stvari koje su ljudi u 19 vijeku smatrali za normalne. Dovesti privredu u ravnotezu je nemoguce jer bi to znacilo da su kapitalni i radni resursi u svakom trenutku najbolje noguce iskoristeni sto je kao sto sam rekao nemoguce. ne vezano da li ili ne treba davati pomoc iz budzeta, problem sa tim novcem je sto ti da bi dao nekome 45000 moras uzeti 55000 jer novac prlazi kroz razlicite hijerarhijske nivoe dok ne dodje do korisnika. Ne mogu da se sjetim u USA koliko se izgubi novca dok ne stigne do krajnjeg korisnika, ali mnogo. 

Evo uzmi ovaj problem javnog zdravstva, u USA se 18 puta vise potrosi na borbu sa diabetisom tipa 2 nego sto iznosi budzet NASA-e. U Kaliforniji 45% ljudi ili ima predispozicije ili je vec dobilo diabetis tipa 2. I sad drzava se tu javlja kao spasilac tako sto poveca porez na visoko kaloricne proizvode i pokusava da spasi ljude od jedenja svega i svacega. To ti najbolje objasnjava koliko odredjene oblasti koje organizuje drzava postaju kontradiktorne jer pojedinac skida za sebe odgovornost. Ne kazem da ce privatizacija rijesiti probleme, ali i ogromna potrosnja javnog zdravstva izgleda da nije u mogucnosti da se organizuje bolje nego sto jeste. 

[Ronald]

  On 30. 7. 2016. at 14:00, Ненад. рече

Роналде, делимично би се сложио са тобом, свакако одговорности треба да има за свако дете.

ne bi trebala ni da daje pomoć bilo kome ko hoće da dobije dijete,

А зар не би требало да буде циљ ове државе да има што више деце и да се пошто пото стане на крај  паду наталитета?

Expand  

Ne cilj ove drzave bi trebalo da bude dobra strategija radjanja djece. Bojim se da se vise ne moze zaustaviti pad nataliteta, potrebne su decenije kako bi se doveo u red.

[GeniusAtWork]

  On 30. 7. 2016. at 14:00, Ненад. рече

А зар не би требало да буде циљ ове државе да има што више деце и да се пошто пото стане на крај  паду наталитета?

Expand  

То не може да буде циљ државе, може да буде само циљ појединца. Ево ти, на западу где просечна породица има неупоредиво бољи стандард од српске, и може да има деце колико хоће и приде да им приушти оно што највећи део деце у Србији може само да сања, ситуација са наталитетом је исто катастрофална. Плус што поред високог стандарда и они исто имају дечје додатке, породиљско и све оно што иде са заснивањем породице. Па опет имају у просеку једно дете по породици. Не може држава ту ништа да промени, то је индивидуална ствар сваког појединца, тј. брачног пара да ли хоће децу и колико деце.