Духовна храна

[Aleksandar Ciganović]

Често чујемо да људи кажу: „Паметан се учи на туђим грешкама, а будала на својим“. Руководећи се тим принципом, ми кад видимо да је неко пропао, т.ј да је лоше прошао у животу, трудићемо се да то што је он чинио избегнемо у свом животу да чинимо.

А како?!

Тако што ћемо открити који је био узрок његовог садашњег стања! И када откријемо тај „узрок“, онда ћемо ми избегавати тај пут којим је он ишао. Бранећи се од разних порока и других зала, ми ћемо почети да трагамо за вишим смислом и да усавршавамо себе.

Трудићемо се да се богатимо врлином и знањем.

Учићемо се на туђим грешкама, а избегавати да чинимо своје. Кад човеку проради свест о томе како данас стоје ствари, и у чему људи виде смисао, он то не жели да прихвати.

То није храна коју он жели да једе заједно са осталим светом!

 Е управо таква ситуација тера неке људе који другачије схватају свет да се у даље од овог живота. Они крећу путем одрицања и личног усавршавања у врлини, постају монаси и подвижници.

Јер што више човек почне да се усавршава, људи су му све више туђи. Јавља се раздвојеност између онога „како треба да буде“, и онога „како јесте“!. Тим људима је зато јако тешко у овом животу(Људима који су се одлучили за духовни пут).Они би и да остану у свету, али да остану неупрљани грехом, а када то већ не успеју окрећу се духовном уздизању, и уздржавању од свих ружних мисли и дела.

Сада ћу мало говорити о знању наученом из књига као духовној храни.

 У Платоновом делу „Гозба“, Сократ води дијалог са неким од присутних. Расправљало се о Ероту, богу Љубави.

Он ту показује да је и сам Ерот као Бог тежио ка лепоти,и ка знању. То онда значи да ниједно ни друго није имао у потпуности. А то кажем из разлога што се данас многи људи не интересују за ствари од више духовне вредности.

Али добро. Важно је само да остану добри и поштени људи.

Ми немамо ништа против тога.

Како год, мени је такав живот некако празан и једноличан. Живи се од данас до сутра и пред собом немамо неки виши циљ. Али нисмо ми скромни са својим прохтевима, него смо немоћни и немамо снаге да се боримо.Понекад и покушамо нешто, али то све пада брзо у воду.

Господ каже: „То што си млак, а ниси ни студен ни врућ, избљуваћу те из уста својих“(Јн.Отк; 3 : 16-17). И сам себе признајем да сам често такав, па макар то прикривао.

Сви смо ми млакоње! Али, боримо се против тога, то је опасна болест. Треба да знамо шта хоћемо од живота.

Да ми нисмо већ постигли савршенство па не треба више да се трудимо?! Па нисам баш сигуран.Ако не желимо да се трудимо, да се образујемо и учимо, па радиће људи од нас шта им је воља!

Нећемо знати да одговоримо на изазове који нас сналазе, и нећемо знати да се одбранимо и сачувамо своје Ја, јер нам то никад није било битно.

Све што нам кажу ми ћемо тако да радимо и бићемо задовољни. Па ајде добро. Не треба никог терати на нешто. Ко воли, нек изволи. Ја баш и нисам за тај пут. Стално се трудим да пронађем и откријем  себе и изградим сопствени идентитет.

Колико год успели у духовној изградњи морамо бити понизни. Али ако себе посматраш као „носиоца врлине“ и тако се изјашњаваш, онда ту нема ни говора о врлини. Јер чим неко каже за себе да је скроман, он то више није. Тако је то.

Све ћемо морати полако, и мораћемо да утишамо „ватру револуције“ која тиња у нама.

Чинимо дела, а мање причајмо. То је јако важно. Зато ћемо сад говорити о молитви, посту и причешћу као духовној храни. Тим, и само тим путем стижемо до Господа! Зато обратимо пажњу да те елементе упражњавамо у свом животу.

 

[Ненад Р.]

Свакако треба се учити на туђим грешкама, и избегавати своје грешке, али није могуће избећи у потпуности и своје грешке које су далеко болније.

Ако се деси да направиш грешку, треба да упутиш људе да они не направе ту исту грешку.

[Дијана.]

1 hour ago, Aleksandar Ciganović рече

Јер што више човек почне да се усавршава, људи су му све више туђи. Јавља се раздвојеност између онога „како треба да буде“, и онога „како јесте“!. Тим људима је зато јако тешко у овом животу(Људима који су се одлучили за духовни пут).

Pišeš sa mnogo mladalačkog entuzijazma i nesumnjivog dara. Mladost je vrijeme kad je čovjek najspremniji da se posveti idejama. 

Osvrnula bih se na ovaj dio. Iz perspektive pravoslavnog hrišćanina, čovjek je rastrzan između nepripadanja svijetu a često i najbližooj okolini, što stvara mučan utisak otuđenosti, stranstvovanja, naročito u djetinjstvu i mladosti, Hrišćanin nije 'od ovoga svijeta' i odbačen je od svijeta. To njega nagna da se pogruži u sebe i pažljivo traži istomišljenike, jer čovjek je biće zajednice, on ne može sam, i bit hrišćanskog etosa je zajedništvo. Hrišćaninu, međutim, ljudi ne treba da budu tuđi (iako će on njima biti tuđ), to je uznošenje i ima korijen u gordosti; naprotiv, on ih voli nježnom i samilosnom ljubavlju. Podvižnici pustinjaci nisu solipsistički posvećeni samo svom spasenju, nisu prezreli ljude, naprotiv, u odsustvu stvarne interakcije s ljudima ni su najdublje povezani sa svima molitvom za svijet, koja je izražaj ljubavi i sastradanja sa svijetom koji grca u zlu, grijehu i patnji. Mi svijetu svjedočimo svoju vjeru, a najprivlačnije za čovjeka i ono što osvaja je ljubav. Više ekstravertovani pojedinci će sa žarom ići u zajednicu, da rade, da služe, da pomažu. Introvertovani će se okrenuti molitvi i bogomisliju, ali i jedni i drugi trebaju imati otvoreno srce za čovjeka. Čovjek je najviša vrijednost, u beskonačnom dostojanstvu ikone Boožje, iako istovremeno i veoma slab i trošan i grešan. Hrišćanin uči da gleda čovjeka više onako kako ga je Bog zamislio, prema onom što je trebao i mogao da bude, a ne prema njegovom stvarnom i trenutnom stanju. 

[Aleksandar Ciganović]

Ако неко има неких сличних текстова нека постави па да продискутујемо

[Дијана.]

Nemam bas oblikovane i zaokruzene eseje, ako ne racunam citavu knjigu vjerovatno kad bih sastavila sto ispisah na forumu na raznim duhovnim temama za ovih 5 godina! Hm! Nije bitna forma, bitno da se zbiva odvijanje (L)logosa! 

E da! Bio je nekad decko slican tebi Pivopija. Odmah si me podsjetio na njega.  https://pouke.org/forum/profile/6957-пивопија/?wr=eyJhcHAiOiJmb3J1bXMiLCJtb2R1bGUiOiJmb3J1bXMtY29tbWVudCIsImlkXzEiOjM1NTMwLCJpZF8yIjoxMDEwODkxfQ%3D%3D

Mislim da on ima veze sa fb grupom Smrt svetu https://www.facebook.com/smrt.svetu/?fref=ts

Mozes da na Poukama otvoris i svoj blog.

[Aleksandar Ciganović]

Uputite me kako da otvorim svoj blog  Ja se dugo bavim pisanjem..Sklapam teologiju, filozofiju i psihologiju a pisem i pesme..Posebno se interesujem i za zivot i delo Nikole Tesle..Tako da mozda budem koristan na ovoj stranici

[JESSY]

1 hour ago, Aleksandar Ciganović рече

Uputite me kako da otvorim svoj blog

gore na vrhu kliknes na blog, pa zatim

 

 

samo pratis instrukcije....

[Дијана.]

1 hour ago, Aleksandar Ciganović рече

Uputite me kako da otvorim svoj blog  Ja se dugo bavim pisanjem..Sklapam teologiju, filozofiju i psihologiju a pisem i pesme..Posebno se interesujem i za zivot i delo Nikole Tesle..Tako da mozda budem koristan na ovoj stranici

Sajtu na korist, svakako, nama na radost! 

A šta studiraš? Idi malo i na Naš forum, ima tema za predstavljanje, teme za druženje...

E za blog, valjda ti je ovo dovoljno.

[Aleksandar Ciganović]

Dijana zavrsio sam ove godine Pravoslavni Bogoslovski Fakultet a od prosle godine radim kao veroucitelj i crkvenjak

[JESSY]

1 minute ago, Aleksandar Ciganović рече

zavrsio sam ove godine Pravoslavni Bogoslovski Fakultet a od prosle godine radim kao veroucitelj i crkvenjak

[Aleksandar Ciganović]

Bese mukotrpno..Zavrsio prakticni smer pa presao na opsti, pa sa opsteg na katihetski gde sam diplomirao  Od oktobra se nadam masteru pa redom dokle se stigne