Jump to content

Ubija li Bog ljubav prema čovjeku?


Препоручена порука

14 minutes ago, Odahviing рече

Sa jedne strane imam majku koja ne traži apsolutno ništa da bi mi pružila sve što ima, ni ljubav ni bilo šta, sa druge strane imam Boga koji zahteva da imam ljubav da bi mi pružio samo trunčicu onoga što može (on je neograničen zar ne), po meni je apsolutno jasno ko je osoba koju treba da volim, i koja je osoba koju ne bih trebao.

Рецимо, имаш дилере дроге који су јако добри према својој породици, својим родитељима пружају све а с друге стране, туђој деци пуне вене отровом без милости. Имаш политичаре који уништавају привреду, праве огромну штету држави, да би својој деци обезбедили образовање у најбољим школама и сигурну будућност. Можда су добри родитељи својој деци, али никако не бих рекао да су добри људи.

Све има своје значење. Каже се на литургији, сами себе, једни друге и сав живот свој, Христу Богу предајмо. И то уствари, по мени , значи волети Христа више од родитеља и деце,имати поверење у Христа и предати му и себе и своје вољене да их води до спасења. Не уздати се у себе и своју снагу него у Христа.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

3 hours ago, kordun рече

uzmimo da sam ja primjeran vjernik. sutra umrem, stignem u raj, tamo mi nema mame, tate, babe, koje toliko volim, ajd sto njih nema, nego kako cu bez ono pola ove administracije sa foruma sto nije stiglo u raj, pa to meni ne moze biti raj nego pakao, kako meni moze raj biti raj ako nema onih koje volim tamo, ili Gospod brise po mojoj glavi, ne bi rekao da to radi, sta vi mislite na ovu temu...

Pred Bogom je  1 dan kao 1000 godina , a 1000 godina kao jedan dan ... Kad umres , gledaces na zivot iz drugacije perspektive , a to je perspektiva vecnosti i sve ce ti biti jasno ...

Bog je onima koji ga ljube pripremio i ono sto na pamet coveku ne dodje ... Znaci , logicno je da ni to ne mozemo da znamo ... No da bismo bili pomilovani i da bismo usli u tu radost Carstva Nebeskog , moramo i sami da budemo  milostivi ...
I tako , ne budite nestrpljivi ... sve ce proci , ali reci Gospodnje nece nikad ...

 

 

:351780:

Link to comment
Подели на овим сајтовима

6 hours ago, kordun рече

uzmimo da sam ja primjeran vjernik. sutra umrem, stignem u raj, tamo mi nema mame, tate, babe, koje toliko volim, ajd sto njih nema, nego kako cu bez ono pola ove administracije sa foruma sto nije stiglo u raj, pa to meni ne moze biti raj nego pakao, kako meni moze raj biti raj ako nema onih koje volim tamo, ili Gospod brise po mojoj glavi, ne bi rekao da to radi, sta vi mislite na ovu temu...

Све што си горе написао скоро да је тачно... осим да примерени верници (ови штоно маштају како ће туговати у рај) обично завршавају у паклу, а не у рају... значи са правом ћеш да патиш у паклу што су администратори ЖРУа, баба, мама, тата ''тамо далеко''... убиће те носталгија, за твојима и ''изгубљеним рајем''.

У рај се не улази са калкулатором под мишком... јер рај и пакао су стања, а не простори...  а Бог је Љубав, већа и моћнија од свега, и ако заиста имамо истиниту љубав према мами, баби и тати, и они према нама онда већ јесмо и бићемо заједно у вечности, и то се већ зове рај. И (то је бесконачна) тачка.

"Господ је неизрециво милосрдан, али нам се даје у мери у којој смо ми, надарени неограниченом слободом, спремни да Га примимо"

Архимандрит Софроније

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Oslobodićemo se svih lažnih ljubavi koje na bilo koji način stvaraju zavisnost... pa čak i onu prijatnu... Poenta je u tome da budemo slobodni... jer sve drugo pravi teret koji nas više vuče ka zemaljskom...Prava i iskrena ljubav ne vezuje.. ona oslobađa i beskonačna je.. To je ono što nam svima treba i što neumorno tražimo na ovom svetu.... u svemu i svačemu.. a nosimo je u srcu... Mislim da je ta ljubav takvog intenziteta da je nemoguće neosetiti je kroz više dimenzija.. i da nije potreban nikakav kontakt sa bližnjima da bi je osetili.. To se verovatno prepoznaje u duši bez obzira ko je na kom svetu i na kojem mestu. 

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Убија ли Бог љубав према човеку?

Не бих баш тако рекла.

Тема можда делује као парадокс на први поглед, али заправо то није. 

Неко ко је у зрелијим годинама ушао у веру , можда то јасније схвата. Заправо, пре вере живи се страсније. Све се проглашава за љубав, а заправо је егоизам, страст, страх и ко зна шта још. 

Често ( не )помажемо  и ( не)бринемо  ( не)ближњима, јер смо МИ (а ко би други) тако проценили да треба, под разним изговорима. Да ли због тога да би смо били пред својим ( туђим)  очима бољи људи или због тога што то није наша брига, ко ће га знати. Углавном, ко је тај ко ће на силу да вуче другога у рај, ако тај неко тамо неће? Или колико ће сам да остане неоштећен човек , док другог гура из провалије ( само уз Божју помоћ остаће читав).

То је оно о чему је Јеца 011 писала раније.Треба се учвртити у вери, а онда се вратити у ад, али треба знати и поново изаћи из њега. Е, то нам носи вера и снага Христова.

Да повежем сад мало, да би сте схватили о чему говорим и какве везе има са ( не)убијањем љубави. Ако тај " стари" човек ( пре вере) има један појам о љубави, а "нови" човек ( у вери) добија нову димензију значења речи љубав, онда се може рећи да ( у односу на ранији начин размишљања) Бог убија љубав према човеку. Убија погрешан приступ, погрешан начин посматрања и чува нас од непотребног и душегубног жртвовања. Заправо, Бог нас надограђује, шири, оплемењује. Усмерава нас ка конструктивном и узвишеном изграђивању себе у љубави, а удаљава нас од примитивног.  

Тако да бих закључила да убија примитивну, да би нас увео у Божанску љубав према човеку.

 

Едит: сада видим да је Алилуја ,отприлике у исто време писала кад и ја. Исти смисао онога што покушах рећи, вема јасније и краће. :) 

Браво Алилуја, од мене  велико АМИН :skidamkapu:

 

 

Link to comment
Подели на овим сајтовима

10 hours ago, kordun рече

 

ko je bio vasilije...

znam da se zezas, ali cisto me zanima ova nejasnoca, zato sam i pokrenuo temu, ajde ti nesto kazi, vjeroucitelj si, sigurno imas dobar odgovor

Vasilije je Muramasa, ne smes to da ne znas.

A glede tvog pitanja...

Nije ti palo na pamet da je Bog vec mislio unapred o ovakvim (i svim drugim) pitanjima? Zar je moguce da nije dovoljno da znamo koliko se radi nas ponizio i zrtvovao, i da budemo bez brige o onom o cemu svakako i ne umemo da brinemo? Oci nas nisu naucili da o Bogu mozgamo, nego da Njime zivimo, da se umno-delatno (= molitveno i smirenjem, uopste podvigom/askezom) udubimo u Tajnu spasenja Njegovog koje je Crkva, da bi nam bilo jasno sve ono sto je potrebno u pogledu naseg zivota, i sadasnjeg i vecnog.

To znaci, nase je da mi zivimo zivot okrenuti Bogocoveku, a za sve ono sto je ljudima nedostizno pobrinuce se On sam, kao sto je i obecao. Jer, ko jos moze da zamisli takvog Boga koji jedne prihvata a druge olako odbacuje? On se neprestano brine o svima i o svemu, to smo valjda vec naucili u Crkvi do sad.

...

'...Dao si utehu vernim slugama svojim govoreci "necu te ostaviti, niti cu od tebe odstupiti. Moze li zena da zaboravi porod svoj?... A da bi ga i zaboravila, ja necu zaboraviti tebe!" Ti si kroz usta apostola svog rekao: "Ponizite se pod silnu ruku Boziju, da vas uzvisi kada dodje vreme. Sve brige svoje prenesite na Njega, jer se On brine za vas'...

"Ви морате упознати земаљско да би сте га волели, а Божанско се мора волети да би се упознало." Паскал "Свако искључиво логичко размишљање је застрашујуће: без живота је и без плода. Рационална и логична особа се тешко каје." Шмеман "Always remember - your focus determines your reality." Qui-Gon Jinn

Link to comment
Подели на овим сајтовима

13 hours ago, Odahviing рече

Sama ideja da neko zahteva ljubav da bi bio dostojan njega, pa još veću nego prema ocu i majci, mi je jednostavno neverovatno. 

Svemogući, savršeni Bog koji voli svakog bezgranično, zahteva i traži da ga neko voli da bi mogao da dođe u raj (dostojan mene) mi je jednostavno ne znam neshvatljiva i u neku ruku grozna. Jednostavno mi je neshvatljivo da neko ko gaji toliku ljubav prema čoveko, kako kažete, može nešto ovako i da pomisli. Pa moja majka be zahteva nikakvu ljubav da bi mi pružila krov nad glavom i hranu, mogu da je mrzim da mi treba opet bi mi pružila isto, sa druge strane Bog koji gaji neograničenu ljubav prema čoveku ne bi uradio isto. 

Uf napisah poduzi odgovor i nestade neta i izbrisa mi se :bu: ako stignem opet cu iskucati.

Follow your bliss and the universe will open doors where there were only walls.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Ово је много тешко питање, а мозгање око њега неће нам много помоћи. Како да знам да ћу бити у рају? Само нас скреће са правог пута. Мени је пала на памет једна посланица апостола Павла у којима говори да смо тело Христово. И баш док сам гуглао на ту тему појавило се доста сајтова. Био сам убеђен да сам кликнуо на сајт неке епархије, кад оно нешто сумњиво. Промашио сам линк. Погледам адресу, сетим се оне листе антицрквених сајтова и нађем га. Дакле, лов у мутном браћо. Мрежа бачена. Е сад, питам се колико има људи који душом чезну и траже Бога, а још нису довољно утврђени у вери, не посећују цркву, а странпутица има колико хоћете. Мислим да би било добро да ми својим делима покажемо да смо стварно хришћани, да делима приволимо наше драге да и они крену тим путем, да се молимо за њих. И да будемо у друштву праведника. Слава Богу за све!

Очигледно: разговор и познанство са светима доносе светост. Са преподобним (светим) бићеш преподобан (свет), и са човеком невиним бићеш невин, и са изабраним бићеш изабран (Пс 17,26-27).

Има овде јако лепих одговора, који су много боље објаснили од мене. Само сам хтео да вам покажем како лутање може да нас наведе на странпутицу. Слава Богу за све!
 

 

Не брините се, дакле, за сутра; јер сутра бринуће се за се. Доста је сваком дану зла свога.

(Мт.6, 34)

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Ово је много тешко питање, а мозгање око њега неће нам много помоћи. Како да знам да ћу бити у рају? Само нас скреће са правог пута. Мени је пала на памет једна посланица апостола Павла у којима говори да смо тело Христово. И баш док сам гуглао на ту тему појавило се доста сајтова. Био сам убеђен да сам кликнуо на сајт неке епархије, кад оно нешто сумњиво. Промашио сам линк. Погледам адресу, сетим се оне листе антицрквених сајтова и нађем га. Дакле, лов у мутном браћо. Мрежа бачена. Е сад, питам се колико има људи који душом чезну и траже Бога, а још нису довољно утврђени у вери, не посећују цркву, а странпутица има колико хоћете. Мислим да би било добро да ми својим делима покажемо да смо стварно хришћани, да делима приволимо наше драге да и они крену тим путем, да се молимо за њих. И да будемо у друштву праведника. Слава Богу за све!

Очигледно: разговор и познанство са светима доносе светост. Са преподобним (светим) бићеш преподобан (свет), и са човеком невиним бићеш невин, и са изабраним бићеш изабран (Пс 17,26-27).

Има овде јако лепих одговора, који су много боље објаснили од мене. Само сам хтео да вам покажем како лутање може да нас наведе на странпутицу. Слава Богу за све!
 

 

Некако вјерујем,ко тражи искрено,срцем,иако залута,Господ га враћа на прави пут..

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Још је боље питање како је Богу кад је човек у паклу? Ваљда га и даље воли и чезне за њим, али поштује његову слободу. Па тако и човек, волеће ближњег и уважаваће његово стање. Не верујем да ће се љубав „брисати", да ћемо се ресетовати, то би било насиље над нама. Ваљда љубав трпи да ближњи има слободу, не приморава ближњег где ће и шта ће.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

10 hours ago, obi-wan рече

Vasilije je Muramasa, ne smes to da ne znas.

A glede tvog pitanja...

Nije ti palo na pamet da je Bog vec mislio unapred o ovakvim (i svim drugim) pitanjima? Zar je moguce da nije dovoljno da znamo koliko se radi nas ponizio i zrtvovao, i da budemo bez brige o onom o cemu svakako i ne umemo da brinemo? Oci nas nisu naucili da o Bogu mozgamo, nego da Njime zivimo, da se umno-delatno (= molitveno i smirenjem, uopste podvigom/askezom) udubimo u Tajnu spasenja Njegovog koje je Crkva, da bi nam bilo jasno sve ono sto je potrebno u pogledu naseg zivota, i sadasnjeg i vecnog.

To znaci, nase je da mi zivimo zivot okrenuti Bogocoveku, a za sve ono sto je ljudima nedostizno pobrinuce se On sam, kao sto je i obecao. Jer, ko jos moze da zamisli takvog Boga koji jedne prihvata a druge olako odbacuje? On se neprestano brine o svima i o svemu, to smo valjda vec naucili u Crkvi do sad.

...

'...Dao si utehu vernim slugama svojim govoreci "necu te ostaviti, niti cu od tebe odstupiti. Moze li zena da zaboravi porod svoj?... A da bi ga i zaboravila, ja necu zaboraviti tebe!" Ti si kroz usta apostola svog rekao: "Ponizite se pod silnu ruku Boziju, da vas uzvisi kada dodje vreme. Sve brige svoje prenesite na Njega, jer se On brine za vas'...

nisam ja postavio brate to pitanje sto ja sumnjam u boziju ljubav, nego zbog ljudi bas iz crkve koji pricaju neke druge stvari, bas zato sam pravio ovaj paradoks koji to i nije kako neko rece, samo neki ljudi to rade od njega svojim teorijama.

takodjer ove teorije o samozivosti  sebe samog sa bogom kako bi se mimoisao ovaj paradoks su mi odvratne

Link to comment
Подели на овим сајтовима

  • Чланови који сада читају   0 чланова

    • Нема регистрованих чланова који гледају ову страницу
×
×
  • Креирај ново...