Да ли је могуће спасити се а не бити ни у браку ни у монаштву?

[Лазар Нешић]

Ćao svima!

 

Intimno, pronalazim se u mišljenjima koje su iznele Jelena i Dijana.

Što se tiče spasenja, ne znam, Bog zna ima li spasenja i u manastiru i braku. Ništa nije sigurica na ovom svetu.

 

S druge strane, onako ex catedra teološki, za ljude koji se premišljaju i pitaju imao bih samo jedan prijateljski savet:

koji god put izabrali, to mora biti izbor slobode i volje, a ne prisile i nužnosti!

Drugim rečima, ako ćeš u manastir, nemoj ići tamo jer ne možeš da budeš u braku ili samac - već jer to želiš i izabiraš.

Ako hoćeš u brak, nemoj ići tamo jer ne možeš da budeš monah ili samac - već jer to želiš i izabiraš.

Ako hoćeš da budeš samac, nemoj ići tamo ako ne možeš da budeš bračnik ili monah - već jer to želiš i izabiraš .

 

Ovo nije loš recept, ali ima ljudskih sudbina gde se ponekad ne može sasvim pimeniti. Npr. hrišćani gejevi, ljudi sa izvesnim teškim oboljenjima, disfunkcionalnostima, itd.

Onda valja prepustiti se Drugom, a to je najteže ...

 

 

[Јелена011]

Pravda za nas bolesne i disfunkcionalne ima i ludih ljudi koji vole i takve dok nam se lekici poklapaju super

Deeee si bre Lepi, pa nije te bilo stotinu leta?

[Иван ♪♫]

sta znaci spasiti se, i kako na to uticu brak ili monastvo?

 

[Лазар Нешић]

  On 20. 6. 2016. at 17:08, Јелена011 рече

Kakav si ti covek, eto moguce biti i u gradu ozenjen i u pustinji pa ko voli nek izvoli

Expand  

Tako je; kao što kaže ona stara otačka: Oženjen sam, kao monah živim

[Човек Жоја]

  On 20. 6. 2016. at 11:49, Дијана. рече

Saglasna su nam mišljenja u suštini, mal zbrka oko sadržaja pojmova.

Expand  

Цела поента коју сам изокола желео да истакнем је да се кроз етику, кроз испуњавање, или придржавањем оног што је споља, не може доћи до љубави. Супротно, ако се крене од љубави до етике се стиже брзо. Љубав је пут до етике, не обратно. Или што би рекао владика Игњатије, парафразирам, сама љубав је сва хришћанска етика, из ње извире све друго.

@Humbert Humbert, де си Лепи Бог те видо, нема те ко девизне штедње?

[Лазар Нешић]

  On 20. 6. 2016. at 19:15, Ђоле Пролеће рече

де си Лепи Бог те видо, нема те ко девизне штедње?

Expand  

Ćao bro! A evo, hteo sam malo da me se uželite ...

[kopitar]

http://www.katolicki.info/forum/viewtopic.php?f=16&t=2321

 

BuildTheWall » Uto srp 02, 2019 21:46 je napisao/la:

Mislim da Giovi zeli rec da Crkva "status single" ne prihvaca kao dar. S druge strane Crkva je dodijelila status sakramenta zenidbi, te svecenickom pozivu. A sakramenti su znakovi bozije ljubavi prema covjeku. Kroz sve sakramente mozes dozivit Boga na otajstven nacin. I to Crkva propovijeda. Kao sto je Giovi rekao "nije dobro da covjek bude sam". Uostalom sami smisao stvaranja covjeka se vrti oko braka. "Biti sam" nema nikakve prednosti, i ono se cak kosi sa samom definicijom covjeka - u bilo kojoj idelogoiji ili religiji.

Takoder mislim da je Giovi fino ukazao; nije djevicanstvo osobe koja ne moze ostvarit odnos s osobom drugog spola - jednako - osobi koja moze ostvarit odnos s nekim, ali ne zeli, i prikazuje to kao zrtvu. To su 2 razlicite stvari. Znam osobe koje nisu u stanju ostvarit normalan odnos sa osobom suprotnog spola, pa to prikazuju kao djevicanstvo iz ljubavi. Nazalost, tu je djevicamstvo samo produkt nagomilanih problema.

Takoder, ista je stvar sa samstvom. Vecina tih samaca, ako ne i svi, su samci jer imaju neki problem. To samstvo nije zrtva, i tu zrtvu Bog od tebe ne trazi. To je samo produkt nagomilanih problema koje osoba izbjegava. 

P.s.
Takoder Adrija, vec smo jednom diskutirali o necem slicnom pa si se naljutila...nemoj uzimat ove stvari srcu. Jednostavno, moras shvatit da zena u braku Bogu sluzi ako sluzi muzu. Tako Crkva tvrdi. 

P.p.s.
Ovo "zelim muza koji je jaci u vjeri od mene" je besmisleno. Tako si samo diskonektirana od sebe i svojih osjecaja. Neka ti se svidi kako neko mirise, kako se ponasa prema tebi, sale, ozbiljnost, itd... Tako se ostvaruje emotivni kontakt. Jer nece tebe muz odvest Bogu. To je samo prebacivanje odgovornosti na nekoga. I osobu za brak se ne bira samo glavom, vec i emocijama, srcem. 
No bitno je da ti biras, a ne da neciji kriteriji (najcesce roditelji) biraju kroz tebe. 

Eto. Pa se cujemo za 3 mjeseca opet 

Stiže obrana Giovijeva u pravi čas!
Dva "viteza, ratnika" gotovo u rangu don Stojića i patera Ike...  
Nadam se konstruktivnoj raspravi... "Podložnost žene u braku" je isto jedna dobra tema, ali neću sad nasjedati na te provokacije, nego o onome što sam prije započela, a mislim da je važno za osobe koje koriste "katoličke spajalice"...

Dakle, ne slažem se s time da se članci KKC 1618-1620 koji govore o djevičanstvu odnose samo na sakrament svetog reda. Tu se miješaju kruške i jabuke. Tu se govori zapravo o stanju koje može biti i privremeno (prije braka), za neke duže, za neke kraće razdoblje u životu, ali koje itekako ima svoju vrijednost i smisao u čitavoj teologiji i praksi Crkve. 

S druge strane, kruške i jabuke - za svećenički stalež uopće nije uvjet djevičanstvo, a čak i ako neki već zaređeni svećenik „padne“ na tom području on samim time ne prestaje biti svećenik, njegov red je i dalje valjani, a isto tako i za ulazak u redovništvo nije uvjet djevičanstvo, već da osoba usvoji „djevičansku narav“, sklopi zavjet čistoće, koja kod nje onda tek vrijedi doživotno, a ne kao kod osoba iz KKC 1618-1620 kod kojih to stanje može biti i samo privremeno. „Djevičanska narav“ ne bi imala smisla u sakramentu reda, da nema zapravo smisao u samoj sebi (i izvan reda). To priznaju sve religije i duhovnosti.

KKC 1618-1620 zapravo je djelić puno šire teologije iz najstarijih vremena kršćanstva koja se oslanja na Isusove riječi u Evanđelju po Mateju, na Pavlove poslanice i na nauk crkvenih otaca, kad „djevice“ još nisu bile u doživotnom staležu (kao naprimjer naše redovnice), a nije im se niti preporučalo srljanje u nepromišljeni brak (s poganinom, heretikom ili osobom nedostojna ponašanja), te su mnoge djevojke koje su tako odbile brak koji im se nudio, podnijele i mučeništvo upravo radi vrline djevičanstva.

Isto to zapisao je davno sv. Ivan Krizostom u govoru „Jadikovka protiv onih koji kvare Kristove djevice“. Upravo njima suprotstavlja „osobe zlih požuda“ koje ne prihvaćaju njihovo djevičanstvo kao dar od Boga. On piše:
„Što ćete odgovoriti vi, što tolika bezakonja učiniste protiv Kristovih zaručnica? Zar ste do te mjere prezreli njegovu veličinu?... Ne znate li da su djevice hram Božji? Ne znate li da u njima prebiva Duh Sveti?...“

Znači, on naziva Kristovim zaručnicama i hramom Duha Svetoga osobe koje još nisu u braku (a ne stalež redovništva), jer kasnije piše za njih:
„Ako postoji išta što bi koristilo duši, onda je to molitva za muža koji živi dostojanstveno.“
Ne neki nepromišljeni brak, ne oslanjanje samo na emocije, na mirise, osmijehe, šale, zavodništva... itekako je bitno živi li muž dostojno ili ne. Je li „duhovno jak“ ili je duhovni slabić. 

Prije toga Krizostom piše da Bog vraća dostojanstvo djevicama ukoliko „padnu“, sagriješe, jer je očajavanje grijeh pred Bogom i sasvim nepotrebno emotivno stanje:
„Razderi zadužnicu grijeha, okupaj se u suzama, u Crkvi; vlastan je Bog povratiti ti prvotno dostojanstvo. Ne uči lončara kako da ispravi vlastito djelo! Jesi li sagriješila? Budi mirna! Nemoj reći: Kako je moguće da primim prvotno dostojanstvo? Ne govori to, djevice! Bog je pravedan i tko će ga osuditi?... O, suosjećajna li liječnika. Ne opominje zbog pada, nego zbog nemara. Nije rekao: Zašto si stradala? Nego: Zašto ne zatražiš pomoć? Nije rekao: Zašto si pala? Nego: Zašto nisi ustala?...“

Nekad je djevičanstvo i protiv volje, a tada Krizostom piše:
„No reći će neka: Nasilu sam udana za Krista, nije mi bila namjera udati se za njega… Sasvim si nepromišljeno prozborila o sebi jer iako nisi imala namjere ili ljubavi za njega, Gospodar te uzljubio!“

Radi se o prepoznavanju dara „čistoće“, dara „hrama Duha Svetoga“ i dara „duhovnog zaručništva s Kristom“ kod osoba koje još nisu u braku, a njihovo stanje je izrazito veliko u Božjim očima!

Znači, oštro sam protiv toga da se na „status single“ gleda samo kao na nedostojnu patnju koju Bog ne traži, na osobu koja ima nagomilane osobne probleme i na komentare tipa „to Crkva ne prihvaća“.