Да ли је могуће спасити се а не бити ни у браку ни у монаштву?

[Лазар]

@Lazar

Pricamo o konceptu braka a ne o tome kakvi su brakovi danas.

Исти је концепт и данас и прије 100 година. Ниси те мене добро разумео.

[sekastarča]

Нико не пориче светост и вредност брака! Само је истина да си у браку заокупљен брачним бригама, које је Господ дао теби, по својој вољи! За тебе је бреме брака, а за другог бреме ушкопљеничко! Јер  погледајте и реч: ''Јер има ушкопљеника који су се тако родили из утробе материне; а има ушкопљеника које су људи ушкопили; а има ушкопљеника који су сами себе ушкопили Царства ради небескога. Ко може примити, нека прими!'' Он и не каже да је такав позив за сваког!

[Aquilius Cratus]

@Lazar

Pricamo o konceptu braka a ne o tome kakvi su brakovi danas.

Исти је концепт и данас и прије 100 година. Ниси те мене добро разумео.

Ne, ti nisi dobro razumeo problematiku.

Koncept i prakticno sazivljavanje nisu iste stvari.

[Aquilius Cratus]

Нико не пориче светост и вредност брака! Само је истина да си у браку заокупљен брачним бригама, које је Господ дао теби, по својој вољи! За тебе је бреме брака, а за другог бреме ушкопљеничко! Јер  погледајте и реч: ''Јер има ушкопљеника који су се тако родили из утробе материне; а има ушкопљеника које су људи ушкопили; а има ушкопљеника који су сами себе ушкопили Царства ради небескога. Ко може примити, нека прими!'' Он и не каже да је такав позив за сваког!

Uff i sta sad? On je u monastvu zaokupljen monaskim brigama.

[Милан Меденица :)]

Не каже да није добро женити се, али ако си ожењен онда служиш жени и она теби и преко тога своме Оцу, а апостол је одрекавши се брака и потомства  свим делима посвећен своме Оцу!!!

дај секо, па испаде да су брачници мање посвећени Богу ...

Па зар нису ?

Кроз брак служе своме Оцу, јер би воља Божја да служи тој жени и са њом Оцу! 89898989898989

Да ме не би неко погрешно разумео, мислио сам на то да су монаси једино Богу посвећени и само о Њему мисле(или бар већину времена) док људи који имају породице су заузети и бригом за ту породицу и добро је у данашње вријеме ако се неколико пута дневно сјете и помену Бога.

па зар не мислиш да су то две стране истог новчића тако?

једни служе Богу и кроз то људима, а други људима и самим тим Богу, једно без другог служења никако неће бити потпуно.

тако да је реално да се служи Богу подједнако у оба случаја.

љуби ближњег није потпуно без љуби Бога, и обрнуто.

тако да запоставити једно због другог губи смисао.

[sekastarča]

Нико не пориче светост и вредност брака! Само је истина да си у браку заокупљен брачним бригама, које је Господ дао теби, по својој вољи! За тебе је бреме брака, а за другог бреме ушкопљеничко! Јер  погледајте и реч: ''Јер има ушкопљеника који су се тако родили из утробе материне; а има ушкопљеника које су људи ушкопили; а има ушкопљеника који су сами себе ушкопили Царства ради небескога. Ко може примити, нека прими!'' Он и не каже да је такав позив за сваког!

Uff i sta sad? On je u monastvu zaokupljen monaskim brigama.

Па ти мислиш да је лак монашки живот!!! УУУУФФФФ!!! Па и нису само монаси у питању! Има и оних који навештају по белом свету Јевањђеље!!!

[Aquilius Cratus]

Па ти мислиш да је лак монашки живот!!! УУУУФФФФ!!! Па и нису само монаси у питању! Има и оних који навештају по белом свету Јевањђеље!!!

Ko je pricao o lakoci ili tezini? Bilo je reci o obavezma. Bracnim, monaskim kakvim god. I bracnici i monasi imaju

svoje obaveze i svoja poslusanja. Druga je stvar sta kojio konkretan par od toga shvata ozbiljno i sta koji konkretan monah od svog podviga ispunjava. Ovde je rec o konceptu braka i monastva.

[w.a.mozart]

mislim da o braku i monaštvu treba govoriti u svetlu 2. Hristovog dolaska... Hristos će se tada venčati nama tj. svojom Crkvom.... mi smo ti koji kao mlada primamo svog mladoženju tj. Hrista... i čitao sam negde kod Šmemana,čini mi se jedino kod njega toga ima,ako nije knjiga TAJNE PRAZNIKA... o tome da kad prihvatamo Boga mi postajemo ono za šta nas je Gospod stvorio a to je da budemo žene... misli se na princip naravno...

brak je zajednica muža i žene u Hristu... a monaštvo je zajednica monaha i Hrista kroz Crkvu... u svemu je ljubav kroz Hrista...

neki sveti otac je rekao

kad je čovek sam- on ima prava

kad se oženi- ima prava i obaveze

a kad dobije decu- ima samo obaveze...  70zfof0qsamomolitva

[w.a.mozart]

i da... mislim da je koncept braka i monaštva u krajnjoj liniji isti...

[sekastarča]

kad se oženi- ima prava i obaveze

a kad dobije decu- ima samo obaveze...  70zfof0qsamomolitva

Да јер и кроз брак и децу служи Господу, јер је позван да у тој служби буде светлост свету и путоказ ка Господу за невернике и да носи такво бреме које му је дато!

[w.a.mozart]

nevernici.....  4chsmu1  volim tu reč  stadaradim

[Mиљан Танић]

i da... mislim da je koncept braka i monaštva u krajnjoj liniji isti...

Ne slažem se, već samo zbog različitosti poslušanja u ta dva načina života.

Ali, nipošto izdizati monaštvo iznad braka.

[w.a.mozart]

али ја рекох концепт а не начин на који се брак и монаштво практикују...

концепт је заједница са Христом...

[Mиљан Танић]

Pa dobro, po meni je život uopšte koncept zajednica s Hristom - bio to brak, monaštvo, belo monaštvo, sveštenstvo u celibatu, nijedno od toga... sve, sve, sve, svaki vid ljudskog života kao koncept u suštini ima zajednicu s Hristom - inače nema smisla (ako govorimo o hrišćanskom pogledu na svet, jelte). Sve za  heaven i kroz  4chsmu1 i u  isus-sinai - ostalo je besmisleno.

[ego]

О томе је Јован Златоусти јако лепо говорио у беседи "О девству". За сада је нема на нету на српском, али може да се нађе на руском:

КНИГА О ДЕВСТВЕ

И вся вселенская Церковь подтверждает силу этого закона, в точности соблюдая его; а она не соблюдала бы, если бы не была вполне убеждена, что это изречение есть повеление Христово. Итак, что же Павел говорит по внушению Господа? "а о чем вы писали ко мне, то хорошо человеку не касаться женщины" (1 Кор. 7:1). Здесь можно бы похвалить коринфян за то, что они, не получив от учителя никакого совета касательно девства, сами предупредили его своим вопросом. Отсюда уже открывается преуспеяние их в благодати, так как в ветхом завете этот предмет не подвергался недоумению; ибо не только все прочие, но и левиты и священники, и сам великий архиерей придавали великую важность браку.

13. Почему же коринфяне пришли к такому вопросу? Они ясно и хорошо понимали, что для них потребна высшая добродетель, так как они удостоены и большего дара. Достойно внимания и то, почему апостол прежде никогда не предлагал им такого совета; если бы они слышали что-нибудь подобное прежде, то, конечно не написали бы снова, спрашивая опять о том же. Подлинно, и здесь можно видеть глубину мудрости Павла. Не без причины и не напрасно он прежде не давал совета касательно этого дела, но ожидал, чтобы наперед сами они пожелали и получили некоторое понятие о нем, чтобы, имея перед собою души уже расположенные к девству, с пользой сеять слово, когда самое расположение слушателей к этой добродетели много способствовало бы к принятию увещания; а с другой стороны он показал этим величие и большую важность самого дела. В противном случае, он, конечно, не ожидал бы их готовности, но сам предварительно предложил бы это, если не в виде повеления и заповеди, то в виде увещания и совета. Не начиная сам делать этого прежде, он ясно внушил нам, что девство требует многих усилий и великих подвигов; и поступил так, подражая и здесь общему нашему Владыке, Который тогда стал беседовать о девстве, когда спросили Его о том ученики. Так, когда они говорили: "если такова обязанность человека к жене, то лучше не жениться", тогда Он сказал: "есть скопцы, которые сделали сами себя скопцами для Царства Небесного" (Матф. 19:10,12). Когда требуемое дело велико, и потому не может быть поставлено в необходимую заповедь, тогда надобно ожидать готовности намеревающихся исполнять его, возбуждая в них наперед хотение и желание другим каким-нибудь образом и незаметно для них. Так и поступил Христос. Не беседами о девстве Он возбудил в них желание девства, но, беседуя только о браке и показывая его тяжесть и не простирая речи далее этого, Он так мудро устроил, что не слышавшие еще ничего о безбрачии сами от себя сказали: "лучше не жениться". Посему и Павел, подражатель Христов, говорил: "а о чем вы писали ко мне", как бы оправдываясь пред коринфянами и говоря так: я не решался возводить вас на такую необыкновенную высоту по причине трудности этого дела; но когда вы сами предварительно написали мне об этом, то я смело даю вам совет. Почему он нигде в другом месте не сделал подобного прибавления, хотя они о многом писали к нему? Не почему-либо другому, как потому, о чем я теперь сказал: т. е. чтобы кто-нибудь не огорчился таким увещанием, он напоминает им о письмах, которые они прислали ему, и притом предлагает увещание не строго, хотя имел повод к тому, но весьма снисходительно, подражая и в этом Христу; ибо и Спаситель, окончив речь о девстве, присовокупил: "кто может вместить, да вместит" (Матф. 19:12). Что же говорит апостол? "а о чем вы писали ко мне, то хорошо человеку не касаться женщины" (1 Кор. 7:1).